Srpska

ћушкарци, мушкарциЕ

ѕротоЉереЉ јндреЉ “качов о месту мушкараца у породици, друштву и ÷ркви

»зашла Ље нова кЬига познатог руског проповедника и мисионара протоЉереЉа јндреЉа “качова под називом „ћушкарци, мушкарциЕ“.

ќваЉ зборник чланака и есеЉа посвеЮен Ље улози мушкарца и мушког начела у друштвеном и породичном животу, у питаЬима вере и ÷ркве, као и у васпитаЬу генерациЉе коЉа расте.

ѕо мишЪеЬу аутора, ова тема Ље изузетно важна и актуелна у савременом хришЮанском друштву. ћноге традиционалне институциЉе друштвеног живота су се изгубиле или се подвргаваЉу активном и свесном уништаваЬу.  акви су улога и место мушкарца у савременом друштву, какав Ље значаЉ оца за васпитаваЬе деце и очуваЬе вере? ” своЉим искреним размишЪаЬима отац јндреЉ покушава да одговори на ова и друга питаЬа.

—воЉе читаоце такоРе позива да размисле и осмисле ова питаЬа заЉедно с Ьим.

 Ьига Ље изашла уочи ћеРународног саЉма кЬига у Ѕеограду 2019 године у издавачкоЉ куЮи „Ѕернар“.

***

ћушкарци, мушкарциЕ

ћало Ље потребно да човека уплашите. Ќа пример, пошаЪете му писмо без адресе пошиЪаоца.

ƒрхтеЮом руком, мрзак сам себи,
ќтвараш коверат по ивици.
ќчекуЉеш да прочиташ: „ƒолиЉао си, гаде!“
»ли: „ѕомагаЉ! ”мирем!“

ќтприлике тако почиЬе филм Пима Пармуша „—ломЪено цвеЮе“. ћушкарац добиЉа писмо од непознате, са коЉом Ље пре двадесет година наводно имао везу (сад, стари моЉ, листаЉ напамет своЉ донжуански списак). ј у писму пише да он, очигледно, има сина, коме Ље веЮ деветнаест година. » то ниЉе чудно, зато што деца настаЉу из Ъубави. » Ља сам га, вели, васпитавала сама, као самостална жена. ¬аспитавала га, а он Ље сада отишао да тражи оца. “о Љест, тебе. “о Ље све. Ciao. ƒа те убиЉе или да те загрли, не знам. ƒаЪе размишЪаЉ сам.

††††

ќ, како ме увек интригирала ова тема!  ако ме привлачила и опчиЬавала! ќтац коЉи сусреЮе сина после двадесет година Ц то Ље фабула „—тариЉег сина“ ¬ампилова[1]. »ако син ниЉе прави, старац Ље поверовао. «ато што Ље душа болела. «ато што... » шта уопште може бити дирЪивиЉе, смешниЉе и човечниЉе од ¬ампиловЪевог „—тариЉег сина“?

ј други син, коЉи Ље у зрелом узрасту кренуо у потрагу за биолошким родитеЪем, за оним ко Ље пре много година зачеЮем усреЮио убрзо оставЪену девоЉку, шта Ље то? “о ниЉе шта, него ко. “о Ље моЉ добар познаник, коме Ље веЮ педесет шест. јли, тада му Ље било осамнаест, и он Ље пропутовао пола —овЉетског —авеза, да би разбио нос виновнику свог земаЪског постоЉаЬа. ƒа га наРе и да га пребиЉе. «а оставЪену маЉку. «а немаЬе оца. » он Ље све испитао, с тешком муком нашао, за храброст дрмнуо сто грама вотке, позвонио на вратима... ¬рата Ље отворио Юелав, сажвакан животом чикица са тужним очима. „ ога тражите?“ Ц упитао Ље чикица, и моЉ добри познаник Ље заплакао, рекао „тата“ и чврсто загрлио родитеЪа.

» колико Ље таквих прича, колико? ЅудуЮи различите, особене, обоЉене на своЉ начин, све те приче су у много чему исте, зато што свугде постоЉи „отац“ и свугде постоЉи „син“, а у позадини Ље замршени, повреРени и загонетни живот, помешан са грехом у односу педесет према педесет процената. Ѕаш тако Ц са грехом попола.

„овек у опасности виче „мама!“, али не журите да помислите да човек нема потребу за оцем. ѕотреба постоЉи. ќна Ље огромна. ћама Ље, Љедноставно, слика првобитне топлине, без коЉе Ље постоЉаЬе немогуЮе. ј тата, то Ље веЮ сложена слика поретка света, коЉи иде узлазном линиЉом. ” речи „тата“ постоЉи не више топлина утробе, веЮ хиЉерархиЉа, поштоваЬе, страх. ѕостоЉи осмишЪеЬе света, постоЉе култура и цивилизациЉа. ÷ивилизациЉа живи у речи „отац“. ƒа, управо то и постоЉи у речи „тата“, и када траже тату, заправо се труде да разЉасне и заузму своЉе сопствено место на земЪи, на средини измеРу неба и преисподЬе. ќтац, тата, татица.

јко отац тражи сина, то Ље животно оваплоЮеЬе приче о блудном сину. ” култури, то су и „¬оЉников отац“ и „„овекова судбина“[2]. ј наЉдирЪивиЉа Ље прича о ѕаку из ’емингвеЉеве кЬиге „ѕокретни празник“. ƒешава се у ЎпаниЉи за време ‘ранка. ” огласном одеЪеЬу Љедних од наЉвеЮих мадридских новина неки човек из провинциЉе, дошавши у престоницу да тражи сина коЉи Ље побегао од куЮе, дао Ље следеЮи оглас: „ѕако. ¬рати се. —ве сам ти опростио. „екам те на тргу испред Ц ту иде назив хотела у центру града Ц у подне. “ата.“ ” назначено време на том тргу окупило се неколико стотина дечака. —ви они су прочитали таЉ оглас, случаЉно или намерно. —ви су се звали ѕако. ” ЎпаниЉи Ље то исто као што су се у руском селу пре револуциЉе сви звали ¬аЬка. —ви ти дечаци, сви ти ѕакои, коЉи су из различитих разлога побегли од куЮе, толико су желели да се отац више не Ъути и да им опрости, да би могли да се врате из мравиЬака престонице у родну куЮу без страха. “а деца осеЮала су се потпуно исто као блудни син. » одЉедном таЉ оглас! “о Ље, у ствари, последЬа –ембрантова слика, само у речима, а не у боЉама.

«ар £еванРеЪе и живот могу случаЉно да се поклапаЉу овако Ц до неразликоваЬа? Ќе, господо, то ниЉе случаЉно. “о Ље закон извучен из хаоса живота проницЪивим погледом кЬижевног гениЉа.

ƒакле, отац коЉи Ље васпитавао тражи сина. “о Ље £еванРеЪе. ј да ли отац коЉи ниЉе васпитавао тражи сина? Ўта Ље то? “о Ље такоРе £еванРеЪе. —амо што више ниЉе прича о блудном сину, него поглавЪа о покаЉаЬу. “о Ље оповргаваЬе тезе да Ље мушкарац само онаЉ коЉи оплоРуЉе, варварин, осваЉач и животиЬа коЉа говори. Ќе. ”опште ниЉе тако.

»стина, мушкарац у младости ризикуЉе да склизне у Љедну од две, добро описане, вариЉациЉе полне бестидности. »мам у виду ƒон ∆уана и  азанову. ѕрви Ље блудник-романтик. ќн се искрено заЪубЪуЉе у сваку нову жену, да би, добивши узвраЮену Ъубав, истог часа охладнео према ЬоЉ. ƒруги Ље, просто, циник и развратник. Мегова глава Ље хладна, као код чекисте из познатог афоризма ƒзержинског, иако Ље у крви увек огаЬ. “аЉ се не заЪубЪуЉе. „ак ни на Љедан дан. ќн Ље то себи забранио, као што су обавезни да чине и представници неких професиЉа коЉима Ље забраЬено да се заЪубЪуЉу у клиЉенте.  азанова незасито сакупЪа ужитке, и Ъубав ту може само да смета.

“реба ли да прецизирамо да су ƒон и  азик Ц антипородични Ъуди? „«грабити весло, ставити ногу у узенгиЉу, увек ЪубеЮи нова уста“ Ц то Ље Ьихов животни стил, ако се послужимо речима √умиЪова из песме „ƒон ∆уан“. ”згред, главни Љунак Пармушовог филма има име веома слично имену ƒон ∆уан. ††

јли, ево, долази ново животно доба. £ош не старост, не. Ќего нешто ново.  ао хладна зима за немирног вилиног коЬица код  рилова. Ќе старост, него стареЬе. „ѕоздравЪам те, моЉе стареЬе!“, када, по речима другог песника, „девица, као звер, штити своЉ капут“[3]. “ада много тога постаЉе симбол и наговештаЉ: снови, одраз у огледалу, посматраЬе непознатих породица у парку, писма, тупи бол у грудима... Ќеко има децу, неко веЮ и унуке. ј Ља само телевизор. » тада ступаЉу на сцену други стихови поменутог √умиЪова:

» само кад, сред оргиЉе победне,
ќдЉедном доРем себи, ко месечар бледи,
”плашен у заветрини своЉих путева
ѕрисетим се, непотребни атом,
ƒа од жене нисам имао децу
» да мушкарца никад нисам звао братом.

«аиста, ако су све жене током живота потенциЉалне или стварне Ъубавнице, онда меРу мушкарцима нема браЮе (само супарници и мужеви-рогоЬе), а меРу децом нема ни сина ни Юерке. ” овоЉ тачки личне приче може и да се полуди. ћоже чак да се кришом учини себи нешто лоше и неповратно у глувом и празном стану. јли, могуЮе Ље и покаЉати се. Ќаравно, боЪе Ље покаЉати се.

ќстарели блудник заиста и личи на пробуРеног месечара. Ќа месечара из неког разлога не делуЉу закони гравитациЉе. ќн хода по ивици крова и пеЬе се по вертикалном зиду. ƒок се не пробуди. ј онда, одЉедном Ц писмо, или кЬига, или сусрет, или кошмарни сан. » ти, остарео, ником потребан, почеЮеш да грозничаво тражиш излаз. ќдЉедном Юеш се стропоштати с висине по коЉоЉ си тако дуго ишао без икаквог осигураЬа. “ада Юе син, коЉи Юе се случаЉно поЉавити, чак и са намером да те ишамара, бити гласник неба. » живот Юе ти весело намигнути, да, ето, ниЉе све тако лоше. »пак имаш децу. ј ако немаш, онда опет ¬ампилов. “ада Юе неки пробисвет реЮи: „ќче, то сам Ља“ Ц и ти Юеш се разнежити. “и Юеш реЮи, крикнуЮеш: „ѕа да! —еЮам се! Ќашу Љединицу су тада пребацили у √омеЪ, и она Ље остала сама на прашЬавом путу. Ќа ЬоЉ Ље била танка цицана хаЪина. ѕут Ље остао у прашини, и Ља сам тада ту оставио своЉу среЮу. “и си пЪунути Ља кад сам био млад! —ине!“

∆ену ка деци зове инстинкт. «ове Ље од раних година и зове Ље тако снажно, са таквом влашЮу, да понекад нема никакве могуЮности да му се супротстави. ј мушкарца ка деци зове касниЉе, и чак не инстинкт, веЮ нешто друго. ћожда савест. ј можда ниЉе. Ќико Љош ниЉе томе дао тачан назив. јли „то“ постоЉи. » било би добро што раниЉе осетити присуство тог феномена у крви и у ваздуху. ƒа не би било заувек касно.

ћушкарци, мушкарци. ƒа вас чуЉем, о чему причате?

ќве речи нису упуЮене свима. —амо некима.

∆ивели сте лакомислено док нисте оседели, Љурили сте као ловачки пас, или за новцем, или за славом, или за купЪеном ЪубавЪу; до седих власи протрчали сте поред обавеза, поред крста, поред брига; згазили сте као лептира, чизмом од вештачке коже, своЉ краткотраЉни живот, и пробудиЮете се одЉедном са осеЮаЬем да Ље све пропало. » тада Юе животиЬски и неутешни урлик, урлик смртно раЬене звери, поцепати ваздух вашег богатог стана или вашег убогог собичка. » дотрчаЮе суседи с вриском: Ўта се десило? јли, управо Юе то бити болно и чемерно Ц што Ље касно да некоме нешто обЉасните.  асно и непотребно.


[1] јлександар ¬алентинович ¬ампилов (1937Ц1972), руски совЉетски драмски писац, Љедан од наЉзначаЉниЉих драмских стваралаца новиЉе совЉетске кЬижевности. (ѕрим. прев.)

[2] ѕопуларни совЉетски играни филмови: ¬оЉников отац (1964, редитеЪ –езо „еидзе); „овекова судбина (1959, редитеЪ —ергеЉ Ѕондарчук, по истоименом ЎолоховЪевом роману). (ѕрим. прев.)

[3] —тихови £осифа Ѕродског из песме 1972. година. (ѕрим. прев.)

26 / 12 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0