Srpska

—рби су отворили споменик руском архитекти

††††

” Ѕеограду Ље отворен споменик руском архитекти ЌиколаЉу  раснову. ” Ьегову част Ље веЮ раниЉе добила назив Љедна од улица и отворена Ље спомен-плоча у српскоЉ престоници. ѕосле емигрираЬа у  раЪевину —рба, ’рвата и —ловенаца  раснов Ље створио изглед центра Ѕеограда, а у домовини Ље познат као главни неимар  рима и аутор ЋивадиЉског дворца.

 ако Ље ЌиколаЉ ѕетрович постао Ќикола

—поменик славном архитекти ЌиколаЉу  раснову свечано Ље отворен у центру Ѕеограда. ћермерна скулптура Ље подигнута у “ашмаЉданском парку недалеко од руске цркве —вете “роЉице где почива прах воРе Ѕелог покрета ѕетра ¬рангела. —кулптор ЌебоЉша —авовиЮ Ќес Ље приказао неимара погнутог изнад радног стола с цртежима. ќд сада монумент краси плато преко пута улаза у зграду ƒржавног архива —рбиЉе Ц Љедне од  расновЪевих наЉлепших творевина.

††††

Ќа церемониЉу Ље допутовао Ьегов праунук —ем —мол. „ћоЉ прадеда Ље радио с каменом и оваЉ камени споменик Ље направЪен по лику коЉи Ље овековечен на фотографиЉи где архитекта ради за столом. £ер оваплоЮеЬе замисли почиЬе управо на папиру,“ Ц изЉавио Ље он говореЮи пред окупЪенима.

—а своЉе стране, аутор кЬиге о  раснову, архитекта и хералдиста ƒрагомир јцовиЮ, истакао Ље да „сви Љош увек ходамо улицама дивеЮи се делима Ьеговог дара“, иако Ље од смрти Ьиховог творца прошло веЮ 80 година.

††††

„ ад Ље  раснов дошао код нас имао Ље 55 година, и иза себе Ље веЮ остварио сЉаЉну кариЉеру, добио зваЬе архитекте царског двора и статус академика, а с Ьим Ље остао уништени век, неизвесна будуЮност и породица.  од нас Ље добио могуЮност да реализуЉе своЉ Ѕогом дати таленат и да свом новом дому понуди драгоцени дар,“ Ц истакао Ље јцовиЮ, коЉи Ље наЉпознатиЉи по свом раду на ентериЉеру београдског храма —ветог —аве, Љедне од наЉвеЮих православних цркава на свету.

ќво ниЉе прво овековечиваЬе сеЮаЬа на  раснова у Ѕеограду где се о Ьеговом раду зна вероватно више него у домовини. Ќа ЉедноЉ од зграда у улици коЉа Ље названа у Ьегову част и коЉа води ка храму —ветог —авет 2016. године Ље отворена спомен-плоча.

„«даЬа коЉа Ље саградио  раснов не смеЉу се рушити!“

ћноги Ъуди у главном граду —рбиЉе  раснова сматраЉу „своЉим“ архитектом. » он сам би се, вероватно, изЉаснио као човек из две земЪе. Ѕез обзира на зреле године успео Ље да се асимилуЉе у новоЉ средини. ƒок Ље своЉе прве проЉекте у Ѕеограду архитекта потписивао као „ЌиколаЉ ѕетрович  раснов“, десет година Ље скратио име на „ЌиколаЉ  раснов“, а на последЬим радовима Ље писао Ц „Ќикола  раснов“.

„ раснов Ље архитекта-уметник, Ц рекао Ље за „√азету.Ru“ граРевинац ћирослав ѕавловиЮ, коЉи Ље дошао у “ашмаЉдански парк да се диви делу —авовиЮа Ќеса. Ц »споставило се да Ље Ьегова несреЮа, имам у виду принудни одлазак из –усиЉе, наша среЮа, зато што Ље изабрао —рбиЉу.

Ќаш краЪ Ље знао ко Ље оваЉ човек, имао Ље повереЬа у Ьега и помагао му Ље на сваки начин.  раснов Ље имао слободу да проЉектуЉе, новац и подршку. ѕодигао Ље скоро све државне зграде у данашЬоЉ —рбиЉи. ÷ентар Ѕеограда се мирне душе може назвати  раснов-градом. «а мене Ље велика част што Ље управо велики маЉстор саградио зграду маЬежа у коЉу се касниЉе преселило £угословенско драмско позориште.“

††††

ќваЉ обЉекат Ље веома настрадао у пожару 1997. године.  асниЉе Ље саговорник „√азете.Ru“ непосредно учествовао у обнови позоришта.

„ѕрво смо се трудили да сачувамо стари изглед, посебно фасаду коЉа гледа на улицу, Ц обЉаснио Ље. Ц Ѕило Ље врло опасно изводити радове, али нико ниЉе хтео да остави  расновЪево чедо. »пак су стручЬаци из «авода за заштиту споменика наредили да се демонтира Љединствена граРевина од цигле. ƒанас позориште има нови зид коЉи смо ми изградили. ј фрагменти историЉске фасаде су скривени иза стакла. ћоже се реЮи да Ље то маузолеЉ  раснова. Ќа плодове Ьеговог рада сад чак не пада ни прашина. »ма Љош Љедан симбол.  раснов Ље емигрирао из –усиЉе и направио Ље чудо у —рбиЉи.  ад смо реконструисали позориште почело Ље бомбардоваЬе £угославиЉе. » као што Ље  раснов започео нови живот у Ѕеограду, тако смо и ми стали на ноге после ужаса 1999. године. «апад ниЉе схватио да се не сме рушити оно што Ље подигао велики архитекта!“

„ƒопловио Ље са  рима парабродом ЅермудиЉан

ѕошто Ље  раснов био убеРени монархиста после ‘ебруарске револуциЉе однос нове власти према Ьему Ље био далек од поштоваЬа, наводи се у кЬизи истраживача ¬ладимира —ухорукова „ рим у лицима и биографиЉама“. ѕосле октобарских догаРаЉа 1917. године архитекта Ље постао оличеЬе „контре“. Ќакон тешког живота у новоЉ стварности до 1919. године  раснов Ље са женом и двема кЮеркама парабродом „ЅермудиЉан“ отпутовао за ÷ариград. «атим се, као и многи, преселио на ћалту.

” анкети емигранта истакнуто Ље да у случаЉу промене политичке ситуациЉе у –усиЉи намерава да се врати на  рим: „ƒошао сам са  рима парабродом „ЅермудиЉан“ у маЉу 1919. године са женом јном ћихаЉловном старом 55 година, двама кЮеркама Ц ќлгом и ¬ером ЌиколаЉевном од 30 и 24 године, зетом ’орватом Ћеонидом ¬ладимировичем старим 29 година и унуком ¬ладимиром од 6 година. ћесто сталног боравка: град £алта, “авричка губерниЉа. ” –усиЉи су ми остали папири и акциЉе у банци у ћоскви; материЉално стаЬе Ц немам средстава; коЉи посао жели да добиЉе Ц у струци; куда жели да отпутуЉе и кад Ц на  рим кад се ситуациЉа смири.“

ћеРутим, после завршетка √раРанског рата постало Ље Љасно да се власт боЪшевика укоренила за дуго времена.  раснову и родбини ниЉе преостало ништа друго него да се скуЮе на медитеранском острву или да траже друго пристаниште. “амо ниЉе било посла за архитекту и он Ље замолио —авез руских инжеЬера да му помогне да се пресели у  раЪевину —рба, ’рвата и —ловенаца, како се £угославиЉа звала у то време. ” априлу 1922. године  раснови су се преселили у Ѕеоград.  раЪ јлександар I Ље тада активно радио на изградЬи своЉе државе, и зато Ље маЉсторски таленат био потребан.

 раснов се запослио у ћинистарству граРевинарства где Ље био инспектор у одеЪеЬу за архитектуру. ѕо Ьеговим проЉектима у престоници Ље подигнут велики броЉ монументалних здаЬа. ќсим ƒржавног архива то су зграде ћинистарства финансиЉа (данашЬа зграда владе —рбиЉе), ћинистарства шумарства и водених ресурса. «а зграду Ќародне скупштине  раснов Ље проЉектовао фасаду, део ентериЉера, парк и ограду.

ѕо наруЯбини краЪевске породице  араРорРевиЮ руски архитекта Ље дизаЉнирао ентериЉер Ьене резиденциЉе, укЪучуЉуЮи и  раЪевски дворац на ƒедиЬу.

»мао Ље и неколико проЉеката ван Ѕеограда. “ако Ље  раснов радио на реконструкциЉи маузолеЉа црногорског владара из прве половине XIX века, истакнутог српског песника ѕетра II Мегоша на ЋовЮену.  раЪевска крипта Ц храм —ветог √еоргиЉа на брду ќпленац недалеко од “ополе, српска воЉна гробЪа у √рчкоЉ на острву ¬идо и у —олуну су такоРе дело Ьегових руку.

 раснов Ље у £угославиЉи живео укупно 17 година. »зненада се упокоЉио 8. децембра 1939. године, само месец дана пре свог 75. роРендана. √роб неимара се налази на руском делу Ќовог гробЪа у Ѕеограду. ” близини су сахраЬени многи познати делатници руске емиграциЉе. ќвде почива прах утемеЪивача беле ƒобровоЪачке армиЉе генерала ћихаила јлексеЉева.

ЌиколаЉ II: „ раснов Ље заиста сила од човека“

 раснов Ље био толико велики човек да Ље 1887. године, кад му Ље било 23 године, поставЪен за главног архитекту £алте с платом од 900 рубаЪа годишЬе. ќдлуку Ље донела √радска дума. ѕочевши од ширеЬа и уреРеЬа кеЉа  раснов Ље £алту претворио у летовалиште царских размера. ƒок су претходне архитекте £алту видела као град-врт без неког система с раштрканим викендицама,  раснов се прихватио посла с државном темеЪитошЮу. √рад се проширио, обухватио Ље нову териториЉу и архитекта Ље одредио норме за ширину улица и висину зграда, отклонио Ље хаотичност у изградЬи.

—аградио Ље две градске гимназиЉе, дечЉу болницу, уредио Ље ѕушкинов булевар, реконструисао Ље луку, саградио Ље мол, подигао Ље потпорне зидове дуж двеЉу река коЉе уоквируЉу £алту са запада и истока, као и мостове на овим рекама.

ƒворац „ƒЉулбер“ у ћисхору у мауританском стилу коЉи Ље припадао нероРеном стрицу ЌиколаЉа II, великом кнезу ѕеру ЌиколаЉевичу. ¬икендица на имаЬу „„аир“, чиЉи Ље власник био Ьегов рат, велики кнез ЌиколаЉ ЌиколаЉевич (главни командант –уске царске воЉске у ѕрвом светском рату).

Ћивадиjски дворац Ћивадиjски дворац ††††

ƒворац ‘еликса £усупова у  ореизу, санаториЉум „÷арица јлександра ‘Љодроовна“ у ћасандру, викендица „¬икториЉа“ у “едосиЉи Ц само Ље мали део чувених обЉеката коЉе Ље архитекта  раснов смислио и оваплотио у живот. ћеРутим, главно дело у ЬеговоЉ кариЉери Ље неоспорно ЋивадиЉски дворац Ц летЬа резиденциЉа царске породице у околини £алте коЉа Ље саграРена по личноЉ наруЯбини последЬег руског цара.

ќдушевЪаваЉуЮи се овим радом ЌиколаЉ II Ље писао своЉоЉ маЉци, ћариЉи ‘ЉодоровноЉ, у септембру 1911. године: „јрхитекта  раснов Ље сила од човека, помисли само Ц за 16 месеци Ље саградио дворац, велики —витски дом и нову кухиЬу. ќсим тога, дивно Ље уредио и украсио врт са свих страна нових граРевина заЉедно с нашим одличним баштованом, тако да се оваЉ део ЋивадиЉе много пролепшао. ќдасвуд се пружа веома леп поглед, посебно на £алту и на море. —ви Ъуди коЉи доРу и обиРу куЮу Љедногласно хвале оно што су видели и, наравно, самог виновника Ц архитекту.“

»звор: √азета.Ru

—а руског ћарина “одиЮ

19 / 12 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0