Srpska

ќ смеху

ƒемокрит коЉи се смеЉе. —ликар: ’ендрик “ербриген, 1628. ƒемокрит коЉи се смеЉе. —ликар: ’ендрик “ербриген, 1628. ††††

ЅиблиЉски поглед мудраца на ствари „коЉе се чине под сунцем“ даЉе нам  Ьига проповедникова. “о Ље изузетно тужна и меланхолична кЬига коЉа Љедну за другом скида све маске с преплашеног лица заблуделог човека. Ѕогатство Ље испразно, мудрост Ље релативна, смрт Ље неизбежна, праведност Ље пожеЪна, али неприметна. » све Ље то зато што у овоЉ кЬизи нема светлости ¬аскрсеЬа. £ош увек ниЉе отворено Ќебо, Љош нису омивени грехови и човек ниЉе искупЪен. » ако код других пророка постоЉи нада и све срце Ље у будуЮности, у царству ћесиЉе, код ѕроповедника постоЉи само окретаЬе Љедног истог и стална туга због сагледаваЬа овог огромног точка коЉи се врти. »сти Ље поглед на свет ќмара ’аЉама, иста Ље туга источЬачких мудраца.  Ьигу проповедникову треба преписивати као лек испразним и ужурбаним Ъудима коЉи нису у стаЬу да се дуже времена сконцентришу ни на Љедан предмет. ќнима коЉи упркос очигледном и неминовном желе да претворе живот у непрекидан празник. ќнима коЉи упорно не примеЮуЉу или се праве да не примеЮуЉу дубоку трагичност Ъудског постоЉаЬа.

***

ѕостоЉи колективни оптимизам коЉи намеЮе званична идеологиЉа. “о налазимо у историЉи. ј постоЉи и масовно глупираЬе коЉе нам наводно нико не намеЮе, кад Ље унаоколо само „хи-хи-хи“ и „ха-ха“ као испоЪаваЬе свеопште играриЉе и наводне безбрижности. ћожда Ље то просто колективна неуроза, просто покушаЉ да се сакриЉемо у стихиЉу смеха као у рупу или да избацимо акумулирани нервни умор. £ер тешко Ље живети и страшно Ље размишЪати. » уморан и преплашен човек бежи тамо где се Ъуди смеЉу. Ѕежи као што бежи уплашено дете да загЬури главу у маЉчино крило.

ѕритом Ље оваЉ смех код нас врло Љаван, уписан Ље у друштвене норме и навике.  ао што Ље Ъутито говорио Љунак Ц истовремено и аутор Ц поеме „ћосква Ц ѕетушки“ (текст наводимо дословце):

„ќ, лакрдиЉаши! ѕретворили сте моЉу земЪу у пакао пун измета Ц и терате нас да криЉемо сузе од Ъуди, а смех да показуЉемо да сви виде! ќ, ниски подлаци! Ќисте оставили Ъудима ништа осим ‘жалости’ и ‘страха’, и после тога Ц и после тога смех Ље код Ьих Љаван, а сузе су забраЬене!...“ (£ерофеЉев ¬. ћосква Ц ѕетушки. √лава „—то тринаести километар Ц ќмутишче“).

«аиста, можемо се смеЉати без стида, у присуству других Ъуди, а да бисмо отплакали треба добро да се сакриЉемо од туРих очиЉу и лажног саосеЮаЬа. ƒелимично због тога у нашем друштвеном простору нема ЅиблиЉе.  ако да не! ” —таром «авету Ље речено: —меху рекох: ЋудуЉеш; и весеЪу: Ўта то радиш? (ѕроп. 2: 2). » Љош: £ер као што прашти трЬе под лонцем, такав Ље смех безумников; и то Ље таштина (ѕроп. 7: 6).

ј у Ќовом «авету такоРе налазимо: “ешко вама коЉи се смеЉете сада, Љер Юете заридати и заплакати (Ћк. 6: 25). »ли: “рпите и тугуЉте и плачите: смех наш нека се претвори у плач, и радост у жалост (£ак. 4: 9). ”змеш ЅиблиЉу у руке и одмах ти више ниЉе смешно. ј смеЉе ти се. «начи Ц доле ЅиблиЉа! ≈то, тако и живимо.

* * *

Ќаравно, ни смех ниЉе увек исти. √рци су разликовали хомерски смех (то Ље грохотно смеЉаЬе богова кад гледаЉу Ъудску комедиЉу и учествуЉу у ЬоЉ) и сардонички. ќваЉ други Ље био смех човека на умору, у суштини Ц горки опроштаЉни подсмех или последЬе испоЪаваЬе храбрости. ѕогледаЉте, 13. минут филма „Ѕогдан ’меЪницки“ из 1941. године, биЮе вам занимЪиво. “амо козаци, на справама за мучеЬе, гушеЮи се у диму ватре коЉа Ље запаЪена испод Ьихових ногу, кажу: „—меЉте се, браЮо, ѕоЪацима! —меЉте се!“ » заиста почиЬу да се смеЉу грохотом, страшним смехом Ъуди на умору. ќвакав смех у гледаоцима не изазива жеЪу за смехом. Мегова намена Ље друга. ќд таквог смеха гледаоцу се плаче.

£ош су √рци имали у свом арсеналу двоЉицу филозофа коЉе су Ъуди веома волели и помиЬали заЉедно у средЬем веку. “о су ƒемокрит и ’ераклит. ƒемокрит Ље учио о атомима, коЉи праве комбинациЉе и од коЉих се састоЉи свет. ’ераклит Ље 500 година пре £ована Ѕогослова учио о Ћогосу  оЉи управЪа ¬асеЪеном. ќбоЉица су били истакнути Ъуди, не само свог времена, веЮ и у целоЉ светскоЉ историЉи. ѕритом се ƒемокрит често смеЉао, а ’ераклит Ље подЉеднако често плакао. “ако су и ушли у историЉу као „ƒемокрит коЉи се смеЉе“ и „’ераклит коЉи плаче“. ” датом случаЉу су смех и сузе били из истог извора. —амо што ƒемокрит, одваЉаЉуЮи се од размишЪаЬа, ниЉе могао да обузда смех кад би видео очигледну ништавност наших послова и глупост веЮине. «бог тога су га сматрали безумним, и легендарни ’ипократ Ље морао да прегледа филозофа и да посведочи да оваЉ не само да Ље нормалан, веЮ Ље и паметниЉи од свих. ј ’ераклит гледаЉуЮи исту испразност и свакодневно безумЪе, ниЉе могао да задржи сузе.

—веци се ретко смеЉу и наЉчешЮе онда кад грешнику уопште ниЉе смешно. ѕознато Ље предаЬе о Ћазару, коЉег Ље √оспод васкрсао из мртвих. Ћазар никоме ништа ниЉе причао о свом искуству смрти и никад се ниЉе смеЉао. „ак се ниЉе ни осмехивао. –азлог Ље Љасан, али можемо само да претпоставимо шта Ље тачно преживео. ћеРутим, Ћазар се ипак Љедном гласно и весело насмеЉао. —мех Ље изазвало то што Ље неки лопов из грнчаревог дворишта крао глинене лончиЮе. » шта Ље ту смешно? ј Ћазар Ље рекао: „ ако! ѕогледаЉте: глина краде глину!“

ћи се на том месту сигурно не бисмо смеЉали. «ато што бисмо видели само лопова како односи туРу имовину. ј Ћазар Ље видео човека направЪеног од глине (сви смо ми жива глина) коЉи краде другу глину! “о Ље било смешно очима свеца! „овек треба да има друге очи и друго искуство како би се засмеЉао у овим околностима. ≈во зашто се свеци смеЉу тамо где грешнику ниЉе смешно. “амо где Ље грешнику смешно свеци наЉчешЮе плачу.

* * *

” канону ¬еликог петка уз пакао се наводи епитет „свесмешЪиви“. ЌиЉе му довоЪно да прогута своЉ плен. ќн га гута с кикотом и оваЉ кикот Ље мучан. ѕакао не зна ни за ситост, ни за милосрРе.

ƒана 31. маЉа 1223. године уЉедиЬену воЉску –уса и  умана до ногу су потукли “атари на реци  алки. —ви заробЪеници су погубЪени. ѕосебно кнежеви. ќни су везани и бачени на земЪу. ѕреко Ьих су ставЪене даске на коЉима су победници приредили гозбу.  нежеви су угушени и сломЪени под тежином оних коЉи су пировали. ќчигледно, Ьихове ЉецаЉе су надЉачавали кикотаЬе и повици победника коЉи су славили. » пакао се смеЉе отприлике тако.

ƒа ли човек може да стави ногу на грло обореног неприЉатеЪа и да се злобно кикоЮе? Ќего шта! ”право то Ље Ъудска вариЉанта пакленог смеха: радост због туРе несреЮе. ” ЅиблиЉи налазимо мноштво примера оваквог злог смеха. ≈во шта каже хананиЮански цар јдони-¬езек коЉи Ље заробЪен и осуРен на смрт:

„—едамдесет царева одсечених палаца у руку и у ногу купише шта беше под моЉим столом; како сам чинио, тако ми плати Ѕог. » одведоше га у £ерусалим, и онде умре“ (—уд. 1: 7).

ћожемо живо да замислимо какву злурадост Ље оваЉ историЉски лик осеЮао гледаЉуЮи осакаЮене бивше цареве како пузе под Ьеговим столом. —амо замислите шта значи сакупЪати мрвице без прстиЉу на рукама, па Юе вам бити Љасно какви су цинизам и злобни подсмех победника.

“у Ље Љош и ’ам коЉи се насмеЉао видевши обнаженог оца и коЉи Ље позвао браЮу да поделе с Ьим весеЪе. “у су Љош и ‘илистимЪани коЉи су преварили —амсона и ослепили га. ј после су га за празник извели из тамнице да се забаве: „» дозваше —амсона из тамнице да им игра“ (—уд. 16: 25). “у су Љош и становници неосвоЉивог £ерихона коЉи су шест дана заредом посматрали како £евреЉи круже око зидина Ьиховог града носеЮи ковчег и трубеЮи у трубе. —игурно су се цепали од смеха посматраЉуЮи ову (наизглед) бескорисну церемониЉу. ѕрестали су да се смеЉу седмог дана кад су Ьихове зидине пале и кад су почели сеча и покоЪ (в.: Ќав. √л. 6). «аправо, и филистимски смех Ље престао кад Ље —амсон срушио на Ьихову и своЉу главу куЮу у коЉоЉ се одвиЉала гозба. ’амов смех се завршио проклетством. Ќечувеним потопом се завршио смех Ъуди коЉи су 120 година посматрали шта ради ЌоЉе. ќн Ље градио огромну барку далеко од обале мора или велике реке. Ѕез Љедара, прозора, крме, више Ље личила на огроман сандук. ќва барка и рад на ЬеговоЉ изради били су бесплатни „ омеди клаб“ за тадашЬе ЪубитеЪе смеха. ЌоЉе Ље градио и говорио: „ЅиЮе потоп, биЮе потоп.“ Ќико ниЉе веровао и сви су се веселили. ќнда Ље небо поцрнело и смех Ље престао...

* * *

” ЅиблиЉи има много оваквих ствари. √орд, циничан, суров и презрив смех се свако мало среЮе на Ьеним страницама. јли се сви ови облици смеха по правилу изненада прекидаЉу. » врло Ље лоше по човека коЉи се управо смеЉао ако наступи време да се √оспод Ьему смеЉе. ј ево шта пише о одступницима, и то не обичним, веЮ о читавом скупу кнежева и царева коЉи су се окупили против Ѕога:

ќнаЉ  оЉи живи на небу смеЉаЮе им се, √оспод Юе их посрамити (ѕс. 2: 4).

≈во зашто Ље ЅиблиЉа померена из центра друштвеног живота. £ер ми толико волимо да се смеЉемо с поводом и без повода, а живот Ље врло озбиЪан. Ќе бисмо имали ништа против да све дане живота претворимо у карневал, али Ље он толико озбиЪан да и сам поглед на Ьега отклаЬа с лица неумесно весеЪе. » нека отклаЬа. £ер, ако се пажЪиво загледа у живот, ко неЮе разумети £еремиЉин бол:

ќ, да би глава моЉа била вода, а очи моЉе извори сузни! ƒа плачем даЬу и ноЮу за побиЉенима кЮерима народа свог (£ер. 9: 1).

ј тек касниЉе, после благословених и умесних суза, и само после Ьих, долази благословено весеЪе. ќ Ьему такоРе пише:††††††††††††††††

Ѕлажени сте коЉи плачете сада, Љер Юете се насмеЉати (Ћк. 6: 21).

—а руског ћарина “одиЮ

17 / 03 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0