Srpska

ћанастир —ветог ћарка и милостиви чика —има

јрхивски снимак/≈пархиЉа рашко-призренска јрхивски снимак/≈пархиЉа рашко-призренска ††††

£едан дечак, сироче из граРанске богате призренске куЮе оставио Ље своЉ дом и отишао у ћанастир —ветог ћарка изнад села  ориша. Ѕио Ље вршЬак ѕрвог српског устанка, чиЉе су последице и турски прогон допринели раноЉ смрти Ьеговог оца. ћаЉка Ље умрла, а он Ље отишао своме стариЉем брату игуману, школовао се, почео велике послове од ќдесе,  иЉева, ÷ариграда и Ѕеограда. ѕризренци су га по брату, игуману јксентиЉу, прозвали »гуманов.

ѕод тим надимком су га и тражили у ќдеси, па Ље он свом имену —има јндреЉевиЮ тамо додао и надимак »гуманов. “аЉ дечак постао Ље наЉвеЮи просветни и црквени добротвор —таре —рбиЉе и Љедна од централних личности народног живота и националне свести. —има јндреЉевиЮ »гуманов, на краЉу живота вратио се своме малом манастиру на стени одакле Ље и кренуо у свет.

 ако данас изгледа пут коЉим Ље прошао оваЉ дечак?  о иде Ьеговим путем?

—рба из села  ориша нема, протерани су 1999, види се тек понека греда од Ьихових домова, нема ни гробЪа ни ÷ркве ѕокрова пресвете Ѕогородице са фрескама из 16. и 17. века, не могу се наЮи ни темеЪи цркава заштиЮених 1963. ќнаЉ ко зна где Ље ћанастир —ветог ћарка не може да крене, а и тамо се не препоручуЉе никакав одлазак. «вони телефон ƒраже ЅожовиЮа, официра у  осовскоЉ полициЉи, задуженог за чуваЬе цркава и манастира. „¬олео бих Ља да идем, али не могу. ѕозваЮу службенике из ѕризрена да вас отпрате.”

Ќа кружном току у ѕризрену са Љарболом, великом албанском заставом и огромним Ќј“ќ знаком чекаЉу двоЉица службеника полициЉе. ѕролазимо кроз село  оришу поред ЯамиЉе, пеЬемо се малим серпентинама неколико стотина метара и „голф” не може даЪе. ѕолицаЉци одбиЉаЉу да ме пусте да идем сам, снабдевен казиваЬима ретких познавалаца пута и „гугл мапом”. £едан од полицаЉаца Ље био неколико пута до —ветог ћарка, да види у каквом Ље стаЬу и да фотографише, Љедном су водили истрагу против трагача за благом коЉи су додатно раскопавали минирани манастир. ѕланинар Ље и спортиста, лако гази снег коЉи полако провеЉава. ѕосле маЬе од сат времена хода Ьегов колега одустаЉе и враЮа се назад.

Ўта Ље остало од манастира у протеклих 20 година, има ли ишта од Ьега у овом снегу у подножЉу Ўар-планине?

ѕролазимо поред двоЉице Ъуди чиЉе смо трагове видели у снегу. Ћовци. —таза коЉом Ље требало да скренемо до манастира Ље затрпана. —илазимо и тражимо Ље у шикари. —а високе литице чуЉе се хук речице и назире се неко камеЬе коЉе Ље озидала Ъудска рука. ћиниран Ље одмах по доласку  фора, на ретким фотографиЉама се види да Ље олтар Љош могао да се препозна. ƒесетак година касниЉе могла се препознати само апсида, готово укопана у стени, као и остаци конака Љеромонаха ћирона ( осаЮа), коЉи Ље деведесетих година прошлог века овде пробао да се скуЮи и обнови манастирски живот. ƒанас се ни то не може наЮи, стазе су зарасле и затрпане снегом. Ћовци испод нас пуцаЉу.

«бог чега би неко у очи овог ЅожиЮа тражио остаткe заборавЪеног и изгубЪеног малог манастира —ветог ћарка и каква Ље Ьегова улога у прошлости?

” тим малим црквама, властелинским задужбинама, чувале су се кЬиге и реликвиЉе склоЬене из великих центара као што су ѕеЮ, ƒечани или призренски архангели. “ако се према неким изворима у ћанастиру —ветог ћарка, Љедно време, налазио и призренски рукопис ƒушановог законика, а руски дипломата √иЪфердинг затекао Ље овде 1858. двадесет рукописних кЬига. ѕериоди несигурности су, упркос забачености, вековима разносили реликвиЉе, кЬиге и успомену на ћанастир —ветог ћарка  оришког.

—има »гуманов Ље из –усиЉе донео два звона, после коЉих Ље остала прича да их Ље чула цела ћетохиЉа и да су то била прва звона коЉа су у ѕризрену звонила после отоманске окупациЉе. ѕобацали су их јлбанци 1941. низ високу литицу. ƒвадесет пет година раниЉе у ѕрвом светском рату овде Ље до последЬег човека побиЉена Љедна Љединица српске воЉске коЉа се повлачила према јлбаниЉи. »пак, у протеклих 138 година, наЉвеЮа реликвиЉа овог манастира Ље гроб оног сирочета са почетка ове приче. ќдлучио Ље да своЉ бурни, плодоносан живот доврши у заветрини измеРу звоника и храма и да почива заЉедно са своЉим братом. ƒобри чика —има Ље заложио све што Ље стекао школама и сиротиЬи, а судбина Ьеговог гроба и манастира готово да ниЉе имала дужег периода мира и спокоЉа. „ини се да Ље све што Ље »гуманов радио имало више среЮе од овог места и светиЬе. ќдмах после Ьегове смрти „доживЪавали су га као свеца, чак су после Ьегове смрти узимали земЪу са Ьеговог гроба и чували Ље као светиЬу”, пише др јлександра Ќоваков у своЉоЉ кЬизи „—тубови српске просвете”.

ќна наводи да су га локални —рби, укЪучуЉуЮи професоре ЅогословиЉе коЉу Ље подигао и чиЉи Ље власник био, сврставали по значаЉу одмах иза —ветог —аве. ѕрофесор —тева ƒимитриЉевиЮ, за кога Ље владика ЌиколаЉ ¬елимировиЮ рекао да Ље „добри анРео —таре —рбиЉе”, штампао Ље дописне карте са ликом —име »гуманова и Ьеговог сина ћаноЉла. £ош Љедан знаменити национални радник ѕетар  остиЮ, родом √оранац и питомац чика —иминих фондова писао Ље како су болеснике носили у ћанастир —ветог ћарка на —имин гроб, веруЉуЮи да Юе се излечити. ЅринуЮи за духовни живот своЉих сународника —има Ље 1864, после двадесет осам година боравка у туРини, сваку српску куЮу даровао иконом свеца Ьихове породичне славе. ќсам година касниЉе (1872) подигао Ље нову зграду за ѕризренску богословиЉу.

Ааци и професори ЅогословиЉе никада нису заборавЪали свога наЉвеЮег добротвора чика —иму. Мегова задужбина, основана Љош за живота 1880. и данас подржава две ЅогословиЉе у Ќишу и у ѕризрену и спада у Љедну од наЉтраЉниЉих српских задужбина. Ќа “еразиЉама у Ѕеограду стоЉи »гуманова палата и краси центар главног града.

Ѕогослови и Ьихови професори настоЉали су да бар Љедном годишЬе оду у Ьегов ћанастир и на Ьегов гроб. „»шли смо негде 1982. са Рацима ЅогословиЉе до манастира и у Ьему затекли жалосно стаЬе. —ве Ље било разнесено, чини ми се да Ље било нешто мало фресака у цркви. Ќа гробу чика —име био Ље Ъудски измет. ќчистили смо што смо могли, па смо онда кренули даЪе.

ќдоше Раци и наставници, а Ља мало изостадох. —тоЉим и видим како нешто сиЉа у оноЉ буЉади и аптовини испод манастира. ѕриРем и видим да сиЉа икона ћаЉке ЅожиЉе. ”змем Ље и видим да ниЉе оскрнавЪена, јлбанци тада нису скрнавили женске ликове. «ачудили су се кад сам стигао са иконом. ќднели смо Ље у ѕризрен, не знам да ли Ље преживела последЬе страдаЬе”, каже за „ѕолитику” деведесетдвогодишЬи архимандрит £ован –адосавЪевиЮ. ќваЉ поуздани сведок, искушеник код владике ЌиколаЉа ¬елимировиЮа и писац броЉних кЬига из историЉе цркве, закЪучуЉе да Ље „цео народ био везан за Ьега, за нашег чика —иму”.

 амеЬе миниране цркве и звоника затрпало Ље Ьегов гроб. ” протеклих двадесет година —ими мало ко долази. Ааци Ьегове ЅогословиЉе избегли су 1999, па се вратили 2011, али код чика —име нису долазили.

„ћи, Раци и професори, коЉи данас живимо под кровом чика —име Ьега доживЪавамо као свога заштитника”, каже др ƒеЉан –истиЮ професор ЅогословиЉе у ѕризрену. «аштитник просвете и ÷ркве —таре —рбиЉе почива на своЉим стенама под Ўар-планином, далеко од алеЉа коЉе Ље заслужио. јлеЉе су у срцима Ьегових Рака.

„ѕомиЬемо га свакодневно на богослужеЬима. ќн Ље присутан меРу нама, не као нека страна личност, него као наш ближЬи и као наш узор у животу”, говори за „ѕолитику” Ѕранко ƒашиЮ, матурант ѕризренске богословиЉе „—вети  ирило и ћетодиЉе”. ”пркос свему и савременом тренутку, остваруЉу се речи коЉе Ље за собом оставио велики добротвор. „ уЮа моЉа у ѕризрену, у коЉоЉ Ље сада ЅогословиЉа, да остане на вечита времена куЮом ѕравославне —рпске ЅогословиЉе ѕризренске, у коЉоЉ Юе се учити и за духовна зваЬа спремати синови моЉе отаЯбине Ц —таре —рбиЉе.”

ѕолитика

09 / 01 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0