Srpska

ќпроштаjно слово свештенства и монашства епархиjе ¬аЪевске од Ѕлаженопочившег епископа ћилутина

3. априла 2020.

††††

 ако просвЉетитсЉа свЉетилник свЉета, како руку положит раб на ¬ладику? —а овим речима, драги наш оче и ¬ладико, ¬аш небески заштитник —вети £ован  рститeЪ излази пред —паситеЪа света. ј са коЉим речима ми, ¬аша духовна деца, да станемо пред ¬ас и да говоримо о нечему о чему нам никада нисте дозвоЪавали да говоримо Ц о ¬ама лично? ћаЬе Ље страха што треба беседити пред ¬ама Ц беседником ЌиколаЉевског кова и богомоЪачког духа Ц а више Ље несигурности због саме теме. Ѕили сте ≈пископ коЉи Ље волео празнике и прославЪаЬа, па смо заЉедно у ≈пархиЉи ваЪевскоЉ стално нешто прославЪали. ќд 17 векова слободе хришЮанства (2013), преко 10 година од обнове ≈пархиЉе ваЪевске (2016), 800 година аутокефалности —рпске православне ÷ркве (2019) и тако редом. » поред свега тога никада нам нисте дали, Љер то нисте искрено желели, да се славе ¬аши спомендани, да се пишу речи похвале о ¬ама, да прославЪамо у ¬ашу част. —ваки Ље човек таЉна, сваки велики човек Ље Љош веЮа таЉна, а ¬и сте из велике скромности ¬аше, остали таЉна за многе око вас. —тога, опростите оче и ¬ладико, на овом првенцу писаном о ¬ама у тренутку када треба да се поздравимо, када нас гуши и кочи наш привремени растанак.

 ада Ље богобоЉажЪиви четрнаестогодишЬи младиЮ ћихаило кренуо да иде уским и тешким путем монашког живота, био Ље то истински редак пут. ќваЉ луди избор, наЉлепше описуЉе песник речима коЉе се у потпуности односе и на нашег ¬ладику: ј у време Љагме о значке и прЬе, своЉе голо тело обуче у трЬе. ƒошавши у манастир  аону, млади искушеник се одмах заЪубио у оваЉ манастир, оном искреном дечачком ЪубавЪу. ћанастир  аона врло брзо постаЉе Ьегова куЮа, а он Љедан од добрих и верних слугу ЅожиЉег дома. ¬ладика ћилутин Ље до краЉа живота неизмерно волео, не само манастир  аону, веЮ уопште манастире и монаштво, тишину и броЉаницу. ¬ерни слуга ’ристов, монах ћилутин, као негда Мегов √оспод воду у вино, стрпЪиво Ље у  аони претварао земаЪску у небеску лепоту. “ако манастир  аона до тада само „средЬовековни споменик културе”, постаЉе огледало небеске лепоте и духовна лавра. «апустели сеоски поточиЮ, постаЉе мали £ордан шабачког краЉа, место у чиЉоЉ су крстионици, коЉу Ље изградио отац ћилутин, крштени многи, а крштаваЉу се исто тако и данас. ¬еЮ у овим првим монашким корацима видимо карактер овог младог монаха: био Ље храбар, вредан и са смислом за лепоту. “аЉ га смисао ниЉе напустио до краЉа, Љер Ље све чега би се дотакао, волео да украшава и уреРуЉе. —а Љеднаком Ље ЪубавЪу прилазио птици, цвету или детету, видеЮи у Ьима огледало лепоте ЅожиЉе. £ош више Ље, наравно, волео лепоту храма и богослужеЬа. ЌасмеЉан и стрпЪив, био Ље неуморни указатеЪ те небеске лепоте.

ƒруга одлика вредног каонског монаха била Ље Ьегова служба да увек, од ране младости, буде учитеЪ и духовник. Мегово учеЬе ницало Ље, не из жеЪе за знаЬем или славом овога света, веЮ из Ьегове бриге о другима, из Ьегове Ъубави према другима. ¬ладика ћилутин Ље Љедан од првих коЉи Ље у српскоЉ ÷ркви, Љош седамдесетих година прошлог века, организовао школу веронауке, тако што Ље извео шест генерациЉа и стотине младих Ъуди, коЉи су у хладу манастирске порте први пут чули за ’риста. ќви катихетски дани остаЮе наЉлепше животно сеЮаЬе многих данашЬих лекара, професора и обичних радника, коЉи сваке недеЪе испуЬаваЉу храмове широм земЪе, памтеЮи и понавЪаЉуЮи и данас наизуст речи коЉе им Ље Ьихов учитеЪ усадио у душу. ј увек их Ље учио о побожности, смиреЬу, лепоти и Ъубави. Ѕратство каонско постало Ље прозор у небо и свет многим младим душама коЉе данас, веруЉемо и знамо, детиЬски плачу за Ьим.

ќва школа веронауке и живота у ’ристу била Ље само припрема за ону праву духовну школу коЉу Ље у манастиру водио ¬ладика ћилутин.  ада Ље наша ÷рква била суочена са великим броЉем кандидата за богословиЉу, игуман манастира  аоне отвара врата за све богочежЬиве душе богослова коЉе су прошле ову специфичну духовну академиЉу. ќд тада, манастир  аона Юе увек бити кошница коЉа врви од духовности, лепоте, молитве и живота.

» колико год Ље отац ћилутин у свом манастиру био активан и предузимЪив, подЉеднако Ље толико био послушан и смирен пред своЉом —ветом ÷рквом, никада и ништа не тражеЮи од Ье, веЮ само слушаЉуЮи и радеЮи. «ато Ље требало да протекну четири децениЉе од када Ље први пут закорачио у порту каонског манстира, до оног момента када Ље позван на апостолску службу у своЉоЉ —ветоЉ ÷ркви. “ако Ље промислом ЅожиЉим ¬ладика ћилутин први епископ у нашоЉ ÷ркви посвеЮен у 21. веку.  ада историчари после нас буду помиЬали ову важну чиЬеницу, треба да знаЉу да у ЬоЉ има много више симболике и значеЬа него што се то на први поглед чини. ” мехове новог времена, било Ље потребно преточити старо вино мудрости и побожности коЉе Ље каонски духовник поседовао. Ќаша —вета ÷рква послала га Ље да пастирствуЉе на петом континенту, да тамо настави, како Ље сам волео да каже, своЉе служеЬе Ѕогу и роду. ” овом ритму Ц Ѕогу и роду Ц одзваЬа сав животни пут и труд ¬ладике ћилутина. ¬олео Ље Ѕога, био му Ље веран, али Ље одмах после тога волео неизмерном снагом и своЉ српски народ. ¬елика Ље штета што многи коЉи данас агресивно говоре против верности и Ъубави према свом народу, нису били у прилици да упознаЉу великог родоЪуба, ¬ладику ћилутина. ¬рло брзо би схватили да Ц волети своЉ народ, заправо, значи служити му и чинити да он буде боЪи и лепши. ¬ладика ћилутин Ље искрено био поносан на то што Ље —рбин, и баш зато умео Ље да цени сваки народ и сваког човека на свету, од  наде, јустралиЉе па све до јфрике, куда га Ље ЅожиЉа промисао водила. ” тоЉ Ъубави према свом народу, према српском Љезику и имену, према српским светитеЪима (име Љедног српског светитеЪа Ље и сам носио), крила се она истинска хришЮанска Ъубав, коЉа од поЉединачног иде ка општем, а од локалног ка универзалном. “ако Ље наш владика ћилутин био велики и прави —рбин, а то Ље исто што и велики и прави човек и хришЮанин. «ато ниЉе чудно што Ље и у далеком свету петог континента, свету туРем и другачиЉем, ¬ладика ћилутин оставио исто онолико трага, као и у маленоЉ каонскоЉ светиЬи. ƒа Ље оваЉ далеки пут ¬ладике ћилутина ипак био по ЅожиЉем промислу, сведоче и плодови Ьеговог тамошЬег рада. »пак Љедан плод се своЉим значаЉем издваЉа од осталих, а то Ље Љедно духовно родитеЪство коЉе Ље довело до тога да и данас ¬ладика ћилутин, у лику и делу свог духовног сина, ¬ладике —илуана, помаже и води ÷ркву —рпску у јустралиЉи. јко се икада и ичим скромни владика ћилутин дичио и поносио, то Ље онда своЉим духовним сином ¬ладиком —илуаном, коЉем Ље, са правом, увек могао реЮи: ¬и сте наша посланица, коЉу познаЉу и читаЉу сви Ъуди; коЉи сте се показали да сте посланица ’ристова, коЉу смо ми служеЮи написали не мастилом, него ƒухом Ѕога живога, не на каменим таблицама него на таблицама срца (2.  ор 3, 2-3).

¬аЪда баш због те Ьегове несагориве Ъубави према свом роду, после нешто више од три године проведене у јустралиЉи, промисао ЅожиЉа ¬ладику ћилутина враЮа тамо одакле Ље и кренуо, у Ьегово ¬аЪево. ќвде се ¬ладика ћилутин нашао у загрЪаЉу и под благословом двоЉице светитеЪа коЉе Ље посебно волео, —ветог ¬ладике ЌиколаЉа и ѕреподобног оца £устина. ѕрви ≈пископ обновЪене ≈пархиЉе ваЪевске ¬ладика ћилутин Ље, безмало децениЉе и по, неуморно радио и борио се, водеЮи се само мишЪу да угоди Ѕогу и народу, али и да буде достоЉан наследник двоЉице духовних горостаса. «а нас, Ьегову духовну децу, он Ље то несумЬиво и био. √отово се никада ниЉе могло догодити, за сво ово време пастирске службе у ≈пархиЉи ваЪевскоЉ, да ¬ладика одржи Љедну беседу, говор, Љавно обраЮаЬе или кратку поуку, а да се не позове на речи —ветог ЌиколаЉа или ѕреподобног £устина. ћи, Ьегова духовна чеда, данас бисмо тешко, од свега онога што смо научили од нашег ¬ладике, могли да раздвоЉимо шта Ље николаЉевско, шта Љустиновско, а шта Ьегово. ¬редност тог Ьеговог учеЬа можда и Љесте у томе што оно никада ниЉе било само Ьегово, Љер ¬ладика ћилутин Ље црквено живео и црквено мислио. јли ниЉе то случаЉ само са Ьеговим речима. ƒо самог краЉа свог живота, ¬ладика ниЉе имао ништа, нити Ље ишта присваЉао само за Ьегово. јли то не значи да Ље у нечему био сиромах, живео Ље и понашао се као онаЉ коЉи све има али нипта не поседуЉе. —ве своЉе духовно богатство, своЉе полувековно прегнуЮе, своЉу жртвену Ъубав коЉу Ље неуморно умножавао, своЉ дар за лепоту коЉи Ље ширио, све Ље то Љедно велико богатство коЉе Ље он оставио и своЉоЉ ÷ркви и своме народу. ѕо том труду нека га √оспод и награди.

» на краЉу οвог привременог растанка, Љедино што осеЮамо као дужност Љесте да замолимо опроштаЉ пред лицем Меговим, за све ране и проблеме коЉе смо му као некда нехотице наносили. ”з ову молбу за опроштаЉ приносимо и речи благодареЬа, коЉе данас иду из душа и срца свих ¬аших свештеника, монаха и верног народа. –ечи благодареЬа √осподу што нам Ље послао ЅожиЉег човека. ЅлагодареЬа и ¬ама, ¬ладико —вети, што сте нас чували очински, а штитили и волели маЉчински. «намо да ¬ам то ниЉе било тешко, знамо да сте све из Ъубави радили. ’вала ¬ам што сте √осподЬи били, што сте из сопственог кандила вере изливали доброту и незлобивост и у наша срца. ѕоследЬи дани ¬аши, сведоче о ¬ама оно што ниЉедна реч ниЉе кадра да искаже. —мирено сте и стрпЪиво дочекали и последЬег неприЉатеЪа, без боЉазни и страха. » онда када су нам из болнице ЉавЪали да се дешава нешто необЉашЬиво, она нека чудна игра живота и смрти, да сте кретали √осподу у наручЉе и враЮали се. ЌиЉе то за нас било ништа необично, Љер знамо да сте на тоЉ лествици измеРу неба и земЪе цео живот и ходили. —ада сте само закорачили коЉи степеник више, и из земаЪске прешли у небеску —рбиЉу, лепи и уреРени кварт ÷арства небеског. “амо где Ље непрестано ликоваЬе оних коЉи празнуЉу и бескраЉна сладост оних коЉи гледаЉу лице ЅожиЉе.

ЋикуЉ са Ьима и наслаРуЉ се и “и, добри наш оче и ¬ладико. —реЮно ти ÷арство небеско. јмин.

ƒарко АурРевиЮ, протонамесник

архиЉереЉски намесник први ваЪевски

06 / 04 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0