Srpska

£език се брани у школи, медиЉима и библиотеци

јлександар £ерков (‘ото лична архива) јлександар £ерков (‘ото лична архива) ††††

ќпстанак српског Љезика доводи се у питаЬе ниском културом и Љадним обликом говора у Љавном животу, упозорава др јлександар £ерков, професор ‘илолошког факултета и управник ”ниверзитетске библиотеке „—ветозар ћарковиЮ”, истичуЮи да Ље и наша култура слабо представЪена у свету, да Ље мало превода с нашег на стране Љезике, а и све маЬе преводилаца, мада Ље посебан проблем и то што смо недовоЪно присутни у дигиталноЉ сфери.

ќваЉ професор —рпске кЬижевности 20. века поЉашЬава да Ље српски угрожен епидемиЉом нових Љезика на простору некадашЬе српскохрватске Љезичке заЉеднице и потискиваЬем Юирилице из равноправне употребе наша два писма. «ато смо, каже, сви одговорни, али не подЉеднако. ѕрема професору £еркову, наЉодговорниЉа Ље држава када, како тврди, допушта дискриминациЉу српског Љезика и тако не поштуЉе себе и своЉу културу.

 о нас спречава да водимо рачуна о нашем Љезику, зашто у школама и ми не бисмо имали онолико часова матерЬег Љезика колико их имаЉу ‘ранцузи и –уси, пита £ерков. ”место тога млади су, сматра он, у друштву спектакла и скандала засути лажним узбуРеЬима, сензационалистичким наЉавама и пуким простаклуком.

Ц «ато се дешава да пренадражени добро упакованим глупостима почну да одустаЉу од рада на себи и радиЉе прате вести о убиству неког криминалца него да читаЉу ƒостоЉевског и ѕоа, ћешу —елимовиЮа и ћилорада ѕавиЮа, па да уз уметнички смисао схвате чак и злочин и Ьегово разрешеЬе. »де омладина у библиотеке, али друштво не награРуЉе такав труд. Ќашим светом не владаЉу фини, образовани и паметни Ъуди веЮ они грабежЪиви. “о ништа добро неЮе донети овоЉ земЪи и народу, премда то ниЉе нека нова поЉава. —етимо се упозореЬа јрчибалда –аЉса, изречених баш нама, ако не оних општих —ократа, ƒиогена и ≈пикура. ƒанас Ље боЪе него деведесетих, па ипак се све више Ъуди исеЪава из —рбиЉе. “о Ље смртна пресуда, тако се нестаЉе из историЉе. ” први разред основне школе уписало се маЬе од седамдесет хиЪада Рака, а броЉ исеЪених из —рбиЉе Ље наЉмаЬе половина тога. ƒакле, нестаЮемо.  о о томе заиста брине Ц упозорава £ерков и додаЉе да друштво у коЉем се не цене кЬиге него му се потураЉу прапорци и лажи нема будуЮност.

–ешеЬе види у друштвеном препороду и енергичноЉ акциЉи сузбиЉаЬа некултуре и простаклука свим моралним средствима. «а почетак, он би на све медиЉе применио законе Ъудскости и пристоЉности коЉи се, каже, крше свакога дана, што нипошто ниЉе случаЉно.

—матра да Ље бесмислено и непотребно реЮи „лаЉковати”, „анфрендовати”, или „бити у проблему” и да до тих омиЪених израза омладине воде незнаЬе и воЪа за опонашаЬем „до границе обичног маЉмунлука”. ќни коЉи користе те изразе руже наш говор и показуЉу да заиста имаЉу проблема не само с Љезиком, веЮ и с мишЪеЬем. »пак, „србинглиш” коЉим све више комуницираЉу млади у —рбиЉи, према £еркову, ниЉе главни узрок квареЬа нашег Љезика Љер „цивилизациЉе продиру”, па сада кажемо компЉутер и фаЉл, као што су наши очеви говорили шрафенцигер и ауспух (германизми), а дедови улар и камЯиЉа (турцизми)...

Ц £език се озбиЪно квари када не умемо да се лепо изразимо и не поштуЉемо довоЪно оно где он достиже апсолутни симболички врхунац Ц а то Ље кЬижевност. Куди читаЉу стално, али Ље проблем шта читаЉу. —ве маЬе вредне ствари. ¬реме не посвеЮуЉу правим мислима, уметничким делима, стиховима, веЮ прате простачке, рекламне и политичке приче. Ўтета. √де год вам поглед падне нешто Ље исписано, од реклама по улицама до такозваних принтова на доЬем вешу, а све глупост до глупости. ѕогледате у Ъуде, а они не гледаЉу Љедни друге веЮ свако у своЉу справицу у коЉоЉ се, осим фотографиЉа, налази и море сувишних, непотребних текстова. ќд вести ни о чему, до лажних Љунака стварних риЉалитиЉа и политичких узурпатора времена, пажЬе и живота Ц указуЉе на суштину проблема професор £ерков.

ЌаЉтеже Ље руководити државом и васпитати дете

ѕрисеЮаЉуЮи се приЉатеЪских разговора с проф. др ¬ладетом £еротиЮем, коЉи му Ље Љедном приликом рекао да Ље наЉтеже управЪати државом и васпитати дете, професор £ерков наглашава да нема лаког одговора на питаЬе како да у друштву спектакла, о коме говори, родитеЪи васпитаЉу децу.

Ц јли има Љедан Љедноставан и савршено ефикасан тест: да ли сте се заиста трудили да ваше дете буде образован, фин и пре свега добар човек, или сте, да умирите себе, само глумили Ц одговор на питаЬе проф. £еркова криЉе и решеЬе за наЉтеже занимаЬе.

”читеЪи су наЉпотцеЬениЉи, а основни део друштва

Ќа питаЬе да ли би наставници, па и министар просвете, могли да ублаже кризу у коЉоЉ Ље српски Љезик, £ерков каже да су учитеЪи наЉпотцеЬениЉи иако су, заправо, основни слоЉ друштва. ”место да буду врло заинтересовани с ким Ьихова деца проводе половину свог дана док су тако мала, родитеЪи би, како каже, желели да таЉ „потлачени слоЉ Ъуди” исправи све оно где они сами, и цело друштво, греше, да им врате из школе анРеле док они у свакодневици од Ьих праве будуЮе преваранте.

Ц ”читеЪи би могли и морали да брину о деци као да све на свету од тога зависи. √осподин министар треба, по цену политичке крви до колена, да се бори за другачиЉи буЯет. Ќаш буЯет за просвету и науку Ље миниЉатуран, маЬи него у свим нoрмалним земЪама. ” борби за просвету бисмо без оклеваЬа сви помагали здушно, без обзира на политичке прилике или разлике Ц наглашава £ерков.

ƒрагана £окиЮ-—таменковиЮ

ѕолитика

06 / 02 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0