Епископ Никодим: Праштање и љубав су императив за нас хришћане

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (16. 2. 2019.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Лазарици. У ову недељу која је посвећена блудном сину верни народ се окупио уз свога Епископа како би узнео молитву Господу у светом сабрању.

    

Из данашњег Јеванђеља смо чули како је један отац имао два сина, а један му је затражио да му да половину имања које би му требало припасти по наследству и отишао у далеку земљу, док је други син остао са оцем. Када је отишао од куће, тај син је пропио сво имање, здружио се са најгором врстом људи и када је остао без ичега запослио се код неког богатог човека. Како је наступила велика глад он није имао шта да једе, него је јео од рошчића које једу и свиње док није у једном тренутку схватио да негде има оца који га воли, иако је отишао из његовог наручја. Тада одлучи да се врати кући, а његов отац, када га је видео како долази из далека, притрчао му је и ништа га није питао, већ га је само примио у загрљај. Син му тада рече: „Оче, згреших Небу и теби, нисам достојан назвати се сином твојим“, а отац му ништа не одговори него нареди слугама да уготове теле угојено, да му дају прстен на руку и да се радују и веселе сви. Тиме је показао да му враћа достојанство које је имао пре него што је постао изгубљен. Када је то све чуо његов брат, син који је сво време био поред оца, он се наљути и рече како за њега отац никад није такво нешто учинио, а он је био увек уз њега и није га напуштао. Милостиви отац на то му рече: „Сине! Ти си свагда са мном и све је моје твоје. Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше и оживе; и изгубљен беше и нађе се.“

„У овој причи описан је управо онај Отац који је Отац свих нас, који је једини милостив и воли све нас које је створио, то је Отац 'који је тако заволео овај свет да је и Сина свога јединороднога дао да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни'. Њему је најважније да свако од нас покаже да жели да буде у наручју Очевом и зато је одмах притрчао свом изгубљеном сину који се вратио. Ово се односи управо на овај свет и све оне који не желе да живе по Јеванђељу, не желе да буду у наручју Очевом, него су отишли далеко, али када схвате да имају Оца који их воли и врате се у наручје Његово, Он их прихвата са безграничном љубављу, шири руке и прима их у загрљај. Он прихвата и другог сина који није могао да схвати да и његов заблудели брат има право да буде крај Оца, а то показје нашу палу природу због које смо често немилостиви према својим ближњима и не знамо да им опростимо и да их посматрамо са љубављу. Праштање и љубав су императив за нас хришћане, јер нам је задато да се спасавамо једни кроз друге и да волимо чак и онога ко нам је зло нанео.
У доба када је Господ ходио земљом и када га је у своје наручје примио Симеон Богопримац, чији помен такође данас прослављамо, неки људи су се саблазнили од Господа, а многи су у Њега поверовали управо зато што су Га видели како ходи међу Њима. Они су били сведоци тога великог дела када је Господ, задржавши своју божанску природу, попримио на себе и човечанску природу у свему, осим греха и кроз то нас подигао и дао доказ љубави тој милостивог Оца“, рекао је Епископ далматински. Он је такође честитао данашњу славу оцу Симону, намеснику манастира Лазарице, и пожелео му да дуго у радости слави своје крсно име, овај велики дан за њега и његову породицу, али и за све нас који се окупљамо тим поводом и радујемо једни другима.

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×