Srpska

Д—тогодишЬи ратУ ÷ариграда

”краЉинска авантура ‘анара ниЉе банална освета због тога што –ѕ÷ ниЉе учествовала на  ритском сабору, веЮ Ље елемент дугогодишЬе стратегиЉе, усмерене на отклаЬаЬе сваког алтернативног центра утицаЉа у православЪу осим црквеног »стамбула.

ѕатриЉарх ¬артоломеЉ и папа ‘раЬа ѕатриЉарх ¬артоломеЉ и папа ‘раЬа ††††

Ўто се више развиЉа конфликт измеРу ÷ариградске патриЉаршиЉе и –уске ÷ркве постаЉе све ЉасниЉе да главни проблем за православни свет ниЉе толико „украЉинско питаЬе“ само по себи, колико криза механизама сарадЬе измеРу савремених ѕравославних ÷ркава.

ћноги стручЬаци су од самог почетка активног деловаЬа патриЉарха ¬артоломеЉа у ”краЉини истицали да Ьегов главни циЪ нипошто ниЉе несебична помоЮ расколницима „коЉи страдаЉу“ ван црквене ограде, веЮ ЉачаЬе своЉе власти над целим православним светом. ”краЉински „томос“ представЪа само оштрицу копЪа коЉе Ље патриЉарх ¬артоломеЉ зарио у своЉе опоненте коЉи стоЉе на путу потпуне доминациЉе ÷ариграда у ѕравославноЉ ÷ркви.

“реба констатовати чиЬеницу да се тренутно води борба измеРу два алтернативна модела уреРеЬа ÷ркве, од коЉих сваки претендуЉе на то да Љедино одговара православном предаЬу и канонском праву. Љедну од таквих алтернатива агресивно пропагира ÷ариградска патриЉаршиЉа, а другу маЬе активно нуди –уска ѕравославна ÷рква, као и низ Љерарха помесних ÷ркава.

”краЉина Ље у овом контексту поЪе „главне битке“ од чиЉег исхода, без преувеличаваЬа, зависи будуЮност православЪа у целини, и –ѕ÷ понаособ. ” овом чланку Юемо покушати да обЉаснимо зашто Ље тако.

„—тогодишЬи рат“

„итаоци коЉи нису темеЪно упознати с историЉом ÷ркве могу се запитати: зашто се криза у односима ѕравославних ÷ркава десила управо данас? «ар то ниЉе неки ограничени сукоб коЉи Юе временом нестати и онда Юе се све вратити у стаЬе равнотеже?

” ствари, може се тврдити да се криза повезана с амбициЉама ÷ариграда у овоЉ или оноЉ мери развиЉала почевши од... IV ¬асеЪенског сабора (451). ј ако говоримо о савременоЉ фази живота ÷ркве, темеЪ сукоба Ље Љош почетком ’’ века поставио ѕатриЉарх цариградски ћелетиЉе (ћетаксакис).

ќкидач за Љедну у низу криза представЪао Ље распад ќтоманског царства и устанак грчког национализма коЉи Ље ћелетиЉе дочекао с великим ентузиЉазмом. ћеРутим, утопистичке идеЉе о обнови ¬изантиЉског царства су доживеле крах и да би „опстали“ фанариоти су били приморани да промене своЉу стратегиЉу. —тога су изабрали интернационализациЉу делатности ÷ариграда на основу идеЉе првенства ѕатриЉарха васеЪенског у ѕравославноЉ ÷ркви. ѕритом су се фанариоти активно ослаЬали на помоЮ западних земаЪа коЉе су од “урске издеЉствовале специЉални статус за грчку ѕатриЉаршиЉу, премда с ограниченим правима.

ќд тада Ље логика опстанка (и усмереност на западне земЪе) постала Љедна од главних покретачких снага у политици ‘анара. ƒок Ље у оквиру ќтоманског царства Ьегова црквена доминациЉа била постигнута преко ќсманлиЉа (захваЪуЉуЮи Ьима истамбулски √рци су успели да асимилуЉе старе источне патриЉаршиЉе и да задобиЉу контролу над —рпском, Ѕугарском и –умунском ÷рквом), оставши без подршке царева и султана били су принуРени да крену путем фалсификоваЬа своЉих „привилегиЉа“ и посебног првенства у православном свету.

”право у време док Ље ћелетиЉе био патриЉарх поЉавиле су се пропагандистичке тезе о томе да Ље ÷ариград „центар целог православЪа“, „свеопшти глас ÷ркве“, „ћаЉка-÷рква и центар у коЉем се стичу и од коЉег потичу све помесне ѕравославне ÷ркве“, а цариградски патриЉарх Ље, ни више, ни маЬе него „поглавар над поглаварима свих ѕравославних ÷ркава“.

ќсим историЉско-канонских претензиЉа на првенство ‘анар Ље почео агресивно да шири своЉ административни утицаЉ по целом свету отвараЉуЮи нове епархиЉе и запоседаЉуЮи туРе.

 ао наЉистакнутиЉи пример агресиЉе фанариота могу се навести Ьихови поступци према –ускоЉ ÷ркви. »скористивши прогоне против –ѕ÷ од стране боЪшевика ÷ариград Ље предузео покушаЉ скоро потпуног Ьеног уништеЬа одвоЉивши од Ье ‘инску ÷ркву, незаконито давши аутокефалност ѕоЪскоЉ ÷ркви и подржавши руске „обновЪенце“.

ƒакле, „рат“ ÷ариграда против –ѕ÷ ниЉе банална освета због неучествоваЬа на  ритском сабору. “о Ље дугогодишЬа стратегиЉа усмерена на одстраЬиваЬе сваког алтернативног центра утицаЉа у православЪу осим ‘анара. » зато се ÷ариград неЮе зауставити док у потпуности не оствари деструкциЉу вишенационалне –уске ÷ркве: после ‘инске, ≈стониЉе и ”краЉине покушаЮе исто то да учини у ЅелорусиЉи, ћолдавиЉи,  азахстану итд.

—личну деструкциЉу може извршити и према —рпскоЉ ÷ркви и уопште према било коЉоЉ ÷ркви коЉа му се наРе на путу. ѕритом треба истаЮи да новостворене аутокефалиЉе покушава да потчини себи наметаЬем томоса коЉима су предвиРене специЉалне „привилегиЉе“ ÷ариграда. ”краЉински „томос“ Ље у овом контексту карактеристичан пример. јутокефалност таквих ÷ркава, дакле, стиче релативан карактер, а Ьихов суверенитет се претвара у куле од песка.

Ќа среЮу, почетком прошлог века ‘анар ниЉе стигао да у потпуности оствари своЉе планове и криза Ље поново била конзервирана. ”осталом, ћетаксисово дело Ље наставило таЉно да живи и да се развиЉа.

÷ариградски патриЉарх Ље 1948. године уз помоЮ —јƒ постао ћелетиЉев саборац јтинагора (—пиру). ќн Ље наставио све што Ље ћетаксакис започео. »змеРу осталог, иницирао Ље припрему за —веправославни сабор и отворио врата за радикални екуменизам. после тога се курс ÷ариграда ниЉе меЬао.

 ритска клопка

 ритски сабор  ритски сабо𠆆††

Ќакон дугих година припреме управо Ље  ритски сабор представЪао апотеозу „папистичких“ планова ÷ариграда. Ѕез обзира на одсуство четири ÷ркве патриЉарх ¬артоломеЉ Ље делимично успео да реши своЉ главни задатак Ц да наметне нову шему меРуправославних односа.

ѕриликом пажЪивог проучаваЬа правилника сабора можемо се уверити у то да се Ьим у знатноЉ мери ограничава принцип саборности и утврРуЉе диктатура цариградских патриЉараха.

 ао прво, утврРено Ље ексклузивно право ÷ариграда да сазива свеправославне саборе, премда му ниЉедан канон васеЪенских сабора не даЉе такво право (у историЉи су саборе увек сазивали цареви, измеРу осталог, и онда кад Ље требало свргнути саме патриЉархе).

 ао друго, изазива чуРеЬе процедура разматраЬа докумената коЉи су изнети на сабор. ѕо тачки 2 члана 11 не разматра се документ у целини, веЮ само амандмани на Ьега коЉи могу бити донети искЪучиво консензусом (тако ÷ариград стиче универзално право вета на све промене).

 ао треЮе, да би се неко питаЬе изнело на разматраЬе сабора или да би неко добио право да говори треба да проРе кроз „пакао“ специЉалне комисиЉе, а затим Љош и да добиЉе дозволу председаваЉуЮег на сабору (односно цариградског патриЉарха).

—ве ове ниЉансе су представЪале разлог због коЉег Ље Ѕугарска ÷рква одбила да учествуЉе на сабору. ” Љуну 2016. године у свом интервЉуу ћитрополит ловчански √аврило Ље на следеЮи начин обЉаснио поступке Ѕѕ÷:

„ѕозвани смо на сабор на коЉем Ље веЮ све решено. ƒа, заиста, до сада Ц до последЬег тренутка Ц нисмо били донели одлуку да ли Юемо иЮи на сабор или не. јли сад Ље, у сваком случаЉу, истина Љасна.“

ѕо речима митрополита √аврила нацрти докумената  ритског сабора су сачиЬени Љош пре доношеЬа правилника и представници ÷ркве су мислили да Юе моЮи битно да се промене или одбаце за време сабора, због тога су попустили под притиском фанариота. ћеРутим, после усваЉаЬа правилника то Ље постало практично немогуЮе.

„ѕостоЉала Ље нада да Юе ствари моЮи да се промене на сабору. Ќа краЉу —инаксис усваЉа правилник коЉи Ц то сам вам веЮ рекао Ц не дозвоЪава да се на сабору унесу било какве исправке.“

“реба додати да су комисиЉе за припрему докумената контролисали Ц и у случаЉу обнавЪаЬа  ритског формата Юе их и даЪе контролисати Ц фанариоти. Ќеки извори тврде да су у току припреме за сабор отворено игнорисали примедбе низа помесних ÷ркава упорно инсистираЉуЮи на своЉоЉ верзиЉи текстова, укЪучуЉуЮи и фалсификоваЬе потписа представника ÷ркава на документима.

£ош увек остаЉе загонетка шта Ље подстакло веЮину помесних ÷ркава да пристану на такав диктаторски правилник и да отпутуЉу на сабор. ѕод каквим хипнотичким утицаЉем су превидели очигледну опасност везану за даваЬе неоправданих овлашЮеЬа ÷ариграду? »згледа да тек сад почиЬу да сагледаваЉу каква се катастрофа десила на  риту.

√рчко издаЬе „Oukraniko“ Ље недавно обЉавило стенограме разговора с Љедним од поглавара такозване „грчке“ ÷ркве. —удеЮи по свему, ради се о ѕатриЉарху Љерусалимском “еофилу.

„«а све смо одговорни ми, поглавари. ћи смо криви за то што смо поверовали тврдЬама! ѕодигли смо га на треЮе небо давши му првенство. <...> Ќачинили смо грешку и отпутовали на сабор поглавара. Ќаравно, имали смо добре намере, нисмо схватали куда догаРаЉи воде... —ад нам кажу: ‘ѕризнали сте првенство патриЉарха и нема пута назад’,“ Ц изЉавио Ље архиЉереЉ.

«ато су оне ÷ркве коЉе желе да сачуваЉу саборни принцип у ѕравославЪу, односно, да сачуваЉу православЪе као такво, просто дужне да покрену питаЬе поновног разматраЬа —веправославних сабора.

ѕостоЉе све основе да се дезавуира  ритски правилник.

 ао прво, ниЉе га потписала јнтиохиЉска ÷рква (овде се такоРе може поставити питаЬе легитимитета самог сабора коЉи по правилнику треба да буде сазван уз пристанак свих ÷ркава без изузетка).

 ао друго, ниЉе одобрен на самом сабору, дакле, не може и не треба да се сматра извесном „догмом“.

”ниЉа на маршу

††††

ќсим претЬе по разараЬе саборног система православЪа постоЉи Љош Љедна опасност коЉа се не види увек иза битака око поЉединости. ћогуЮе Ље да Юе то некоме изгледати парадоксално, али претензиЉе ‘анара на статус „првог меРу Љеднакима“ у православном свету тесно су повезане с Ьеговим екуменистичким плановима за склапаЬе нове униЉе с  атоличком црквом.

ќ томе сведоче многе чиЬенице. » то нису у последЬе време све чешЮа заЉедничка богослужеЬа измеРу фанариота и католика или изЉаве о неизбежном уЉедиЬеЬу ÷ркава. “о нису увек приметни, али су кЪучни процеси на коЉе посебно треба обратити пажЬу.

 ао прво, у оквиру  ритског сабора коЉи смо поменули усвоЉен Ље документ „ќ односу ѕравославне ÷ркве према осталом хришЮанском свету“. ћноги стручЬаци су истицали да Ље осим утврРиваЬа свог права на сазиваЬе сабора доношеЬе овог документа било Љедан од главних задатака патриЉарха ¬артоломеЉа.

Мегове магловите и двосмислене формулациЉе омогуЮаваЉу да се оствари метаморфоза православног богословЪа и легализуЉе радикални екуменизам путем одрицаЬа од употребе поЉмова раскола и Љереси кад су у питаЬу инославни хришЮани.

»стаЮи Юемо такоРе поЉедине тачке (9. и 10), коЉе се односе на воРеЬе диЉалога с припадницима других хришЮанских конфесиЉа.

ќвакав диЉалог се приказуЉе као датост коЉа се може укинути искЪучиво консензусом! ќдносно, и овде се примеЬуЉе иста изопачена логика као кад Ље у питаЬу гласаЬе о амандманима на документе: на резултат диЉалога се практично не може утицати пошто Юе ‘анар увек имати последЬу реч. „ак и ако неке ÷ркве напусте оваЉ процес диЉалог Юе се наставити.

ќсим тога, ÷ариград даЉе неоправдано висок статус комисиЉи коЉа води диЉалог с католицима. — Ьегове тачке гледишта, документа коЉа представЪаЉу резултат рада ове комисиЉе су обавезна за све помесне ÷ркве, иако ниЉе Љасно у ком тренутку Ље представништво у овим комисиЉама почело да означава укЪученост у нешто више него што Ље просто теоретска дискусиЉа.

 онтролишуЮи ову комисиЉу ‘анар у суштини води помесне ÷ркве ка признаваЬу примата римског папе.

ѕочевши од 2006. године, кад Ље на чело комисиЉе после дугог прекида у раду дошао ћитрополит пергамски £ован («изЉулас) тематика Ьених седница се усредсредила искЪучиво на питаЬе примата ватиканског поглавара. ј у Љуну ове године патриЉарх ¬артоломеЉ Ље у свом писму папи ‘раЬи наЉавио завршетак рада на документу о првенству римских папа. „ƒедлаЉн“ Ље новембар идуЮе године.

 ао друго, уочи  ритског сабора Љедан од председника мешовите комисиЉе за православно-католички диЉалог архиепископ £ов (√еча) (коЉи Ље на овоЉ дужности заменио «изЉуласа 2016. године) обЉавио Ље чланак коЉи се може сматрати програмском изЉавом ÷ариградске ÷ркве. ” истом Ље изЉавио да измеРу ѕравославне ÷ркве и –имокатоличке не постоЉи раскол, веЮ само прекид општеЬа!

ќве две чиЬенице указуЉу на то да патриЉарх ¬артоломеЉ припрема униЉу с  атоличком црквом у виду обнавЪаЬа евхаристиЉског општеЬа и признаваЬа првенства римског папе на основу формуле коЉа Юе бити сачиЬена до следеЮе године.

††††

Ќаизглед, како могу бити споЉиве претензиЉе на првенство и уступаЬе овог првенства –иму? ” ствари, нема никакве противречности.

 ао прво, агресивно наметаЬе идеЉе обавезности постоЉаЬа у ÷ркви инокосног примата представЪа меРуфазу на путу ка униЉи с католицима. ‘анариоти нас навикаваЉу на то да Ље такав примат нешто природно за ÷ркву, дакле и првенство римског папе у случаЉу обнавЪаЬа Љединства с католицима, по Ьиховом мишЪеЬу, не треба да изазива негодоваЬе.

 ао друго, измеРу –има и ÷ариграда вероватно постоЉе одреРени договори коЉи Юе овом другом дати статус „првог“ у православном свету. √рцима више ни не треба. ќсим тога, у првоЉ фази Юе првенство –има бити формулисано магловитим изразима како не би изазвало моментално одбациваЬе од стране помесних ÷ркава. ‘анариоти могу чак да изЉаве да Ље –им примио православЪе, а не да Ље ÷ариград склопио униЉу с –имом.

††††

 ао треЮе, као што смо веЮ рекли, ‘анар покреЮе „логика опстанка“. –ади се о томе што су √рци релативно малоброЉан народ. Мегова политичко-економска тежина у ≈вропскоЉ униЉи ниЉе на задовоЪаваЉуЮем нивоу, а америчка диЉаспора Юе се постепено растворити у енглескоЉ говорноЉ средини. ƒа не би остали на маргинама историЉе у току процеса глобализациЉе принуРени су да траже покровитеЪе у —јƒ и истом овом ¬атикану коЉи им могу обезбедити „место под сунцем“.

“ако Ље православЪе за фанариоте нешто попут ексклузивне „робе“ помоЮу коЉе Юе за „грчки свет“ набавити карту за „историЉски воз“ док им оваЉ „воз“ не оде коначно.

„ѕоследЬи боЉ Ље наЉтежи“

” светлости свега горе реченог треба извуЮи неколико важних практичних закЪучака.

  1. “реба имати на уму да компромис неЮе решити проблем и да се ÷ариград неЮе зауставити на путу уништаваЬа –ѕ÷, као и утврРиваЬа пуноЮе своЉе власти у православном свету. £едино средство да се обустави кретаЬе фанариота у одговараЉуЮим сферама представЪа осуда Ьихових богословских заблуда.  ао почетак може да послужи јрхиЉереЉски сабор наше ÷ркве на коЉем треба покренути питаЬе нелегитимног присваЉаЬа статуса „првог без Љеднаких“ од стране ÷ариграда и „привилегиЉа“ да прима апелациЉе од клирика других помесних ÷ркава.
  2. Ќе смемо пристати на одржаваЬе —веправославног саветоваЬа под условима ‘анара пошто Ље он Љедна од страна у конфликту и не може бити организатор разматраЬа сопствених поступака у ”краЉини. ¬раЮаЬе на „критски формат“ Юе бити грешка. ѕотребни су нови правилник и нова правила сарадЬе помесних ÷ркава. ЌаЉкорисниЉи сценарио би било одржаваЬе —веправославног саветоваЬа под председаваЬем треЮе стране.
  3. „”краЉински проблем“ нипошто не треба сводити на питаЬе законитости „хиЉерархиЉе“ „ѕ÷”“ заобилазеЮи чиЬеницу да Ље ÷ариград упао у ЉурисдикциЉу –ѕ÷. —удеЮи по изЉавама јлбанске,  ипарске, –умунске и других ÷ркава, оне преЮуткуЉу укидаЬе акта из 1686. године и индиректно признаЉу право ÷ариграда на даваЬе аутокефалиЉе у ”краЉини. Ќе сме се допустити игнорисаЬе овог проблема и треба захтевати осниваЬе свеправославне комисиЉе за проучаваЬе историЉских докумената везаних за предаЉу  иЉевске митрополиЉе ћосковскоЉ патриЉаршиЉи.
  4. “реба развиЉати богословску критику нове еклесиологиЉе ‘анара. ƒанас богословЪе не треба да остане удео кабинетских научника, веЮ треба да има практичан значаЉ за заштиту православне вере. »змеРу осталог, треба посветити пажЬу анализи модернистичког богословЪа митрополита £ована («изЉуласа) чиЉа су слаба места очигледна и представЪаЉу згодну мету критике. “акоРе треба стварати меРународне полигоне за богословски диЉалог, коЉи Юе представЪати алтернативу онима коЉе контролишу фанариоти.
  5. –ѕ÷ треба да формулише еклесиолошке принципе коЉи Юе бити Љасни свим помесним ÷рквама и коЉе Юе моЮи да истакне као знамеЬе око коЉег Юе се обЉединити сви противници истамбулског „папизма“. ќви принципи треба да буду: стварни суверенитет помесних ÷ркава коЉи не зависи од каприца ÷ариграда; поштоваЬе канонских граница ÷ркава и што Ље главно Ц примат стварне, а не привидне саборности у ÷ркви. »змеРу осталог, треба потврдити право сваке помесне ÷ркве да иницира одржаваЬе —веправославног сабора.

—а руског ћарина “одиЮ

11 / 12 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0