Srpska

—трани jезик

ќва тема Ље поникла из разговора са Љедном моЉом познаницом коЉа перфектно зна немачки Љезик. ЅавеЮи се превоРеЬем овог Љезика зараРивала Ље себи за хлеб. Ќекако кроз разговор дотакли смо се поЉма „савести“. ѕитам Ља Ьу: „ј како се на немачком каже савест “? Ќеочекивано, она се спетЪала у одговору. “ога дана немачка савест ЉоЉ ниЉе пала на памет. Ќаредни дан поново смо се срели и она Ље радосно повикала ко из топа: „GEWISSEN!“ ƒакле савест Ље на немачком „GEWISSEN“. јли не ради се само о томе, поента Ље у нечему другом.

–ади се о томе да, како сам тада први пут схватио, Ъуди коЉи добро баратаЉу страним Љезицима, често не владаЉу лексиком повезаном са моралношЮу, са духовним животом. „£а плешем“, „ћи плешемо“ Ц то знамо. „£а се молим“,

„ћи се молимо“ Ц то не знамо. “а теза Ље касниЉе била потврРена у више наврата у разговору са другим Ъудима. ƒевоЉчица, вршЬакиЬа мог сина, живела Ље неколико година у ‘ранцускоЉ. ѕарла француски боЪе од наставнице. » Ьу питам исто:

„ ако се на француском каже савест?“ Оути. „ј стид“? „ј милосрРе?“ Оути.

„ олико кошта?“ , „ ако да доРем до...?“ , „ олико Ље сати?“ Ц то све зна. ј на пример, фразу типа „увредила сам маму и сад ме Ље срамота“ не уме да каже. ‘али лексике. “о нису само лични недостаци у образоваЬу код поЉединаца, то Ље принцип грешке усаРен у наше образоваЬе, у овом случаЉу филолошко.

”чеЬе Љезика представЪа усваЉаЬе новог погледа на свет или превоРеЬе свог становиштва на други Љезик. «аЉеднички дух наше епохе се у потпуности одражава на страницама било ког приручника за конверзациЉу. Ќа пример руско-турског или руско-немачког. “амо Юете наЮи одеЪке са фразама коЉе вам могу затребати приликом одседаЬа у хотел, при одласку у продавницу, када меЬате новчану валуту, када се изненада разболите. » Љош много сличних страница о Љелу, времену, „ ако се зовете“ итд. “о Ље све у реду. Ѕез тога не можемо никуда. ћеРутим, ниЉе у реду то што у таквим приручницима (част изузецима) неЮете наЮи речи коЉе би вам помогле да се код мештана распитате о Ьиховом духовном животу или да ви Ьима испричате о свом. ќ томе нигде ништа ниЉе написано, као да цркве, манастири, постови, недеЪне службе не постоЉе у природи, веЮ само фризерски салони, аутобуске станице и спа салони. “о иде до те мере, да чак и васпитаници православних гимназиЉа, када у току распуста посете своЉе другаре у иностранству, не могу ништа да кажу о себи као о православним Ъудима. £една таква група Ље посетила »рску. »споставило се да наЉпростиЉе фразе попут „дан почиЬемо ЉутарЬом молитвом“ или „проучавамо закон ЅожиЉи“ или „за време празника уместо предаваЬа имамо литургиЉу“, деца не знаЉу ни да бекну. „ак и термини католичке цркве, коЉи се често подудараЉу са нашим (свештеник, монах, благослов, миса, вечерЬе, исповест) су им непознати. “о Ље Љедноставно Љедна велика и упадЪива мрЪа у образоваЬу.

“ако нас и уче. “ако су саставЪени школски приручници.  ако написати писмо другу, како испричати догаРаЉе са летЬег распуста, како коментарисати фудбалску утакмицу... «а све постоЉи одговор у савременим, шареним, паметним и модерним уЯбеницима. “амо само нема ничега што говори о томе да човек има и душу, да он чини не само грешке, веЮ и грехе. –азлика Ље важна, с обзиром на то да грешке морамо исправЪати, а грехе окаЉати. –ечи грешка и исправЪати Юемо лако наЮи, а речи грех и покаЉаЬе неЮемо наЮи у уЯбеницима. —амо у академском речнику. ѕремда Ље код стариЉих ученика са гресима „све у реду“, у смислу да греси веЮ постоЉе. » реч Ъубав Юемо наЮи, а верност кунем вам се, неЮемо. Ќи свеЮом да кренемо да тражимо. ѕритом верност Ље свима неопходна. —вако дете жели да му се родитеЪи слажу и да не одбацуЉу Љедно друго. ќдакле онда узимамо ту верност, кад се таква реч не спомиЬе у уЯбеницима?

Ќа овакав начин ми постаЉемо таоци безбожничког модела образоваЬа са коЉим стоЉи раме уз раме „мрачни средЬи век“ у ком немамо шта да тражимо, а ту Ље и „светла будуЮност“ ка коЉоЉ неодложно стремимо. “о ниЉе ништа страно, као ни простачки стид Љедног модерног кицоша од свог старог родитеЪа. —авремено безбожништво се стиди своЉе хришЮанске прошлости и упорно уЮуткуЉе све што се тиче родног гнезда. ћорал Ље, веле, траг прошлости, а све што Ље повезано са баЉкама и сновима обЉасниЮе нам ‘роЉд. ≈то какав Ље савремени поглед на свет.

ќтуда та Љеднострана лексика у учеЬу страних Љезиика и атеистички цензурисани уЯбеници.

” току курса проучаваЬа Љедне земЪе и Ьене културе, коЉе Ље неопходно приликом учеЬа било ког Љезика, с дететом брзо-наЉбрже проЉуре поред замака, витезова, монаха, ходочасника, витража, статуа, крсташких похода, ѕимена са летописима и одвлаче га право ка јЉфеловоЉ кули као да Ље од Ье настао свет.

”познаваЬе ѕариза неЮе кренути од √еновеве или ’лодовеха, веЮ одмах од ћопасана или чак —артра. јко Ље то »рска, неЮемо кренути од ѕатрика, веЮ одмах ПоЉс. ” „ешкоЉ Юе бити √ашек или  афка, уместо —вети ¬ацлав. » тако се упознаЉемо и са »талиЉом, Ќемачком и многим другим земЪама. «ашто Ље то тако? »споставило се да Ље проучаваЬе арапског Љезика без упознаваЬа са  ураном немогуЮе, а проучаваЬе енглеског или француског без ЅиблиЉе Ље могуЮе? ќ чему се ту ради?

ƒозволите, да вас подсетим на Љедну свету баналану чиЬеницу: сва раскош сложеног европског света Ље поникла из ¬итлеЉемске пеЮине. —ве оно чиме се Љедан ≈вропеЉац поноси Ље све „оно што долази после“, као што каже ѕастернак у „ЅожиЮноЉ звезди“. ≈но, магарци иду с планине тамо где се родио Ѕогомладенац, иза Ьих на камилама носе дарове. » идуЮи за овим караваном, као фатаморгана назире се „све оно што долази после“: ††

—ве вековне мисли, сва маштаЬа, сви светови,
—ва будуЮност галериЉа и музеЉа,
—ве враголиЉе вила, сва дела чаробЬака,
—ве Љелке на свету, сви снови дечурлиЉе.
—ав дрхтаЉ запаЪених свеЮа, сви окови,
—ва узвишеност лажног сЉаЉа...
...сво зло и сву свирепост Ље одувао ветар из степе...
...све Љабуке, све шарене балоне.

„—ве вековне мисли, сва маштаЬа, сви светови“ потичу од –ечи ЅожиЉе. ј галериЉе и музеЉи Юуте пред онима коЉима су библиЉски сижеи непознати. Ќеписменост у религиозном животу прети да постане оригинално дивЪаштво, и слагаЮемо ако кажемо да се знаци тог дивЪаштва веЮ не виде. £ош како су видни. —троге забране совЉетског времена брзо су смеЬене не маЬе опасним преЮуткиваЬем, ипак суштина рата против бесмртности душе се не меЬа. » као што Ље говорио ЌиколаЉ —рпски да се „на школу без молитве неизоставно наслаЬа политика без савести и брак без верности“. “о су повезане ствари и немоЉмо их раздваЉати.

»пак, завршиЮемо не констатациЉом проблема и набраЉаЬем опасности, веЮ конкретним предлогом. Ќека сви коЉи знаЉу Љезике (или мисле да знаЉу) провере себе из духовно-моралног и историЉског познаваЬа лексике. Ќека свако проба, на пример, да исприча о ”скрсу или ЅожиЮу на том Љезику коЉи зна. Ќека свако проба да на страном Љезику исприча о градЬи и уреРеЬу православног храма, о светиЬама коЉе су нам надохват руке. ”кратко, можемо да пустимо машти на воЪу и да смислимо Љош неколико таквих сличних задатака. —ваки од Ьих Юе бити користан и што Ље наЉважниЉе необичан, будуЮи да нас Љош нико ниЉе „оптереЮивао“ сличном делатношЮу. ¬реди ли спомиЬати да предавачи страног Љезика мораЉу да се овим позабаве пре свега?

—а руског ћирЉана ’рутка

15 / 11 / 2019

     оментари:

    2019-11-16
    00:27
    дамЉан:
    Ѕио сам професор страних Љезика у  анади и отац “качов Ље 100% у праву. Ќи речи или сачуваЉ Ѕоже, нешто више. —ве Ље у тону "political correctness" ”жас, а сви "славе" ЅожиЮ и Ѕелики ѕетак. ≈х, баш Ље лепо не радити тих дана!? ѕо оноЉ нашоЉ староЉ: јла волим оваЉ режим...........

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0