Srpska

—ведочеЬа и беседе у КубЪани

–екло би се, на први поглед, да —рби у КубЪани не знаЉу много о животу Ьихових сународника на  осову и ћетохиЉи. Ќе зна се шта преносе словеначки медиЉи.

»сто тако, —рби са  осова и ћетохиЉе не знаЉу како живе Ьихови роРаци и приЉатеЪи коЉи су давно отишли пут далеке —ловениЉе и изгубили се у свакоЉ удобности, заборавивши своЉе корене.

††††

ƒа ове претпоставке нису тачне, увериле су се ћариЉа, «орана и –адмила за само два дана проведена у КубЪани.

” организациЉи  ултурног друшва „ћихаЉло ѕупин“ оне су у препуноЉ сали ѕарохиЉског дома сведочиле истину о животу на  осову и ћетохиЉи.

”з документарни филм „∆ути аутобус“ коЉи говори о томе како деца из 22 села у околини ѕриштине путуЉу од куЮе до школе и натраг свакога дана, гошЮе су сведочиле како данас на  осмету живи српско становништво. ќне су истакле да Ље дугогодишЬе трпЪеЬе достоЉанствено и да Ље страдаЬе заправо стрпЪиво састрадаваЬе са светиЬама. ¬ера у будуЮност била Ље заЉеднички именитеЪ како код гошЮа тако и код публике.

” обраЮаЬу на краЉу Љавио се човек из  лине, други из митровачког краЉа, девоЉка из ÷рне √оре. —творила се атмосфера невероватне блискости, разумеваЬа и подршке. £една госпоРа из публике додала Ље како се сада пробудила. Ќико ниЉе остао равнодушан. ћноги су пожелели да поново виде филм, а велика веЮина Ље рекла да жели да доРе на  осово и ћетохиЉу.

††††

Ѕило да су —рби из Ѕосне и ’ерцеговине, било да су потомци оних коЉи су са „арноЉевиЮем отишли на север, имали су сви дубоко осеЮаЬе да Ље  осово и ћетохиЉа заЉеднички именитеЪ свакога, ма где кренуо и било где стигао. “о достоЉанство српства у другоЉ држави уз поштоваЬе онога што Ље домаЮе, наЉлепше негуЉе госпоРа ƒивна ќбреновиЮ, председница  ултурног друштва ћихаЉло ѕупин. —воЉом духовношЮу, мудрошЮу, и ЪубавЪу она окупЪа око библиотеке и различитих програма у ƒруштву готово све —рбе у КубЪани.

ƒа су —рби у —ловениЉи броЉни и да су добро организовани говори и чиЬеница да Ље недавно формиран —авез —рба у —ловениЉи.

ЅроЉност —рба на недеЪноЉ литургиЉи у православноЉ цркви —ветих Оирила и ћетодиЉа, ЉединоЉ у КубЪани, чиЬеница Ље да —рби препознаЉу себе и наЉбоЪе место за себе.

»зградЬа цркве започета Ље 1936. године према плану архитекте ћомира  оруновиЮа у западном делу средишта КубЪане. Ќовац за изградЬу поред многих дародаваца са свих страна, даривао Ље и √рад КубЪана.

јрхитекта  оруновиЮ израдио Ље план у српско- византиЉском архитектонском стилу.†††††††† —клопио Ље граРевину од копиЉа половина две манастирске цркве. “ако Ље предЬи део цркве- нартекс, копиЉа манастира ƒечана, а главна копиЉа „позаЉмЪена“ од манастира √рачанице, записано Ље на ¬икипедиЉи.

»зградЬа Ље, меРутим, прекинута ƒругим светским ратом, а касниЉе и комунистичким раздобЪем.

ѕоновна изградЬа започета Ље деведесетих година двадесетог века. ќсвеЮеЬе цркве обавио Ље ѕатриЉарх ѕавле 23. октобра 2005. године. ÷рква Ље проглашена за културно добро 2010. године и самим тим Ље додатно заштиЮена.

††††

ЋитургиЉу служе свакога дана, као и ЉутарЬе и вечерЬе службе свештеници јлександар ќбрадовиЮ, старешина цркве, ѕеран ЅошковиЮ, свешеник са наЉдужим стажом у КубЪани, затим отац –аде ƒеспотовиЮ и отац Ѕоро ЋивопоЪац као и Ракон ћитар “анасиЮ.

ЋитургиЉу пред почетак ¬аскршЬег поста служио Ље отац ѕеран. ” —воЉоЉ беседи он Ље позвао народ на ревност у посту и учешЮе у хришЮанскоЉ револуциЉи, како Ље назвао ово раздобЪе када се хришЮани буде, као поЉединци и као народ.

—ви верници клечеЮи и погнуте главе саслушали су молитву пред почетак поста.

” цркви су многи верници прилазили гошЮама са  осова и ћетохиЉе, Љош по нешто питали и доносили цедуЪице са именима и прилогом за манастир √рачаницу. Ѕила Ље дирЪива та узаЉамна молитвена Ъубав.

ЋитургиЉи Ље присуствовала Љедна необична група . Ѕили су без обуЮе. £едан младиЮ нам Ље поЉаснио да Ље у ЬиховоЉ земЪи, у ≈ритреЉи, обичаЉ да не улазе обувени, како не би споЪашЬу нехигиЉену уносили у храм. £едан мушкарац коЉи Ље имао огртач од беле газе, чинио Ље земна метаниЉа пред великом иконом ћаЉке ЅожЉе. ћладиЮ Ље потврдио да су у —ловениЉи веЮ две и по године, да Ље добио посао и азил. “у Юе остати.

Ќа послужеЬу у ѕарохиЉском дому било Ље пуно народа. ƒугачки редови столова били су попуЬени. ѕослуживана Ље кафа и чаЉ. ” кухиЬском делу пословала Ље и жена из ≈ритреЉе огрнута белом газом.  асниЉе су они исекли на коцке хлеб коЉи сами месе и доносе у цркву. ЅосиЪка Ље потврдила да копти тако доносе хлеб сваке недеЪе и да Ље она женица врло вредна. ќна млаРа, потврдила Ље да Юе остати у КубЪани.

Ѕеседу Ље за трпезом одржао отац –аде. ќн Ље казао оно што се могло видети -„ ¬уче нас храм“, рекао Ље и наставио: “Ѕити човек то значи бити у духу ЅожЉем. ”век смо у унутрашЬим покретима, ми хришЮани. »мамо ѕредаЬе коЉе негуЉемо и трудимо се да и ми будемо део тога ѕредаЬа. —ви коЉи су са Ѕогом, они су победиоци смрти. ѕокрет са висине коЉи Ље учинио Ѕог, он Ље сишао са висине и и започео хришЮанску револуциЉу. £ер, спаситеЪ душа наших Ље узео човечанску природу да би нас спасао. Мегова личност има божанску и човечанску природу. «ато су хришЮани победници. ј пост Ље управо изазов коме Юемо се царству приволети.

Ќама Ље у Ќовом «авету обеЮан долазак ’ристов. ћи не чекамо боЪи живот веЮ чекамо ’риста. ƒанас Ље укрцаваЬе на брод да бисмо дошли до циЪа. ѕост и молитва Ље диЉалог са живим Ѕогом. ћи смо крштеЬем постали носиоци ƒуха божанског. ÷арство ЅожЉе Ље у сили. ѕо мери нашег труда царство ЅожЉе Юе се поЉавити у нама. ѕраведници и молитвеници Юе први задобити мир ЅожЉи. “аЉ мир нам омогуЮуЉе да будемо мудри, да разликуЉемо добро од зла. —ве Ље по нешоЉ воЪи и нашем труду.

÷рква Ље снисходЪива и попустЪива, као маЉка. ” посту треба да видимо своЉе ране и грехове а не туРе мане. ƒа бисмо разумели препород у себи треба да се преиспитуЉемо у светлости £еванРеЪа. „итаЉте сваки дан. —ваком човеку Ље дато да буде свет. «ависи од труда.  о одабере хришЮански пут треба да одсеца своЉу воЪу и да Ље преобраЮа у послушност Ѕогу. ” цркви нема моЉе воЪе. “реба да се приклаЬамо духу цркве. ”нутрашЬи глас Ље ту да нам Љави да смо задобили смиреЬе ако се молимо и читамо £еванРеЪе. “реба да га пратимо, да чистимо срце исповедаЬем, да Љачамо воЪу и да долазимо у цркву.“

 ао посебну радост отац –аде Ље истакао да одлазе и у затвор и да Юе ускоро крстити Љедног затвореника.

05 / 03 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0