Srpska

ћолитвени опроштаЉ од ¬ладике ћилутина

††††

ќдлазак сведока живе вере у ¬аскрслог ’риста

” среду 1. априла 2020. године, на празник —ветих мученика ’ризанта, ƒариЉа и других и —ветог —имеона ƒаЉбапског, у саборном ваЪевском ’раму ¬аскрсеЬа ’ристовог у загрЪаЉ √осподу испраЮен Ље ѕреосвеЮени ≈пископ ваЪевски √. ћилутин. —а благословом Мегове —ветости ѕатриЉарха српског √. »ринеЉа, ѕреРеосвеЮену ЋитургиЉу Ље служио ≈пископ ремезиЉански и викар ѕатриЉарха српског √. —тефан, а опело ≈пископ —тефан и ≈пископ мохачки √. »сихиЉе, уз саслуживаЬе малоброЉног свештенства и монаштва, услед ванредног стаЬа због епидемиЉе корона вируса.

††††

ћного Ље богочежЬивих душа коЉе Ље дотакао благошЮу и мудрошЮу своЉе проповеди, привео и учврстио у вери у ’риста —паситеЪа. ћного руку коЉе Ље даровима испунио. ћного намерника коЉе Ље као врли домаЮин дочекао. ћного радости коЉом Ље своЉу духовну децу огреЉао. ћного осмеха и много благослова. » Е тачки овде ниЉе место. Ѕар не до траЉаЬа времена. «емаЪска кончина само Ље извор туге због привременог растанка. ƒок се у ÷арству небеском не сретнемо, о Ьеговом лику и делу писаЮемо и говорити. ƒа они коЉи Юе доЮи после нас науче да су велики само они о коЉима хвалоспеве други слушаЉу.. .

“рудоЪубиви сеЉач на Ьиви √осподЬоЉ у завичаЉу новопросиЉавши светитеЪа ¬ладика ћилутин био Ље четрнаест година. ”право толико Ље и имао када Ље, упознавши монашки позив краЉ великих духовника јнтониЉа ѕустиЬског и ѕреподобног £устина ОелиЉског, одлучио да крене тим небеским путем.  ренуо Ље и Ьиме ходиоЕ

  • Ќа том путу Ље много учинио и за претке и за потомке. ќбновЪену ≈пархиЉу ваЪевску Ље препородио заЉедно са свештенством, монаштвом и побожним народом овог краЉа. ƒанас, он одлази Ѕогу на истину као некада убоги Ћазар, а знамо и веруЉемо да га горе дочекуЉу хорови Ќебеске —рбиЉе, о коЉоЉ Ље певао —вети ¬ладика ЌиколаЉ ¬елимировиЮ Ц рекао Ље ≈пископ ремезиЉански √. —тефан.

Ќа место великог бола у нама ускоро Юе доЮи „радосна туга“, Љер постаЉемо свесни да смо у нашем животу имали редак благослов да живимо са човеком ЅожЉим. ¬ладика ћилутин Ље био човек дубинске вере у Ѕогочовека ’риста. —Љединио Ље у себи богоЪубЪе и човекоЪубЪе, Ъубав према ЅожЉоЉ творевини и дар градитеЪства, по узору на свог небеског покровитеЪа —ветог  раЪа ћилутина, део Ље дубоко емотивног слова духовног му сина ≈пископа аустралиЉско Ц новозеландског √. —илуана, коЉе Ље прочитао архиЉереЉски заменик ≈пископа ћилутина, протонамесник ‘илип £аковЪевиЮ.

  • ќпраштаЉуЮи се данас са сузама од свог јрхипастира, коЉи Ље крст свог апостолског служеЬа верно носио меРу нама до самог краЉа, завршаваЉуЮи своЉу земаЪску трку, по речима —ветог апостола ѕавла, дужност нам Ље да затражимо од Ьега опроштаЉ за сваку духовну рану, коЉу нанесмо свесно или несвесно Ьеговом очинском срцу и голубиЉоЉ души Ц поручио Ље ≈пископ —илуан.

 ао архиЉереЉ ÷ркве ’ристове, ¬ладика ћилутин Ље живео скромно. —лавили смо са Ьим прегршт ЉубилеЉа и важних догаРаЉа за ÷ркву и народ. ЌиЉе тежио да се истиче пред светом и све везано за Ьега лично, скромно Ље обележавано. ”право због те превелике скромности, личност овог беседника светониколаЉевског кова и богомоЪачког духа остала Ље таЉна за многе коЉи су га окруживали. ѕогребно слово свештенства ≈пархиЉе ваЪевске, коЉе Ље прочитао епархиЉски секретар Ракон —теван —ировЪевиЮ, првенац Ље хвале о пастиру —ѕ÷, чиЉи Ље црноризачки подвиг отпочео у дечачким данима у манастиру  аона. ћанастиру, коЉег Юе од средЬовековног споменика културе, као сабрат и старешина, претворити у велику духовну лавру, коЉоЉ Юе се поклаЬати боготражитеЪи из свих краЉева света, а у манастирскоЉ школи веронауку учити и три децениЉе пре Ьеног повратка у школе многи, данас свештеници, лекари, професори, обични раднициЕ многе душе коЉе данас веруЉу, на богослужеЬа одлазе и топлим сузама умиваЉу лица у часу утихнуЮа Ьеговог гласа. ƒаром милосрРа помагао Ље потребите где год би чуо да их има, а Ьегов осеЮаЉ за лепоту украшавао Ље све што би оком видео и руком додирнуо.

ѕромислом ЅожЉим, ¬ладика ћилутин Ље први епископ посвеЮен на архиЉереЉску службу у 21. веку. √одине 2003., каонски духовник служеЬе Ѕогу и роду наставЪа на ѕетом континенту и са истом ЪубавЪу се стара о српском народу у јустралиЉи и на Ќовом «еланду. » чинио Ље то са лакоЮом, снагом извируЮом из Ъубави за Ѕога и српски род, коЉом Ље било испуЬено цело му биЮе.

Ц ¬ладика ћилутин Ље искрено био поносан на то што Ље —рбин. ”мео Ље да цени сваки народ на свету, али у Ъубави према српском народу, Љезику и светитеЪима, крила се Ъубав коЉа иде од локалног ка универзалном. Ќаш ¬ладика ћилутин био Ље велики и прави —рбин, велики човек и хришЮанин. «ато ниЉе чудо што Ље на ѕетом континенту оставио исти траг као и у маленоЉ каонскоЉ светиЬи, о чему сведоче плодови Ьеговог тамошЬег рада. £едан плод издваЉа се од осталих, а то Ље духовно родитеЪство.  роз лик и дело ¬ладике —илуана, ¬ладика ћилутин помаже и води —рпску ÷ркву у јустралиЉи Ц записано Ље у последЬем поздраву свештенства ≈пархиЉе ваЪевске свом духовном оцу.

” родном ¬аЪеву, ¬ладика ћилутин у загрЪаЉу —ветог ¬ладике ЌиколаЉа и ѕреподобног ќца £устина коЉе Ље посебно волео, стварао Ље и молио се да буде Ьиов достоЉан наследник. «а нас, Ьегову духовну децу, несумЬиво Ље то био. —коро да нема Ьегове беседе или поуке, а да се не темеЪи или ослаЬа на речи завичаЉних горостаса.

¬редност Ьеговог учеЬа огледа се у томе што Ље увек црквено живео и мислио. Мегов дар и духовно прегнуЮе богатство Ље коЉе Ље штедро поклаЬао своЉоЉ ÷ркви и свом народу и нека га Ѕог на томе награди, закЪучуЉе свештенство уз молбу за опроштаЉ за сваку рану коЉа Ље Ьеговом добром срцу нехотице нанесена. —рцу пастира коЉи Ље чувао очински, а штитио и волео маЉчински. —рцу, коЉе Ље чисто и уморно отишло ќноме чиЉе Юе га наручЉе прихватити. ” Ќебеску —рбиЉу, дом оних коЉих гледаЉу лице ЅожЉе. ќних, чиЉим Ље стопама ходио у нашем времену, сваког дана чезнуЮи за вечношЮу. Ќаш добри отац, стуб и тврРава. „врст бедем од Љуриша овог света и луча славе ЅожЉе коЉу смо оком гледали, а душе Ьоме градили. Ќежна и благородна десница, коЉа нас Ље благосиЪала да тугу отерамо и радост умножимо. ќсмех коЉи нам сузе раРа данас, док жалимо растанак. ѕоносни што смо баш под Ьеговим омофором стасавали и Ѕогу служили.

—реЮно ти ÷арство небеско, воЪени ¬ладико ћилутине!

††††

≈пархиЉа ваЪевска

01 / 04 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0