Srpska

 оцкица у мозаику истине

√оран –адовановиЮ: Aко свако од нас угради по неку коцкицу у мозаик истине или колективног сеЮаЬа за будуЮност, онда Юе се неке ствари меЬати на боЪе.

††††

ѕознати српски редитеЪ и сценариста √оран –адовановиЮ, врсни документариста, Љедан од наЉнаграРиваниЉих српских филмских аутора и добитник више од шездесет награда на домаЮим и меРународним филмским фестивалима, Ље средином фебруара боравио у ¬еликоЉ ’очи. ƒане у овом метохиЉском селу коЉем се последЬих година све чешЮе враЮа, провео Ље у дружеЬу и разговорима са мештанима, обилазио великохочанске и ораховачке светиЬе, али и друге светиЬе на  осову и ћетохиЉи. ” разговору за наш лист √оран Ље говорио као редитеЪ, али и као историчар уметности, Љер се бавио истраживаЬем средЬег века. ќткрио нам Ље на коЉем филму тренутно ради, шта га доводи у ¬елику ’очу и коЉе Юе емоциЉе овога пута из Ье однети.

√оране, ¬и сте у животе —рба на  осову и ћетохиЉи ушли филмом ,,≈нклава“. ћнога ¬аша филмска оствареЬа су настала и пре и после тога филма, али некако нам се чини да сте ,,≈нклавом“, нама, —рбима са  осова и ћетохиЉе, отворили пут истине ка ≈вропи, ка свету. ќд ,,≈нклаве“ нас дели више од пет година, па нам кажите шта радите ових дана у ¬еликоЉ ’очи и ќраховцу?

’вала што радимо оваЉ интервЉу у ќраховцу. ѕосле ≈нклаве сам снимао Љош Љедан документарни играни филм ,,—лучаЉ ћакавеЉев или процес у биоскопскоЉ сали“ коЉи Ље победио прошле године на ‘есту и представЪао —рбиЉу по многим фестивалима од —олуна, Ќемачке, –отердама, “аЉвана, —ловениЉе, Ѕугарске. ј овде сам Љер пре свега имам приЉатеЪе. ѕрви пут сам дошао у ќраховац и ¬елику ’очу кад сам по школама на  ић тражио децу за улоге у филму ,,≈нклава“, пре шест година. ј онда, та премиЉера коЉа се догодила у ¬еликоЉ ’очи, у ƒому културе, била ми Ље посебна, да сам после у више наврата долазио. ѕоследЬи пут сам био са колегом редитеЪем ƒушаном ћилиЮем коЉи такоРе прави филм о  осову и ћетохиЉи под називом ,,ћрак“. “о Ље Љедан леп филм (сада Ље у монтажи) и он ме замолио да му покажем  осово и ћетохиЉу, пошто одавно ниЉе био, да види и осети атмосферу како наш народ живи. Ѕили смо тад код —рРана ѕетровиЮа, па смо били до ƒраганца, до нашег драгог приЉатеЪа игумана »лариона ЋупуловиЮа. “ако сам присутан овде и преко моЉих колега, а сада сам дошао просто да се опустим, да саберем утиске, да урадим верзиЉу за наЉновиЉи сценарио за филм коЉи радимо о бомбардоваЬу —рбиЉе, чиЉа Юе се радЬа догаРати у Ѕеограду. ƒошао сам приватно, да мало напуним батериЉе, да уживам меРу приЉатеЪима, да пиЉем вино из овога краЉа, да се причестим на ЋитургиЉи, што сам и учинио у манастиру Ѕудисавци, да поделим доживЪаЉе овога краЉа у ове дивне фебруарске дане, коЉи су се догодили и лепи у климатском смислу.

††††

Ѕили сте на ЋитургиЉи у Ѕудисавцима, а мало наших Ъуди зна да постоЉи таЉ манастир.  ако сте ¬и до Ѕудисаваца дошли?

Ѕио сам Љедном гост код ѕетровиЮа у ¬еликоЉ ’очи и отац —рРанов, Ѕожа и —рРан са сином Ћуком, су понели грожРе на освеЮеЬе за ѕреображеЬе у ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу. “о Ље било за мене дивно изненаРеЬе, предиван доживЪаЉ, опет сам се тамо причестио и онда Ље дошао парох из ѕеЮи коЉи Ље требао да оде на манастирску славу у Ѕудисавце. » отишли смо заЉедно: ѕетровиЮи, парох и Ља. » дошли смо тамо меРу народ. ’иЪаду Ъуди Ље било, прави сабор у наЉлепшем смислу те речи. » та црква Ље толико била лепа, и сад Ље лепа, али мени посебно у том тренутку, као црква стара у ЋипЪану из 14.века, српско-византиЉски стил, тако да ми Ље остала некако у дивном сеЮаЬу као и та идеЉа да храмовна слава окупЪа Ъуде ћетохиЉе. ƒодуше, сад сам био и било Ље само двоЉе Ъуди на ЋитургиЉи, али упркос томе, то Ље био леп доживЪаЉ. Ќа жалост или на среЮу, црква Ље у жици, заштиЮена Ље, али тужно Ље видети светиЬу у жици. £ош то нису среЮна времена, неке слободе и толеранциЉе...

“амо Ље мати ћатрона?

Ѕудисавци су женски манастир и Љесте тамо мати ћатрона, дивна жена. ћи смо и неки земЪаци, она од √уче, моЉа мати од Кига, дели нас –удник. “ако да смо се испричали, исмеЉали. ƒивна мати, диван доживЪаЉ.

††††

√оране, ¬и сте снимили ,,≈нклаву“, филм коЉи Ље наша држава делимично финансирала, али Ље веЮи део новца дала Ќемачка.  ако то да су Ќемци дали новац за Љедан такав филм, ако знамо да су немачки воЉници били део тог  ‘ќ–-а коЉи се баш и ниЉе потрудио да заштити српски народ на  осову и ћетохиЉи?

ƒобро питаЬе, Љер ми —рби имамо ту параноЉу, коЉа ниЉе параноЉа веЮ почиЬе неким реалним и савременим политичким догаРаЉима да смо незаштиЮени, да Ље запад против нас. “о Ље тачно. ћеРутим, Ќемачка држава Ље ипак демократска цивилизована земЪа, упркос Ьене споЪне политике и Ьеног учешЮа воЉног(на жалост , бомбардоваЬе £угославиЉе Ље било прво учешЮе немачке воЉске у неким ратним акциЉама после ƒругог светског рата). ¬рло Ље Љедноставно. “о Ље антиратни филм, где су деца жртве рата, и ти интелектуалци уредници и Ъуди коЉи раде у тим фондовима коЉи су давали новац, просто и они имаЉу зорт од тога, страх да не подрже нешто што Ље антиратно . » пошто Ље сценарио био антиратан, виРен из визуре деце, онда су они имали моралну обавезу због сопствене прошлости да финансираЉу такав филм. ј онда се догодило нешто необично. —хватили су, када се филм поЉавио, да Ље то виРеЬе из српског угла и да су —рби, испало Ље, жртве. ≈ сада, пошто Ље то демократска земЪа, нису забранили филм, али су га пустили у Љедан уЉутру. ќно што Ље тужно да Ље наша земЪа учествовала са минималним средствима, то Ље уствари немачки филм у продукционом смислу, са српским глумцима, српском темом, српским локациЉама. јли, не треба да се жалимо, нити да тугуЉемо, ни да, жаргонски речено, бацамо камен на нашу државу. Ќаша држава Ље Љедно, политичари су друго. „иЬеница Ље да Ље таЉ филм добио страшно мало новца 80 000 евра, безначаЉна сума за ту врсту играног филма чиЉи Ље буЯет 800 000 евра.. “ако да сам имао додатно потешкоЮе да задржим уметнички кадар српски, коЉи разуме тему, да не узимам немачке ауторе, коЉи су ми се наметали. јли све у свему таЉ филм Ље имао пуно успеха, отворио Ље ћосковски фестивал, освоЉио две награде у ЌемачкоЉ.  ад се веЮ нешто направи, Ъуди онда реагуЉу, онда се не поставЪа питаЬе политике. Ѕило Ље ту неких злонамерних критика из Ѕаварске ,,опет —рпска туга, српско самокукаЬе“, али веЮина критика Ље била изузетно позитивна. Куди су доживЪавали филм као емотивно дело. ƒобили смо награде у »талиЉи, велике награде смо добили у Ѕергаму - √ранд при, √ранд при у Ќаполи, у –уану, у ЌемачкоЉ, у  емрицу, узели смо награде на свим дечЉим фестивалима у јмерици, у »ндиЉи. “аЉ филм Ље некако на наЉкултурниЉи начин презентовао трауму савременог стаЬа на  осову и ћетохЉи, поготово ситуациЉу у српским срединама. “о Ље моЉ мали национални задатак, коЉи се среЮно остварио. ЌиЉе то ништа епохално, треба да будемо реални, али ако свако од нас уради по неку коцкицу у том мозаику истине или колективног сеЮаЬа за будуЮност, онда Юе се неке ствари меЬати на боЪе.

—ада радите филм о бомбардоваЬу наше земЪе. “о Ље Љедан мало веЮи корак, Љер Ље наша земЪа претрпела огромна страдаЬа од Ќј“ќ бомби, када су се велике силе удружиле против Ье.  олико Ље сада веЮа опасност да се ¬и поЉавите са Љедним филмом коЉи Юе о томе говорити?

Ќемам Ља више опасности. ¬ише нисам толико млад да би се плашио, знам шта радим. —трашно Ље важно да ми, коЉи смо сведоци, са малом временском дистанцом, коЉа Ље таман довоЪна да не будемо превише емотивни према том догаРаЉу (двадесет година Ље прошло), направимо нешто што Юе нас одредити, што нас Ље веЮ одредило. “о бомбардоваЬе несреЮно, трагично, као Љедан велики трауматични догаРаЉ, коЉи Ље оставио страх. „итава генерациЉа Ље расла са тим подсвесним колективним страхом. ƒруго, то Ље моменат када Ље покушана да се одузме голом физичком силом идеЉа о нашем идентитету. » ниЉе се то догодило. » даЪе ми смо то што Љесмо. “о Ље велика тема. ћене не занима Ќј“ќ, у смислу анализа агресиЉе. “о ниЉе жанровски филм, ниЉе то ратни филм. “о Ље породични филм о детету коЉе одраста без присуства оца, заЉедно са маЉком коЉа тоне у параноЉу и да видимо шта се догаРа са Ъудском дечЉом душицом од седам, осам година, коЉа губи подршку маЉке и коЉа тоне у ту дубину страха. » зато се филм зове Ѕаук, по чувеноЉ √етеовоЉ песми у дивном преводу јлексе ЎантиЮа. Ѕаук - то Ље просто програмска песма романтизна о страху. “аЉ филм мени значи као Љедан камен меРаш, да се нешто догодило крупно са нашим народом. ћи морамо из нашег биЮа, из наше визуре, да причамо о себи, Љер ако ми не причамо о себи онда Юе други причати лажи. ƒобили смо подршку наше државе, на конкурсу Љавном, врло пристоЉна подршка, ништа епохално, легално, легитимно. ќно што Ље лепо, филм Ље добио подршку и у ЅугарскоЉ, коЉа Ље чланица Ќј“ќ пакта. »демо сад и у –усиЉу, ћосфилм Ље показао велико интересоваЬе. √рци су показали интересоваЬе и они Юе бити партнери. Ќишта не криЉемо, идемо Љаким уметничким адутима. ѕочеЮемо снимаЬе у ово време следеЮе године.

Ќа почетку разговора сте споменули филм ,,—лучаЉ ћакавеЉев или процес у биоскопскоЉ сали“.  олико таЉ филм говори о нама —рбима, о нашоЉ држави и прошлости?

ѕа то Ље таЉ моменат титоизма, Ља сам сведок тог живота. £а сам роРен `57. године, растао сам краЉем шездесетих, почетком седамдесетих сам стасавао. –ани пубертет, где Ље ЉедноумЪе био неки стандард и ниЉе постоЉало ништа друго осим тог титоизма и самоуправЪаЬа, диЉалектичког материЉализма. Ќажалост, данас се путем политике то друштво показуЉе као идеални баЉколики свет, где смо доживЪавали неку екстазу среЮе, неки шопинг у “рсту, неки црвени пасош, где смо могли да се креЮемо, заборавЪаЉуЮи Љедну просту чиЬеницу да нисмо имали слободу говора. » сада, неки данашЬи политичари славе таЉ свет поредеЮи наравно “ита са ћилошевиЮем, као ћилошевиЮ Ље донео све то зло, заборавЪаЉуЮи да Ље ћилошевиЮ изашао из шиЬела титоистичког. ЅоЉим се да Ље таЉ дух титоизма и данас присутан, посебно код неких политичара коЉи себе доживЪаваЉу као неку левицу, као леву демократску антифашистичку опциЉу, на жалост, црпеЮи своЉе идеале из тоталитарног система, где ниЉе било слободе говора. «ато ми Ље таЉ филм био важан са Љедне стране. — друге стране, то Ље филм о мом омиЪеном редитеЪу ƒушану ћакавеЉеву коЉи Ље унео толико новине у српски, европски па и светски филм, коЉи Ље сигурно Љедан од наЉзначаЉниЉих аутора са ових простора у свету. “о су били моЉи мотиви да направим таЉ филм. “аЉ филм има леп, сЉаЉан приЉем у —рбиЉи, добили смо главну награду на ‘есту прошле године и иде по врло значаЉним светским фестивалима.

«а филм су коришЮена и нека оригинална документа коЉа су била живи доказ да се то десило?

ƒа. ћени Ље било важно да покажем механизам титоизма коЉи Ље почивао на искЪучивости. —лобода Ље била само у оквиру партиЉе. “у су били неки као традиционална струЉа, овде Ље била нека иновативна, авангардна, како су говорили, али реч Ље било о комунизму, ЉедноумЪу. «а мене, као неког аутсаЉдера коЉи сам ниЉе веровао у диЉалектички материЉализам, ниЉе било места, ниЉе било места за све Ъуде. “о Ље време када су попови били везани искЪучиво за смрт и за додириваЬе дугмета кад их сретнемо. “о Ље било Љедно време атеизма, Ља га макар доживЪавам као време испираЬа мозга, са невероватно Љаким изражаЉем култа личности у политици. »мамо оца нациЉе, неког човека коЉи нам даЉе дозволу да живимо овако или онако, коЉи говори да воли —рбиЉу као да председник треба да се изЉашЬава по питаЬу Ъубави према сопственоЉ земЪи. “о Ље нешто што Ље елементарно, о чему се не прича, што се подразумева. “аЉ култ личности коЉи Ље постоЉао у комунизму и дан данас постоЉи.

“у Ље и ћилена ƒравиЮ?

“о Ље на жалост Ьено последЬе поЉавЪиваЬе. ќна Ље дошла, она Ље сведок, она Ље главна улога у том филму, велика дива. —нимали смо Ље. ”мрла Ље после девет месеци, док Ље филм био у монтажи. ”мро Ље и ƒушан ћакавеЉев, ниЉе видео филм. ”мро Ље Љош Љедан учесник - јндреЉ ѕоповиЮ, коЉег смо снимали. »мам утисак да сам украо нешто од живота за будуЮност, украо сам Ъуде коЉи су врло брзо преминули. Ѕио Ље последЬи дах да се направи таЉ филм.

—пасили сте их од смрти, сачували од заборава, иако су они иза себе оставили уметничког трага...

“о Ље била велика траума, велики филм коЉи Ље био забраЬен. “о Ље та српска, Љугословенска, вариЉанта комунизма: забраЬен, ал ниЉе забраЬен, демократиЉа Ље постоЉала, ниЉе забраЬен, али у ствари не постоЉи филм. ћожеш да се запослиш, сви могу да се запосле, а мораш да имаш Юагу да си члан партиЉе. ј опет ,,то ниЉе ни важно“ и опет то Ље таЉ сулуди демократски механизам иза коЉег Ље стаЉао Љедан дух пошасти те партиЉе коЉу су Ъуди омаловажавали ,,ниЉе ни важно“. ј испоставило се да Ље суштински важно, Љер Ље та партиЉа управо унела нама забрану на наше биЮе. Ќаше биЮе значи: на нашу историЉу, на наше порекло, на мога деду —олунског борца, на моЉу бабу коЉа Ље остала без те пензиЉе, Љер Ље он био са петоро деце и као капетан Љугословенске воЉске, страдао од партизана у `67.години. Ѕио Ље у селу угледан човек, и ниЉе смео да остане угледан човек, породични, веруЉуЮи човек и веран своЉоЉ заклетви воЉничкоЉ. “а забрана на наше биЮе и даЪе нам се свети или преко неког вулгарног национализма у политици, примитивних неких десних вариЉанти, манипулациЉом ÷рквом или са леве стране, коЉа потпуно негира оно што Ље суштина, а то Ље српско граРанско биЮе. «ато Ѕора ѕекиЮ, велики Ѕорисав ѕекиЮ, никог не узима у уста. ќн Ље први демократа, прави демократа, коЉи Ље страдао као гимназиЉалац, био у затвору, коЉи се никад ниЉе жалио. “о му ниЉе био део кариЉере. ќн ниЉе био острашЮени мрзитеЪ комунизма, али се бавио сопственом традициЉом, 17. и 18. веком (’одочашЮе јрсениЉа Мегована). Ѕавио се тоталитаризмом, нацизмом, па наравно и комунизмом. Ѕору ѕекиЮа нико не помиЬе у другоЉ —рбиЉи. «ашто? «ато што Ље био прави истински демократа, али Ьему ниЉе сметала српска традициЉа и он Ље стаЉао раме уз раме са великаном, Љедним правим великаном модернистом српским, ÷рЬанским, коЉи такоРе ниЉе популаран, коЉи Ље био модернисата, а био Ље и човек коЉи Ље живео ласцивниЉим мало и хедонистичким животом. £едан модерЬак, Љедан, како се каже ,,из прека —рбин“, коЉи Ље дошао, подигао Ѕеоград на ноге, али коЉи Ље направио нешто што Ље суштина српског народа, односно та тема, то су те сеобе. —еобе као идентитетски покрет- —рби се селе, али са идентитетом, да би задржали идентитет. “а два човека нису омиЪена у српскоЉ демократиЉи, зато што се баве сопством, нама, традициЉом, истином, а невероватно модерни Ъуди. ≈ сад, Ља покушавам на мом малом, микро плану, у филмском свету, да се бавим неким савременим тренутком, коЉи се зове не политика, него савремена српска историЉа и да Ље тумачим на неострашЮени начин, идентитетски. ћене не занима бомбардоваЬе у неком политичком кЪучу да се Ља бавим Ќј“ќ и £Ќј. £а то и не умем да радим, немам ни та сазнаЬа. “о припада жанровском филму. ћене занима српска породица, одрастаЬе Љедног детета под бомбама и страх у очима маЉке. ѕа шта Юете више, то су те вечне теме.

ƒа ли ¬ас та потреба за идентитетом и потврда идентитета данас доводи на  осово и ћетохиЉу?

 ако да не. ¬и доРете у Ѕудисавце видите нешто што траЉе од 14.века “о су моЉи преци зидали. “о Ље моЉа историЉа, то Ље нешто што  осово има и зато Ље  осово наЉвеЮи проблем свима: и политичарима и народу и меРународноЉ заЉедници како се то еуфемистички каже, да не кажем западу, Љер Ље то место идентитета. «ашто место идентитета? ѕа зато што има толико сачуваних храмова, прелепе уметности. ¬идите √рачаницу, коЉа Ље сигурно наЉлепши (као историчар уметности бавим се средЬем веком) архитектонски споменик у позноЉ византиЉи, па од  омнена до ѕалеолога. ќд македонске династиЉе до краЉа ¬изантиЉе сигурно наЉлепши споменик, без обзира на онаЉ егзона атекс коЉи Ље додат. »мате ƒечане у коЉима Ље Љедина, сачувана до краЉа у потпуности, фреско декорациЉа. ћожда те фреске нису у наЉвеЮем уметничком нивоу, али су комплет сачуване. ѕа онда имате Ѕогородицу Кевишку са тим фрескама чудесним, па све те цркве: црква у ЋипЪану, Ѕудисавце, па ове мале цркве по ¬еликоЉ ’очи... то Ље нешто што —рбиЉа нема на другом месту. »мате Љедно село са десетак цркава! “о говори да богати Ъуди, у свом селу граде цркве. ќбично су донатори били цареви и великаши, али имате и трговце. Ќема нигде у —рбиЉи село са толико цркава, толико старих цркава. “ако да Ље  осово проблем због идентитета. Ћево, десно, напред, назад и опет доРемо ту, зато што Ље ту извориште свега. ƒа  осово нема те цркве , не би ни постоЉала та орална, усмена традициЉа, не би постоЉао таЉ велики мит. ћи смо Љедини народ коме се експлицитно каже да не траба да имате мит. ѕа јмериканци имаЉу ƒеЉвида  рокета па им нико не каже да не треба, да не смеЉу да имаЉу ƒеЉвида  рокета, ... јЉде чик реците јмериканцима да немаЉу то! Ќема народа без мита. ќбично се каже ,,манипулациЉа митом“. “ако су и комунисти бранили своЉу веру каже ,,комунистички покрет и идеЉе су сЉаЉне, него ми смо лоши коЉи то злоупотребЪавамо“. “ако Ље и са митом. —вако може да злоупотреби мит. Ўта Ље лоше у миту о вечности и жеЪи за добром, и жртви за добро? Ќаравно, ако човек каже ,,аха, па то се зна, ту постоЉе и јлбанци!“ ѕа наравно да постоЉе јлбанци, па какве везе има с митом. ћит ниЉе узрок ,,геноцидно милошевиЮке политике“ како то Ќј“ќ види и ,,хашка правда“. “ако да су то све наративи коЉи пролазе, иду лево, десно, таЬе се, али ми траЉемо и траЉаЮемо док постоЉимо и док наша генерациЉа не живи само од мита, него прозводи нова дела, нова култура коЉа се ослаЬа на то. јко ми не производимо ништа, намерно кажем производимо, и у ликовноЉ уметности и у филму и у песништву и у архитектури, онда нема ваЉде од нас. ћорамо да се односимо и према прошлости и према будуЮности, морамо да стварамо.

ќдавде Юете отиЮи са неким новим емоциЉама.  оЉим? » да ли Юе оне утицати на нека ¬аша нова оствареЬа?

” праву сте. ќно што мене фасцинира овде, наравно Ља видим овде све: видим и Ъуде, и корупциЉу, видим и немоЮ, видим и завист, али ниЉе то суштина. —уштина Ље да човек види велику жртву, а где има жртве има и неке наде.  ад видите двадесетак девоЉчица са ролерима у ’очи, онда сузе вам крену. «ато што видите да су ту родитеЪи, иза те деце стоЉи Ъубав. ¬и видите Ъубав и сведок сте Ъубави у нечему. “о су те емоциЉе: Љедна истина, Љедноставност. ќваЉ краЉ Ље карактеристичан по томе што Ље пун Ъубави и Ъуди су страшно поносни. ЌиЉе баш то хришЮански бити поносан, али понос са ЪубавЪу коЉи Ъуди имаЉу и та посвеЮеност ÷ркви, то ниЉе питаЬе дубине вере. “о Ље некако нераздвоЉиво, зато што Ље та црква мала, ушушкана измеРу улица и то тако траЉе вековима. “о Ље нешто што Ље Љединствено у —рбиЉи. —рпска села су по чукама, манастир Ље стециште, па се иде далеко до манастира. Ќемате ви у —рбиЉи, у сваком селу сеоску цркву, а камоли да имате село са толико цркава. “о Ље оно што ќраховац и ¬елика ’оча даЉу. ƒаЉу ми ту Ъубав коЉу осеЮам, коЉу видим. ¬идим Ље у родитеЪима, у деци, у некоЉ симбиози историЉе, будуЮности, вечности. —а свим тим траумама, тешкоЮама живота, одлазак, Љедном ногом у другом делу —рбиЉе, другом овде, зависност од тог административног прелаза... али просто, Ъубав и та чистота, поглед из «очишта и целиваЬе моштиЉу. Ќе мора човек да буде ни верник, али кад ви видите веруЉуЮег човека, видите Ъубав, ту и дубину, онда Ље и вама лакше.

ƒа ли Юе ¬ас та Ъубав опет довести овде?

£а бих наЉрадиЉе купио Љедну куЮицу у ¬еликоЉ ’очи и живео до краЉа живота, без шале. “о Ље лепота —рбиЉе, та разноликост. ћоЉи су из ¬аЪевског краЉа, коЉи су краЉем 19.века дошли из ’ерцеговине, мени Ље лепо у ¬еликоЉ ’очи, “о Ље то осеЮаЬе различитости, локалног колорита, Љезика... Ља волим таЉ Љезик коЉи се све маЬе прича у ¬еликоЉ ’очи. Ќажалост, причаЉу га само стариЉи Ъуди. “о и Љесте —рбиЉа и зато смо толико богати и тако ви пореРате ’очанца, ѕироЮанца, Љедног Ћалу, ЅанаЮанина, ”жичанина, човека из –ашке, човека из Ѕосне... то су толико различитих светова, то Ље непоЉмЪиво. Ќа жалост више нема Ъуди у Ћици... Ќа нама Ље да се бавимо сами собом, Љер ако се ми не бавимо сами собом у смислу Ъубави и лепоте и неке самоанализе и самокритике и опсервациЉе онда Юе се бавити други, али на погрешан начин.

***

√оран –адовановиЮ Ље роРен у Ѕеограду 1957, дипломирао Ље историЉу уметности на ‘илозофском факултету у Ѕеограду, био стипендиста √ете »нститута у ћинхену, бавио се филмском критиком, сценариста Ље и редитеЪ играног и документарног филма, гостуЉуЮи Ље професор на престижним универзитетима у свету, члан Ље ≈вропске ‘илмске академиЉе и ”дружеЬа ‘илмских уметника —рбиЉе. ‘илмови √орана –адовановиЮа приказани су у званичним програмима преко 100 меРународних фестивала. —пециЉалне ретроспективе Ьегових документарних филмова приказане су у Ѕарселони(2006.и 2007.године), ’авани(2010) и Ѕечу(2011).††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††

††

†††††† ††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††

09 / 03 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0