Srpska

ѕогребно слово своме духовном родитеЪу

ѕреносимо у целини - ѕогребно слово коЉе Ље ≈пископ —илуан упутио своме духовном родитеЪу, новопреставЪеном ≈пископу ћилутину, обЉавЪено на интернет страници ћитрополиЉе аустралиЉско-новозеландске.

††††

¬аша —ветости, уважена браЮо архиеЉeреЉи, ожалошЮени —аборе —ветосавске нам ÷ркве, ожалошЮено и осиротело свештенство, монаштво и благочестиви верни народе ЅожЉи богомспасаване ≈пархиЉе ваЪевске, ожалошЮена породице  нежевиЮ, сродници, приЉатеЪи и духовна децо,

ЌалазеЮи се мислено поред Юивота драгог нам духовног оца и брата, ронеЮи топле суза са свима вама, ÷рквом ЅожиЉом сабраном у ове великопосне дане у —аборном храму ¬аскрсеЬа ’ристовог, храму Ц сведоку коначне победе живота над смрЮу, вечношЮу над пролазношЮу, смисла над бесмислом; у храму коЉи данас прима у своЉа Ьедра изморено и намучено тело палог ратника ÷ркве ’ристове, нашег воЪеног и драгог оца, брата и искреног приЉатеЪа, ≈пископа ваЪевског ћилутина, као семе коЉе треба да се преда земЪи да би проклиЉало васкрсеЬем; опраштаЉуЮи се са Ьим, осеЮамо чудесну морфозу коЉа се одиграва у нама, како нашу велику бол, тугу и жалост полако замеЬуЉе осеЮаЉ „радосне туге“, Љер постаЉемо свесни да смо у нашем животу имали редак благослов да познаЉемо и живимо са човеком ЅожЉим, сведоком живе вере у ¬аскрслог ’риста.

ЌиЉе случаЉно што Ље наш драги ¬ладика отпутовао у сусрет √осподу на дан —ветог јлексеЉа „овека ЅожиЉег, Љер Ље и сам ¬ладика ћилутин био човек ЅожиЉи, таЉна многима, коЉа Ље након Ьеговог упокоЉеЬа ЉасниЉе проговорила, и коЉа тек има да се проЉави.

ƒанас се присеЮамо ЉеванРелске приче о одласку женика, после чиЉег одласка наступа време поста. ƒок Ље био са нама наш добри ¬ладика, био нам Ље велики ослонац, утеха, подршка, стуб на коЉи смо могли да се ослонимо и да се иза Ьега сакриЉемо од навале бурних ветрова коЉи су наилазили. Ѕио нам Ље радост, сунце коЉе нас окриЪуЉе, те нисмо осетили пост, пост без родитеЪског ослонца.

ƒок Ље наш воЪени отац био меР’ нама, сви смо осеЮали Ьегово топло очинско окриЪе, молитвену подршку, бригу и заштиту. —ада када нам одлази, као што то обично бива, осеЮамо заправо колико Ље Ьегово присуство меРу нама, ÷ркви ’ристовоЉ, било драгоцени дар ЅожиЉи коЉега нисмо до краЉа могли бити свесни.

 ао архиЉереЉ ÷ркве ’ристове, ¬ладика ћилутин Ље живео скроман и Љедноставан живот. ЌиЉе гледао да буде примеЮен, да се истиче пред светом. ЌиЉе сабирао себи благо на земЪи, веЮ Ље умножавао, поред осталих врлина, и врлину милосрРа, гледаЉуЮи да помогне свима потребитима. ” исто време, био Ље и прави српски домаЮин, дочекуЉуЮи све са пуно Ъубави, увек зрачеЮи радошЮу ¬аскрсеЬа ’ристовог.

¬ладика ћилутин Ље као ретко ко споЉио богоЪубЪе и човекоЪубЪе у савршену синтезу.

ѕоред Ъубави коЉу Ље имао за све Ъуде око себе, ¬ладика Ље волео и ЅожиЉу творевину. “о се могло приметити у Ьеговом односу са своЉим птицама, а и цвеЮем. √оворио Ље да се цвеЮе и биЪке радуЉу када бринемо о Ьима, а дивио се и све дубЪе понирао у таЉну односа животиЬског света и човека. “врдио Ље да животиЬе осеЮаЉу Ъубав човекову према Ьима, да се радуЉу човеку, а то Ље говорио из свога личног опита што могу да потврде особито они коЉи су имали благослов да живе и раде поред Ьега.

¬ладика ћилутин Ље био човек дубинске вере у Ѕогочовека ’риста, коЉу Ље пре свега понео из свога дома од родитеЪа, блажене успомене, оца ћилорада и маЉке ÷вете, чланова —ветониколаЉевског богомоЪачког покрета, а затим, узрастаЉуЮи и усавршаваЉуЮи се у ЬоЉ уз опитно руководство свога духовног оца, игумана и старца “еофила.

¬ладика ћилутин Ље био дубоко замишЪен над таЉном смрти, и све трагичности Ьене по икону ЅожиЉу човека, над страхотом раЬености човекове природе. ” исто време, ¬ладика Ље Љасно и уверено закЪучивао ове разговоре речима „да Ље Љедино у Ѕогочовеку ’ристу решена ова таЉна, дат одговор и излаз“. ЌаставЪао би светоЉустиновски, ’ристос Ље Љедина логика, Љедини излаз у страхоти безизлаза коЉи окружуЉе наш пали свет и човека.

 ао члан —абора —ветосавске нам ÷ркве веома потресно Ље доживЪавао искушеЬа коЉа су се надвиЉала над ÷рквом и друштвом, залазеЮи дубоко у клет своЉега срца, молеЮи се √осподу да помогне —воЉоЉ ÷ркви у времену великих испита.

ЌосеЮи име великог српског неимара, —в.  раЪа ћилутина, ¬ладика ћилутин Ље ЅожЉим провиРеЬем уЉедно и био обдарен даром градитеЪства, оставЪаЉуЮи за собом изобилне плодове истог, како у свом матичном манастиру  аони, тако и на ѕетом континенту где Ље ≈пископствовао у манастиру —ветог —аве Ќови  алениЮ код  анбере, као и у своЉоЉ ≈пархиЉи ваЪевскоЉ где Ље своЉ наЉвеЮи печат оставио.

ѕретрпео Ље, као и многи други ЅожЉи Ъуди, велике ударце и ране, доживео губитке многих воЪених, али Ље све превазилазио вером у поновни сусрет са Ьима у ÷арству Ѕогочовека ’риста.

Мегове беседе су биле извор утехе и инспирациЉе за многе. √овореЮи од срца, многа срца Ље загревао и храбрио, а рецепциЉа истих се одражавала и у томе што су често Ьегове беседе испраЮене сузама од стране верних.

ƒраги оци, преподобни монаси, благочестиви верни народе богомспасаване ≈пархиЉе ваЪевске, драги ¬аЪевциЕ ќпраштаЉуЮи се данас са сузама од свога јрхипастира коЉи Ље  рст свога апостолског служеЬа верно носио меР нама до самога краЉа, завршаваЉуЮи своЉу овоземаЪску трку, по речима —ветог апостола ѕавла, дужност нам Ље да затражимо од Ьега опроштаЉ за сваку духовну рану коЉу му нанесмо свесно или несвесно, речЉу или делом, Ьеговом очинском срцу и голубиЉоЉ души.

ќпрости драги ¬ладикo и оче!

” своЉоЉ приступноЉ беседи приликом своЉе хиротониЉе 2003. године, у саборном храму —ветога јрхистратига ћихаила у Ѕеограду, ¬ладика ћилутин, духом назируЮи предстоЉеЮи подвиг ношеЬа  рста свога архиЉереЉског служеЬа, нимало случаЉно се позвао на пример свештеномученичког страдаЬа —ветог »гЬатиЉа Ѕогоносца, изустивши следеЮе: „ќкован у ланце и праЮен воЉницима на путу за –им, обраЮа се (—вети »гЬатиЉе) –имЪанима и каже: £а сам ЅожиЉа пшеница, па нека ме измеЪу зуби зверова, те да постанем чисти хлеб ЅожиЉи. Ќека они постану гроб мога тела, како не бих после смрти никоме био на терету. “ада Юу бити прави ученик »суса ’риста (–им, 4)“. Ќакон овога ≈пископ ћилутин закЪучуЉе: „»ако немам овакве духовне снаге и моЮи, овакве молитвене ревности, свестан своЉих немоЮи, уздам се у √оспода, Љер се сила Мегова у немоЮи проЉавЪуЉе. «ато имам веру да Юе ми ќн дати вере, наде и Ъубави да на овом тешком путу заслужим живот вечни“.

“ежак Ље био и трновит пут нашег воЪеног и драгог брата и оца ≈пископа ћилутина. Ќакон веома свечане службе и надахнуте беседе у другу недеЪу „асног поста, охрабривши и поучивши своЉ верни народ, ¬ладика Ље налик на —ветог »гЬатиЉа пошао своЉим путем за –им, где су га чеЪусти болести притисле и млеле као пшеницу, примивши добровоЪно мучеништво на коЉе Ље био позван, постао Ље чисти хлеб и принос √осподу своме, коме Ље до краЉа верно служио, и  оме Ље данас отишао у вечни загрЪаЉ.

» ето, драги у ’ристу, испунио Ље и други део молитве —ветог »гЬатиЉа, да не буде никоме на терету. ƒанас он, као и током целог свог живота, ненаметЪиво и тихо одлази своме √осподу и ∆енику, коме Ље са 14. година посветио читав своЉ живот.

ƒраги ми ¬ладико, драги ми оче и брате, опрости што нисам могао физички да будем са тобом у тренуцима твога страдаЬа, а и сада када на своЉ вечни починак одлазиш, опет сам спречен, али се молим ’ристу да Юу се удостоЉити сусрета поново са тобом у незалазном дану ÷арства Ќебеског.

ќпрости и помени! ЌемоЉ нас оставити сироте, грли нас и Ъуби, молеЮи се заЉедно са Ќебеском —рбиЉом за спас нашега рода, за брод —ветосавске нам ÷ркве.

ѕоздрави нам горостасног ЌиколаЉа —рпског и громогласног ѕророка £устина ОелиЉског просеЮи за нас Ьихове свете молитве.

ѕоздрави нам и —ветога ЌектариЉа ≈гинског, твога сапатника, коЉега си много заволео и храм му подигао као треЮе велико духовно лечилиште града ¬аЪева! Ќиси дочекао Ьегово освеЮеЬе, али то Ље опет Љош Љедан додатни венац коЉи си понео, додатни бисер у круни смиреЬа и трпЪеЬа коЉом те Ље √оспод овенчао.

ѕоздравЪам те у име свога свештенства, монаштва и верног народа са ѕетог континента коме си верно апостолствовао.

”мом и срцем целиваЉуЮи твоЉу свету и измучену десницу, неизмерно ти захвалан и увек дужан, твоЉ духовни син и наЉмаЬи меРу браЮом архиЉереЉима,


+ —илуан
≈пископ аустралиЉско-новозеландски

03 / 04 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0