Srpska

 о Ље заузео власт у –усиjи?

ƒуховни извори руске револуциЉе

ƒуховни извори руске револуциЉе“ Ц тако гласи наслов кЬиге ћитрополита мурманског и мончегорског ћитрофана ЅадаЬина коЉу Ље на српски Љезик превела и обЉавила издавачка куЮа „Ѕернар“ 2019. године.

***

††††

ќпште позната Ље мисао ќто фон Ѕизмарка о томе да „револуциЉе осмишЪаваЉу романтичари, остваруЉу фанатици, а Ьеним плодовима се користе протуве“. Ќо у ситуациЉи са руском револуциЉом, за разлику од свих сличних и веома многоброЉних аналогних невоЪа коЉе су се дешавале у историЉи човечанства, у том смислу и у данашЬе време, постоЉи важна особеност. ƒо момента револуциЉе у –усиЉи Ље настала политичка организациЉа активно подржавана од стране заинтересованих сила из иностранства, коЉа Ље била наоружана „научно заснованом“ теориЉом о изградЬи новог друштва. ѕромовисала Ље неку фасцинантну идеЉу свеопште среЮе и перспективан план Ьеног оваплоЮеЬа. ѕоред тога, то организовано друштво боЪшевика у пуноЉ мери Ље „заЉашило“ хришЮанску машту о долазеЮем „÷арству ЅожиЉем“, подметнувши сурогате комунистичке квазирелигиЉе уместо свих атрибута религиозног живота народа.[1] ” томе Ље уникатност онога што се десило у –усиЉи и узрок релативно дугог постоЉаЬа вештачке конструкциЉе друштвеног живота под називом —овЉетска држава.[2]

”пркос свему, веома Ље важно испричати ко су били ти Ъуди коЉима Ље пошло за руком да заузму власт у октобру 1917. године и каква Ље била Ьихова духовна суштина. ” годинама своЉе предреволуционарне делатности током директних терористичких акциЉа усмерених против представника законите власти, а такоРе и током бандитских пЪачкашких налета бораца револуционарних ЮелиЉа, убили су десетине хиЪада државних чиновника и обичних руских граРана. —амо од 1901. до 1911. године, према рачуницама историчара, терористи борбених организациЉа револуционара убили су седамнаест хиЪада Ъуди.

††††

«а неколико месеци 1905. године, почевши од октобра, у –ускоЉ империЉи Ље било убиЉено и раЬено 3 611 државних службеника.  раЉем 1907. године таЉ броЉ се увеЮао до скоро 4 500 Ъуди. ѕрема званичноЉ статистици тих година, само за 15 месеци (од почетка 1908. до пролеЮа 1909. године) почиЬено Ље 19 957 терористичких аката и бандитских налета у чиЉем резултату су убиЉена 732 државна службеника и 3 051 приватно лице и раЬено Ље 1 022 државна службеника и 2 829 приватних лица.[3]

«бог тога, ма колико то изгледало тужно, ми морамо признати да су наши „борци за светлу будуЮност” били родоначелници тероризма као поЉаве и управо су у –усиЉи одгоЉили и поставили на ноге ту нову страшну реалност светске историЉе. ѕритом, ми данас живи Ъуди као да боравимо у некаквом сну, у опиЉености, не дозвоЪаваЉуЮи себи да на краЉу трезвено оценимо ту историЉску чиЬеницу. ћи као да не осеЮамо колико Ље нечасно и дубоко неморално слати нашу децу у —ириЉу, на  авказ и друге „вруЮе тачке”, обавезуЉуЮи их да, ризикуЉуЮи живот, воде борбу против тероризма, а сами наставЪамо да спокоЉно шетамо улицама названим у част терориста: —офиЉе ѕеровске,  аЪаЉева, ¬оровског, —амоЉлове, Ѕаумана,  отовскогЕ Ќо ако Ље за нас потпуно прихватЪиво прославЪати носиоце идеЉе терора, онда хаЉде да наставимо традициЉу и назовимо наше улице именима савремених знаменитих терориста ЅасаЉева, ’атаба, јл-ЅагдадиЉа или просто „ѕроспект хероЉа »сламске државе Ћибана и Ћеванта“.

††††

» како се може заобиЮи обавезни главни ЋеЬински проспект у сваком граду. ƒа, председник –—ƒ–ѕ ¬. ». ЋеЬин лично ниЉе учествовао у бандитским налетима због лошег здравЪа; зато су ту били —таЪин ( оба), ‘рунзе,  амо и многи други борци партиЉе коЉи су разбоЉништвом и убиствима доносили новац у партиЉску касу. —амо у октобру 1906. године у земЪи су забележена 362 случаЉа бандитских упада бораца –—ƒ–ѕ, лукаво названих „експроприЉациЉама“. “оком таквих бандитских пЪачки Ц „експроприЉациЉа“ Ц према подацима ћинистарства финансиЉа –уске империЉе, од почетка 1905. године до средине 1906. из банака и фабричких каса било Ље украдено више од Љедног милиона рубаЪа. £една царска рубЪа сада се процеЬуЉе на приближно 1 300 савремених рубЪи. »з тога следи да Ље била опЪачкана отприлике Љедна милиЉарда и три стотине милиона данашЬих рубаЪа (према курсу на дан превоРеЬа текста то износи око 17 330 000 евра Ц примедба преводиоца). » то само за годину и по дана.

√енератори метежног духа

„Ќема онога коЉи тражи Ѕога. —ви застранише и заЉедно неваЪали посташе. Ќема га коЉи чини добро, нема баш ниЉеднога.“ (–имЪанима, 3, 11Ц12)

††††

ћеРутим, вратимо се питаЬу о духовним изворима невоЪе коЉа Ље тако дубоко поразила –усиЉу почетком ’’ века. »стински духовни прародитеЪ, оснивач идеЉе револуционарне смутЬе и творац догаРаЉа из 1917. године, била Ље руска интелигенциЉа. ¬еЮ смо помиЬали текст ¬асилиЉа ¬асиЪевича –озанова „»нтелигенциЉа и револуциЉа“ но веома сличан текст Ље написао и јлександар јлександрович Ѕлок. ѕо мишЪеЬу Ѕлока, све што се догаРало у –усиЉи 1917. године почело Ље из досаде, то Љест од презасиЮености или, како говоре, „од салаЕ“. ”право тема досаде, коЉа Ље све гутала, преовладава у свим аналитичким текстовима Ѕлока с почетка ’’ века. „ƒосада наше стварности излива се данас у црвеноЉ боЉи. ƒани су све гласниЉи од крикова, од размаханих црвених застава. ЌоЮу црвено пева на марамама, на образима, на уснама жена коЉе се продаЉу. ÷рвена боЉа Ље симбол лошег, развратног, симбол нечега узнемируЉуЮег, нездравог, опасног. ÷рвена боЉа Ље карактеристика болести Ц упале. Ќаше друштво као да Ље почело да поболева од „упале“, од те досаде и као да Ље постало болесно.” —еЮамо се како Ље сам Ѕлок неумесно и недостоЉно тежио да ласка боЪшевичкоЉ власти:

ƒруже, зграби пушку, не плаши се!
ќпалимо метак у —вету –усиЉуЕ

††††

Мегова поема „ƒванаесторица“ Ц трагични Ље врхунац у Ьеговом стваралаштву, та Ьегова болесна илузиЉа и заслепЪеност: револуционарну јнтихристову воЉску песник Ље помешао са апостолима и ƒругим ’ристовим доласком:

«лоба, тужна злоба
 ипти у грудимаЕ
÷рна злоба, света злобаЕ

“а трагична духовна грешка дубоко Ље повредила душу песника и она га Ље у ствари и одвела у гроб.  ако су се сеЮали очевици, године 1921, уочи своЉе кончине, „он Ље непрекидно о Љедном труЮао. “руЮао о Љедном те истом: да ли су сви примерци ƒванаесторице уништени? ƒа ниЉе негде Љедан остао? Ц ’Куба, добро прегледаЉ и спали, све спали.’ Кубов ƒмитриЉевна, жена Ѕлокова, стрпЪиво Ље понавЪала да Ље све уништила, да ниЉедан ниЉе остао. Ѕлок би се накратко смирио и поново постаЉао узнемирен.”[4] ѕеснику су биле потребне четири године да би постао свестан читавог ужаса коЉи се десио у –усиЉи и да би спознао духовну суштину Ъуди коЉи су дошли на власт у земЪи.

Ќо за многе друге мислеЮе Ъуде у –усиЉи то отрежЬеЬе Ље наступило убрзо по боЪшевичком преврату у Љесен 1917. године. ѕоЉавЪивала се свест о свему ужасу коЉи се догаРао и касниЉе дубоко покаЉаЬе због учиЬеног. —крушеност и сажаЪеЬе због те улоге коЉу су одиграли образовани, несумЬиво ауторитативни Ъуди –усиЉе, коЉи су морали чувати драгоцену вредност коЉу су нам оставили наши преци, а не да Ље руше како би удовоЪили своЉоЉ гордости. »зузетни песник ћаксимилиЉан ¬олошин веЮ 23. новембра 1917. године, месец дана после боЪшевичког преврата, написао Ље моЮно пророчанство у стиху, са страшним називом „—вршено Ље с –усиЉом“:

— –усиЉом Ље свршеноЕ Ќа краЉу краЉева
ћи смо Ље извикали, избрбЪали,
ѕозобали, пропили, пропЪували,
»спрЪали на прЪавим трговима.
–аспродали на улицама: да ли Ље некоме
ѕотребна земЪа, република па и слобода,
√раРанска права? » ќтаЯбину Ље народ
—ам извукао на сметлиште, као животиЬски леш.
ќ √осподе, причини, расточи,
ѕошаЪи на нас огаЬ, чиреве и бич,
√ермана са запада, ћонгола са истока.
ѕредаЉ нас у ропство поново и заувек,
ƒа би смирено и дубоко искупили
£удин грех до —трашнога суда!

—ве се збило: и „√ермани са запада“ и „ћонголи“ на ƒалеком истоку. “ако су искупили таЉ £удин грех, као што га нико у свету ниЉе искупио. ƒвадесет осам милиона за четири године рата. ЌемогуЮе Ље прихватити ту броЉку.  аква невиРена несреЮа. „—мрт Љедног човека Ц то Ље смрт, а смрт два милиона Ц само статистика.“[5] ћи осеЮамо ту одбрамбену реакциЉу Ъудске психе пошто Ље немогуЮе срцем обухватити сву дубину такве трагедиЉе, схватити сву неизмерну тугу.


††††

_______________________________

[1] ЌиЉе таЉна да Ље „ћорални кодекс градитеЪа комунизма“ (коЉи Ље саставЪен на захтев Ќ. —. ’рушчова 1961. године) био разраРен од стране стручЬака ÷  на основу ћоЉсиЉевог закона и ’ристове ѕроповеди на гори.

[2] “ако, на пример, ми видимо апсолутну празнину ћаЉданске револуциЉе у ”краЉини пошто нису имали никакву организациЉу наоружану научном (макар и илузорном) теориЉом. “о исто се односи и на све друге „обоЉене“ револуциЉе. ѕостоЉи само плаЮени хаос, заглупЪени народ и онемоЮала држава.

[3] √ейфман ј., –еволюционный террор в –оссии, 1894Ц1917. ћ.:  рон-ѕресс, 1997. —. 18.

[4] »ванов √еоргий., ѕетербургские зимы. ћ.:  нига, 1989.

[5] –емарк ≈. ћ., ÷рни обелиск,  елн: „Kiepenheuer & Witsch“, 1956.

18 / 11 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0