Srpska

ѕрота Ѕранко: јко се духовно не обновимо, нема нам спаса

” залеРини “исе, на бачким атарима, налази се место „урлак. ЌаслоЬена на ћртву “ису, с Љедним од наЉвеЮих црквених звоника на Ѕалкану, с крвавим белегом Љер су фашисти 1942. године под лед бацили хиЪаду мештана и некада позната по ветреЬачама, ова варош одише лепотом. £асно Ље да Ље реч о „уругу, где Ље управо одрастао наш данашЬи саговорник. Ќови —ад познаЉе од малена, на Kлиси Ље укореЬен веЮ три децениЉе, а поред своЉих парохиЉана, брине и о штиЮеницима “«емЪе живих” коЉи су овисници од дроге, алкохола, коцке, па и видео игрица и различитих асоциЉалних понашаЬа, али и о затвореницима.

††††

“«емЪа живих” представЪа пружену божиЉу руку свима онима коЉи се осеЮаЉу промашеним, неоствареним, уморним, разочараним, зависницима и независницима, тужним и сиромашним у срцу, наведено Ље на саЉту заЉеднице. –азговарамо са свештеником —рпске православне цркве Ѕранком Оурчином, човеком с великим „.

ќдрастаЬе у малом месту мора да Ље било идилично?

Ц „уруг ниЉе мало место, извините, молим вас (смех). Ѕило Ље то лепо детиЬство поред “исе. —ви смо се дружили без икаквих разлика и заЉедно учили да пливамо. “у сам завршио основну школу. –урална средина, здрав свет. –одитеЪи су ми били домаЮини и желели да постанем ветеринар. “о Ље та сеЪачка логика (смех). ”писали су ме у поЪопривредну школу коЉу сам убрзо напустио и отишао на богословиЉу против Ьихове воЪе. £а сам Љединац, а пре мене нико у фамилиЉи ниЉе био свештено лице. –одитеЪи су ишли у цркву за празнике, али ми Ље баба била побожна жена. „ак 29 Ьих из моЉе фамилиЉе убиЉено Ље у –ациЉи. Ѕаба Ље била члан хришЮанске заЉеднице, уткала ми Ље Ъубав према Ѕогу и цркви. Ќеприметно, полако ме Ље увлачила и као дете доста времена сам проводио у цркви и око Ье.

Ќаставник српског Љезика Ље рекао да Юе ми закЪучити четворку ако кажем да неЮу иЮи за свештеника

ѕочетком седамдесетих година прошлог века ниЉе било баш уобичаЉено да дете крене у —редЬу богословску школу?

Ц Ќаравно да Ље било одвраЮаЬа са свих страна. Ѕио Ље то храбар гест Љер Ље комунизам тад био жесток. Ѕило Ље разних притисака и прозиваЬа због моЉих одлазака у цркву Љош као дете. ” основноЉ школи сам се у некоЉ анкети изЉаснио да Юи иЮи за попа, па ме Ље разредна позвала на разговор. »звинила се како не бих помислио нешто лоше, али Ље по налогу директора морала да ме пита зашто желим у богословиЉу. Ѕио сам збуЬен и одговорио сам нешто неодреРено. “ако Ље наставник српског Љезика рекао да Юе ми закЪучити четворку ако кажем да неЮу иЮи за свештеника, а у супротном Юе смаЬити оцену. » Ља кажем да неЮу и добиЉем четворку (смех). «а време средЬе школе долазио сам у „уруг током распуста. ” селу Ље био неки дискаЮ. ѕредседник омладине ми Ље пришао и рекао да нисам добродошао у дискотеку, да не би ширио црквено учеЬе. «а мене Ље то био велики шок. —ва деца су уписом на богословиЉу изгубила право на дечиЉи додатак и здравствено осигураЬе. ѕошто су моЉи родитеЪи били земЪорадници давао сам им моЉу здравствену кЬижицу да оду код лекара.

Kакав Ље био ¬аш први сусрет с Ќовим —адом?

Ц »мао сам стрица на —алаЉки, па сам као дете често боравио у Ќовом —аду. «а нас децу Ље сваки долазак у град био доживЪаЉ и посебно смо се спремали за таЉ пут. ќбично се ишло возом, па онако дотеран гледаш кроз прозор и будеш сав гарав од дима локомотиве (смех). —еднеш на воз док Ље станица била на Ћиману, а према ЎекспировоЉ улици све шикаре и мочвара. —еЮам се одлазака на “врРаву, вожЬе хидроглисером, кад се градио ∆ежеЪев мост и ∆елезничка станица. “ад Ље Ќови —ад био велико градилиште, али и велико село. ¬еЮ од ‘утошке и “емеринске улице Ље било село. —еЮам се виЉаЬа ЅожиЮа, коринРаЬа, славе јлмашке цркве кад су лицидери били до “емеринске улице и улице закрчене Ъудима. —ве Ље врвело од деце. » била Ље то права ревиЉа бунди и капута.

јко си —алаЉчанин и узмеш девоЉку с ѕодбаре, одмах следе батине

ƒа ли Ље и тад постоЉао ривалитет измеРу —алаЉке и ѕодбаре?

Ц Kако да не, ривалитет Ље био очигледан, иако Ље ѕодбара насеЪена 70 година раниЉе у односу на —алаЉку. ЌиЉе се баш тако лако смела преЮи “емеринска улица (смех). јко си —алаЉчанин и узмеш девоЉку с ѕодбаре, одмах следе батине (смех). ѕодбара Ље имала ƒунав и цркву, а —алаЉка ‘K —лавиЉу. ’емиЉска школа (“ехничка школа “ѕавле —авиЮ” Ц прим.аут.) Ље тада била први студентски дом у граду. —еЮам се кад су шездесетих година прошлог века дошли црнци да студираЉу. ћи деца смо били шокирани и све време ишли за Ьима и гледали их у чуду (смех).

ƒефинитивно Ље некада било другачиЉе?

Ц Ќови —ад Ље био питомиЉи град, а чиЬеница Ље да сад урбани моменат узима данак, град постаЉе тесан, Ъуди брже живе. Ќекада се безбрижниЉе живело, а и времена су била таква. Куди су се дружили, породица Ље била стабилниЉа. Ќеке друге вредности су се живеле у односу на данас. Ќовац ниЉе био толико примаран и присутан да одреРуЉе човеков статус по сваком питаЬу. “о Ље наметнуто споЪа, систем размене добара Ље тако устроЉен и то Ље глобални проблем. јли нема старих добрих времена, увек Ље било проблема. —вако време носи своЉе бреме. ¬реме Ље увек време и носи своЉ животни темпо коЉи намеЮе глобални систем. » наши стари су причали “стара добра времена”. „овек потисне оно што Ље ружно, а памти лепо. “ако функционише, иначе би полудео да ниЉе тако.

Куди су данас хендикепирани, не знаЉу да се друже

«начи, живимо последице модерног живота?

Ц ѕотрошачки менталитет Ље толико узео маха да смо се разЪудили. Ќекада се скромниЉе живело. Куди су имали Љедне свечане ципеле за свадбе, што се каже, “и црквено, и мртвено”, Љедне за пиЉацу и Љедне за сваки дан. ƒанас Ъуди излазе у супермаркет и обично купе нешто што им не треба, што никад не употребе. Ќекада су се зими Ъуди дружили око огЬишта. Ќа салашу ниЉе било струЉе, а светлост Љедне петролеЉке Ље била довоЪна да жене плету, мушкарци картаЉу, а ми се деца играмо на поду. Кудима ниЉе било тешко да коЬским запрегама долазе у Ќови —ад. » онда Ље народ био чист и обучен, али ниЉе био захтеван, живео Ље ЉедноставниЉе. ƒанас Ље модерни начин живота толико брз да човека просто хвата паника, што Ље било Ључе ниЉе данас, а неЮе бити ни сутра. Куди су хендикепирани, не знаЉу да се друже.

» такав начин живЪеЬа довео нас Ље до отуРеЬа?

Ц “о Ље истина. —ве више се Ъуди у цркви жали да су усамЪени, иако су здравствено добро. ЅомбардуЉу нас непотребним информациЉама, пуно се гледа телевизиЉа. „овек се емотивно разградио, па му самим тим пада и физички имунитет. “о Ље Љако опасно ако човек не зна да се заштити или се нечим не допингуЉе. Куди су отупели за лепотом. јко у разговору ниЉе фрка, неки проблем, онда то за Ьих ниЉе прича. Ќе знаЉу да изаРу из тог менталног склопа, а довоЪно Ље, рецимо, само да оду до природе или код приЉатеЪа. „есто им говорим да ураде неко добро дело, а они се питаЉу коЉе. Kад кажем да покупе Рубре око зграде, они узврате да Юе им се комшиЉе смеЉати. —ваки нормалан човек Юе то поздравити, а не исмеЉавати. “у Ље ÷рвени крст, Kоло српских сестара, има толико Ъуди коЉима треба помоЮ. „овек мора да се укЪучи и помогне, да се осеЮа корисним.

ƒа ли се све то дешава смишЪено и намерно?

Ц јпсолутно се ради систематски. Ќа делу Ље заглупЪиваЬе и старих, и младих, да би затупели, како би се лакше манипулисало масама. ѕросечни јмериканац кад види на улици да се нешто дешава, иде да укЪучи “¬, уместо да веруЉе роРеним очима. Ќажалост, ту смо и ми негде, и плаЮамо данак томе. »ма 600 приЉатеЪа на ‘еЉсбуку, а уЉака на „енеЉу ниЉе посетио годину дана. ƒа ли Ље то нормално? ≈мпатиЉа Ље толико одсутна, да Ље забриЬаваЉуЮе. ƒеца Юе због тога много да нам пате, што их нисмо на прави начин припремили за живот. Куди губе самопоуздаЬе, све су склониЉи да комуницираЉу с машином, него са живим Ъудима. ќбраЮаЉу се психиЉатру да би добили лек, а он мора да упише неку шифру болести, депресиЉа, биполарностЕ » тако постаЉу зависници.

Kолико Ље сиромаштво допринело томе?

Ц ¬еЮ 20 година смо друштво у транзициЉи. »ма истине у народноЉ изреци “сиромаштво на врата, поштеЬе кроз прозор”. „овек Ље склон да у немаштини уради свашта не би ли дошао до неког профита. — друге стране, има Ъуди коЉи тврде да су обезбедили и унучиЮе, а несреЮни су и говоре да би све дали што имаЉу, да им буде као пре. ѕри том, ниЉе фер тако васпитавати децу. “о Ље лудост, деца мораЉу да раде и труде се. ѕостоЉи прича у коЉоЉ Ље царски син тражио среЮу, па му Ље Љедан старац рекао да иде у свет, наРе среЮног човека, обуче Ьегову кошуЪу и биЮе среЮан. “ражио Ље царевиЮ по целом свету, али нико му са сигурношЮу ниЉе рекао да Ље среЮан. £едног дана Ље наишао на чобана коЉи Ље чувао овце поред пута. ѕитао га Ље да ли Ље среЮан, а пастир Ље одговорио да Ље он наЉсреЮниЉи човек на свету. Kад Ље затражио да обуче Ьегову кошуЪу, чобан Ље одговорио да Ље нема. «начи, можеш живети у златноЉ палати и бити несреЮан, а у колиби да си среЮан. —ве Ље ствар човековог духовног стаЬа. —лобода Ље духовна категориЉа. Ќишта да нас не пороби, све да употребимо, а ништа злоупотребимо. ƒуховник сам у затвору, па им често говорим, да можеш бити слободан у затвору, а на слободи у затвору коЉи си сам себи направио. » време Ље важан животни ресурс, не можемо да га надокнадимо. —амо Љедном имамо 20 година, данашЬи дан Ље свануо и неЮе више никадаЕ

»пак, забриЬава колико Ље беса нагомилано у Ъудима?

Ц »збиЉаЉу бес и нетрпеЪивост, што значи да смо се урушили Љош више од свега што сам споменуо. ∆ивимо у стресу, изгубили смо осеЮаЉ за ближЬег. „овек без вере Ље гори од животиЬе, а оно што га разликуЉе од Ье Ље управо та словесност. “о Ље показао 20. век, кад Ље човек рекао да Ље сам себи довоЪан, да нам не треба Ѕог, да Юемо све ми да решавамо, да одреРуЉемо стандраде и по Ьима живимо. —ам себи сам Ѕог. „овек Ље постао наЉЉефтиниЉа роба. ѕостали смо саможиви у тоЉ инстант вариЉанти, само Ља, само мени и сад одмах све мени. Ќи не чуди што све више бракова пуца. Ћош пример даЉемо деци.

Kакав народ, такви и свештеници Ц спрам вас и кнезови ваши

Kакав Ље однос ЌовосаРана према цркви?

Ц ƒанас више Ъуди долази у цркву него пре. Ќезахвално Ље коментарисати зашто народ долази у цркву. Ќеко воли амбиЉент, неко воли да пева, па Ље у хору, неко Ље побожан, неко жели само да покаже тоалетуЕ —ви су ту, и велики и мали, и паметни и глупи. Kад човек доРе у године стави прст на чело, направи неки резиме, па има потребу да долази у цркву. —таром човеку и Љесте место у цркви. ќсеЮа припадност тоЉ заЉедници као с 20 година што Ље имао екипу на журкама. ћеРутим, општи тренд Ље да се црква пЪуЉе, омаловажава, смаЬи Ьен друштвени утицаЉ. ѕотенцираЉу се неке аномалиЉе због неких свештеника што се не понашаЉу адекватно, форсира се израз “попови-лопови” и истичу негативне ствари. Ќа краЉу краЉева, свештеници су из народа. Kакав народ, такви и свештеници. —прам вас и кнезови ваши, пише у —ветом писму. Kако сте заслужили, такве сте и добили. »ста ствар Ље и са влашЮу као и осталим сегментима друштва, здравству, образоваЬуЕ

Ќќ¬ќ—јАјЌ» —” ѕќћјЋќ K—≈Ќќ‘ќЅ»„Ќ»: “„иЬеница Ље да су ЌовосаРани хладни и да тешко примаЉу Ъуде са стране. ќдувек се то осеЮало. ћало су тежак менталитет, специфичан, рекао бих и мало ксенофобичан. Ќови —ад Ље сад конгломерат наших народа, има их са свих страна. –екао бих, овде живе, а Љош су у главама тамо одакле су дошли. ѕошли су, а Љош нису стигли. Ќегде измеРу су. “акоРе, ми смо народ склон поделама. ”лица против улице, ови и ониЕ Ћокалпатриотизам постоЉи свугде, али Ље код нас некако посебно изражен. Ћепо Ље да свако своЉе цени, да знамо ко смо, шта смо и одакле смо. ¬ажно да Ље осеЮаЉ припадности изграРен и опасно Ље ако га нема. ћеРутим, Ќови —ад поприма дух мегалополиса, па нови клинци не говоре да су —рби, ћаРари, —ловаци или –усини, веЮ ЌовосаРани. “о Ље одредница у сваком смислу, духовном, менталном, културалномЕ” Ц рекао Ље отац Ѕранко.

Kако коментаришете вернике коЉи воле да се “похвале” што веЮим крстом на ретровизору своЉих кола?

Ц «нам за такве поЉаве и та особа ниЉе верник. ¬ера Ље изнад нациЉе, то увек морамо да имамо у виду. Ќе можемо да повезуЉемо веру и националност, иако се у православном свету тако идентификуЉу. Kод нас се подразумева да си православац ако си —рбин, што ниЉе истина. »ма доста ’рвата коЉи су православне вере као и других, разних примера.

јли званичан назив Ље —рпска православна црква (—ѕ÷)?

Ц £есте, а правилниЉе би било да кажемо ÷рква православних —рба као што Ље код –умуна случаЉ. ќбнавЪаЬем патриЉаршиЉе у KраЪевини £угославиЉи почео Ље да се примеЬуЉе израз —ѕ÷ и уврежио се као званични. —ве Ље то новиЉег датума, од ѕариске комуне кад су почеле да се праве националне државе, па и националне цркве. ћислим да Ље све то у служби неких сила коЉе желе да владаЉу светом и на таЉ начин лакше управЪаЉу народима. ” муслиманском свету Ље то боЪе решено. ≈тнофилетизам Ље нас православне ограничио и не можемо на прави начин да посведочимо нашу веру коЉа Ље велико богатство. ” диЉаспори наше заЉеднице потенцираЉу на националном, а требало би на верском моменту. «ато им и говорим да васпитаваЉу децу у духу православЪа, а не да буду —рби. ќни Юе сами у православном свету наЮи своЉ српски фолклор. Куди зато што не познаЉу православЪе иду у ислам. ‘асцинирани су тим Љединством, саборношЮу вере и таЉ осеЮаЉ припадности их привлачи.

£евреЉи могу да нам послуже као пример како се воли своЉ народ

ƒелуЉе да смо ми као народ далеко од Љединства?

Ц —клони смо поделама. Ќаметнуто нам Ље споЪа да се стидимо себе, па Ље дошло време да Ље у —рбиЉи срамота реЮи да си —рбин. Ќа првом месту £евреЉи могу да нам послуже као пример како се воли своЉ народ. » √рци држе до традициЉе, вере, породице, иако не иду пуно у цркву. —ами себе смо отуРили од онога што Љесмо и што треба да будемо. ƒруги светски рат Ље последица Љугословенства и те отуРености коЉа се форсирала, а изграРено Ље на нашем српском патриотизму и државотворности. —ви остали народи сада имаЉу своЉе државе, да неко случаЉно не помисли да их осуРуЉем због тога, напротив, али ми смо изгубили себе, сервираЉуЮи се Ьима како би показали да смо широкогруди. “а наша сервилност просто прелази, неЮу претерати ако кажем, у неко лудило. ћазохизам, не знам како бих то назвао што сами себе толико можемо да унизимо у односу на окружеЬе и остале народе. ƒа би се вратили себи, морамо се вратити основним вредностима, духовно обновити, да би се обновили и национално и економски. јко се не обновимо духовно, нема нам спаса.

» онда смо стигли до тога да нам Ље све више деце огрезло у наркоманиЉи?

Ц —истем живЪеЬа Ље наметнут и мораш да радиш два посла да би преживео. ” томе наЉвише испаштаЉу деца коЉа су запоставЪена и недостатак Ъубави Ље углавном главни узрок за Ьихово дрогираЬе. Ќажалост, граница наркоманиЉе се помера Љер Ље дрога доступна. ¬еЮ у основноЉ школи деца знаЉу где могу да набаве дрогу, дилери су по школским двориштима, поготово на журкама, сви пуше марихуану и нико то не решава. ѕроблем Ље што млади све маЬе хоЮе да се лече Љер имаЉу алтернативу, а то Ље метадон. Kласична синтетичка дрога. „овек на ЬоЉ Ље неупотребЪив, код нас се то каже “мирна луда”. £ешЮе ако му даш хране, пиЮе воде ако га понудишЕ

—матрате да држава не решава оваЉ озбиЪан проблем?

Ц ЌиЉе популарно причати о томе, али метадон Ље гори од хероина. Ќе треба бити много паметан и видети да Ље држава дилер. ƒрогираЉу омладину на рецепт под изговором да се смаЬи криминал на улицама, а заправо та младеж постепено умире. —тално сам избегавао о томе да причам, да ме неко из државе не прозове погрешно. ћетадонски центри проЉектно функционишу и профит Ље у питаЬу. — тим би морало да се прекине Љер се чини злочин према нашоЉ деци. »мали смо доста случаЉева да смо овисника морали с метадона пребацити на хероин, па га тек онда скидати. — метадона Ље Љако тешко скинути човека. јпелуЉем и молим родитеЪе да не буду наивни Љер се метадон деци даЉе као лек. Ќа таЉ начин умире своЉу савест, мислеЮи да лече децу, а она умиру.

ƒа ли Ље хероин и даЪе први на листи опиЉата коЉи се наЉчешЮе користе?

Ц ’ероин више ниЉе популаран, сад су неке брзине у моди, тако да их назовем. Мих комбинуЉу с алкохолом и та комбинациЉа Ље смртоносна. ƒанас све чешЮе имамо смрт гушеЬем, али Ље заправо реч о предозираЬу. «аправо, смрт се званично заведе као гушеЬе Љер Ље отказао рефлекс за дисаЬе. »ако Ље стало срце, не води се као овердоз. “о Ље последица конзумираЬа тих дрога и оне тако утичу на организам.

Kакве Ље резултате до сада постигла “«емЪа живих”?

Ц Kроз нашу заЉедницу прошло Ље око 4.000 особа. ќд тога броЉа Ље цео програм коЉи траЉе 2,5 године издржало Ьих 400, а рецимо да их Ље 90 добро. »ма и оних коЉи нису пун програм прошли, а скинули су се. ” заЉедници се не користе никакви лекови веЮ су заступЪени ред, рад и молитва. »нсистирамо да се скину с дроге пре него што доРу код нас. ѕриватно на некоЉ клиници или суво код куЮе, како год. ћораЉу доЮи чисти. Ѕоравак код нас Ље бесплатан Љер нас издржава манастир KовиЪ. »мамо помоЮ и кроз проЉекте, а помаже нас и √рад Ќови —ад.

Kако после изласка из заЉеднице протиче ресоциЉализациЉа?

Ц –есоциЉализациЉа Ље проблем за себе зато смо и покренули проЉекат “KуЮа на пола пута”, како би се уклопили у друштво коЉе баш ниЉе спремно да их прими. ” ≈вропскоЉ униЉи Ъуди коЉи су завршили такве терапиЉске заЉеднице су наЉтражениЉа радна снага Љер су тимски радници. Ќа нивоу града постоЉи одлука да Љавна предузеЮа мораЉу да приме на волонтираЬе особе коЉе су прошле терапиЉу, али не постоЉи волонтерски додатак. ѕре су добиЉали 25.000 динара коЉе су таман амортизовале таЉ прелазак и уклапаЬе у заЉедницу. —ад им Ље без тога тешко. Ќа нивоу града постоЉи добра воЪа док Ље у републичким органима нема. ƒржава чак ни нема регулативно тело коЉе Юе да одреди стандард у лечеЬу наркомана, да се зна ко може и како да их лечи. £едноставно, нема ништа. “ек Ље пре неколико година основана Ље KанцелариЉа за борбу против дрога.

„есто истичете да таворимо као друштво?

Ц “ачно тако. ѕотребно Ље да се Ъуди окрену себи и породици, да распознаЉу самог себе. –одитеЪи немаЉу стрпЪеЬа, нико ни са ким неЮе да прича. ƒружеЬа нам недостаЉу. “ребало би бар недеЪом увече да сви будемо око стола. “о нас Ље држало, сеЮаЬа на породичне моменте негуЉу и греЉу душу. Ќисам професионално деформисан да нешто намеЮем, али се неминовно морамо вратити вери, хришЮанским вредностима, да би се вратили себи. јко се то не деси, ни ≈вропа неЮе постоЉати. јЉфелова кула Юе за 50 година бити наЉвиша ЯамиЉа на свету. Ќови члан —татута ≈” требао Ље да формулише ≈вропу као заЉедницу коЉа почива на хришЮанским темеЪима, али ниЉе усвоЉен.

—еЮаЬа на породичне моменте негуЉу и греЉу душу

ѕолако се ближите пензиЉи?

Ц ќткад ме Ље владика шумадиЉски —ава рукоположио за свештеника и поставио у ову парохиЉу, где сам и сад, прошло Ље 30 година. Kад сам дошао овде, то Ље било велико село, као и атмосфера. ћало, по мало, постали смо део града и трудили смо се да га унапредимо колико смо могли. ѕодигли смо храм ¬азнесеЬа господЬег и цркву у ЎангаЉу. ѕревели смо доста светих кЬига и црквених списа на –омски Љезик. ќстало ми Ље четири године до пензиЉе и мислио сам да се посветим пчелама. ћеРутим, наркоманиЉа Ље моЉ усуд и неЮу моЮи без “«емЪе живих”. ЌеЮе нико да ме замени Љер нема ту пара (смех).

ЋоготерапиЉа по методу ¬иктора ‘ранкла

“«емЪа живих” Ље отворена 2005. године под покровитеЪством манастира KовиЪ и владике ѕорфириЉа, а по речима нашег саговорника, он Ље био оперативац на терену коЉи Ље све то реализовао и устроЉио. Куди су му се на служеЬима обраЮали за помоЮ, па Ље измеРу осталог слао децу и у манастире.

Ц ѕомагали су око граРеЬа цркве, почели су да пишу дневнике, па Ље то била заЉедница на дневном нивоу. ќчигледно им Ље такав амбиЉент одговарао. — обзиром да манастир има своЉ поредак и ритам живота, нико ниЉе могао посебно да се бави Ьима, па се изродила идеЉа за засебан обЉекат. «аЉеднице су устроЉене по манастирском начину живота, а у терапиЉском смислу то Ље споЉ модерног и традиционалног. ѕримеЬуЉе се логотерапиЉа ¬иктора ‘ранкла коЉу Ље изложио у своЉоЉ кЬизи “«ашто се нисте убили?”, а ми смо Ље надограРивали. —вако треба да Ље прочита, добро Ље дело. ЌиЉе “дебела” кЬига, пошто ми такве не волимо (смех). ”чимо их да функционишу као Љедна породица, да живе све вредности. ƒа прво ставе со и хлеб на сто, да куцаЉу на врата при уласку, да кажу хвала и изволи, да себи последЬем сипаЉу ЉелоЕнегуЉемо домаЮински однос према животу, да животне ресурсе коЉе имамо употребе на прави начин, а хвала Ѕогу, имамо их. £ер, Ѕог Ље домаЮин на небу, човек на земЪи Ц обЉаснио Ље отац Ѕранко.

≈пархиЉа бачка

10 / 11 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0