Srpska

ћитрополит волоколамски »ларион: ” шта веруЉу хришЮани

††††

” крипти —помен-храма —ветог —аве представЪена кЬига ” шта веруЉу хришЮани ћитрополита волоколамског »лариона (јлфеЉева)

—авремени катихизис исписан на три стотине страница (са фотографиЉама) и у 66 целина под насловом ” шта веруЉу православни хришЮани, аутора ћитрополита волоколамског »лариона у издаЬу ѕодворЉа —рпске ѕатриЉаршиЉе у ћоскви и издавачке куЮе „ѕравославац“ из Ўапца, представЪен Ље 17. фебруара 2020. године у крипти храма —ветог —аве на ¬рачару.  Ьигу Ље превео ≈пископ моравички јнтониЉе.

ќ катихизису ћитрополита волоколамског др »лариона, председника ќдеЪеЬа за споЪне црквене послове ћосковске ѕатриЉаршиЉе, коЉи Љедноставном методом и савременим Љезиком дозиРуЉе ЉеванРеЪски и светоотачки темеЪ православне вере, говорили су: ≈пископ бачки др »ринеЉ, доцент ѕравославног богословског факултета ”ниверзитета у Ѕеограду ЉереЉ др «оран ƒеврЬа, као и аутор. Ѕио Ље то Љединствен празник кЬиге, речи и богословске мисли.

»нтелектуалноЉ позорности представЪена Ље кЬига уваженог госта и искреног приЉатеЪа српског народа, митрополита »лариона, коЉи Ље ових дана у братскоЉ посети МеговоЉ —ветости ѕатриЉарху српском »ринеЉу и —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви.

„ƒоласком у нашу средину ¬исокопреосвеЮени ћитрополит г. »ларион ниЉе само гост, веЮ Ље на известан начин и домаЮин, будуЮи да Ље носилац почасног доктората наЉвеЮе и наЉрепрезентативниЉе високообразовне и научне институциЉе, ”ниверзитета у Ѕеограду, на предлог Ќаставничког веЮа ѕравославног богословског факултета као наЉвише образовне институциЉе наше помесне ÷ркве. ” том смислу, увек када посеЮуЉете, драги ¬ладико, —рбиЉу и Ѕеоград, и када долазите на наш ‘акултет, на наш ”ниверзитет и у посету нашоЉ ÷ркви, ¬и долазите своЉима, у своЉу куЮу, где целосно припадате своЉим обимним и високореферентним и наЉвише вреднованим богословским и научним стваралаштвом,“ казао Ље доцент др «оран ƒеврЬа и додао:

„ Ьига ” шта веруЉу хришЮани представЪа успешан покушаЉ нашег ћитрополита да своЉу далеко обимниЉу и садржаЉниЉу студиЉу из области догматског богословЪа у форми сажетих обЉашЬеЬа, тема и питаЬа коЉи искрсаваЉу у свакодневном духовном искуству веруЉуЮих, учини доступном и терминолошки поЉмовном приступачном и разумЪивом сваком модерном, просечно веруЉуЮем, члану ÷ркве како у –усиЉи тако и у —рбиЉи или било коЉоЉ савременоЉ држави и савременом друштву данас.“

††††

 Ьига има карактер поступног приручника намеЬеног сваком ко Ље заинтересован да се упозна са темеЪним истинама хришЮанског вероваЬа и облицима живЪеЬа по тоЉ вери, следи логику откривеЬске хронологиЉе.

≈пископ бачки г. »ринеЉ Ље у надахнутом слову о самом госту, митрополиту »лариону, коЉи Ље многе своЉе богословске теме уз све своЉе обавезе на задивЪуЉуЮи начин обрадио и приказао, изучио и обЉавио, али на начин коЉи Ље за нас данас Љедини могуЮи и спасоносни, казивао о ЬеговоЉ кЬизи ” шта веруЉу хришЮани.

„ћи морамо бити, ако желимо спасеЬе себи и свету, верни светом предаЬу, али то не значи ни у ком случаЉу одустати од богословског истраживаЬа и знаЬа,“ казао Ље ѕреосвеЮени ¬ладика и додао: „— друге стране, имамо искушеЬе тзв. научне теологиЉе. “о Ље Љедан нови, хибридни плод, нажалост, присутан и овде код нас у овом граду, нажалост и код нас на Ѕогословском факултету, где се сматра да Ље богословЪе делатност интелектуална, научна и истраживачка, да Ље за Ьега надлежан ”ниверзитет, а не ÷рква. «аборавЪа се да богословЪа нема без и ван ÷ркве, и не само то (пошто Юе сутра наш гост на нашем ‘акултету о томе говорити) Ц нема га без личног и саборног опита...“

„ћи сада имамо проблем да велики броЉ Ъуди чезне за ’ристом, чезне за Ѕогом, чезне за »стином ЅожЉом, осеЮа да му Ље живот празан без Ѕога, али не зна како да се сретне са живим Ѕогом. ƒа би се то десило, неопходна Ље поучна реч ÷ркве, неопходна Ље потврда £еванРеЪа, Љер и у време када Ље √оспод ’ристос био на земЪи, ниЉе било довоЪно што Ље ќн као личност Ѕогочовечанска сведочио о себи и што Ље о Мему сведочио истовремено ќтац небески, ƒух —вети и пророци —тарога завета, него Ље било неопходно да и Мегови ученици, јпостоли, сведоче о Мему. “о Ље неопходно и данас. » ми данас, какви год да смо слаби, маловерни, морамо бити апостоли ’ристови у малом“, казао Ље ¬ладика бачки »ринеЉ.

ќ катихизису митрополита »лариона може се реЮи да Ље свесни и своЉеврсни диЉалог са образованим савременим младим човеком коЉи Ље свесно и несвесно жедан и гладан Ѕога, и зато наслов кЬиге ” шта веруЉу хришЮани нуди одговор на питаЬе ” кога веруЉу хришЮани.

„ атихизис митрополита »лариона, сажет и разумЪив, истовремено аутентичан, неЮе бити недоступан само неком наЉЉедноставниЉем нашем вернику; биЮе много драгоцениЉи нашем образованом, али Љош увек до хришЮанства недораслом младом човеку“, истакао Ље владика »ринеЉ.

—лово митрополита »лариона

¬аша ѕреосвештенства, драги оци и драга браЮо и сестре. ѕре свега хтео бих да изразим искрену радост што сам по благослову ѕатриЉарха московског и све –усиЉе г.  ирила и на позив Мегове —ветости ѕатриЉарха српског г. »ринеЉа имао могуЮност да опет посетим мом срцу драгу српску земЪу.

ѕре почетка ове презентациЉе кЬиге имао сам могуЮност да врло детаЪно погледам ток радова у горЬем делу храму, где се наши изванредни маЉстори, мозаичари из –усиЉе, труде да украсе куполу храма. »мао сам могуЮност да се на граРевинарском лифту подигнем скроз до горе до врха, одакле сам видео куполу, поткуполни простор, пандатифе. ¬ише пута сам у животу имао прилике да учествуЉем и у живописаЬу храмова и рестаурациЉи храмова, и трудио сам се да увек искористим могуЮност да лифтом одем скроз до горе, Љер кад буду уклоЬене скеле, оно што Ље горе можете да видите Љедино одоздо. “ако неЮете видети с коЉом брижЪивошЮу су мозаичари ставЪали сваки камичак да он по величини и по боЉи одговара своЉим суседним каменчиЮима. » сетио сам се како смо започиЬали оваЉ проЉекат, како Ље било тешко у почетку наЮи маЉсторе коЉи би остварили оваЉ грандиозни проЉекат и средства за Ьегову реализациЉу. » да будем искрен, када смо започиЬали, мислио сам да Юе оваЉ проЉекат да траЉе 30 година. јли сад сам видео да мозаичарски радови у великоЉ мери иду ка завршници. » веома ме Ље обрадовало то што Юемо врло брзо видети оваЉ велелепни храм благоустроЉен и благоукрашен не само споЪа него и изнутра. » то Юе бити не само изузетни споменик хришЮанског граРевинарства и архитектуре, него и хришЮанске ликовне уметности. —аграРен у славу ЅожЉу, он Юе сваком да говори у славу ЅожЉу. » Љако сам среЮан што –уска ÷рква и руска држава даЉу своЉ допринос украшаваЬу овог величанственог храма. » среЮан сам што имам ту част да учествуЉем у овом проЉекту.

ƒанас —рпска ѕравославна ÷рква пролази кроз период тешких искушеЬа. » та искушеЬа су задесила —рпску ѕравославну ÷ркву у суседноЉ земЪи, у ÷рноЉ √ори. ƒанас се у ÷рноЉ √ори понавЪа прича коЉа се пре годину дана дешавала у ”краЉини. ” ”краЉини Ље тадашЬи председник одлучио да створи нову цркву. ќн Ље умислио да лично може да створи ÷ркву и да Юе му ствараЬе нове ÷ркве независно од –уске ѕравославне ÷ркве помоЮи у предизборноЉ трци. ћеРутим, у своЉоЉ предизборноЉ трци Ље претрпео жесток пораз. јли успео Ље да своЉом делатношЮу много оштети ÷ркву. ƒанас се нешто слично догаРа у ÷рноЉ √ори, где су власти усвоЉиле дискриминаторски закон коЉи омогуЮуЉе да се цркве (богослужбени обЉекти) одузимаЉу од канонске —рпске ÷ркве и даЉу коме било. ¬ласт се окренула против свог народа и народ Ље изашао на улице. » ми видимо у ÷рноЉ √ори на хиЪаде и десетине хиЪада Ъуди коЉи излазе на улице да подрже своЉу ÷ркву.

’тео бих све вас да уверим да Юе у овоЉ светоЉ племенитоЉ борби –уска ѕравославна ÷рква бити уз —рпску ѕравославну ÷ркву. » хтео бих свима вама да пожелим да се што пре заврши оваЉ тешки налет искушеЬа коЉа захвата ѕравославну ÷ркву у различитим земЪама. ѕрво су та искушеЬа почела на канонском простору –уске ѕравославне ÷ркве, а сада су прешла на канонски простор —рпске ѕравославне ÷ркве. ¬ластодршци покушаваЉу да управЪаЉу ÷рквом и да ствараЉу ÷ркву по свом нахоРеЬу. јли ÷ркву Ље створио сам √оспод Ѕог. ј чувар ÷ркве Ље црквени народ. ”право Ље таЉ народ данас изашао на улице.

ЌеЮу много говорити о овоЉ кЬизи пошто Ље проф. «оран ƒеврЬа врло детаЪно изложио Ьену садржину, на чему сам му Ља веома захвалан, а моЉ драги сабрат владика »ринеЉ Ље изложио коЉоЉ врсти читалаца ова кЬига може бити занимЪива.

’тео бих да захвалим владици јнтониЉу, представнику —рпске ѕравославне ÷ркве при ћосковскоЉ ѕатриЉаршиЉи, коЉи Ље иницирао издаЬе ове кЬиге на српском Љезику и лично Ље превео.  Ьига Ље написана за широку круг читалаца, а не само за стручЬаке у области богословиЉе.

††††

Ќаписао сам више кЬига великог обима коЉи су намеЬене управо богословима. јли увек кад се латим писаЬа кЬиге, увек се трудим да пре свега одговорим на нека питаЬа сам себи. » никад не записуЉем на папиру оне мисли коЉе нисам до краЉа разЉаснио. “рудим се да и на наЉсложениЉа богословска питаЬа говорим максимално Љедноставно. ” овоЉ кЬизи дотичем се основних богословских истина на коЉима се темеЪи православно богословЪе.  ада обичном човеку говориш о догматима, он мисли да Ље то нешто круто, залеРено, нешто што Ље од Ьега далеко. ј Ља се трудим да у своЉоЉ кЬизи покажем да су догмати оно на чему се темеЪи ÷рква. —лично као што се купола у овом издаЬу темеЪи на овим стубовима. ј спомен-храм —ветог —аве почива на темеЪу коЉи у укопан дубоко у земЪу. »сто тако ÷рква почива на догматима. ќни могу бити не претерано приметни, али ако се губи таЉ догматски темеЪ, онда се читаво здаЬе руши. » човек коЉи се не разуме наЉбоЪе у догмате, тешко може да схвати зашто постоЉи ÷рква и на чему се држи.

Ќаше православно богослужеЬе Ље цело испуЬено догматским истинама.  ада служимо у храму свету ЋитургиЉу или ЉутарЬе или вечерЬе богослужеЬе, богослужбени текстови су препуни догматских истина. » ако се не познаЉу и не воле догмати, онда Ље веома тешко разумети и волети православно богослужеЬе. јли како Ља то казуЉем у своЉоЉ кЬизи, сами догмати нису некакви изуми богослова. ƒогмати се нису раРали у главама некаквих професора коЉи су седели за столом са пером или оловком у руци, или за компЉутерима - догмати су оно што Ље испочетка положено у сам темеЪ и у само срце ÷ркве. «адатак богослова свих епоха био Ље да те догмате формулишу и пренесу другима на Љезик коЉи Ље Ьима приступачан. » веома често су ќци ÷ркве формулисали догматске истине као одговор на Љереси коЉи су се поЉавЪивале. ЌавешЮу само Љедан пример, а Ьих има много. ” 4. и 5. веку много се дискутовало о томе како се у √осподу »сусу ’ристу сЉедиЬуЉе божанска и човечанска природа. » онда Ље Љедан од богослова 4. века по имену јполинариЉе измислио следеЮу теориЉу: да Ље »сус ’ристос имао Ъудско тело, а да су Ьегова душа и ум били божански. », наизглед, шта Ље лоше у таквом обЉашЬеЬу?

јли оштар богословски ум —ветог √ригориЉа Ѕогослова Ље у томе препознао опасну заблуду. –екао Ље: како то, ако √оспод »сус ’ристос ниЉе имао Ъудски ум и Ъудску душу, како Ље онда дошло до спасеЬа човека. » он Ље формулисао принцип коЉи Ље ушао у основу свеправославне христологиЉе и целог православног учеЬа о спасеЬу: оно што ниЉе преузето, то ниЉе исцеЪено. јко Ље √оспод »сус ’ристос преузео од нас Ъудско тело, а Ьегова душа, дух и ум су остали божански, значи да Ље само наше тело спасено. Ќе, каже —вети √ригориЉе Ѕогослов, он Ље преузео целу Ъудску природу, и дух и душу и тело.

ј зашто Ље то за нас важно? «ато што Ље он преузео на себе наше Ъудско тело, наш ум и нашу душу. “аЉ догмат се директно односи на наше лично спасеЬе и на нашу личну судбину у вечности. Ќавео сам само Љедан пример, а Ьих има Љако много. » ниЉе то тако лако све обЉаснити савременом човеку, Љер савремени човек живи о другим поЉмовима и размишЪа о другим категориЉама. «ато Ље задатак савременог богослова да свете древне истине коЉе су формулисане на древном Љезику пренесе савременом човеку. » треба пренети то тако да савремени човек не само то разуме, него да га то прожме и да то заволи.

ƒубоко сам убеРен да православно богословЪе треба да буде не само исправно, него и надахнуто. » хтео бих преко ове кЬиге да пренесем читаоцу макар делиЮ тог надахнуЮа коЉе сам осетио не само када сам писао кЬигу него када сам упознавао са догматским богословЪем преко дела —ветих отаца. Ќадам да Юе због тога не само у –усиЉи, него и у —рбиЉи наЮи своЉ круг читалаца.

’оЮу да свима вама пожелим ЅожЉу помоЮ у вашим напорима и вашоЉ служби. Ќека √оспод чува —рбиЉу, српски народ и —рпску ѕравославну ÷ркву! » знаЉте да су –усиЉа и –уска ÷рква са вама!

√ости на представЪаЬу кЬиге

ѕредставЪаЬу кЬиге присуствовали су ѕреосвеЮена господа ≈пископи: зворничко-тузлански ‘отиЉе, крушевачки ƒавид, ремезиЉански —тефан и мохачки »сихиЉе, архимандрит £ован (–адосавЪевиЮ), београдски архиЉереЉски намесници, свештеномонаштво јрхиепископиЉе београдско-карловачке и других епархиЉа, старешина руске —ветотороЉичине цркве на “ашмаЉдану протоЉереЉ ¬италиЉ “арасЉев; помоЮник директора ”праве за сарадЬу са ÷рквама и верским заЉедницама др ћарко ЌиколиЮ, представници јмбасаде –уске ‘едерациЉе, декан ѕравославног богословског факутлета ”ниверзитета у Ѕеограду др «оран –анковиЮ, професори и студенти тог ‘акултета, главни и одговорни уредник »нформативне службе —рпске ѕравославне ÷ркве протоРакон –адомир –акиЮ, верни народ, личности из Љавног и културног живота, представници медиЉа. «а представЪаЬе кЬиге ” шта веруЉу православни хришЮани ћитрополита волоколамског »лариона владало Ље велико интересоваЬе, тако да Ље крипта заветног храма српског народа била испуЬена до последЬег места.

ћодератор програма била Ље драмска уметница £асминка —тоЉиЪковиЮ, док Ље духовне композициЉе извео ’ор —ветог —аве под диригентском управом др  атарине —танковиЮ. ѕублика Ље, измеРу осталог, уживала у музичком извоРеЬу ћолитве Ѕогородице ƒЉево коЉу Ље компоновао митрополит »ларион.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

19 / 02 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0