Srpska

¬аскрс утрнулог света

—веЮе и цвет у олтару срушеног манастира ƒолац (‘ото ∆. –акочевиЮ) —веЮе и цвет у олтару срушеног манастира ƒолац (‘ото ∆. –акочевиЮ) ††††

„—ада, када треба да сачувамо Љедни друге и себе саме, наш народ протестуЉе, Љер не може да доРе у цркву. ћи треба да се чувамо како црква не би била та коЉа би, сада, изазивала неко искушеЬе. Ќико нас не може одвоЉити од молитве у срцу и души у свом дому”, рекла Ље игуманиЉа ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе мати ’аритина за –адио „—ветигору” са ÷етиЬа.

ѕандемиЉа вируса корона ставила Ље простор  осова и ћетохиЉе у готово савршену изолациЉу. ≈тничка изолованост, страх од другога и формираЬе гета веЮ двадесет година постали су српски начин живота и модел опстанка. ƒок хришЮански свет и цела планета дочекуЉу наЉусамЪениЉи ¬аскрс у историЉи, —рби на  осову и ћетохиЉи су двоструко усамЪениЉи.  ако Ље овде било у прошлости када су се поЉавЪивале овакве или сличне болести? ѕодеЪени и закрвЪени светови “урака, —рба и јлбанаца само што нису заратили 1911. године. —ве Ље било спремно за ѕрви балкански рат, али Ље на историЉску сцену, пре Ьих и оружЉа, ступила колера и чекало се да каже своЉу реч. “урске власти су радиле, готово исто, што и ове данас: ограничиле кретаЬе, ставиле у карантин, забраниле да се Љеде сирово воЮе и поврЮе...  реч, карбон и лизол били су данашЬи асепсол, алкохол и хлор. ” ѕеЮи Ље, чини се, било наЉгоре. ѕисац и сведок ѕетар ƒ. ѕетровиЮ каже: „ќво “урци Љуначки подносе. јли видевши како —рби пиЉу ракиЉу почеше и они пити, па и неки коЉи никада нису пили. Ќеста коЬака у вароши”.  о Ље имао куЮу на селу бежао Ље тамо. ќнда се пеЮки паша присетио чудотворне иконе Ѕогородице ѕеЮке коЉа се налази у ѕеЮкоЉ патриЉаршиЉи и затражио помоЮ. ” суботу Ље било седамдесет мртвих, а прота —паса Ље са иконом и народом, у недеЪу после литургиЉе, кренуо кроз ѕеЮ. „удо се догодило и “урцима и —рбима и јлбанцима.

ѕетнаест дана пред овогодишЬи ¬аскрс игуманиЉа ’аритина узела Ље исту икону и кренула заЉедно са своЉим сестрама у литиЉу око зидина ѕеЮке патриЉаршиЉе. »шла Ље Ѕогородица и видела зид и бодЪикаву жицу. ” град ѕеЮ сада ниЉе имао ко да Ље позове, а почетком ове године Љедна светска невидЪива пошаст затворила Ље и јлбанце у своЉе домове, градове и насеЪа. —трах и свест да Ьихов здравствени систем, успоставЪен након 1999. године, никада ниЉе задовоЪио ни основне потребе, муЬевито Ље у куЮе затворио албанско становништво. ƒок гледаЉу борбу око власти и моЮи, чекаЉу да се догоди чудо и да болест проРе. ћедицински факултет у ѕриштини у шали се због непотизма зове институт за маЉку и дете. «ато се сада, са наЉвеЮим интересоваЬем гледа преко границе гета у коЉима живе —рби и Ьихови лекари. ƒанас више него икад недостаЉу протеране комшиЉе, траже се Ьихови контакти иако се веЮ 20 година мисли да Ље са Ьима заувек завршено.

Ѕака  ата ѕетаниЮ испред свог дома у ѕетричу у ћетохиЉи (‘ото ∆. –акочевиЮ) Ѕака  ата ѕетаниЮ испред свог дома у ѕетричу у ћетохиЉи (‘ото ∆. –акочевиЮ) ††††

—вет се скупио у себе и криЉе се, а показало се као правило да болест напада управо у периодима велике Ъудске моЮи и доминациЉе Љедне силе и стране. ћоЮну комунистичку £угославиЉу, предвоРену наЉвеЮим сином Ьених народа и народности, до темеЪа Ље потресао у марту 1972. године Љедан вирус пристигао са хаЯилука из ћеке. Ѕила Ље то вариола вера.

ќ ЬоЉ сведочи ћилорад √лигориЉевиЮ из Ааковице, данас избеглица у „аЉетини, у другом животном карантину. Ќа питаЬе има ли сличности он одговара:

„Ќе, бре! ¬оЉни доктори су нас ставили у карантин. “ог дана кад смо чули за заразу, увече Ље био пун корзо у Ааковици. »спаде, да и они што никада нису шетали, пожелеше да их неко види.”

—еЮа се ћилорад болне вакцине и села ƒамЉане и –атковац, потпуно изолованих од света, као и да су се у том карантину много размазили и тражили да пуше „кент”. ƒанас Ље пусто корзо и у ѕеЮи и у Ааковици, чека се да болест проРе и да се настави живот по старом. ” градске цркве овог ¬аскрса неЮе отиЮи ниЉедан —рбин. ќстале су Ьихове иконе и вера да Юе учинити чуда.

”з подршку ’уманитарне организациЉе „ћаЉка девет £уговиЮа”, коЉа и ових месеци, потпуне и двоструке изолациЉе, храни хиЪаде гладних, игуман —ветих архангела код ѕризрена, архимандрит ћихаило, обилази сироте призренске старце и оставЪа им помоЮ. —а прага старе накривЪене капиЉе испраЮа га Љедна призренска госпоРа, сигурна да ЉоЉ Ље уочи овог ¬аскрса само Ѕог помогао. ¬аскрс изолованих оставЪених и заборавЪених овде Ље нормално и природно стаЬе, па нико од бриге и посета веЮ одавно не прави никакве велике догаРаЉе. ќпштина  лина Ље у потпуном карантину, из Ье се не може изаЮи и у Ьу се не може уЮи. Ќа самом Ьеном ободу, поред магистралног пута ѕриштинаЦѕеЮ, налази се ћанастир ƒолац и спаЪено српско село истог имена. ѕалимо свеЮе на месту олтара, из рушевина штрчи гвожРе налик удици. ќстаци белих догорелих белих свеЮа говоре да овде доРу и јлбанци да се помоле Ѕогу. ћанастир из 14. века са три слоЉа живописа. ЌаЉстариЉи Ље настао одмах иза  осовске битке. Ѕио Ље ту ретки портрет Ћазара „етвородневног, то Ље онаЉ Ћазар што га Ље √оспод оживео четири дана након смрти и тако наЉавио ¬елику седмицу свога страдаЬа и васкрсеЬа. ¬аскрсли Ћазар се често приказуЉе како на позив ’риста излази из гроба, али Ље код нас мало портрета коЉи га приказуЉу као кипарског епископа.

»гуман ћихаило дели помоЮ уочи ¬аскрса у ѕризрену (‘ото ≈пархиЉа рашко-призренска) »гуман ћихаило дели помоЮ уочи ¬аскрса у ѕризрену (‘ото ≈пархиЉа рашко-призренска) ††††

„—вета ѕетка и —вети Ћазар, иако истрвених лица, чували су племенитост лаког основног цртежа, поставЪеног снажним окерним и сивим тоновима на кречноЉ подлози”, каже академик √оЉко —уботиЮ. ќваЉ портрет —ветог Ћазара и Ьегов настанак може се повезати и са ликом српског кнеза Ћазара коЉи Ље пострадао непосредно пре сликаЬа ове фреске.

—ве до 1999. године ту се за ¬аскрс одржавао велики народни сабор, а данас из рушевина израЬаЉу бледе боЉе, круне се и распадаЉу под кишом и невременом последЬи остаци ове истакнуте уметности. —а комплекса опасаног великим зидовима виде се греде уништеног села ƒолац. »з неколико димЬака типских повратничких куЮица излази дим. »зрованим, макадамским путем спуштамо се кроз клисуру у село коЉе се помиЬе Љош 1198. године у повеЪама —имеона ЌемаЬе. ќваЉ пут ниЉе обухваЮен карантином. ” ƒолац су се вратили Ъуди чиЉа су лица, као она фреска, истрвена од дугог избеглиштва и живота у непрестаноЉ опрезности, зато и неЮе да им се помиЬу имена. ¬ажниЉе им Ље да покажу сваки камен коЉи чува успомену на векове и дугу историЉу. ќсеЮа се сигурност да Юе оно што Ље претворено у прах и пепео моЮи да се обнови, макар колико и Ьихов тешки и изоловани живот. ƒонели смо им нешто лекова, наЉвише оних за повишени притисак.  ажу да их Ље корона преполовила. ѕола Ље остало у централноЉ —рбиЉи, али они су мала заЉедница, радоваЮе се ¬аскрсу. —едам километара даЪе, у селу ѕетрич према ѕеЮи, поред самог пута, живи бака  ата ѕетаниЮ. —ама, са погледом на срушену ÷ркву —вете “роЉице. »злази из куЮице у уредно двориште пуно младих воЮака и живине. Ќоси маску на лицу, има висок притисак, не може да набави лек коЉи Ље престао да се производи у „’емофарму” кад Ље ударила корона.

„Ќагрдили су ми шуму ових дана. „ула сам две моторне тестере, позвала полициЉу, звала комшиЉе католике да одемо тамо”, каже старица  ата и показуЉе руком на велике храстове забране коЉи се виде иза цркве.

¬раЮа се на праг свог дома и показуЉе сломЪене шарке на вратима коЉа не може да закЪуча. ЌоЮу их секиром подупире и затварa. ѕоред довратника Ље табла са знаком ≈вропске униЉе. ѕоздравЪамо се и честитамо ¬аскрс, коЉи Юе у оваЉ топли дом доЮи и када се склони она секира коЉа га затвара.

„—вет Ље утрнуо, Љер сваком виси мач смрти над главом”, записао Ље пророчку реченицу ѕетар ƒ. ѕетровиЮ у оном давном опису колере. ƒанас Ље цео свет утрнуо и чека чудо.

ѕолитика

20 / 04 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0