Srpska

ћакедониЉа и ÷ариградска патриЉаршиЉа Ц мало црквене историЉе

ќнда ћилош поче да попиЉева,
а красну Ље пЉесму започео:
ќд свих наших боЪих и стариЉих
како Љ коЉи држо краЪевину
по честитоЉ по ћаЮедониЉи,
како себе има задужбину.
ј ћарку Ље пЉесма омиЪела...

(»з српске епске песме „ћарко  раЪевиЮ и вила“)


—усрет цариградског патриЉарха ¬артоломеЉа и политичара из ћакедониЉе

Ќеки сматраЉу да Ље сусрет ÷ариградског патриЉарха ¬артоломеЉа и македонског премиЉера ќливера —пасовског 13. Љануара 2020. године отворио нове могуЮности и дао нову наду за решаваЬе македонског црквеног проблема.

††††

ќпште Ље позната чиЬеница да савремена америчка дипломатиЉа додеЪуЉе ‘анару све више и све отворениЉе улогу коЉу Ље имао у времену туркократиЉе, када Ље живео административно-бирократску симбиозу са чиновничким апаратом ќсманске царевине. ” ÷ариграду Ље на приЉему код патриЉарха ¬артоломеЉа био присутан и бивши премиЉер «оран «аЉев, лидер македонске партиЉе —ƒ—ћ. –уски пранкери Ћексус и ¬ован су почетком Љула 2019. године успели у телефонском разговору да му се представе као председник ”краЉине ѕетро ѕорошенко. «аЉев Ље био убеРен да прича са председником ”краЉине коЉи му нуди своЉе искуство и помоЮ око македонске аутокефалиЉе, предлажуЮи му уручи „донациЉу“ у готовом новцу цариградском патриЉарху. ќни су успели да у македонском премиЉеру пробуде ориЉентални поЉам коЉи се криЉе под речЉу „донациЉа“, а заправо значи нешто скандалозниЉе, познато у историЉи Ѕалкана и Ћеванта као „бакшиш“. ѕримаЬе мита Ље свакако била особина „лукавих ‘енерлиЉа“ како их назива бугарски романтичарски писац √еоргиЉе –аковски (√орскiй пътникъ √. —. –аковскаго, Ќовый —адъ 1857).

”згред треба напоменути да Ље «оран «аЉев пореклом из —трумице, а Љедан Ьегов предак √лигор Ље за време  раЪевине £угославиЉе побеРивао на локалним изборима на листи за струмичко село ћуртино. ќваЉ предак македонског премиЉера «орана «аЉева Ље био угледан домаЮин, коЉи Ље чак за оно време поседовао и комбаЉн, а у ¬ардарскоЉ бановини Ље однео победу на изборима за своЉе место, и Љош нешто, не маЬе важно за данашЬу проблематику Ц презивао се «аЉевиЮ.

÷ариград и словенске аутокефалиЉе

ќд боравка делегациЉе политичара из ћакедониЉе код патриЉарха цариградског ¬артоломеЉа поборници расколничке ћакедонске православне цркве, а Љош више монтенегринске лажне цркве пласираЉу причу како ÷ариградска патриЉаршиЉа „ревидира томос дат српскоЉ православноЉ цркви из 1922. године“. ѕостоЉи Љедан идолопоклонички однос према савременоЉ пракси додеЪиваЬа томоса из ÷ариграда, а коЉи Ље сажет у девизи „ми имамо томос“ коЉом су плесали, наЉвише по политичким митинзима ѕорошенкови ”краЉинци. “аква психологиЉа, некако, жели да се наметне и на Ѕалкану. ѕрокламовано историЉско враЮаЬе ”краЉине под управу ÷ариградске патриЉаршиЉе, укидаЬе одлука из давног XVII века, колико год историЉски неутемеЪено, неки из балканске расколничке интеренационале желе да изЉедначе са додеЪиваЬем томоса из 1922. године, са позициЉе некакве редуковане историЉе и апсолутизованих историЉских права ÷ариградске патриЉаршиЉе.

—рпска црква Ље у средЬем веку своЉу аутокефалност добила од ÷ариграда и изградила сопствену мисиЉу и културу, даЉуЮи све идентитетске садржаЉе са коЉима Ље српски народ дочекао турску наЉезду. ќдноси ÷ариградске патриЉаршиЉе и —рпске православне цркве западали су и у кризу у протеклим вековима, нарочито у току XVIII века када Ље почела да Љача и да се уздиже нарочита интересна група Љелинске елите позната под именом фанариоти.

Ќе треба заборавити да Ље укидаЬе ѕеЮке патриЉаршиЉе и ќхридске архиепископиЉе пало у време наЉвеЮе корумпираности, на почетку друге половине XVIII века. £едноставан увид у каталог патриЉараха „¬елике ’ристове цркве“ показуЉе да се у том „наЉмрачниЉем периоду“, како га назива Љедан од водеЮих православних историчара (£ован ћаЉендорф), за седамдесет три године измеЬало чак 48 патриЉараха! —истем тражених и даваних берата, указа за патриЉарашко наименоваЬе, коЉи се преносио на локални епископски ниво, подразумевао Ље праксу ориЉенталног и добро познатог османског поткупЪиваЬа. ”право из тих разлога су црквени великодостоЉници често били опорезивани, а и сами су спроводили политику изнуРиваЬа на териториЉи коЉа им Ље била поверена.

÷ариградски патриЉарх —амуило ’анцерис Ље успео уз помоЮ турских власти да укине две словенске аутокефалне цркве на Ѕалканском полуострву: 1766. српску ѕеЮку патриЉаршиЉу и 1767. ќхридску архиепископиЉу. ”кидаЬем и своЉеврсном анексиЉом Ьихових епархиЉа попунио Ље патриЉаршиЉску касу, опскрбио додатно фанариотске породице коЉе су га и довеле на трон и извукао се из дугова.

»сториЉска ЉурисдикциЉа —рпске православне цркве на простору ћакедониЉе

—рпске епархиЉе коЉе су биле у ћакедониЉи тога времена (у другоЉ половини XVIII века) Љесу: ѕолошка (тетовска), —копска митрополиЉа,  ратовска и Ўтипско-коласиЉска. “аква мрежа епархиЉа Ље, са маЬим териториЉалним изменама траЉала од 1557. (од обнове ѕеЮке патриЉаршиЉе) па све до Ьеног насилног фанариотско-османског укидаЬа 1766. године.  ада Ље обнавЪао српску црквену аутокефалиЉу патриЉарх ћакариЉе —околовиЮ ниЉе био прожет неоснованим претензиЉама, него се позивао на оне границе српске црквене управе на Љугу, а коЉе су постоЉале Љош од времена —рпске цркве времена краЪа ћилутина и касниЉе, када су 1282. —ветосавскоЉ цркви придружене —копска митрополиЉа, а касниЉе основана ѕолошка (“етовска епархиЉа) са «летовском (на простору старе ћорозвиждске епископиЉе). ѕоследЬа поменута Ље основана 1347. године, а Ьен темеЪни акт Ље заправо оснивачка повеЪа манастира Ћеснова, задужбине деспота £ована ќливера, познатог властелина цара ƒушана, чиЉи ктиторски натпис на фресци Љош постоЉи изнад леве певнице у манастиру посвеЮеном —в. јрхангелу ћихаилу, а у коме таЉ благочестиви велможа каже: „ЅеЉах меРу —рбЪима“...

ƒеспот £ован ќливер ƒеспот £ован ќливе𠆆††

—ве до 1766. године линиЉа додира црквених управа ќхридске архиепископиЉе и ѕеЮке патриЉаршиЉе у ћакедониЉи ишла Ље линиЉом ƒебар Ц ¬елес Ц –адовиш, с тим да су ƒебар и ¬елес били под ќхридским престолом, а долина Ѕрегалнице под ѕеЮким троном. «анимЪиво да су манастири и Љужно од ове линиЉе имали српске црквено-историЉске традициЉе. —етимо се да Ље Ѕигорски манастир у првоЉ половини XIX века одржавао живе контакте са —рпском црквом у  нежевини. —ачувано Ље много обраЮаЬа братстава манастира —ветог £ована Ѕигорског код ƒебра митрополиЉи ЅеоградскоЉ.

“ако Ље Љедно писмо саставио игуман Ѕигорског манастира јрсениЉе кнезу ћилошу “еодоровиЮу ќбреновиЮу 1837. године, са напоменом да се моле за Ьегово и здравЪе Ьеговог дома, а карактеристичан Ље узвик: „ѕравославна страно, слободна земЪо српска! ƒаЉте нам руку помоЮи, ослободите нас коЉи се налазимо у невоЪи“! ... „ќвим нашим смиреним и наЉпонизниЉим писаниЉем ЉавЪамо ¬ашем благочашЮу, да се гореречена —вештена ќбитеЪ славЉаносрпска подиже у време благочестивих у свагда помиЬаних српских царева, а чиЉа се имена налазе исписана у древним општежитеЪним кЬигама“. ќвде Ље игуман јрсениЉе свакако мислио на ѕоменик манастира —в. £ована Ѕигорског у чиЉем уводном и наЉстариЉем делу из прве половине XVI века помиЬу „цареви и господа српска“ почевши од —ветог —имеона ћироточца и —ветог —аве.

—ви историЉски и значаЉни манастири у ћакедониЉи су из времена српске владавине попут Ќагоричког, ћатеича,  учевишта, ћарковог манастира, Ћешка, ѕолошког, манастира —в. јндреЉе на “рески,  онче код —трумице, цркава села ЅаЬана..., а потпуни списак такве сакралне топографиЉе би био подужи.

»сториЉска ЉурисдикциЉа ÷ариграда у ћакедониЉи

–едовно стаЬе црквеног живота уведено Ље у македонским краЉевима тек после ѕрвог светског рата. ÷ариградска патриЉаршиЉа Ље препустила одреРени броЉ епархиЉа коЉима Ље управЪала —рпскоЉ православноЉ цркви, давши им канонски отпуст што Ље фиксирано писмено у „“омосу“ ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе од 19. фебруара 1922. године, где Ље речено:

ѕрема томе и у погледу на ЅогоспасаЉему  раЪевину —рбиЉу с обзиром на то, што Ље она после бивших балканских ратова из 1912. и 1913. године и доскорашЬег великог светског рата проширена и увеЮана и подигнута у Љедно уЉедиЬено  раЪевство —’— по милости и благослову ЅожиЉем, обухватила Ље у своЉим границама епархиЉе коЉе су до скора биле под канонском управом ѕатриЉаршиЉског ¬асеЪенског ѕрестола и то митрополиЉе: —копску, –ашко-призренску, ¬елешко-дебарску, ѕелагониЉску, ѕреспанско-охридску и део митрополиЉе ¬оденске, ≈пископиЉу ѕолиЉанску, на основу Ѕукурешког ”говора од 10. августа 1913. г.; ћитрополиЉу —трумичку на основу ЌеЉског ”говора од 27. новембра 1919. године.

††††

 ада Ље реч о историЉскоЉ ЉурисдикциЉи ÷ариграда на простору данашЬе ћакедониЉе, а да она ниЉе у другоЉ половини XVIII века одузета од ќхридске архиепископиЉе или ѕеЮке патриЉаршиЉе, ради се само о Љедном уском поЉасу дуж ¬ардара на Љугу, око маЬих градова ¬аландова, АевРелиЉе и ƒоЉрана. “о Ље била ≈пархиЉа поЪанска, поленинска или полиЉанска, по архаичном имену града ƒоЉрана Ц ѕоЪанин, ѕоЪански град.

††††

»нтересантно Ље да Ље Љедан епископ са ове епархиЉе боравио у –усиЉи у првоЉ половини XVII века. ” ћоскви су се, 5. маЉа 1628. године, обрели епископ “еона и архимандрит Ќикодим, а „ти старци су рекли да су из српске земЪе из манастира –оРеЬа ѕречисте Ѕогородице“. ≈пископ “еона Ље носио писма солунског митрополита за руског патриЉарха и руског цара. ” донетим актима солунског митрополита епископ “еон се назива „полеанскимъ“ . ” архивским актима Ље долазак епископа “еона записан на начин да он долази „из сербскiе земЪи –ождественскаго монастир€“, а са Ьим Ље истог дана дошао из „турецкiе земли города “рикала троицкогω монастир€“ архимандрит Ќеофит такоРе „дл€ испрошенi€ милостини“. (¬идети: –оссйский государственный архив древних актов, —ношени€ –оссии с √рецией (коллекци€) из фондов Ѕо€рской ƒумы, ѕосольского приказа, ѕосольской канлцел€рии,  олегии иностранных дел 1718-1719. гг., –егестры греческимъ дѣламъ старыхъ и новыхъ лѣтъ, 5. ма€ 7136. года (=1628), є 14).

директор јрхива —рпске православне цркве

21 / 01 / 2020

     оментари:

    2020-03-11
    21:45
    мирке:
    ќво Ље Љако интересантно читати у светлу неких нових историЉских истраживаЬа да заправо на простору данашЬе републике —еверне ћакедониЉе, али у ћакедониЉе у √рчкоЉ све до ѕрвог светског рата су —рби били веЮина. » да су били под притиском да се одрекну и српског имена и Љезика. ѕрактично Ље било забраЬено говорити српски. ƒанас морамо да се позивамо на разне документе као оваЉ запис из –усиЉе што се помиЬе на краЉу текста да бисмо дошли до податка да Ље таЉ краЉ вардарске македониЉе био српски. » нама Ље данас то фасцинантна чиЬеница. ЌепознаваЬе историЉе скупо смо плаЮали и наставиЮемо да плаЮамо.
    ќд стране √рка (не свих, наравно, далеко било) нам Ље дошло много више зла него што мислимо.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0