Srpska

Ќа помесне ÷ркве врши се политички притисак

ЅожиЮни интервЉу Мегове —ветости патриЉарха  ирила за телевизиЉски канал Д–осиЉаУ

ƒана 7. Љануара 2020. године, на празник ’ристовог –оРеЬа, на телевизиЉском каналу „–осиЉа-1“ приказан Ље традиционални ЅожиЮни интервЉу Мегове —ветости ѕатриЉарха московског и целе –усиЉе  ирила. ѕоглавар –уске ѕравославне ÷ркве Ље одговорио на питаЬа политичког аналитичара ƒƒ“– , водитеЪа програма „¬ести“ ј. ќ.  ондрашова. ††

††††

Ч ¬аша —ветости, ових дана прославЪамо празник —ветлог ’ристовог –оРеЬа, али чак ни празнична атмосфера не умаЬуЉе свакодневне проблеме коЉи се поставЪаЉу пред нама и пред ÷рквом. «ато дозволите да данас кажемо неку реч и о бригама. Ўта мислите, да ли Юу бити у праву ако кажем да Ље садашЬе време Ц време искушеЬа за –уску ѕравославну ÷ркву и за ѕравославну ÷ркву у целини? ƒа ли се проверава наша способност да будемо Љединствени? £ерусалимски патриЉарх предлаже поглаварима помесних ÷ркава да се окупе и да поразговараЉу о будуЮности ÷ркве, о могуЮем очуваЬу православног Љединства; исту инициЉативу Ље покренуо и поглавар јлбанске ѕравославне ÷ркве.  ако ви гледате на перспективу свеправославног Љединства? ƒа ли Ље могуЮе да се оно сачува?

Ч ѕравославна ÷рква се нашла у условима мешаЬа споЪашЬих снага коЉе немаЉу директне везе са ÷рквом без преседана. —нажан политички притисак се врши на читав низ помесних ÷ркава. —ве Ље то повезано с познатим догаРаЉима у ”краЉини, као и с покушаЉима да се локализуЉу и у породицу ѕравославних ÷ркава уведу расколничке групациЉе у ”краЉини.  ад би се све то вршило путем консултациЉа унутар помесних ѕравославних ÷ркава, не би носило такав карактер као сад, и кривицу за то сноси, наравно, мешаЬе споЪних политичких снага. «ато можемо реЮи да се ÷рква нашла у условима притиска без преседана. Ќеко одбиЉа оваЉ притисак, неко има довоЪно снаге да одбрани своЉу аутономиЉу, а неко му подлеже. «ато што су услови у коЉима живе помесне ѕравославне ÷ркве веома различити. ††

Ќеке ÷ркве директно зависе од власти, на пример, £еладска ÷рква. —вештеници примаЉу плату, они су чиновници, с тачке гледишта Ьиховог финансираЬа. ѕриродно, таква ÷рква има ограничене могуЮности да испоЪава своЉу аутономиЉу. ” извесном низу ÷ркава постоЉе други фактори притиска, коЉи су, нажалост, данас покренути. «ато конфликт коЉи постоЉи у породици помесних ѕравославних ÷ркава не би био тако оштрог карактера да ниЉе споЪашЬе интервенциЉе. ¬еома нам Ље жао због тога и Љош Љедном благодаримо Ѕогу на томе што наша ÷рква може смело, искрено и без скретаЬа погледа у страну да каже: ми ни од кога не зависимо.

Ч  ад смо се веЮ дотакли украЉинске теме, шта Юе се, ¬аша —ветости, по ¬ашем мишЪеЬу тамо даЪе дешавати у погледу односа измеРу друштва и ÷ркве? ѕосле председничких избора отворени, готово званични прогони коЉи су се запажали у ”краЉини, против канонске –уске ѕравославне ÷ркве су наизглед престали. »пак, стално пристижу вести о томе да се наставЪа запоседаЬе храмова. Ўта мислите, хоЮе ли тамо поново бити заоштраваЬа или Юе све почети да ЉеЬава?

ѕорошенко промовише цариградски томос ѕорошенко промовише цариградски томос ††††

Ч “ежак пораз господина ѕорошенка, коЉи Ље, као што Ље познато, носио цариградски томос по читавоЉ ”краЉини, желеЮи да на таЉ начин обезбеди подршку, сведочи да украЉински православни народ ниЉе прихватио државно мешаЬе у послове ÷ркве чиЉе Ље оличеЬе представЪао господин ѕорошенко. »споставило се да Ље Ьегова филозофиЉа Ц животна и политичка, побиЉена. Ќарод ниЉе прихватио ни Ьега, ни Ьегове погледе на регулисаЬе црквених односа, и то Ље, наравно, изванредно. “о сведочи о мудрости православних ”краЉинаца, о ЬиховоЉ способности да остану оно што Љесу и да издржаваЉу притисак са стране.

ј господин «еленски Ље постао председник пре свега зато што се Ъудима ниЉе свиРала ѕорошенкова политика. «ато би било врло чудно да председник настави кретаЬе у правцу коЉи Ље спроводио Ьегов неуспешни претходник. «аиста, с доласком господина «еленског много тога се променило набоЪе. Ќаравно, понегде постоЉи одреРена инерциЉа. ќстаЉе непомирЪив однос према ѕравославноЉ ÷ркви од стране читавог низа националистички ориЉентисаних организациЉа. јли у принципу морам реЮи да се мало-помало ситуациЉа у ”краЉини меЬа набоЪе. Ќека би дао Ѕог да се то дешава у свим правцима, како у односима измеРу ÷ркве и државе, тако и кад Ље реч о ситуациЉи у коЉоЉ се налазе наши верници у ”краЉини. Ќаравно, желео бих да у области руско-украЉинских односа запажена позитивна динамика постане све моЮниЉа и да доводи до све конкретниЉих позитивних последица.

Ч —ад ми дозволите да се поново дотакнем наших стари. –уско друштво Ље недавно приметно потресла законодавна инициЉатива коЉа се односи на насиЪе у породици и свакодневном животу. Ќацрт закона Ље добио огроман броЉ негативних коментара. ƒа ли Ље по ¬ашем мишЪеЬу код нас уопште актуелна проблематика насиЪа у породици?

Ч —ам поЉам „насиЪе у породици и свакодневном животу“ Ље нешто преузето са стране, из иностранства. ”сваЉаЬе одговараЉуЮих закона у страним земЪама очигледно ствара у свести наших законодаваца извесну зависност од ових страних иновациЉа, жеЪу да наше руске законе ускладе с оним што постоЉи у другим земЪама. ћоЉа тачка гледишта Ље следеЮа: пре свега треба да штитимо породицу. —вако споЪашЬе мешаЬе у породичне односе доноси врло негативне последице. £ер и у совЉетско време смо пролазили кроз сличне ствари: било Ље различитих комитета у згради, партиЉских организациЉа, активно су учествовали позорници. јли зар су ове добро организоване инициЉативе помагале да се у породицу врати Ъубав? ƒа ли су помагале у отклаЬаЬу отворених конфликата коЉи су се наЉчешЮе завршавали разводима и несреЮом? ЌиЉе могуЮе вратити Ъубав меРу супружницима уз помоЮ милиционара и уз помоЮ друштвених активиста. «ато што се корен проблема не налази споЪа, веЮ унутра, управо у оноЉ сфери коЉом се бави ÷рква. £едан од задатака ÷ркве се и састоЉи управо у томе да се у човековом срцу оЉача Ъубав, без обзира на то да ли Ље ожеЬен или ниЉе. Ќаравно, изузетно Ље важно да се учврсти Ъубав у срцима брачних другова. » ми им упуЮуЉемо Љедноставну посланицу: да би човек волео другог треба да му да нешто своЉе. Ќема Ъубави без жртве. ƒобро, „жртва“ Ље преЉака реч; нема Ъубави без даваЬа. јко муж ништа не даЉе жени, нема Ъубави. јко жена ништа не даЉе мужу, такоРе нема Ъубави. “о Ље дивна таЉна даваЬа себе у име другог; то и ниЉе само испоЪаваЬе Ъубави, веЮ Ље сама природа Ъубави. –ецимо, замислите, да ли у породици у коЉоЉ су Ъуди навикли да се даЉу Љедни другима, да живе у складу с меРусобним интересима, може доЮи до физичког насиЪа? “о Ље апсолутно немогуЮе! ≈во где Ље корен проблема, ево због чега Ље данас веома забринута наша ÷рква. ћи скреЮемо пажЬу на велике проблеме повезане с васпитаваЬем деце и омладине. «абринуто посматрамо шта се данас дешава у средЬошколским установама. ¬идимо да чак и добри напори родитеЪа често не даЉу резултате у атмосфери коЉа влада у дечЉим и омладинским друштвима. ћеРутим, оваЉ проблем превазилази оквире онога што разматрамо. “о Ље проблем, као прво, омладинске културе, како омладина проводи своЉе време, како се граде односи у ЬиховоЉ средини, посебно кад се налазе ван сваке родитеЪске контроле. “о Ље огроман проблем коЉи се тиче теме васпитаЬа, и наравно, одговорности родитеЪа за поступке, па и за живот своЉе деце.

Ч ’аЉде да поразговарамо Љош о породици. √де треба да помаже држава, а где ÷рква? Ќа пример, знам да сте лично покренули читав низ инициЉатива за пружаЬе помоЮи породицама с више деце и знам да се не остваруЉе све.  акав Ље данас статус ових инициЉатива, шта омета Ьихову реализациЉу?

Ч ¬еЮ пре пар година сам говореЮи у нашоЉ скупштини рекао да треба усвоЉити закон о породицама с више деце. » ево шта Ље чудно Ц спремни су да усвоЉе закон о насиЪу, а закон о породицама с више деце не разматраЉу.

Ч ј шта, по ¬ашем мишЪеЬу, треба да стоЉи у овом закону?

Ч “о Ље веома важно. “реба да буде регулисан статус породица с више деце. “реба да буду наведени параметри за пружаЬе помоЮи породицама с више деце и одреРене олакшице. —ви добро знаЉу да нам Ље изузетно потребно повеЮаЬе броЉчаног стаЬа нашег народа, да треба да расте наталитет. ћеРутим, броЉ становника не расте уколико породица има Љедно дете; чак и двоЉе деце у породици доводе само до одржаваЬа постоЉеЮег броЉа. ƒакле, потребно Ље наЉмаЬе троЉе деце. ј да бисмо подстакли Ъуде на то да имаЉу више деце пре свега држава треба да учини одреРене кораке. “реба усвоЉити законе коЉи би подржавали овакве породице. ќбавезно су потребне олакшице, треба размислити о томе чиме треба да се бави жена коЉа има много деце: да ли треба да настави да ради или ЉоЉ на неки начин треба доплаЮивати за то што сама престаЉе да зараРуЉе новац даЉуЮи своЉе здравЪе и време детету, дакле, обавЪаЉуЮи врло важан посао с тачке гледишта државне користи.  ад бисмо успели да покренемо с мртве тачке закон о породицама с више деце мислим да би то у извесноЉ мери подстакло наше Ъуде да немаЉу само Љедно, двоЉе и троЉе деце, него и више.

Ч ¬аша —ветости, наредна година Юе бити велика Љубиларна година за нашу земЪу. “о Ље 75 година од ¬елике победе, биЮе много свечаних манифестациЉа у целоЉ земЪи, али не само код нас, него и у иностранству, нарочито у суседним земЪама. ’вала Ѕогу! ј шта за ÷ркву представЪа ЉубилеЉ ѕобеде?

Ч “о Ље веома велики догаРаЉ. ƒозволите да ¬ам кажем да Ље наш народ у ¬елики отаЯбински рат ушао као Љедан, а завршио га Ље као други. £ер године уочи рата су биле године репресиЉа, прогона ÷ркве и тоталне безбожности. ”опште Ље тешко реЮи шта би било с нашим народом с духовне тачке гледишта да ниЉе прошао кроз ова искушеЬа.  ад сам у младости разговарао с Ъудима коЉи су се борили на фронту, многи су ми касниЉе на питаЬе: „ј да ли су воЉници веровали у Ѕога?“ одговарали: „” рововима ниЉе било безбожника“. Ќикоме не линиЉи фронта ниЉе падало на памет да каже: „Ќе веруЉем ни у каквог Ѕога, а сад хаЉде да устанемо и кренемо у сусрет ватреноЉ паЪби.“ Куди су се крстили, молили су се, можда нису увек имали у виду смисао коЉи има обичан човек коЉи веруЉе у Ѕога. јли Ље вера била присутна у Ъудским срцима и наравно, никуд ниЉе нестала након осваЉаЬа Ѕерлина. «бог тога Ље верски препород у послератним годинама чиЉи сам сведок био, наравно, условЪен страшним искуством кроз коЉе Ље прошао наш народ, и оним стварним искуством вере коЉе су Ъуди црпели у ватри ових страдаЬа, како на фронту, тако и у позадини. «бог тога за нас све што Ље повезано с ƒругим светским ратом, што Ље повезано с ѕобедом, осим општеисториЉског има Љош и дубок духовни значаЉ. » тешко Ље реЮи какав би био наш народ да ниЉе било свеопштег препорода вере у тешким ратним и послератним годинама.

Ч Ѕог Ље помагао нашим воЉницима на боЉном поЪу...

Ч Ѕог Ље помагао воЉницима. –одитеЪи су у воЉничке блузе зашивали текст 90. псалма „∆ивиЉ в помошчи“. £ош увек се сеЮам како су ми стариЉе жене показиале воЉничке блузе своЉих синова и говориле: „¬идите, а овде, поред Яепа, ближе срцу Ље „∆ивиЉ в помошчи“, и син ми Ље говорио да га Ље увек додиривао руком кад би кренуо у напад.“ — вером смо прошли кроз оваЉ рат, и Љош Љедном желим да кажем: у оваЉ рат смо ушли као Љедан народ, а завршили смо га као други.

Ч ¬аша —ветости, 2019. година Ље била Љубиларна за вас лично. “ачно 50 година откако сте постали свештеник и монах, и у години коЉа Ље на измаку сретали сте се са свештеницима коЉе сте веЮ сами рукоположили. ¬идео сам ове Ъуде, лично сам присуствовао тим манифестациЉама Ц то су Ъуди разних националности и различитих узраста. ƒа ли ¬и гледаЉуЮи данас Ьихова лица и даЪе осеЮате извесну одговорност за Ьих или сте их испратили?

Ч —ама улога и призваЬе патриЉарха Ље да осеЮа, буде свестан и реализуЉе одговорност за сву ÷ркву. ј они Ъуди коЉе Ље патриЉарх рукоположио, наравно, увек имаЉу и имаЮе посебно место у мом животу. ¬еома сам се обрадовао сусретима с овим младим свештеницима. —еЮам се година свог школоваЬа у духовним школама и општеЬа с тадашЬим младим клиром Ц наравно, ми смо формирани у изузетно тешким условима. јли се ова генерациЉа не може упоредити с данашЬом Ц данашЬа Ље боЪа. ћи никад не кажемо: ето, наша омладина Ље лоша, све Ље код нас лоше. ƒакле, пошто сам проживео приличан броЉ година могу да поредим различите генерациЉе коЉе сам видео у свом свесном црквеном животу.

††††

ƒанашЬа млада генерациЉа Ље добра! Ќаравно, Ъуди немаЉу искуство невоЪа, секирациЉе, свега онога под чиЉом тежином човек расте; живот младих Ъуди Ље данас много ЉедноставниЉи и комфорниЉи. јли мислим да Юе свако у свом животу несумЬиво доживети невоЪе коЉе Юе га прекалити, измеРу осталог, и наши свештеници. »пак, не желим им невоЪе, веЮ радостан живот. ј данас запажам Ьихов здрав оптимизам, Ьихову искрену веру и тежЬу да служе ÷ркви, Ьихово занимаЬе за општецрквене проблеме. Ќаравно, ниво општег и специЉалног образоваЬа Ље веома порастао. ¬елики, ако не и веЮи проценат московског клира чине Ъуди с два факултета, они коЉи су завршили световне и богословске студиЉе. ќдносно, то су Ъуди коЉи су у потпуности спремни за то да служе савременом човеку. Ќека би дао Ѕог да се броЉ призваЬа не смаЬуЉе, да буде довоЪно свештеника, измеРу осталог, и за духовно руковоРеЬе ћосковЪанима.

Ч ¬аша —ветости, 4. новембар 2019. године Ље био значаЉан дан за –уску ѕравославну ÷ркву. Ќе само зато што Ље то ƒан народног Љединства и празник  азанске иконе ћаЉке ЅожиЉе, веЮ и зато што се тог дана завршио велики процес уЉедиЬеЬа «ападноевропске архиепископиЉе и ћаЉке-÷ркве. ƒанас не схватаЉу сви разлику: „ѕа добро, била Ље ÷рква, али Ље и била руска, шта се променило?“ ћолим ¬ас да обЉасните какав Ље истински значаЉ овог великог догаРаЉа с тачке гледишта ÷ркве?

Ч “о Ље заиста велики историЉски догаРаЉ. –еволуциЉа и граРански рат не само да су поделили тело руског народа, тако да се Љедан део народа супротставио другом с оружЉем у рукама. ќва драматична подела се у потпуности дотакла и тела –уске ѕравославне ÷ркве. ÷рква Ље подеЪена на три дела: ÷ркву ћосковске патриЉаршиЉе, коЉа се у то време налазила у изузетно тешким условима у домовини, –уску «аграничну ÷ркву и онаЉ део –уске ÷ркве коЉи се налазио у западноЉ ≈вропи. «бог политичких разлога у емиграциЉи су створена два црквена центра Ц у —ремским  арловцима у £угославиЉи, где Ље отишао велики део руских емиграната, и у ѕаризу. ЌиЉе случаЉно што су формирана два центра. »нтелигенциЉа Ље тежила ка ѕаризу, ѕариз Ље постао интелектуални центар руске емиграциЉе и сви то знамо, у сваком случаЉу, знаЉу они коЉи су се занимали за дела аутора коЉи су тада живели у ѕаризу и коЉи могу да суде о томе. ј —ремски  арловци су били духовни центар, и поЉавила се извесна напетост измеРу ѕариза и —ремских  арловаца Ц толика да Ље евхаристиЉско општеЬе понекад било отежано, а понекад и немогуЮе. ќдносно, ÷рква се поделила на три дела, и наравно, први велики догаРаЉ у новиЉоЉ историЉи Ље представЪало уЉедиЬеЬе с –уском «аграничном ÷рквом Ц оном коЉа Ље своЉу прву престоницу имала у —ремским  арловцима.

††††

ƒруго поновно уЉедиЬеЬе Ље било на дневном реду, али због многих разлога ниЉе могуЮе било остварити га подЉеднако брзо и динамично као што се то десило с –уском «аграничном ÷рквом. ћеРутим, дошло Ље време, што се каже, боЪе икад него никад. «ато Ље ово поновно уЉедиЬеЬе изазвало у нама дубока осеЮаЬа. Ќа челу ѕариске архиепископиЉе Ље био владика £ован –енето, ‘ранцуз по националности, коЉег лично веома добро познаЉем Љош из времена кад сам служио у ∆еневи. ќн Ље увек гаЉио симпатиЉе према –ускоЉ ÷ркви ћосковске патриЉаршиЉе и то што се данас под Ьеговим воРством цео оваЉ део ÷ркве поново сЉединио с нашом ÷рквом, наравно, представЪа догаРаЉ од великог духовног значаЉа.

Ч ќдносно, читав век нам Ље био потребан да бисмо окренули ову страницу?

Ч „итав век. ƒогаРаЉи као што су револуциЉа и рат коЉи су повезани с многим жртвама и страдаЬима имаЉу велику инерциЉу, коЉа се врло споро превладава. јли по милости ЅожиЉоЉ ми смо данас сведоци потпуног исцеЪеЬа свих подела –уске ѕравославне ÷ркве коЉи су били изазвани револуционарним догаРаЉима.

Ч ¬аша —ветости, ево и ЅожиЮних дана. “радиционална Ље атмосфера празника и весеЪа Ц како да у овоЉ вреви не заборавимо главно? ѕодсетите све нас у чему Ље смисао овог празника.

Ч —мисао празника Ље у томе да нам √оспод даруЉе спасеЬе кроз долазак у свет »суса ’риста, —ина ЅожиЉег и —ина човечиЉег. Ћако Ље обЉаснити смисао речи „спасеЬе“ црквеним Ъудима, али ниЉе лако то учинити за Ъуде коЉи нису уцрквЪени с екрана општеруског телевизиЉског канала. ћеРутим, покушаЮу да кажем шта Ље спасеЬе. ќва реч не може имати никакав позитиван садржаЉ уколико Ље одвоЉен од речи „среЮа“. ћеРутим, права среЮа не може бити пролазна. „овек не може до смрти да се смеЉе, рецимо, гледаЉуЮи неку филмску комедиЉу и да осети да Ље у потпуности среЮан кад изаРе из биоскопа. «ато што у тренутку може доЮи у додир с нечим што Юе бацити сенку на твоЉе стаЬе. ћеРутим, долазак —паситеЪа у свет нам даЉе основе да савладавамо све невоЪе, зато што смо наследници главног Ц √оспод нас Ље спасио, постао Ље Љедан од нас. ћожемо да ћу се обраЮамо речима из ЅиблиЉе: „јва, ќче!“, односно „ќче наш небески!“ ќва блискост човека и Ѕога, смаЬеЬе удаЪености коЉу нису могли да савладаЉу чак ни древни пророци, представЪа наследство ’ристовог –оРеЬа. — наше стране Ље потребно само да веруЉемо и да отворимо своЉе срце за Ѕога. „им се то деси, чим ми начинимо корак одмах Юемо осетити да нам наш √оспод и —паситеЪ чини корак у сусрет.

Ч ¬аша —ветости, среЮан празник, хвала ¬ам.

Ч ’вала ¬ама.

—а руског ћарина “одиЮ

10 / 01 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0