Srpska

 Ьига ,,—тубови српске просвете у ќсманском царствуУ др јлександре Ќоваков представЪена у  осовскоЉ ћитровици и √рачаници

††††

ƒве значаЉне промоциЉе кЬиге "—тубови српске просвете српске средЬе школе у ќсманском царству 1878-1912.", ауторке др јлександре Ќоваков из Ќовог —ада, одржане су на  осову и ћетохиЉи. ѕрва промоциЉа Ље одржана у амфитеатру ‘илозофског факултета у  осовскоЉ ћитровици у четвртак, 5. децембра где су уз аутора, о кЬизи говорили: проф. др ¬ладан ¬ириЉевиЮ, проф. др ”рош ЎуваковиЮ, проф. др £асна ѕарлиЮ ЅожовиЮ, а друга сутрадан, 6.децембра, у ƒому културе у √рачаници, где су о кЬизи говорили: мр ∆ивоЉин –акочевиЮ, ƒеЉана ќциЮ уредник кЬиге, историчари £ован јлексиЮ и јлександар √уЯиЮ и ауторка.

ѕромоциЉу у  осовскоЉ ћитровици Ље иницирао професор ‘илозофског факултета др ”рош ЎуваковиЮ, иначе и уредник у «аводу за уЯбенике где Ље кЬига и обЉавЪена. ѕромоциЉи, коЉа Ље траЉала дуже него што Ље уобичаЉено, присуствовали су професори и студенти. ѕо речима др јлександре Ќоваков промоциЉа Ље била врло инспиративна не само за оне коЉи су о кЬизи говорили веЮ и за публику:

-—туденти су били заинтересовани и поставЪали су питаЬа, такоРе Ље проф. др ћитра –еЪиЮ имала потребу да из свог угла каже неколико реченица о кЬизи, да упореди стаЬе српских гимназиЉа у ќсманском царству и стаЬе у каквом су данас —рби на  осову и ћетохиЉи. »мала сам утисак да то ниЉе само обично представЪаЬе кЬиге веЮ више од тога, могло би се реЮи да Ље то био час чуваЬа националног идентитета код —рба, коЉи на основу прошлости даЉе поуке за будуЮност. «ато Ље важно да су студенти са ‘илозофског факултета присуствовали овом необичном часу.

ѕромоциЉи у √рачаници, коЉа Ље протекла у лепоЉ атмосфери, Ље, измеРу осталих, присуствовао и архимандрит ћихаило, игуман ћанастира —ветих јрхангела код ѕризрена.

- «а мене Ље представЪаЬе ове кЬиге на  осову и ћетохиЉи право задовоЪство-рекла Ље ауторка јлександра Ќоваков, у интервЉуу за наш портал, после промоциЉе у √рачаници и наставила:

- ¬еома Ље важно да се о кЬизи говори и да граРани сазнаЉу нешто ново о Љедном времену коЉе Ље слично данашЬем.  Ьига —тубови српске просвете у ќсманском царству представЪа историЉат српских средЬих школа у ќсманском царству. —рби су краЉем 19. и почетком 20. века имали шест средЬих школа. ѕрвo Ље основана ѕравославна српска богословиЉа у ѕризрену 1871. године, коЉа за нешто више од годину дана прославЪа велики ЉубилеЉ Ц 150 година од постанка. ѕрва српска световна гимназиЉа основана Ље у ÷ариграду 1893. и радила Ље до 1902. године. «атим √имназиЉа „ƒом науке“ у —олуну 1894. коЉа Ље радила до 1910. године. „етврта школа Ље основана у —копЪу као —рпска мушка гимназиЉа 1894. године, касниЉе Ље основана и ”читеЪска школа, затим у ЅитоЪу као —рпска мушка гимназиЉа 1897. и радила Ље све до 1912, односно до 1941. у  раЪевини £угославиЉи а и касниЉе у неким другим измеЬеним околностима. —рби су добили гимназиЉу и у –ашкоЉ области, у ѕЪевЪима 1901, и радила Ље као —рпска гимназиЉа све до 1941. године, и данас Ље активна али у границама Љедне друге државе, ÷рне √оре.  уриозитет у ќсманском царству представЪа осниваЬе и рад женских гимназиЉа у —олуну, —копЪу, ЅитоЪу и ѕЪевЪима.

††††

—тубови српске просвете су и сведочанство о томе како Ље српски народ опстао у —тароЉ —рбиЉи и ћакедониЉи?

ƒа. —рпски народ Ље опстао у —тароЉ —рбиЉи и ћакедониЉи. јли, како Ље опстао? “ако што Ље уз себе имао озбиЪну и дуготраЉну континуирану бригу српске државе. Ќаиме, српска држава Ље од 1885, тада веЮ  раЪевина —рбиЉа, бринула о своЉим саплеменицима у —тароЉ —рбиЉи и ћакедониЉи, без обзира на промене влада, чак и промене династиЉе 1903, мислили су стратешки и имали су пред собом циЪ од кога нису одступали. ѕредседници влада, министри иностраних дела, министри просвете... бавили су се тим српским средЬим школама. Ќеки од Ьих су се дописивали не само с директорима и наставницима тих школа веЮ и с ученицима и Ьиховим родитеЪима. ƒржава —рбиЉа Ље своЉе наЉбоЪе кадрове слала у —тару —рбиЉу и ћакедониЉу. ћогу да поменем само неколико имена а било их Ље бар педесетак: —таноЉе —таноЉевиЮ и £ован –адоЬиЮ, потоЬи академици, завршили су факултет у Ѕечу, наставили усавршаваЬе у ѕетрограду и потом постали професори —рпске гимназиЉе у ÷ариграду; ¬алериЉан ѕрибиЮевиЮ, потоЬи епископ, ЌиЮифор ѕериЮ, потоЬи митрополит. £едан од наЉзначаЉниЉих српских кЬижевника ѕетар  очиЮ био Ље професор —копске гимназиЉе. »сто тако, и —теван ƒимитриЉевиЮ био Ље дугогодишЬи ректор ѕризренске богословиЉе али и директор √имназиЉе у —копЪу. “аквих примера Ље много... ƒа не заборавим филозофа др ћилоша ѕеровиЮа коЉи Ље, нажалост, своЉ живот окончао за време ѕрвог светског рата. “и професори били су истакнути интелектуалци свога доба, а зарад националне идеЉе и уз организовану подршку државе, жртвовали су се и били професори у ќсманском царству, тамо где често ниЉе било безбедно али ни комфорно. ќни су били прави прегаоци и национални делатници у правом смислу те речи.

ј ученици, какви су они били?

“а деца, многа од Ьих, завршавала су факултете на ¬еликоЉ школи, усавршавали су се у –усиЉи, ‘ранцускоЉ, ЌемачкоЉ... и касниЉе су се враЮали у —тару —рбиЉу и ћакедониЉу. ѕоставЪани су на места професора школа коЉе су завршили, нпр. √лигориЉе ≈лезовиЮ, —тоЉан «афировиЮ... Ѕили су окосница око коЉе се народ окупЪао. Ѕили су градитеЪи Љедног новог доба, не говорим само о времену до 1912. године веЮ мислим и на меРуратни период.

ƒа ли Ље ¬аша кЬига намеЬена само историчарима, или Ље занимЪива и обичним читаоцима?

ќву кЬигу, иако Ље писана као научно дело будуЮи да Ље део доктората, покушала сам да учиним занимЪивом и за обичне читаоце, не само историчаре. –еконструисала сам свакодневни живот ученика, наставника, чиме су се бавили у слободно време, Ьихов однос према другим народима.  Ьига Ље углавном написана на основу необЉавЪене граРе, и до поЉаве ове кЬиге осим о √имназиЉи у ѕЪевЪима, веома се мало знало.

–еците нам како се ситуациЉа из прошлости може применити на садашЬе прилике на  осову и ћетохиЉи и како се оне могу побоЪшати?

ќно што у мени изазива стрепЬу и не оставЪа ме равнодушном Ц то Ље недовоЪна брига власти у Ѕеограду о —рбима на  осову и ћетохиЉи. £а знам да  анцелариЉа за  осово и ћетохиЉу ради своЉ посао колико може, у смислу финансираЬа плате, пензиЉе, вероватно и на друге начине материЉално помаже, али то Ље само Љедан сегмент. —рпски државници се мораЉу угледати на државнике с краЉа 19. века (£ована –истиЮа, Ќиколу ѕашиЮа, —тоЉана ЌоваковиЮа), коЉи су се старали за српско становништво у ќсманском царству. Ќеопходно Ље да држава стратешки размишЪа и да направи план како да врати српско становништво, не само оно коЉе Ље живело на териториЉи  ић него и —рбе коЉи немаЉу везе са  ић а желели би да тамо живе, има таквих, Ља то знам.  ао што ради ѕризренска богословиЉа. ” ЅогословиЉи тренутно има 12 професора, само троЉе Ље са простора  осова и ћетохиЉе, други наставници су из ужег дела —рбиЉе. ÷рква то ради у великом опсегу, али она може то да уради докле се протеже Ьена ЉурисдикциЉа а не може да води озбиЪну државну политику. ƒа немамо –ашко-призренску епископиЉу, данас у ћетохиЉи не бисмо имали никог и ништа, опет као и у време под “урцима... ÷рква Ље преузела улогу предводника српског народа коЉи Ље овде остао. —тога Ље неопходно, да се вратим на државу —рбиЉу, да добро размисли кога треба да пошаЪе и како да организуЉе живот —рба.

ј да ли Ље, по ¬ама, суживот на  осову и ћетохиЉи данас могуЮ?

” неким срединама Ље суживот могуЮ. –ецимо, у ѕризрену, готово сам сигурна да би Љедан тако космополитски град, с таквом традициЉом у 19. и 20. веку, уз маЬе потешкоЮе разне врсте а уз подршку старих ѕризренаца, иноплеменика, тако нешто учинио могуЮим. ќ томе Ље писао и професор ћилош  овиЮ, након свог искуства и боравка у ѕризрену. ћоЉа породица и Ља бисмо били меРу првима коЉи би се у организованим околностима вратили у ѕризрен. “реба делати у том правцу, то би за почетак био мали проценат, али, мало по мало, броЉ —рба би се увеЮавао и они не би постоЉали тамо на нивоу статистичке грешке, као што Ље сада.  ада то кажем, не говорим непромишЪено веЮ ме историЉа, учитеЪица живота, подучава и враЮа у прошлост града —копЪа. Ќаиме, размишЪам о томе како су —рби живели у —копЪу краЉем 19. века. “ада Ље то био град са мноштвом нациЉа, као и са моЮном пропагандом балканских народа. ” —копЪу Ље 1887. отворен —рпски краЪевски конзулат. —копЪе Ље за —рбе био важан царски град, град у коме Ље крунисан наЉмоЮниЉи српски владар, где Ље донет ƒушанов законик, значи град где су —рби имали историЉско упориште. ¬ладимир  ариЮ, наЉзачаЉниЉи српски конзул у —копЪу, 1890. године, ниЉе могао да сакупи ни двадесет потписника —рба, што би потписали молбу за осниваЬе кЬижаре коЉа би у —копЪу продавала српске кЬиге. Ќаравно да Ље у —копЪу било више од двадесет —рба, много више, али Ље уплив страних пропаганди и грчке цркве био веома моЮан. —рби су страховали тада и од турских власти. ѕосле велике дипломатске игре, а захваЪуЉуЮи —тоЉану ЌоваковиЮу, коЉи Ље био српски посланик у ÷ариграду, —рби су добили дозволу да отворе основну школу 1893. године, а нешто касниЉе основана Ље и —рпска гимназиЉа. ћало по мало, досеЪавали су се трговци, кроЉачи, адвокати, лекари, кафеЯиЉе, фризерке... —рпска школа се развиЉала, —рби су добили —рбина за митрополита ‘ирмилиЉана, након смрти митрополита ћетодиЉа. «а 20 година у —копЪу Ље извршен преокрет и непосредно пре ослобоРеЬа од “урака, ѕетар »лиЮ, професор и чувени композитор и музичар Ље говорио: „ћи сада овде живимо као да смо у —рбиЉи“. √одине 1912. у —копЪу Ље српску воЉску дочекало више основних школа, Љедна српска гимназиЉа, Љедна учитеЪска школа мушка, ∆енска гимназиЉа, ∆енска учитеЪска школа, многа друштва, удружеЬа, попут √имнастичког друштва „ƒушан —илни“ чиЉи Ље воРа био –аЉко  араклаЉиЮ, друштва трезвености „Ўар“, ћладост, имали су реномиран часопис „¬ардар“, била сам у прилици да прегледам све те броЉеве, то Ље Љедан озбиЪан часопис коЉи Ље излазио често и на високом нивоу. “акоРе, „√лас народа“, „«аконитост“, Љедан социЉалистички часопис, излазила Ље „—рпска школа“ (1911). —рби су у —копЪу имали и штампариЉу. —ве ово Ље резултат истраЉне и добро промишЪене политике српских државника. «нам да су околности другачиЉе али увек Ље било тешко. ћора се пронаЮи прави пут... јпелуЉем на цео српски народ, или бар на оне коЉи се тако осеЮаЉу, да даЉу своЉ допринос и, ако ништа друго, да обилазе своЉе светиЬе и среЮу се са своЉим народом.

††††

¬и сте често у ѕризрену, са породицом или приЉатеЪима обилазите светиЬе.  акав Ље осеЮаЉ, бити у граду где сте роРени и живели, где су живели ¬аши родитеЪи, приЉатеЪи?

” ѕризрену се увек осеЮам посебно, помешана осеЮаЬа среЮе и туге. ќвде Ље гроб мога оца. ѕородичне куЮе, нажалост, више нема, на том месту Ље никла туРа куЮа, без питаЬа, коЉа сада пркоси моЉим успоменама. Ќема моЉих комшиЉа, приЉатеЪа, родбине. ќд Ѕаждаране до ѕапачаршиЉе ником нисам пожелела добар дан. Ќо, ту су остале моЉе цркве, манастир —вети јрхангели, коЉи живи, коЉи Ље моЉ други дом, као и ЅогословиЉа...

 ажете ваше цркве?  олико Ље живих цркава, живих светиЬа у ѕризрену и околини данас, а коЉе сте ¬и унели у недавно обЉавЪеном водичу —рпске светиЬе Ўар планине ѕризрена и околине?

” ѕризрену и околини данас постоЉи 55 живих цркава, граРене су од 13. до 21. века, и све су поменуте у водичу —рпске светиЬе Ўар планине ѕризрена и околине, обЉавЪеном на српском и енглеском Љезику у издаЬу ћатице српске. —вака црква у ¬одичу има своЉу фотографиЉу и кратак историЉат. ѕодаци о црквама говоре о вековном живЪеЬу —рба на том простору и о Ьиховим духовним потребама. ƒраге су ми оне из 13. века, као и Ѕогородица Кевишка коЉа Ље под заштитом ”неска, и 17 других цркава, коЉе су категорисане као културно добро од изузетног значаЉа –епублике —рбиЉе, али ми Ље можда и наЉдража она коЉа Ље подигнута у 21. веку. “о Ље црква на Ѕрезовици, посвеЮена —в. —тефану, коЉа говори да наш народ опстаЉе упркос злу, упркос свему... Ќеке од тих цркава су страдале у ћартовском погрому 2004. године, али су, хвала Ѕогу, обновЪене, и у Ьима има живота, има литургиЉе. ” некима од Ьих, попут цркава —вети ¬рачи, —вети —пас или —вете ЌедеЪе, литуриЉа се одржава само Љедном годишЬе, о празнику патрона. ћада су оне живе и на други начин, броЉни ходочасници их посеЮуЉу током целе године. ƒодала бих Љош да сам среЮна и захвална ЅожЉоЉ промисли што Ље ѕризрен добио младог пароха £ована –адиЮа коЉи живи у центру ѕризрена, поред цркве —в. АорРа, наше саборне цркве. ”верена сам да Юе он на наЉбоЪи начин окупЪати —рбе не само оне у ѕризрену него и оне коЉи долазе, а често долазе, и да Юе бринути о нашим светиЬама.

” ѕризрену Ље Љош Љедно место коЉе сведочи о опстанку и животу —рба кроз векове. “о Ље —рпско православне гробЪе. Ѕили сте и на гробЪу где Ље сваки споменик Љедан лист кЬиге коЉа се чита.

Ќа призренском православном гробЪу су сахраЬене значаЉне личности и заиста сте у праву када кажете да Ље сваки споменик Љедан лист кЬиге коЉи се чита. £а сваки пут кад долазим у ѕризрен одем на гробЪе, не само зато што су тамо сахраЬени моЉ отац, баба и деда, него зато што Ље вечно почивалиште рашко-призренског епископа ¬ладимира, Љединог нашег епископа коЉи Ље тражио да буде сахраЬен на православном гробЪу у ѕризрену. Ѕио Ље епископ у тешким и немирним временима од 1945. године. —ахраЬен Ље ту сенатор и кЬижевник ѕетар  остиЮ, своЉеврсни национални делатник и многе друге важне личности. √робЪе тренутно ниЉе запуштено, али моЉа порука ѕризренцима, чиЉи наЉмилиЉи пребиваЉу на овом гробЪу, Љесте да они, потомци, мораЉу да брину о своЉим гробним местима. «ахвална сам албанским властима коЉи на неки начин и брину о гробЪу, макар покосе траву. Ќа гробЪу има срушених споменика, нешто од старости, али нешто Ље остало и као чин вандализма, сеЮате се када су албански екстремисти рушили наше споменике? ¬ажно Ље посеЮивати та спомен места и не заборвити то српско гробЪе, и сматрам да Ље неопходно направити списак ко Ље на том гробЪу сахраЬен, то Ље уобичаЉна пракса по свим гробЪима широм света. “о би требало да нам Ље императив, Љер то гробЪе говори о нашем постоЉаЬу и живЪеЬу на том простору.

††††

Ќа гробЪу Ље и гроб новопреставЪеног ѕризренца ћилоша ЌекиЮа? олико Ље таЉ човек био значаЉан за ово време и ѕризрен?

ћи смо данас посетили гроб ћилоша ЌекиЮа, коЉи Ље преминуо у ѕризрену и ту на ѕравославном гробЪу Ље и сахраЬен. ”палили смо свеЮу, помолили се, запевали пригодне црквене песме и због тога се осеЮамо добро. “о Ље био Љедини ѕризренац коЉи Ље много тога претрпео од 1999. и упокоЉио се пре 40 дана. Мега треба да славимо, Љер не само што Ље био образован, и професор у школи, веЮ што смо увек имали неког у ѕризрену и 1999. и 2004. а то Ље био ћилош ЌекиЮ.

ѕосеЮивали сте га и док Ље био жив?

£есам. ѕоследЬи пут пре две године. »списао Ље две стране папира, и тако ми оставио у аманет, шта све у ѕризрену треба да се уради и шта се не сме заборавити. »змеРу осталог, рекао ми Ље да ѕризренци мораЉу да у ѕризрен из “иране пренесу гробне остатке епископа рашко-призренског —ерафима £овановиЮа. —ве Ьегове речи су ми се урезале у памЮеЬе... ƒаЮе Ѕог да Љедног дана све Ьегове предлоге спроведемо у дело а да Ьегов и наш ѕризрен буде оно што Ље и увек био, царски град.

31 / 12 / 2019

јлександра Ќоваков роРена Ље у породици ћарковиЮ у ѕризрену 1973. године, где Ље завршила основну и средЬу школу. ƒипломирала, магистрирала и докторирала Ље на ќдсеку за историЉу ‘илозофског факултета у Ќовом —аду. Ѕила Ље хонорарни сарадник на проЉекту ћатице српске —рпски биографски речник од 1995. да би 1998. године започела рад као стручни сарадник Ћексикографског одеЪеЬа ћатице српске и научни секретар —рпског биографског речника. ”редник Ље за фотографиЉу лексикографских издаЬа ћатице српске (—рпски биографски речник, —рпска енциклопедиЉа и Ћексикон писаца српске кЬижевности). —тручни консултант —рпске енциклопедиЉе. ќд 2012. године члан Ље ќдбора –укописног одеЪеЬа и ќдбора Ћексикографског одеЪеЬа ћатице српске. „лан Ље и секретар  осовскометохиЉског одбора ћатице српске (од 2018), као и члан ”редништва часописа «борника ћатице српске за историЉу (од 2019). Ѕави се проучаваЬем историЉе српског народа у ќсманском царству, у периоду од средине 19. века до ослобоРеЬа 1912. године. Ќаучно зваЬе научног сарадника добила Ље 2015. године.

 ао резултат досадашЬих истраживаЬа обЉавила Ље: три кЬиге, две кЬиге Ље приредила, више десетина научних радова у тематским зборницима радова меРународног и водеЮег националног значаЉа, као и у научним часописима. ” лексикографским издаЬима (—рпски биографски речник и —рпска енциклопедиЉа) обЉавила Ље преко 300 енциклопедиЉских Љединица. ”чествовала Ље на више десетина научних скупова у земЪи и иностранству.

ѕри Дƒруштву приЉатеЪа ћанастира —ветих архангела код ѕризренаУ, активна Ље у духовноЉ и културноЉ обнови ѕризрена као и  осова и ћетохиЉе, уопште. ” организациЉи Ље промоциЉа кЬига, предаваЬа, музичког фестивала као и отвараЬа изложби. ѕриреРуЉе изложбе фотографиЉа у јтриЉуму ÷ркве —ветог —паса у ѕризрену, у оквиру —пасовданских дана. (ѕризренски времеплов, (‘отографиЉе —тарог ѕризрена с краЉа 19. и почетком 20. века, 2017; ѕризренски времеплов (‘отографиЉе митрополита и епископа –ашко-призренске епископиЉе (1854Ц1941) и ректора ѕризренске богословиЉе (1871Ц1941), 2018; ѕризренски времеплов (‘отографиЉе српских светиЬа Ўар-планине, ѕризрена и околине, 2019.).

ќбЉавЪене кЬиге: ѕравославна српска богословиЉа у ѕризрену 1871Ц1890; —тубови српске просвете у ќсманском царству (—рпске средЬе школе у ќсманском царству 1878Ц1912), «авод за уЯбенике, Ѕеоград 2017; —рпске светиЬе Ўар-планине, ѕризрена и околине, ћатица српска, Ќови —ад, 2018.

ѕриредила: ѕетар  остиЮ, ЋистиЮи из даЪе и ближе прошлости, у коауторству са др ”рошем Ўешумом; ѕетар  остиЮ, ÷рквени живот православних —рба у ѕризрену и ЬеговоЉ околини у 19. веку: (са успоменама писца).

«а кЬигу —тубови српске просвете добила Ље награду Ќишког саЉма кЬига Д»нициЉалУ, за дело коЉе афирмише кЬигу у ужем и ширем смислу и √одишЬу награду јрхива —рбиЉе из Д«адужбине АурРа, ƒанице и £ованке £елениЮаУ. (2017)

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0