Srpska

ќтац ƒарко Аого: Куди су се у ÷рноЉ √ори ослободили, након децениЉа страха

††††

«адржаЮемо се наЉприЉе на актуелним збиваЬима у ÷рноЉ √ори. ƒешаваЬа у ÷рноЉ √ори, чиЉе сте ¬и активни учесник, а тичу се спорног «акона о слободи вЉероисповиЉести, покренули су далеко ширу реакциЉу, православног народа, али и других вЉероисповиЉести.  акво Ље ¬аше мишЪеЬе ко Юе ту да попусти, власт у ÷рноЉ √ори или црква?

÷рква неЮе попустити Љер нема више шта да се попусти Ц власт отворено каже да Ьихова намЉера Љесте изградЬе неке нове ÷ѕ÷ (очигледно да Ље и Ьима Љасно да им се ниЉе исплатило вишедецениЉско улагаЬе у невладину организациЉу, а теолошким Љезиком речено секту окупЪену око рашчиЬеног свештеника ћираша ƒедеЉиЮа). ƒакле, ÷рква нема шта да попусти, Љер власт жели да од ÷ркве направи цркву по своЉоЉ мЉери, а то аутоматски ниЉе ÷рква. «ашто то кажем? ЌаЉлакше Ље ствар илустровати на сЪедеЮи начин: све канонске православне ÷ркве, а и неке коЉе су тренутно у расколу (попут ћакедонске ѕравославне ÷ркве) обиЪежаваЉу дан —в. —аве —рпског. ѕросто: погледате богослужбене кЬиге. »ли Яепни календар: чак и поменута ћѕ÷ у свом календару има празник —в. —аве —рпског. ≈ сада, ако Ље за тренутну власт у ÷рноЉ √ори „светосавЪе“ Љеднако „великосрпску агресиЉу“, а ЌемаЬиЮи „окупатори «ете“ (што Ље историЉски траги-комично Љер су ЌемаЬиЮи управо из «ете), онда вам Ље Љасно да ÷рква нема куда назад. Ќе може да пристане на такав проЉекат власти. ¬ласт Ље, опет, могла да контролише ситуациЉу, али Ље из неких Ьима знаних разлога одлучила да иде на све или ништа, наЉвЉероватниЉе рачунаЉуЮи на све. » то Ље била рационална рачуница. ЅроЉали су своЉе гласаче, гледали реакциЉе за друге битне ствари (Љезик, признаЬе  осова итд) и рачунали на таЉ ниво реакциЉе. »споставило се да су прогриЉешили. «ашто су и даЪе толико упорни Ц то Ље друго питаЬе. »ма ту страха од воРе. »ма и калкулациЉа: ако воРи поРе по злу, ниЉе искЪучено да Юе се неко поЉавити да „контролише ситуациЉу“ и буде „разуман“. ¬идЉеЮемо.

ƒа ли оваЉ црквено-народни покрет у ÷рноЉ √ори и солидарисаЬе православног народа и изван ÷рне √оре, по ¬ашем мишЪеЬу, плаши власти у ширем контексту? ќсЉеЮа се нека врста буРеЬа народа, а незадовоЪсво Ъуди ниЉе само црквеним темама.

Ќе познаЉем довоЪно добро друштвену ситуациЉу у ’рватскоЉ и —ловениЉи, али за све остале републике —‘–£, а данашЬе квази-самосталне државе важи да су мала друштва заснована на клиЉентизму као облику друштвеног (не)уреРеЬа. Ўта Ље основа клиЉентизма? Ѕивши комунисти, пресвучени у социЉалисте или демократе, понекад са националистичким колором, понекад не, владаЉу тиме што су Љедан дио бивше друштвене имовине распродали или сами привативизовали, а Љедан дио (обично телекомуникациЉе и енергетски сектор, ако и владину управу) директно контролишу путем страначке олигархиЉе. Ќарод у свим тим друштвима има приступа своЉим правима на рад само уколико гласа за владаЉуЮу структуру. ¬ладаЉуЮе структуре зато немаЉу идеологиЉе у класичном смислу Ц оне су им апсолутно непотребне. ќне имаЉу локалног кнеза, управЪача тим привилегиЉама у име странке, вишу олигархиЉу, Љедног сувереног воРу од чиЉег манипулативног талента зависи много (и коЉи обично не трпи било кога ко би се уздигао до приЉетЬе ЬеговоЉ власти). ѕолитичке структуре затим немаЉу државотворне и националне стратегиЉе веЮ од ситуациЉе до ситуациЉе бране своЉе гласаче од понекад измишЪених а понекад реалних приЉетЬи.

«ашто оваЉ дугачки увод? «ато што Ље суштински битан за ваше питаЬе. ƒѕ— Ље, попут свих владаЉуЮих странака, управо то. ќни су рачунали да Юе клиЉентизам да примора Ъуде да у избору измеРу ÷ркве и партиЉе, бираЉу партиЉу. ћало Љасних приЉетЬи свима, мало изазиваЬа осЉеЮаЉа угрожености ÷рне √оре, мало приЉетЬе на локалу. » не помаже. » ту Ље моменат у коме видим да су се моЉи приЉатеЪи и познаници, функционери владЉауЮих политичких странака у —рпскоЉ и —рбиЉи заиста забринули. ќни, наравно, знаЉу да Ьихове странке неЮе моЮи да врше такав битан удар на идентитет Ъуди у —рпскоЉ и —рбиЉи. јли им Ље право чудо да постоЉе случаЉеви када клиЉентизам као начин друштвеног (не)уреРеЬа не функционише. Куди су се у ÷рноЉ √ори ослободили, након децениЉа страха. » то сваку власт плаши. ” —рбиЉи и —рпскоЉ имате стварне патриоте и меРу функционерима владаЉуЮих странака, али ми и они, помало забринуто, кажу. „ƒарко, тешко Ље против власти“. Ќаравно. јли данашЬе власти никако да прочитаЉу ћалог ѕринца. јко желиш да будеш краЪ, можеш маштати да ти се звиЉезде покораваЉу, али од Ъуди не смиЉеш тражити никада преко онога што су они спремни да учине за тебе.

»ако раниЉе ниЉе било значаЉниЉе реакциЉе ни по питаЬу самосталности ÷рне √оре или признаваЬу статуса  осова као независне државе, сада нам изгледа да власт у ÷рноЉ √ори ниЉе очекивала овакву реакциЉу народа? Ўта Ље била она искра у камену?

ЌаЉприЉе, морамо да се присЉетимо динамике политичког живота у та времена. Куди су били Љош потрошени у ратовима деведесетих, потрошени и у мЉеЬаЬима политичких курсева, и у —рбиЉи и у ÷рноЉ √ори, и ма шта да се десило, Ьима Ље само било битно да сЉутра имаЉу шта да поЉеду и да им нико не квари ЉутарЬу кафу. ѕогледаЉте, меРутим, ова „лица са улица и дЉецу литиЉа“, како рече о. Ѕорис ЅраЉовиЮ. “о Ље махом млад свиЉет.  линци не желе да живе у тоЉ сломЪеноЉ ЉугословенскоЉ стварности. ќни су одрасли у потпуно другачиЉем духу. Мих школа ниЉе ни образовала ни идеологизовала. —рпство за Ьих ниЉе политички конструкт из —‘–£, ћило АукановиЮ прича Љезиком апаратчика из осамдесетих година, а Ьима Ље све то спрдЬа.  ада на то додате генетику коЉа се не може лако избрисати и вЉековне молитве великих светитеЪа попут светог ¬асилиЉа ќстрошког и —ветог ѕетра ÷етиЬског, Љасно вам Ље да се народ у ÷рноЉ √ори никада ниЉе смио отписати.

ƒа ли сматрате да Ље масовност литиЉа резултат можда дистанцираЬа ћитрополиЉе и ≈пископског савЉета од директниЉег миЉешаЬа политике, и када Ље у питаЬу власт у —рбиЉи, али и опозициЉа у ÷рноЉ √ори? » да ли ова масовна реакциЉа може имати политички епилог?

«а политички епилог Юемо видЉети. “у Ље проблем у томе да Ље ово онаЉ случаЉ политичког миЉешаЬа у црквене ствари, када ÷рква не може да наступи као странка, али мора да наступи као друштвено-политички чинилац. » ту Ље сва суштина. ÷рква мора да води рачуна о народу коЉи Љесте ÷рква те самим тим свачиЉа, па и политичка помоЮ Ље само средство да ÷рква-народ опстану. «а политичке странке, власт Ље циЪ, а све остало Ље средство, укЪучуЉуЮи и ÷ркву. » ту се политичке партиЉе, па и оне наЉбоЪе, разликуЉу од ÷ркве. »пак, као учесник литиЉа морам да кажем да Ље веЮина политичких актера из ÷рне √оре сасвим примЉерно реаговало на молбе од стране ÷ркве да се читава ствар не конвертуЉе просто у политички скуп. Ўто се тиче власти у (другим) српским државама Ц оне имаЉу могуЮност да ствар изнесу на дипломатском и другим нивоима. Ќа самом почетку процеса, приЉатеЪи блиски властима у —рбиЉи су ме увЉервавали да се ствар неЮе радикализовати Љер Юе —рбиЉа повуЮе тихе, али одлучне потезе у корист ÷ркве. ¬олио бих да видим плодове тих потеза. ќно што свака власт ма гдЉе треба да види и зна Љесте оно очигледно: народ више вЉеруЉе ÷ркви него вама. ÷рква Ље народ, народ Ље ÷рква. ѕа не манипулишите ÷рквом Љер неЮе добро дониЉети никоме, а ÷рква Юе знати шта и како да чини.

Ќеколико црквених Ъуди се у задЬе вриЉеме ипак издвоЉило када Ље у питаЬу Љавност. ѕриЉе свега, митрополит јмфилохиЉе, али и ректор ÷етиЬске богословиЉе √оЉко ѕеровиЮ, чиЉи ставови имаЉу велики публицитет у Љавности. ƒа ли Ље ипак овдЉе на главном удару митролопит јмфилохиЉе коЉи Ље имао доста оштре изЉаве и о предсЉеднику —рбиЉе ¬учиЮу и о предсЉеднику ÷рне √оре АукановиЮу?

ќво су вам времена када Љедан дан видимо таблоидне нападе на ћитрополита, а онда сутра дан у интервЉуу сам ћитрополит каже да не види да се на Ьега врши хаЉка. —ве нам Ље тиме рекао. Ќи Ља нисам присталица ма какве подЉеле, макар и видио Љасно да не раде сви у истом правцу и на исто добро. ќпет: моменат Ље такав да немамо енергиЉе да Ље трошимо на било коЉу унутрашЬу заРевицу. »гнориши и иди даЪе. ќ ћитрополиту и оцу √оЉку свако може да стекне мишЪеЬе на основу Ьихових наступа и топлине, мудрости коЉу даЉу. Мих, иначе, тешко разумиЉу само Ъуди коЉи имаЉу веЮ готове проЉекциЉе од свиЉета, па само гледаЉу да ли се „српство“ ћитрополита и √оЉка уклапа у Ьегово или Ьено замишЪено српство. £а их понекад приЉатеЪски коригуЉем када ми се чини да у жеЪи да на голубиЉим ногама приступе оном великом броЉу ÷рногораца коЉи црногорство и српство доживЪаваЉу као ознаке државотворне традициЉе понекад забораве на онаЉ народ коЉи Ље схватио српство као шири, а црногорство као регионални идентитет. ћеРутим, схватам донекле и Ьихову позициЉу. ќна Ље некоме у —рбиЉи углавном тешко замислива. ” ÷рноЉ √ори Љош увиЉек имате читав диЉапазон односа измеРу српства и црногорства, а као црквен човЉек и —рбин морате да учините све да —рпска ѕравославна ÷рква доЪе опстане и да се у ЬоЉ здраво осЉеЮаЉу сви они коЉи желе да буду Ьени вЉерници, без обзира на коме од тих спекатара идентитета се налазили. Ќа краЉу се и показало да такав приступ има смисла: данас су у литиЉама заЉедно и Ъуди коЉи су се изЉашЬавали на пописима и као —рби и као ÷рногорци, а само не они „÷рногорци“ коЉи су то само зато да не би били —рби.

 акво Ље ¬аше мишЪеЬе о томе да патриЉарх »ринеЉ и —инод —ѕ÷ нису позитивно одговорили на захтЉев ≈пископског савЉета да се одржи ванредни —абор —ѕ÷? £ер ситуациЉа у сваком случаЉу ниЉе редовна.

—итуациЉа ниЉе редовна, али ево видим наЉаве доласка Мегове —ветости на светосимеоновску литиЉу у ѕодгорицу, па Љош уз Мегово Ѕлаженство ћитрополита ќнуфриЉа, предстоЉатеЪа (канонске) ”краЉинске ѕравославне ÷ркве, живога светитеЪа, наЉближег по свему нашем патриЉарху ѕавлу. “о ме радуЉе. ћислим да постоЉи Љедан порив у ЉерархиЉи да се „сачека“, „види“, не би ли се како само по себи нешто риЉешило. “ако стариЉи Ъуди генерално гледано реагуЉу Ц а то може имати и добре и лоше стране и посЪедице. «атим, могуЮе да су и друга раниЉе отворена питаЬа, за коЉа се процЉеЬивало да Ље боЪе да сачекаЉу маЉски сабор пресудила да ванредног сабора не буде.  ако год, данас постоЉи само Љедна истина: народ. Ќарод зна и осЉеЮа. ћи, свештеници, за нас Ље само питаЬе како Юе нас осЉетити таЉ народ- ÷рква. јко због наше спорости пропустимо да се одазовемо на позив народа-÷ркве, сами смо себи криви.

ƒуго година сте били декан Ѕогословског факултета у ‘очи.  ако коментаришете актуелно стаЬе на Ѕогословском факултету у Ѕеограду и, по многима, нелегалне одлуке коЉу доноси —авЉет тог факултета, Љер му се оспорава и легитимитет? ѕосебно у случаЉу одлуке о „склаЬаЬу“ владике «ападноамеричког ћаксима као предавача са факултета.

ќво Ље врло компликовано питаЬе и опет не могу да дам одговор у пар реченица. ЌаЉприЉе, Ља само донекле познаЉем ситуациЉу на ѕЅ‘ у Ѕеограду, а управо као професор и декан ѕЅ‘ —в. ¬асилиЉа ќстрошког, не желим да повриЉедим приЉатеЪе коЉи раде тамо. ¬идим да се ситуациЉа довела до Љедне ужасаваЉуЮе нездравости. ƒо Љедне осЉетЪивости унутар коЉе су чак и моЉи позиви бившим приЉатеЪима да се виде и да не руше односе и код Љедних и код других доживЪавани као чинови неприЉатеЪства и издаЉе. £ер Ъуди коЉи данас ратуЉу на ѕЅ‘ ”Ѕ али и преко ѕЅ‘ ”Ѕ и на другим поЪима Ц то су наЉближи приЉатеЪи и сарадници до приЉе неколико година. ћеРутим, када Ље „пукла тиква“, све се изврнуло наопачке и сада смао видимо ту типичну малоазиЉску, ориЉенталну жеЪу да се бивши приЉатеЪ уништи (увиЉек се сЉетим “урске из 2008.године када су нам ергдоганисти на сваком Юошку хвалили ‘етулаха √улена). “у човЉек нема шта да каже, веЮ само да се помоли.

—ложио бих се, меРутим, да та ситуациЉа треба да нас опомене не неколико систематских грешака коЉе смо дозволили у посЪедЬих пар година. ЌаЉприЉе, све што се данас дешава на ѕЅ‘ ”Ѕ и око Ьега, по природи ствари се поставЪа као ствар читаве —ѕ÷. «ашто?  ао што рекох, у питаЬу Ље, на жалост, обрачун меРу бившим приЉатеЪима. “акоРе, Љедна нестандардна ситуациЉа коЉа, да Ьени актери са обЉе стране припадаЉу ЉедноЉ ÷ркви унутар ÷ркве, Љедном кругу коЉи Ље толико концентрисао пажЬу црквене Љавности на себе у посЪедЬих 30 година (не без заслуга), да данас напросто свЉедочимо наличЉе те пажЬе. ƒобро би било да све што се дешава, ипак, изроди темеЪниЉе одговоре на питаЬа коЉа су стварно важна: какав и иначе треба да Ље однос ÷ркве и државе? „ему служе богословски факултети, коЉа Ље Ьихова сврха? ƒа ли да производимо литургиЉске техничаре, менаЯере парохиЉа или теолошке астро-физичаре? «аиста: какав Ље однос теологиЉе, што значи црквене вЉере и науке као такве, а нарочито теориЉе еволуциЉе? ƒа ли Ъуди могу да обавЪаЉу неколико функциЉа коЉе изискуЉу циЉелога човЉека (рецимо: да буду епархиЉски архиЉереЉи или секретари епархиЉа и истовремено професори на ѕЅ‘)?

Ќа сва та питаЬа треба дати Љасне, ниЉансиране, али Љеднозначне одговоре. ƒакле, не идеолошке и двосмислене, него фино подешене али тачне. £ер тренутно Ље немогуЮе било шта реЮи. —итуациони морал Ц све може ако Ље ситуациЉа таква да то мени одговара Ц наЉдеструктивниЉа Ље ствар за ÷ркву. «ато ми се чини да до поставЪаЬа тог свеопштег оквира сваки Ље конкретан одговор само навиЉачки поклич и као такав Ц а од Ьих немаЉу користи чак ни они коЉима се кличе.

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

18 / 02 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0