Srpska

—вети Ќикола свечано прославЪен у ѕриштини

††††

—в. ЌиколаЉ Ље био храм —ветога ƒуха, храм ЅожЉи и славеЮи Ьега славимо и Ѕога

ѕразник —ветог ЌиколаЉа „удотворца, у народу познатиЉи као ЌикоЪдан, прославЪен Ље у храму посвеЮеном овом великом светитеЪу у ѕриштини. ЋитургиЉом у храму испуЬеном верницима, некада становницима ѕриштине, а сада расеЪеним на разне стране, али и оних коЉи су из оближЬих српских средина дошли, началствовао Ље игуман манастира ƒевине ¬оде протосинРел ‘отиЉе ( остевски) уз саслужеЬе пароха приштинских о. —аше ћитровиЮа и оца «орана √оРевца, пароха митровичког о. Ќенада —тоЉановиЮа и Ракона ¬лаЉка √оРевца из ЋепосавиЮа. «а певницом су биле монахиЬе грачаничке са игуманиЉом —тефанидом и своЉим умилним поЉаЬем увеличале ову славску литургиЉу.

” празничноЉ беседи отац ‘отиЉе Ље честитао празник окупЪенима и говорио о —ветом ЌиколаЉу:

-¬еликог ЌиколаЉа, —ветог чудотворца ћирликиЉског, дивног светитеЪа, коЉи Ље Љедан од наЉпознатиЉих у целоЉ историЉи човечанства, слави оваЉ град и ова црква у коЉоЉ смо се окупили. ќн ниЉе себе штедео, испунио се благодаЮу ƒуха —ветога и имао велику Ъубав у себи. Ѕио Ље чаша пуна божанске Ъубави коЉу Ље делио са свима и помагао свима. ” Ьеговом тропару певамо да Ље он правило вере, истине, кротости, мудрости. ќн Ље пример какав треба бити хришЮанин. —вако од нас треба имати врлине у себи да би задобио благодат ƒуха —ветога. √оспод га Ље прославио Љер Ље био испуЬен ЪубавЪу ЅожЉом, врлинама. » ми прославЪамо √оспода Ѕога преко Ьеговог великог угодника коЉи заиста ниЉе штедео своЉ живот, положио га за ближЬе своЉе и отишао у загрЪаЉ √оспода нашега »суса ’риста.

ќтац ‘отиЉе Ље казао да сваки човек треба бити храм ƒуха —ветога:

- Ќаше тело треба бити храм ƒуха —ветога као што Ље —в. ЌиколаЉ био храм —ветога ƒуха, храм ЅожЉи и славеЮи Ьега славимо и Ѕога. √оспод нам Ље оставио аманет да поштуЉемо светитеЪе и да кроз светитеЪе, кроз »суса ’риста, Меговог —ина задобиЉемо ÷арство ЅожиЉе. ћи смо се окупили на —ветоЉ ЋитургиЉи Љер Ље —вета ЋитургиЉа образац раЉа или икона ÷арства ЅожЉег. Ѕлагодат ƒуха —ветога нас Ље сабрала у овоме храму око престола ЅожЉег и сам √оспод »сус ’ристос Ље присуствовао —ветом ѕричешЮу. » —вети ЌиколаЉ владика и милостиви човек нам Ље показивао да тако требамо живети, да долазимо на —вете ЋитургиЉе, да се причешЮуЉемо са нашим Ѕогом, да задобиЉемо ƒуха —ветога и да идемо у загрЪаЉ ЅожЉи заЉедно са нашим —в. ЌиколаЉем, и са осталим нашим светитеЪима.

ќтац ‘отиЉе Ље на краЉу честитао славу оцима коЉи служе при храму у ѕриштини и казао:

-Ќека вам Ље оци, коЉи служите овде, среЮно и благословено. —реЮан и благословен оваЉ данашЬи празник и увек са вама да се заЉедно окупЪамо и да славимо, а ви да уливате наду и духовни препород да сви заЉедно са вама, одавде, достигнемо до ÷арства ЅожЉег“.

††††

Ќа ЋитургиЉи су освештани и славски колачи, коЉе су по традициЉи принели домаЮини славе.

ћеРу онима коЉи су дошли да у свом храму прославе славу Ље била и –адмила “одиЮ ¬улиЮевиЮ. ќна сада живи у Ќишу а стан у центру ѕриштине ЉоЉ Ље узурпиран. ƒолазак у цркву —ветог Ќиколе у ЬоЉ буди радост:

-ќсеЮаЉ Ље радост као да се ништа ниЉе догодило у меРувремену, ми смо опет ту, сусрели смо се, ту Ље наша црква ту Ље наше небо и шта Юете лепше. ќвде показуЉемо да траЉемо, да стоички подносимо све што нас Ље снашло у животу у ових 20 година, да смо опет ту и да захвалимо Ѕогу, да прославимо —ветог Ќиколу коЉи нас окупЪа сваке године и Љедноставно, подсетимо се свих оних дана. ” Љедном дану прелистамо живот, од свих оних тренутака када смо се овде венчавали, крштавали децу, када смо били кумови, када смо доносили славске колаче.

”зимаЬем дела славског колача за наредну годину ћилена “одоровиЮ из √рачанице Ље казала:

-ѕосебан Ље дан, посебно Ље место, а нарочито Ље посебно мени, Љер сам узела колач за наредну годину и да Ѕог да здравЪа и среЮе да се овде исто окупимо и да оправдам ову моЉу улогу.

 ао неко чиЉи су корени у овом граду и ко Ље живео у овом граду —андра ÷ветковиЮ Ље казала да ЉоЉ долазак пуно значи, али да Ље истовремено и тужна и весела:

- ƒоЮи овде и видети овако мало Ъуди изазива осеЮаЉ туге. ј опет драго ми Ље да Љош увек постоЉи неко ко хоЮе да доРе у цркву —в. Ќиколе у ѕриштини, да се не заборавЪа оваЉ храм. «намо шта Ље прошао оваЉ храм 2004. године и надам се да Юе опстати и да Юе увек бити —рба коЉи Юе долазити овде да се помоле и запале свеЮу.

»лиЉа “раЉковиЮ живи у ЋапЪем селу, а у ѕриштини одакле Ље протеран, има куЮу у коЉу не сме да се врати:

-“у Ље моЉа куЮа, ниЉе продата, нити мислим да Ље продаЉем. Ќажалост, ту су биле три куЮе сад су само рушевине. „ини ми се кад би Ѕог дао и —в. Ќикола, да се вратим данас и сутра да умрем, не би ми било жао.

††††

÷рква —ветог Ќиколе у ѕриштини налази се у старом историЉском делу града на узвишеном месту некадашЬе ¬арош-махале, коЉу су настаЬивалии искЪучиво хришЮани. «а Ьену градЬу су давне 1830. године дозволу од турског султана измолили угледни приштински —рби и добили Ље под условом да не буде веЮа од било коЉе муслиманске куЮе у окружеЬу и да звона са Ье не ремете Љавни ред и мир. «вона приштинске цркве, са звонаре коЉа Ље много година касниЉе дозидана, звонила су за ослобоРеЬе од “урака, а потом за сваки добар дан, недеЪом али и за случаЉ смрти. ” погрому 17. марта 2004. године, шиптарски екстремисти су напали цркву, спалили Ље и срушили куполу. ¬редан иконостас кога су веште руке дебарских маЉстора урезбариле у ораховом дрвету, тада Ље поптуно изгорео у ватреноЉ стихиЉи. —традали су и парохиЉски дом и комплетна црквена архива и документациЉа, а ”Ќћ»  полициЉа и  ‘ќ– успели су да спасу приштинског пароха ћирослава ѕопадиЮа од сигурне смрти. ” периоду после 2005. године црква Ље споЪа и изнутра рестаурирана и конзервирана, порта среРена. ƒанас при цркви опет живе свештеници и редовно се служи —вета ЋитургиЉа.††

≈пархиЉа рашко-призренска

27 / 12 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0