Пројавимо слободу и истину и Бог ће нам помоћи
Подгорица је и 23. фебруара 2020. године била у знаку литијског подвига за одбрану светиња, вере православне и људског достојанства. Поруке које су послате са, до сада највећег масовношћу, али и љубављу, крсног хода свима који имају очи да виде и уши да чују су јасне: „Не дамо светиње јер нећемо да останемо без своје очевине“ и „Нема радости и мира уколико наша победа не буде побједа љубави“.
Поруке су упутили испред храма Христовог Васкрсења архимандрит Сава, игуман манастира Високих Дечана, и архимандрит Тимотеј, игуман манастира Вазнесења Господње из Епархије жичке, који су предводили свешетни ход улицама Подгорице.
У литији су били поклоници који су пре дванаест дана кренули од храма Светог Саве из Београда, као и бројни поклоници из разних крајева Црне Горе.
Неуморни храбри подвижници Огњен Мараш и Милош Ајковић из Зете, којима су се касније придружили Александар Бабић (40) из Пријепоља и Мирослав Антић (51), Кристијан Којичић, Горан Пајовић и Драган Ајковић, прешли су 500 километара братске љубави од Београда до Подгорице. Понос свога рода Велибор Петрић, Марко Барјактаревић из Берана и Немања Вучковић из Зете стигли су пешке од цркве Свете Тројице у Будви. Ништа мањи није ни подвиг Илије, Бобане и Данила из Никшића, Бијелог Поља и Берана који су рано тог јутра започели крсни ход кренувши из Никшића. Из Херцег Новог су стигли пешке Александар Самарџић, Драгољуб Ковачевић, Александар Падров и Радош Рубежић и породица Радомировић. Средњошколци из Подгорице Борис Кажић, Новица Ђикановић, Антоније Кнежевић, Данило Павићевић и Јован Ражнатовић, а придружили су им се касније и Лука Поповић и Лазар Барац, упутили су се пешке у манастир Острог и онда назад.
У свештени подгорички ход улила се и река благочестивих људи две велике литије из приградских насеља: Старог аеродрома и Зете, која се слила у једну са литијом која је кренула из манастира Дајбабе.
Архимандрит Сава Јањић је донео благослове епископа Теодосија, дечанске братије, свештенства и монаштва, верног народа страдалне Епархије рашко-призренске, поздраве из Грачанице, царског Призрена, Пећаршије, Девича, Ђаковице... Поручио је да је српски народ са Косова и Метохије са својом браћом у Црној Гори:
„Све нас држи једна вјера, једна истина, један Господ Исус Христос који нас окупља и даје снаге. Дивимо се вашој устрајности и достојанству које већ два месеца показујете на овим молитвеним скуповима. Свима сте нам пример и надахнуће, само наставите тако, остајемо заједно! Овде смо са једним разлогом да бранимо светиње.“
Отац Сава је рекао да су светиње наши светионици који светле као оријентири у мраку и указују нам на пут Божји, на пут спасења: „Светиње нам говоре ко смо били, шта јесмо и шта треба да будемо. Оне су израз наше живе вере, љубави оних који су их подизали и у њима се вековима молили. Бранећи светиње, бранимо своје куће, породице, своје име, језик, достојанство и све оно што нас чини оним што јесмо“.
„И данас Дечани и све наше светиње светле и хришћанима и муслиманима и свима који отворе своје очи за тајну лепоте и премудрости Божје“, казао је игуман Сава и приметио да би неки да виде светиње као музеје и културна добра, а не као места молитве и Божје домове: „Управо је у томе овај несрећни закон споран. Неки би да светиње претворе у државно власништво које Црква наводно може само да користи као подстанар.“ Поручио је да „ми нисмо и не можемо бити подстанари. Домаћин у својој кући не може бити подстанар“, као и да „смо зато овде да дигнемо свој глас и кажемо: Не дамо светиње!“
Нагласивши да је цео свет позван да постане дом Божји, дечански игуман је објаснио да су литије у којима се Литургија преноси на улице у радости и песми заправо Црква, и да је сваки човек који препозна у себи и другима лик Божји Црква. „Наш подвиг није борба која се заснива на подели, сукобу, или, не дао Бог, на насиљу. Мржња се не може победити мржњом, земаљске победе увек имају победнике и побеђене. Наша победа мора да буде победа свих у којој сви препознајемо правду и истину, честитост и доброту, и скидамо мрачни повез који нам не да да видимо истину“, нагласио је игуман Сава.
Позвао је још једном све који су одговорни у Црној Гори да савесно и разумно размотре новонасталу ситуацију и да заједно са епископима и народом нађу пут који ће сачувати владавину права и закона који ће учврстити мир, да никада више не устане брат на брата, комшија на комшију.
„И само то ће бити победа свих нас! А до тада наше је да овим молитвеним скуповима и литијама палимо светла и указујемо на истину и правду и одагнамо лаж и неправду. Истином, правдом, песмом, мирним крсним ходовима, осмехом деце ми следујемо само нашем Господу, који нас учи да треба светлост свету и со земљи. Зато упалимо наше светиљке и одагнајмо мрак, неистине, предрасуде, страх и горчину… пројавимо слободу и истину и Бог ће нам помоћи.“
У тој светлости, како је рекао, видећемо лица једни другима, лица свога ближњега и размети да нема радости и мира уколико наша победа не буде победа братске љубави.
Најмасовнијем скупу у новијој историји Подогорице, обратио се васкршњим поздравом и словом љубави архимандрит Тимотеј, који је донео благослов првопрестоне седмоврате Епархије жичке, молитве и благослов Епископа жичког Јустина, свештенства и монаштава те епархије, односно молитве и благослов првог Архиепископа српског Сетог Саве, с надом да ће Свети Сава измирити и данашњу завађену браћу.
„Света Жича и свето гудало то је српски народ очувало“, цитирао је архимадрит Тимотеј Светог владику Николаја саветовавши да се чува свето гудало као највећа светиња јер „када нисмо имали историчаре и школе, имали смо свето гудало и свете гусле које су нас училе историји, вери, побожности, васпитању, култури, чојству, људскости и јунаштву“.
„Светиње бранимо зато што су наше, и зато што нису наше него наших предака који су их нама оставили у наслеђе, и нису наше него наших потомака којима треба да их предамо у насљеђе. Наше су утолико уколико их чувамо, бранимо, штитимо, обнављамо, улепшавамо и такве украшене добрим делима, врлинама, молитвом, саборношћу и слогом предамо нашим потомцима у наслеђе да их и они чувају“, казао је, између осталог, архимандрит Тимотеј.
Вече су учинили незаборавним ђаци призренске Богословије и Асим Сарван, а нажалост изостао је најављени наступ групе „Београдски синдикат“ чији чланови су дан раније враћени са црногорске границе због, како је наведено, националне безбедности. „Београдски синдикат” је недавно објавио песму “Свиће зора” посвећену литијама у Црној Гори.