Srpska

ќ ћитрополиту талинском јлексиЉу и кози

 ћитрополит талински јлексиЉе (–идигер) ћитрополит талински јлексиЉе (–идигер)

ѕетог децембра, на дан упокоЉеЬа, сеЮамо се јлексиЉа II, ѕатриЉарха московског и целе –усиЉе (1929-2008) Ц поглавара –уске ÷ркве у врло сложеним годинама с краЉа ’’ и почетка XXI века; молитвеника, човека ватрене вере и велике духовне културе. Куди коЉе Ље √оспод удостоЉио да служе под Ьеговим руководством и да га добро познаЉу, сеЮаЉу га се као врло пажЪивог и мудрог човека.

Ќа годишЬицу упокоЉеЬа патриЉарха јлексиЉа II обЉавЪуЉемо успомене протоЉереЉа ќлега ¬роне о Ьему.

«анимЪиво Ље то да Ље патриЉарх јлексиЉе усходеЮи ка недокучиво високом и подЉеднако недокучиво тешком служеЬу патриЉарха, служио и на попришту парохиЉског свештеника и епархиЉског епископа. ћи, свештеници коЉи смо служили под Ьеговим руководством у “алинскоЉ епархиЉи, видели смо и осеЮали да митрополит јлексиЉе из сопственог искуства зна како Ље служити у великоЉ или малоЉ парохиЉи и какво „подводно камеЬе“ очекуЉе свештеника на путу Ьеговог служеЬа, посебно на почетку овог пута.

“ако сам, кад ми Ље митрополит јлексиЉе одредио да служим у талинскоЉ ЌикоЪскоЉ цркви, сада то схватам, чак и пречесто злоупотребЪавао Ьегову наклоност према мени обраЮаЉуЮи му се с наЉразличитиЉим питаЬима из парохиЉског живота, а и с питаЬима личног карактера. » морам реЮи да владика јлексиЉе ниЉедном ниЉе дозволио да осетим да се уморио од мог запиткиваЬа.

£едном смо моЉа попадиЉа и Ља дошли код митрополита јлексиЉа после прва два или три месеца моЉе службе у парохиЉи са жеЪом да му испричамо нешто о тешкоЮама за коЉе нам се чинило да не можемо савладати без помоЮи митрополита.

—аслушавши нас с добронамерним осмехом владика Ље упркос нашим очекиваЬима да Юемо добити савет у озбиЪном архипастирском духу испричао причу „ќ кози“. управо ону причу коЉу многоброЉни Ъуди коЉи Ље причаЉу због личне симпатиЉе према Ьеним Љунацима тумаче свако на своЉ начин, али се смисао ове приче увек обавезно своди на то да ако вам се икада учини да Ље живот неиздржив, купите... козу, а кад се добро намучите с Ьом Ц продаЉте Ље, па Юете схватити да ипак вреди живети. —аслушавши ову необично оштроумну причу сви смо се сложно насмеЉали. ѕошто за разлику од Љунака из приче коЉи су живели у страшним условима, Љош увек нисмо имали где да живимо, то Ље био повод да се замислимо о томе шта Ље боЪе: немати никакав стан или имати стан с неиздрживим условима за живот. »спричавши причу митрополит јлексиЉе нам Ље после краЮе паузе дао неколико корисних савета. ѕитаЬе Ље само да ли сам тада послушао све Ьегове савете.

«ашто Ље то важно за мене? ѕа зато што сам мало-помало тих година почео да примеЮуЉем да ми савети и благослови митрополита иду на корист, а самосталне одлуке без Ьеговог савета ми штете и компликуЉу живот.  ао потврду овог свог запажаЬа испричаЮу Љедну причу за коЉу ми се чини да Ље поучна.

“о Ље било почетком 1980-их година. £едном приликом сам за време ¬еликог поста дошао у –игу, у женски манастир, и тамо сам срео Љедног архимандрита коЉег сам познавао од раниЉе. ќн Ље у то време био духовник ове женске обитеЪи, али ниЉе служио у –иги, веЮ у Љедном градиЮу и с времена на време Ље долазио у обитеЪ како би обавио послушаЬе духовника манастирских сестара. Ѕио сам смештен с Ьим у келиЉу и тако смо после вечерЬе службе имали мало времена да попричамо пре спаваЬа. «нао сам да Ље оваЉ архимандрит извесно време служио у –иги у саборноЉ цркви, да Ље привлачио много омладине и да су га поштовали сви веруЉуЮи Ъуди, чинило се да се налази на свом месту и зато ме ниЉе обрадовало кад сам чуо да сад служи негде далеко од –иге. ” току разговора опрезно сам упитао шта се десило тако да више не служи у –иги. Ќе упутивши ме у детаЪе архимандрит Ље одговорио да Ље то била одлука митрополита Ћеонида, тадашЬег архиЉереЉа –ишке епархиЉе. ѕошто Ље мало поЮутао он ми рече да Ље врло задовоЪан своЉом новом парохиЉом и приЉатеЪским тоном Ље додао да Ље одавно приметио: откако Ље добровоЪно ступио под руководство митрополита ѕромисао ЅожиЉи Ьиме руководи као преко духовног оца и зато се све одвиЉа без неких нарочитих искушеЬа. ѕо ЬеговоЉ интонациЉи сам осетио да с тим у вези жели да ми каже нешто важно и плашеЮи се да га не ометем Ља сам заЮутао и спремио се да слушам.

Ц »мали смо у епархиЉи, Ц поче лагано архимандрит, Ц Љедног свештеника коЉег су сви поштовали. ќн Ље дуго времена служио у –иги и био Ље окружен многоброЉном духовном децом коЉа су га сматрала човеком молитве и бринула се о Ьему и о свом духовном благостаЬу, па почеше да моле да се пресели из –иге у коЉоЉ су владали бука и врева у малу парохиЉу у близини –иге Ц мислили су да Ље то идеално место за душу коЉа се сприЉатеЪила с молитвом. Михов пастир Ље Љедно време одбиЉао ове предлоге пастве, али Ље на краЉу попустио и почео да моли свог владику да га премести у ову малу парохиЉу ван града. јрхипастир га Ље одбио Љедном, други пут, али Ље на краЉу изгубио стрпЪеЬе и угледни пастир се преселио у малу и осамЪену парохиЉу у близини –иге како би се сам спасавао и водио ка спасеЬу своЉу духовну децу, коЉа су толико саЬала о овоЉ дивноЉ парохиЉи. ћеРутим, оваЉ врло искусни и поштовани пастир ниЉе могао да се снаРе у новоЉ парохиЉи, ниЉе се сприЉатеЪио с црквеним саветом парохиЉе и сад нико не може реЮи ко Ље за то био крив, само што Ље таЉ изванредни пастир морао да се врати код свог владике погнуте главе и да моли за опроштаЉ што ниЉе послушао Ьегове речи, веЮ Ље инсистирао да буде по Ьеговом.

ѕатриЉарху јлексиЉу Ље изузетно тешко падало мешаЬе ÷ариградске патриЉаршиЉе у живот парохиЉа ≈стонске ѕравославне ÷ркве ћосковске патриЉаршиЉе и прелазак у ÷ариградску ÷ркву свештеника коЉе Ље он рукоположио и с коЉима Ље увек био у врло срдачним односима. «нам да Ље Љедном приликом патриЉарх јлексиЉе с горчином узвикнуо: „«ар би ови свештеници отишли од мене да сам остао митрополит у ≈стониЉи?!“ Ѕило му Ље тешко да у то поверуЉе.

††††

ѕонекад се лако слажемо с тим да су и свештеници, епископи и патриЉарси Ъуди, дакле, и они се замараЉу, а покаткад и болуЉу, али ако се деси да одбиЉу да нас приме у невреме, негодуЉемо и не желимо да чуЉемо за било какав Ьихов умор или болест. £едном Ље ЋидиЉа  онстантиновна, дугогодишЬа секретарица митрополита, а затим и патриЉарха јлексиЉа испричала следеЮе:

Ц ƒок Ље митрополит био управник послова ѕатриЉаршиЉе често Ље дуго остаЉао у кабинету: било Ље много посла. £едном се исто тако задржао до касно, веЮ се спремао да иде, а Ља улазим у Ьегову канцелариЉу и кажем: „ од ¬ас Ље дошао епископ таЉ и таЉ.“ ¬ладика ми Ъутито рече: „ѕа нико ниЉе имао заказано.“ Ц „ƒа, никог ниЉе било, Ц слажем се и додаЉем: Ц али много му Ље важно.“ ¬ладика се изнервирао и не рекавши ни речи отишао Ље на кауч да легне. ѕосле пар минута улазим и питам: „Ўта да кажем епископу? „ека.“ » на моЉе чуРеЬе видим: владика опет седи за столом и бодрим гласом ми каже: „’аЉде, реци му да одмах уРе.“

» како човек ту да се не сети ЉеванРеЪске приче о двоЉици синова од коЉих Ље Љедан рекао оцу: „ƒоЮи Юу, оче,“ Ц и ниЉе отишао, а други Ље рекао: „ЌеЮу доЮи,“ али се после покаЉао и дошао Ље (в.: ћт. 21: 28-30). „ини се да Ље у овом превладаваЬу себе сва суштина духовног живота, почевши од мирЉанина, па све до патриЉарха.

—а руског ћарина “одиЮ

08 / 12 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0