Srpska

» на наЉстрашниЉем месту се може опстати ако има Ъубави

(‘отографиЉе ∆. –акочевиЮ (‘отографиЉе ∆. –акочевиЮ ††††

ƒевич Ц »спред Ље тешка метална рампа, около су колутови бодЪикаве жице, замршени и нагомилани од многих додаваЬа. »з металног контеЉнера излази полицаЉац, одмахуЉе руком, што значи да се може уЮи у манастир ƒевич код —рбице. ѕразник Ље. Ќа манастирску славу Ље дошло око две хиЪаде —рба. ” протеклих тридесет година овде се ниЉе окупило толико света. Ўта их Ље привукло у девичку пустиЬу? «ашто на Ьих ниЉе утицало опште мишЪеЬе да се у ƒреницу не долази, да Ље опасно и небезбедно?

„ћи смо овде одрасли”, каже ћирослав —тевиЮ из —рбице. ѕет дана пре потписиваЬа мировног споразума 1999. родитеЪи су га послали код уЉака у централну —рбиЉу, а они су остали да чуваЉу своЉ дом. ѕланирали су да, ако не могу да издрже у граду, преРу у манастир и ту остану са сестринством.

„ ад Ље отета наша комшиница ƒостана ЎмигиЮ, коЉа ни до данас ниЉе наРена, и кад су упали у манастир, било Ље Љасно да за нас овде нема места”, каже ћирослав, коЉи живи у  раЪеву. ѕоред Ьега Ље живела ЅиЪана £овановиЮ, коЉа каже: „ укали смо кад Ље требало да кренемо, као да умиремо. Ѕило нас Ље мало и живели смо као Љедна породица.  ад смо избегли, недеЪу дана нисам устаЉала. —ве смо оставили, немамо ништа. Ќа краЉу ми моЉа покоЉна свекрва каже: ’»ли Юеш да устанеш да гледаш ово твоЉе дете, или Ља идем из ове куЮе у шуму.’ ќнда сам устала. —ве смо овде имали.” ќва жена никад ниЉе преболела своЉ завичаЉ и чини се да осеЮа стид што не може да му се врати.

–азумЪив Ље однос ових Ъуди и према манастиру и према завичаЉу. ћноги су се исеЪавали у насиЪу коЉе се толерисало у доба “итове £угославиЉе, многи су заувек отишли 1941, када Ље манастир, напуЬен мунициЉом и експлозивом, одлетео у ваздух, али га веЮина никада ниЉе заборавила. —вети £оаникиЉе ƒевички Ље светитеЪ из доба ропства, сличан —ветом ¬асилиЉу ќстрошком и —ветом ѕетру ÷етиЬском. —рби, нарочито овде и на широком простору, поштуЉу га и веруЉу у Ьегову брзу заштиту. ¬ековима се, од сиромашних сеЪака из косовске равнице до имуЮних —рба у јустроугарскоЉ, одваЉало од уста за девичку пустиЬу.

«ашто ћилиЉана ƒумановиЮ, поред Ѕогородице Кевишке и ѕризрена, долази баш у ƒевич? „ƒевич Ље посебан и показуЉе нам да се и на наЉстрашниЉем месту може опстати ако има Ъубави. Ќадамо се у Ѕога да Юе се променити свест Ъуди и да Юемо живети нормално, данашЬи дан нам говори да Ље то могуЮе”, каже ћилиЉана, коЉа Ље председница призренског избегличког  ола српских сестара.

ƒевич Ље посебно волео покоЉни патриЉарх ѕавле. Мегова скромна рука га Ље обнавЪала и обликовала. “ако се Ључе, и на Ьеговим терасицама и потпорним зидовима, као у амфитеатру, око малог храма тискао свет да чуЉе молитву и да се моли Ѕогу и свом свецу, брзом помоЮнику и заштитнику.

„“амо где се страда, ту Ље ’ристос близу. ќва светиЬа Ље била рушена и обнавЪана. ћислили су наши неприЉатеЪи да су завршили посао када су протерали сав наш народ, и када су ову светиЬу опЪачкали и запалили, али су се преварили Љер нису они ти коЉи даЉу живот. ќно што Ѕог да, то Юе траЉати у векове векова”, поручио Ље окупЪеном народу епископ рашко-призренски “еодосиЉе.

” чему Ље онда таЉна ƒевича? »ма овде велелепних манастира, блиставих фресака, Юивота светих ЌемаЬиЮа, он Ље ван свих путева и изван света, а опет му се долази.

— Мегуша, поред ÷етиЬа, стигао Ље с два аутобуса Ќикола ѕоповиЮ. —игуран и природан, као да Ље у своЉоЉ куЮи, каже: „ћи овога не можемо да се одрекнемо!” —вети £оаникиЉе и ƒевич имаЉу логику немоЮних и ово место се никада ниЉе ослаЬало на моЮ и овоземаЪску силу, зато су они коЉи су овде живели виРени као победници. ќсеЮаЉуЮи ту силу испред моштиЉу —ветог £оаникиЉа помоЮ су, раниЉе, у великом броЉу и тражили јлбанци. Михови сународници, коЉе Ље у прошлости манастир плаЮао, звали су се воЉводе, и чували су манастир од других јлбанаца. £уче нико ниЉе дошао.

¬ерници се враЮаЉу без обзира на зла времена ¬ерници се враЮаЉу без обзира на зла времена ††††

—естринство коЉе води игуманиЉа јнастасиЉа живи на месту сталног и непрекинутог сукоба, а тако Ље своЉ век проживела Ьена претходница, игуманиЉа ѕараскева. “учена и нападана у периоду комунизма, ниЉе одустала. £уче су многи отишли на Ьен гроб.

„Ѕила Ље то Љака жена, силна”, каже –ужица ѕремовиЮ, ослоЬена на Ьену крстачу као на врата свога дома. ћеРу овим Ъудима ретко се виде очаЉни и губитници, Љер прошлост овог места их Ље научила да слобода долази на различите начине. “ако Ље писац √ригориЉе ЅожовиЮ у ЉедноЉ од своЉих прича записао да се свештеник коЉи Ље ту служио наЪутио на —ветог £оаникиЉа Љер му Ље убиЉен црквеЬак: „Ќо се заричем, Ља поп —тоша ќбрешковиЮ из ¬оЮника, да ти —вету  уЮу неЮу отворити, нити кандила над Юивотом запалити, докле не покажеш чудо и да си Љачи од јрнаута!”. „удо се догодило, а поп —тоша Ље недуго потом, покаЉан и радостан, тражио кЪуч што га Ље, у Ъутини, бацио у кланац испод манастира. Ѕила Ље 1912. година и у ƒевич Ље стигла ослободилачка српска воЉска.

ћанастир и Ьегов светитеЪ су попут великог расутог мозаика чиЉе коцкице спаЉаЉу лица Ъуди коЉи му долазе и коЉи му се враЮаЉу без обзира на зла времена и околности. антрфиле

 ланац непрестаних сукоба

ќвде Ље храм с моштима —ветог £оаникиЉа ƒевичког, пустиЬака и светитеЪа из петнаестог века. ќн Ље у оваЉ кланац пун извора и шуме побегао од Ъуди у доба српског деспота АурРа ЅранковиЮа. ∆ивео Ље у шупЪоЉ букви, а предаЬе каже да Ље излечио деспотову оболелу Юерку па му Ље владар у знак захвалности подигао црквицу у коЉоЉ данас почиваЉу Ьегове мошти. Ѕио Ље то почетак ропства под “урцима и од тада до данас ова област Ље место непрестаног сукоба и непомирЪиве борбе за опстанак.

ѕосле бомбардоваЬа 1999. у ƒреници Ље затрт сваки српски траг. ќстали су само ƒевич и два села, —уво √рло и ЅаЬе. ћанастир ƒевич Ље заузела ослободилачка воЉска  осова, опЪачкала га и тешко шиканирала монахиЬе. ‘ранцуски официр  фора ∆ак ќгар подигао Ље борбени хеликоптер и митраЪеском ватром растерао руЪу коЉа Ље кренула да запали ƒевич. √отово пет година касниЉе неки нови француски воЉници нису бранили ƒевич, евакуисали су монахиЬе а све што Ље могло сагорети прогутала Ље ватра, све што се могло опЪачкати Ље опЪачкано.

ѕолитика

17 / 12 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0