Srpska

 ад Љапански црквени хор запева Д√осподи помилуЉФ

Аа≠кон Ќе≠над Ље у то≠киЉ≠скоЉ цр≠кви слу≠жио на срп≠ском Ље≠зи≠ку (‘о≠тографиЉе лич≠на ар≠хи≠ва) Аа≠кон Ќе≠над Ље у то≠киЉ≠скоЉ цр≠кви слу≠жио на срп≠ском Ље≠зи≠ку (‘о≠тографиЉе лич≠на ар≠хи≠ва) ††††


ѕошто Ље Ъубазно прихватио молбу да их посети у “окиЉу и служи у ЬиховоЉ цркви, Љапански свештеници нису заборавили да Ракона Ќенаду »дризовиЮу питаЉу колико Ље висок. ∆елели су да му обезбеде одговараЉуЮу одежду за богослужеЬе. » то су и учинили.

—редином новембра, Ракон др Ќенад »дризовиЮ, свештеник ’рама —ветих апостола ѕетра и ѕавла у “опчидеру и начелник ќдеЪеЬа за чуваЬе и приступ фондовима Ќародне библиотеке —рбиЉе, био Ље на службеном путоваЬу у “окиЉу. ∆елео Ље да том приликом посети и £апанску православну цркву и служи са Ьима у престоничкоЉ ÷ркви ¬аскрсеЬа ’ристовог. ” овом храму, Ракон Ќенад саслуживао Ље на литургиЉи коЉу Ље предводио поглавар Љапанске цркве митрополит ƒанило (Ќуширо). ЅогослужеЬе Ље наЉвеЮим делом на Љапанском, али овог пута у токиЉском храму чуо се и српски Љезик.

’рам ¬аскрсеЬа ’ристовог налази се на лепом узвишеЬу у “окиЉу, мешавина Ље руске и византиЉске архитектуре, плени лепотом и величином коЉа надмашуЉе београдску —абору цркву, описуЉе за „ѕолитику” Ракон Ќенад »дризовиЮ.

Ц ЋитургиЉа Ље почиЬала у десет часова и траЉала око три и по сата. —вака служба, у овом случаЉу Ље била архиЉереЉска литургиЉа, иста Ље где год да се одвиЉа, без обзира на Љезик, поредак службе Ље исти и човек увек може да се снаРе. јли што се тиче самог поЉаЬа, то Ље било невероватно. ’ор Ље био савршен, поЉали су на Љапанском осмогласне мелодиЉе, углавном руске. «амолили су ме да служим на српском, Љер су рекли да се не сеЮаЉу да Ље неко из наше земЪе служио у токиЉскоЉ цркви. ƒодуше, служио Ље ту 1991. отац Куба ѕетровиЮ, али ово су млаРи свештеници, митрополит Ље ту од 2000. године, па се тога не сеЮаЉу.  ада сам произносио ЉектениЉе на српском, хор Ље одмах препознао о чему се ради и одговарали су на црквенословенском „√осподи помилуЉ” Ц прича отац Ќенад »дризовиЮ.

Ќа литургиЉи Ље било око 200 верника, веЮином £апанаца, што Ље, како су му обЉаснили токиЉски свештеници, уобичаЉен броЉ присутних на богослужеЬима. Ѕило Ље ту и неколико Ъуди из наше земЪе, на раду у иностранству, а после службе свештенику Ќенаду прилазили су £апанци да му захвале што их Ље посетио.

Ц Ќеки од Ьих су преко ”неска посетили манастир ¬исоке ƒечане и мени врло драгу светиЬу, будуЮи да сам пореклом из села у ЬеговоЉ близини Ц каже Ќенад »дризовиЮ.

£апанска православна црква, иначе, има статус аутономне и налази се под окриЪем –уске православне цркве, будуЮи да су се краЉем 19. века £апанци са православЪем и упознали захваЪуЉуЮи Љедном –усу: светом ЌиколаЉу  асаткину. ќн Ље у ову земЪу дошао 1861. а први ученици били су му самураЉи. ќстала Ље забележена прича о самураЉу и шинтоистичком свештенику “акуми —авабеу, коЉи Ље намерио да убиЉе ЌиколаЉа  асаткина као неприЉатеЪа Љапанског народа, али га Ље прво саслушао, а потом и прихватио Ьегово православно учеЬе и постао први Љапански православни свештеник.

Ц —амураЉи у том периоду више нису могли да постоЉе као посебна Љединица, веЮ су се водили као паравоЉне формациЉе и морали су да се уклопе у систем као део воЉске, полициЉе, као учитеЪи у школама... Ќеки нису могли да се прилагоде томе и зато су у хришЮанству видели врсту борбе против власти. ≈вропски народи када су примали хришЮанство, поред васкрсеЬа коЉе Ље суштина наше вере, видели су у Ьему искупЪеЬе, исцеЪеЬе, покаЉаЬе, благост, милост ЅожЉу. “о Ље оно што Ље привукло европске народе, а код £апанаца Ље потпуно другачиЉе. ќни су примили хришЮанство зато што су у ’ристу видели Ьегов чврст карактер коЉи они желе да имаЉу, Ьегову Љаку воЪу и карактер Ьегових ученика коЉи су били спремни да страдаЉу Ц обЉашЬава отац Ќенад.

”з то, у доба ЌиколаЉа  асаткина хришЮанство Ље Љош било забраЬено законом, па Ље проповедаЬе заиста могло да се плати и главом. ¬ремена су се, меРутим, меЬала, па Ље тако пред почетак ƒругог светског рата £апанска православна црква призната од стране државе, али Ље тада донет и пропис коЉи Ље и данас на снази: да свештеници могу да буду искЪучиво £апанци.

Ц ќни поред своЉих Љапанских имена и презимена, имаЉу и крштена имена коЉа су увек словенског порекла. ѕарохиЉски Ракон се зове »лиЉа, митрополит Ље ƒанило, свештеници —ерафим, √аврило, ѕавле и тако се и представЪаЉу. »ма Љош Љедна занимЪивост. ѕознато Ље свима да се £апанци поздравЪаЉу наклоном и да се руковаЬе сматра готово непристоЉним.  од Љапанских православаца ниЉе тако. ќни се, попут других православаца, и рукуЉу и грле и Ъубе приликом поздравЪаЬа. ѕрисни су, као да одете у било коЉу православну заЉедницу, не осеЮате никакву разлику. ѕравославни се препознаЉу свуда у свету и без обзира на разлике у Љезицима, блискост се брзо успостави Ц каже Ракон Ќенад.

††††

” £апану око 10.000 православаца

ЅроЉ православаца у £апану опада и данас их има око 10.000. ” “окиЉу имаЉу седам парохиЉских цркава, а ту Ље, поред ÷ркве ¬аскрсеЬа ’ристовог, и седиште аутономне £апанске православне цркве, чиЉег поглавара митрополита ƒанила свештеник Ќенад »дризовиЮ описуЉе као увек насмеЉаног човека. ќн Ље, попут наЉвеЮег броЉа £апанаца коЉи служе у цркви, био парохиЉски свештеник, а када Ље остао удовац рукоположен Ље за епископа. ”пркос покушаЉима да обнове монаштво, оно у £апану Љедноставно ниЉе заживело, па манастира готово да и нема, обЉашЬава наш саговорник.

ѕолитика

02 / 12 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0