Srpska

«а чим Юемо жалити?

††††

 од „ехова постоЉи Љедна потресна прича под називом „ЌесреЮа“. ќна се сврстава меРу Ьегове хумористичке приче у кЬигама. —мешног тамо има Љако мало, али зато постоЉи изванредна поука и ваЪа Ље се присетити, будуЮи да ова прича у одреРеном смислу говори о свакоме од нас.

Ќеки токар возио Ље своЉу жену код доктора на таЪигама. «имско вече. —вуд наоколо снег, коЬ се Љедва пробиЉа. “окар га шиба и у исто време размишЪа како Юе их дочекати доктор и како Юе излечити Ьегову жену. ќн наглас размишЪа како обеЮава доктору да Юе му направити табакеру од карелске брезе, па Љош и лопте за крокет и кегле каквих нема надалеко.

–азмишЪа он тако, само да би пригушио своЉу тексобу. ЌесреЮа га Ље као гром погодила. —а женом Ље проживео четрдесет година. —еЮа се како Ље живео у пиЉаноЉ полусвести и сада у души осеЮа ужасан бол. ћоли своЉу супругу да не говори доктору како Љу Ље некад тукао, сада се куне да више неЮе и да Ље жали, због Ье се толико мучи и труди. Ќо, Ьегова жена Юути, не одговара, а снег на Ьеном лицу из неког разлога се не топи.  ада Ље токар схватио да му Ље жена умрла, заплакао Ље од беса. ЌиЉе стигао да разумно проживи живот са Ьом, да се сажали, да покаже своЉу Ъубав, четрдесет година Ље прошло као кроз маглу.

“окар се замислио. „ƒа ми Ље да изнова започнем живот...“

—тарао би се о тоЉ коЉу Ље некад обожавао. „етрдесет година Ље прохуЉало никуда. —еЮаЉуЮи се проживЪеног, како Ље све проЮердао у пиЉанству, нераду, тучама, ниЉе ни приметио да Ље пао мрак. ѕочео Ље да дрема. “ргао се из сна у пространоЉ соби са окреченим зидовима. ”гледавши доктора код кога Ље и кренуо, хтео Ље да скочи, да му се поклони, али ни руку ни ногу ниЉе могао да помери. —ве Ље промрзло и мора да се ампутира. „ƒе, де...зашто плачеш?“ Ц говори му доктор.

„ѕроживео си слава Ѕогу! ѕо своЉ прилици шездесетак година и доста!“ Ўта сироти токар да одговори на то...

„ аква несреЮа! ѕраштаЉте ако Ѕога знате! јко бих могао Љош пет-шест годиница да поживим...ах, како се на овом свету све брзо дешава!“

≈во како причу завршава сам „ехов: “ƒоктор одмахуЉе руком и излази из болничке собе. “окару, амин.“

«ашто Ље све то тако?

ѕа зато што сви ми тако живимо. “ако и завршавамо своЉ живот, то Љест никако, трошимо га на глупости или греховне страсти. —опствени живот пуштамо да пролази поред нас.

«ар живот чине размирице, псоваЬе, простаклук, сплетке? «ар су живот блуд и лаж? «ар Ље живот непрестано незадовоЪство и разЉашЬаваЬе односа? «ар Ље живот: све само себи, а други Ље само средство за моЉе благостаЬе? ƒодаЮу да живот такоРе ниЉе ни непрестана журба и помамна ЉурЬава за илузиЉама овог света. ∆ивот нису ни константни страхови за будуЮност, фантазиЉе, проблеми, заборав на те коЉе Ље Ѕог данас поставио поред нас.

јко ли Ље каква Ъубав букнула као новогодишЬа прскалица и осветлела сумрак живота и одмах се потом угасила оставивши за собом неприЉатан дим и исти таЉ сумрак, онда ни грош не вреди. Ќа пример, поклонимо другоме нешто што Юе га неизрециво обрадовати, а затим му цинично отмемо, то Ље онда пуко изругиваЬе и ништа више.

 ао муЬе пролеЮу године и срце на своЉу сопствену празнину одговара ЪутЬом. ѕразнина и бес су нераздвоЉни. Ќе празнина новчаника, разуме се, веЮ празнина душе. јко од гЬиле нити ткамо живот, неЮе ником бити на радост. ј ако не радуЉеш никога, како можеш у себи самом имати радости?

”среЮити другога на време и на време волети Љедно друго, то и Љесте живот. —рдачна топлина и радост искрених загрЪаЉа, лепа реч, саосеЮаЬе, пажЪивост, зар не вреди због тога живети? ќгЬиште Ъубави коЉе греЉе срца наЉближих угреЉаЮе и друге Ъуде свугде, где год би се онаЉ коЉи воли денуо и куд год би ишао, свугде Юе ширити топлину као прави извор Ъубави.

“аЉ добри, чисти и наивни израз лица вашег детета заслужуЉе да му поклоните своЉе време и друштво. ƒете заслужуЉе више времена од оног коЉе траЮите на сплетке у фирми, на илузорне интернет комуникациЉе, на риЉалити шоуове, на бескраЉна брбЪаЬа преко мобилног телефона.

¬елика Ље истина да су пажЬа срца и време коЉе трошимо у директноЉ вези. Ўта привлачи твоЉе срце, на то се и троши време. –ецимо, ако Ље срце окренуто Ѕогу, наЮи Юе се време за молитву. јко у Ьему нема жеЪе за Ѕогом, неЮе ни бити времена за разговор са Ьим. јко не постоЉи срдачна жеЪа за разговор са породицом, неЮе се наЮи време за то. “ако Ље у свему. »нтересантно Ље како алкохоличари, наркомани, сви коЉи робуЉу некоЉ страсти увек наРу време да ЉоЉ удовоЪе. ”век се наРе време, друштво и место за такве ствари.

„£ер где Ље благо ваше, тамо и срце ваше да буде“ (Ћк.12, 34)

ј где Ље срце наше? “о зависи опет од тога чему оно посвеЮуЉе своЉе време. —вако од нас може лако да одреди где му се налази срце, да ли уз интернет саблазни или у дописиваЬу и празноЉ комуникациЉи са ко зна ким и ко зна због чега, или у томе што ти Ље Ѕог одредио: у породици, призваЬу, у корисном добром делу.

”познали сте се са неким, заволели сте се и сада цените то време коЉе имате, градите, а не рушите га. јко се Ъубавно огЬиште не догрева, угасиЮе се, а као такво ничему не вреди. ѕотпора Ъубави Ље пажЬа коЉу поклаЬамо Љедни другима.

ѕоставЪен си на неко радно место. “о и Љесте место где си призван да чиниш добро, да спасаваш своЉу душу, да одговорно испуЬаваш то што су ти поверили. Ѕудемо ли кукали, забушавали и маштали о нечему другом, изгубили смо време. £ер сви ми чекамо нешто, и чекамо, и мислимо како Юе после доЮи то право време када Юемо моЮи да се покажемо на прави начин.

ƒушо моЉа, зашто спаваш Љош увек? Ќа шта себе трошиш? «апамти: чему посвеЮуЉемо време, томе посвеЮуЉемо живот, а време посвеЮуЉемо ономе ка чему Ље усмерена наша пажЬа, тачниЉе, ономе што Ље постало благо нашег срца.

ќбрати пажЬу на сопствене мисли, чиме су окупиране у овом тренутку? „ему су посвеЮене?  а чему стреми твоЉе срце? £ер управо Ље у томе твоЉа погибеЪ или твоЉе спасеЬе.

—уд се неЮе касниЉе испунити. ќн се испуЬава сада, у зависности од тога чему смо себе посветили. —ва суштина духовног живота се своди на то, да дати тренутак утрошимо на спасеЬе.  акав си у своЉим мислима, жеЪама, намерама у садашЬем тренутку, такав си заправо. ¬араш се ако мислиш да Юеш се сада некако провуЮи, а после Юеш се своЉски потрудити. ЅиЮе касно!

—ада, у овом моменту бити веран Ѕогу, чувати чистоЮу душе, искореЬивати зло из себе и са ЪубавЪу се односити према ближЬима, ето то Ље хришЮански живот.

¬реме нам Ље и савезник и неприЉатеЪ.

ЌеприЉатеЪ, Љер су споЪашЬе околности увек против нас, а изнутра нам смета леЬост, немаЬе воЪе итд. ѕриЉатеЪ, Љер представЪа духовни подвиг где ми управо сада имамо могуЮност за духовну борбу, спасеЬе и ослобоРеЬе.  ако пролази наш животни век, то се полако своде духовни рачуни: чему си заправо ти себе посветио? »споставЪа се да нам на краЉу не суде ни Ѕог ни анРели, веЮ време коЉе смо протраЮили. “о Ље као да су ти рецимо дали шансу да за четрдесет минута напишеш нешто о себи, а ти напишеш такве ствари због коЉих те Ље после срамота. ѕотрошено време Љасно показуЉе на шта смо утрошили себе. „ему си себе посветио, то Ље оно што Љеси, са тим Юеш и отиЮи у вечност.

ƒакле, данас воли, данас разговараЉ са своЉом децом, данас учини добро дело, данас ка Ѕогу крени.

ќдлажуЮи за касниЉе, ми губимо реалност живота.

ћаштаЉуЮи о будуЮности, губимо садашЬост.

≈во Љош Љедне мале таЉне. ƒа би успео у животу, треба да престанеш да журиш. ∆урба уништава садашЬи тренутак, душа се кида од узнемирености, а време свакако одлази у неповрат. Ўто Ље потребно, стиЮи Юеш да урадиш. ќстало, како Ѕог заповеди. “ако Юеш праву радост наЮи у сваком тренутку коЉи пролази. —ваки таЉ тренутак представЪа додир са вечношЮу, уколико Ље душа свим срцем отворена према вечном Ѕогу.

Ѕог Юе дати то што нам Ље потребно. Ќе брини за сутра, живи за данас. –адуЉ се томе што имаш и не мучи себе због нечега што немаш. Ѕог Юе ти дати оно што ти Ље неопходно. јко би дао више од потребног, ти би постао гори него што Љеси.

¬еЮ чуЉем сурове коментаре: „ ако да не размишЪам о будуЮности?  олико Љош тога треба да урадим, колико ме тога чека? »зградити, одржати, реализовати...“ ƒруги, не тако сурови коментари узвраЮаЉу:

„ќ будуЮности мисли, али не кидаЉ се због Ье! —ад живиш, у овом тренутку. Ќаучи да данас уносиш радост у своЉ живот.“

 о Ље научио да веруЉе Ѕогу, таЉ Ље схватио речи из £еванРеЪа:

„Ќе брините о сутрашЬем дану...сваком дану Ље доста своЉе бриге“ (ћт. 6, 34). „ќтац небески ваш зна шта вам Ље потребно. ЌаЉпре иштите царство ЅожиЉе и Мегову правду, а све друго Юе вам се дати“ (ћт. 6 32-33). Ќе мучите себе бригама о сутрашЬем дану Љер живот вам Ље данас дат, а остало како Ѕог устроЉи.

 о има повереЬа у Ѕога, таЉ стиче мир, а ко Ље стекао мир, таЉ чува у себи склад мисли, осеЮаЬа, жеЪе и воЪе.  о изнутра поседуЉе хармониЉу, осеЮа Ље и споЪа, и у свему осеЮа дах ЅожиЉи, присуство животворног √оспода.  роз остатке праисконске природе он види одблеске изгубЪеног раЉа, а у своЉоЉ породици осеЮа исти таЉ мали, али приЉатни делиЮ раЉа на земЪи. ѕрима Ъубав ќнога коЉи воли, √оспода нашег, коЉем име Љесте Кубав.

ƒакле, за чим Юемо жалити? ѕа за узалуд потрошеним временом! «а драгоценим временом утрошеним нигде. ћа колико год желели да га вратимо, то Ље немогуЮе.

јко смо живели себе ради, као резултат тога ЉавЪа се одсуство живота.

јко никако нисмо живели, значи да готово уопште и нисмо живели.

јко смо живели у духовноЉ празнини, значи да смо и сами опустошени.

Ќе стижемо ни да се окренемо, а родитеЪа и деце више нема. ѕрви су напустили земаЪски свет, а други одраставши, напустили су родитеЪски дом. ѕопут токара са почетка приче, са муком Юемо се сеЮати прошлости.

„ ад бих могао опет све испочетка...“ боЉажЪиво изговарамо.

ћа зашто испочетка? —ад живиш! —ад воли, чини добро и очисти своЉе срце! £ер где Ље Ъубав, тамо се време не троши узалуд.

—вештеник ¬алериЉе ƒухаЬин
са руског ћирЉана ’рутка

26 / 12 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0