Srpska

ћолитва може много тога да промени у човековом животу

ƒана 3. марта 2020. године, у уторак прве недеЪе ¬еликог поста Мегова —ветост патриЉарх  ирил се молио на уставном богослужеЬу у «ачатЉевском ставропигиЉалном женском манастиру у ћоскви. ѕо завршетку богослужеЬа поглавар –уске ÷ркве се обратио верницима одржавши проповед.

††††

” име ќца и —ина и —ветога ƒуха!

¬реме поста Ље време кад човек посебно обраЮа пажЬу на своЉ духовни живот. ѕост, односно уздржаваЬе од хране и уздржаваЬе од многих уобичаЉених послова усмерен Ље на то да се у нашоЉ свести, у нашим осеЮаЬима и у нашоЉ воЪи десе промене набоЪе, да се подвиг поста заиста одрази у нашоЉ души и у нашем животу као оно ново и угодно Ѕогу што нам Ље тешко да стекнемо у своЉоЉ свакодневици.

” току поста се по уставу молимо више него у обично време. ћолитва претпоставЪа изузетну концентрациЉу мисли, зато што се кроз молитву обраЮамо лично Ѕогу. ћолитва Ље начин откриваЬа Ѕога сваком човеку лично. Ќемамо други начин да спознамо Ѕога осим кроз молитву и зато посебно треба да обратимо пажЬу на место молитве у нашем животу. Ѕез молитве ниЉе могуЮ религиозни живот. —ве религиЉе, како год да се ми, православци, односимо према Ьима, признаЉуЮи или не признаЉуЮи Ьихов значаЉ, у свом средишту имаЉу молитву.

√де нема молитве нема ни религиЉе, и пре свега треба да сматрамо да се ове речи односе на нас, православце. јко се не молимо, ми смо само на речима православни хришЮани. ”право молитва одреРуЉе „степен“ нашег унутрашЬег духовног стаЬа и саму нашу религиозност.

” молитви молимо √оспода за оно што нам лежи на души. ћолимо га да нам помогне да решимо проблеме, да помогне у решаваЬу многих животних тешкоЮа. ћолимо од √оспода здравЪе, снагу за себе, за своЉу родбину и ближЬе. ѕрозбена молитва обично заузима наЉвеЮи део нашег општеЬа с Ѕогом, али се молитва не састоЉи само у томе да Ѕога молимо за нешто. ћолитва такоРе представЪа могуЮност да прославимо √оспода.  ад у храму или у личноЉ молитви изговарамо речи: „—лава “еби, Ѕоже наш, слава “еби,“ прославЪамо свог √оспода овим Љедноставним речима. Ѕогу ниЉе потребна Ъудска слава, веЮ Ље нама веома потребно да прославЪамо Ѕога сведочеЮи о нашоЉ вери и о томе колико важно место Ѕог заузима у нашем животу.

ћолитва Ље заиста у стаЬу да много тога промени у Ъудском животу.  ад молимо √оспода за нешто имамо на уму да Ље оно за шта молимо за нас веома важно и да нам Ље потребно. јли таква прозбена молитва се увек ослаЬа на нашу веру. ј ако немамо вере, како можемо да молимо? ѕрозбена молитва Ље увек повезана с човековом вером, и што Ље Љача вера, тим Ље Љача и снажниЉа молитва коЉа садржи у себи молбу упуЮену —вевишЬем.

 ад се молимо, наравно, и благодаримо √осподу, и прославЪамо √а. ѕостоЉи мишЪеЬе и оно се базира на личном искуству сваког, да за човека ниЉе могуЮе да се дуго моли, да се стално налази у стаЬу максималне концентрациЉе, да стално напреже своЉе снаге. «аиста Ље тако Ц кад богослужеЬе дуго траЉе свако може да измери време у току коЉег се обраЮа Ѕогу ватреном молитвом, и да види да се ово време не поклапа с дужином богослужеЬа. јли то не значи да дуга богослужеЬа нису потребна Ц Љер кад се налазимо у атмосфери заЉедничке молитве ми добиЉамо помоЮ Љедни од других. ј кад неко од нас нема снаге да се моли, кад Ље наша свест расеЉана и кад не можемо да се концентришемо, неко поред нас стоЉи и моли се. ” томе се састоЉи моЮ заЉедничке молитве Ц тренутна слабост Љедног човека се надомешта снагом другог, и молитвена заЉедница се с посебном духовном енергиЉом обраЮа Ѕогу. «ашто √оспод каже: „√де су двоЉе или троЉе сабрани у име ћоЉе, £а сам меРу Ьима“? «ато што Ље заЉедничка молитва скуп свих наших молитава, покриваЬе свих наших слабости силом другог човека у тренутку кад наша молитва слаби и кад не можемо да се усредсредимо на обраЮаЬе √осподу.

††††

јко сваки човек из искуства зна да ниЉе могуЮе молити се дуго, усредсреРено и напето, тако да нам у помоЮ притиче молитва заЉеднице, молитва ÷ркве, поставЪа се питаЬе: а шта Ље с молитвеним подвизима коЉима су Ъуди посвеЮивали цео своЉ живот? ѕада ми на памет име преподобне ћариЉе ≈гипЮанке коЉа Ље четрдесет година живела у пустиЬи. ќтишла Ље у пустиЬу само да би се молила Ѕогу, а то значи да Ље сав Ьен живот био испуЬен молитвом. ј преподобни —ерафим коЉи се хиЪаду дана и хиЪаду ноЮи молио на камену Ц зар Ље то могуЮе за човека? „овек више или маЬе усредсреРено може да се моли као ми данас, три па чак и четири сата Ц а и онда му свест расеЉава.  ако Ље могуЮе молити се хиЪаду дана и хиЪаду ноЮи? јли то ниЉе измишЪотина, о томе су писали савременици, тако Ље било. ќткуд таква сила у човеку?  ако се откриваЉу тако невероватне могуЮности кад се човек посвеЮуЉе Ѕогу и непрестано моли? » каква Ље то молитва, Љер нема довоЪно речи, чак и ако човек зна напамет мноштво молитава, чак и ако чита из кЬиге Ц ниЉе могуЮе молити се све време хиЪаду дана и хиЪаду ноЮи! ќ чему то сведочи? Ќи о чему другом осим о посебном стаЬу духа. „овек може да се моли речима, може да се моли мислима и ова молитва не може дуго да траЉе. јли може да се моли и свим своЉим биЮем, свим своЉим животом, као што се молио преподобни —ерафим, као што се молила преподобна ћариЉа ≈гипЮанка Ц управо то Ље наЉвеЮа молитва.

ћи, грешни Ъуди, коЉи живимо у сложеним околностима, коЉима стално нешто одвлачи пажЬу и коЉи морамо да се бринемо за храну, за одеЮу, за место становаЬа Ц и ко зна о чему све Љош бринемо Ц нисмо у стаЬу ни физички, ни духовно да стекнемо такво искуство невероватне духовне концентрациЉе. јли су нам потребни ови примери Ц да бисмо се макар уверили да Ље молитва посебно стаЬе духа у коЉем човек може да пребива целог свог живота, зато што Ље управо такав живот Ц живот заЉедно с Ѕогом. » пошто због своЉе слабости, због окамеЬене безосеЮаЉности не можемо стално да живимо таквим животом, барем у посебним данима, измеРу осталог, у току ¬еликог поста, треба да покушамо макар у мислима да постанемо заЉедничари у искуству оних коЉи нам пружаЉу диван пример истинског стаЉаЬа пред √осподом и посвеЮуЉу томе цео своЉ живот.

ƒолазак у додир с искуством светаца може помоЮи и нама, драга моЉа браЮо и сестре, у нашем свакодневном животу и може нас бар у малоЉ мери научити како су се молили свети угодници ЅожиЉи, како бисмо се и ми обраЮали Ѕогу у молитви, како бисмо осеЮали Мегово присуство у нашем животу и како би нам у одговор на наше молбе √оспод давао —воЉу благодат и —воЉу милост. јмин.

—а руског ћарина “одиЮ

05 / 03 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0