Srpska

¬идимо зато што Ѕог нас види

ƒана 2. маЉа 1999. године, у присуству великог мноштва народа обавЪен Ље чин канонизациЉе блажене старице ћатроне, подвижнице побожности ’’ века, свенародне утешитеЪке у годинама безбожништва коЉе су биле тешке за ÷ркву. ѕосебном светлошЮу блажена ’ристова угодница светли у великом збору руских светаца коЉи се заступаЉу за нас пред ѕрестолом ЅожЉим. »ако Ље од роРеЬа била лишена могуЮности да види, поседовала Ље благодатни духовни вид, дар прозорЪивости.

††††

ƒа ли схватамо шта значи бити слеп од роРеЬа, увек живети у непрозирноЉ тами? ќд тога се не може побеЮи Ц нема ничега и никога, постоЉи само бескраЉна тама, након коЉе следи вечита тама после смрти. ћатронушка ниЉе била просто слепа, она уопште ниЉе имала очи. „врсто затворени капци су заклаЬали очне дупЪе, као код оне беле птице коЉу Ље Ьена маЉка саЬала пре Ьеног роРеЬа.

” шесту недеЪу по ¬аскрсу, у ЌедеЪу о слепом, можемо чути обЉашЬеЬе √оспода о томе шта значи патЬа блажене ћатроне.  о Ље згрешио, он или Ьегови родитеЪи? Ц ученици забринуто питаЉу √оспода за човека слепог од роРеЬа (£н. 9, 2). —ве невоЪе су повезане с грехом, чак и земЪотреси, поплаве и суше дешаваЉу се због наших грехова, и постоЉи таЉанствени закон правде по коЉем се грехови кажЬаваЉу до треЮег и четвртог колена, а милост ЅожЉа према праведнику се простире на хиЪаде родова. ћеРутим, оваЉ закон Ље увек скривен и таЉанствен и треба да се чувамо тога да доносимо исхитрене закЪучке. «ар се ѕроповедник случаЉно жали на то да праведници тако често трпе невоЪе, а нечастиви живе среЮно! “о Ље тачка спотицаЬа за велико мноштво Ъуди, не само за доЉучерашЬе професионалне атеисте, коЉи су негирали постоЉаЬе Ѕога због страшне патЬе и неправде у свету, иако се у самом Ьиховом негодоваЬу може понекад видети добро слепило и несвесна тежЬа ка Ѕогу Ц наша жеЪа за савршенством и наЉвишом правдом веЮ Љесте извесна светлост ЅожЉа у нама.

ЌиЉе згрешио ни он, нису згрешили ни Ьегови родитеЪи, веЮ Ље то због тога да би се на Ьему показала дела ЅожЉа, Ц каже √оспод (£н. 9, 3). » то не значи да се неко од Ъуди раРа безгрешан, веЮ значи да Ље Ѕог бескраЉно милостив. ѕрича о праведном и многострадалном £ову представЪа сведочанство исте ове таЉне. » исто то се у потпуности односи на блажену ћатрону. ЌаЉвиша ѕромисао ЅожЉа Љесте заЉедничареЬе с Ѕогом, и оно се може дотицати човекових путева, почевши од самог роРеЬа. „Ѕог га Ље казнио,“ Ц брзу пресуду доносе равнодушни Ъуди из околине не видеЮи да га Ље √оспод посетио, или другим речима, да га Ље погледао с изузетном ЪубавЪу.  ако каже блажени јвгустин, ми видимо зато што Ѕог нас види. Ѕог нас види и жели да ми видимо Мега.

£едан младиЮ, коЉи Ље био тежак болесник, причао ми Ље како Ље у детиЬству био побожан дечак, често Ље одлазио у цркву и било му Ље дато да спозна шта Ље благодат и колико Ље √оспод милостив. ћеРутим, касниЉе му се десила несреЮа: пао Ље с дрвета и заувек Ље остао парализован. ѕрво му Ље то било неиздрживо и страшно Ц био Ље крупан и снажан, у Ьему су киптели стид и гнев. ћесец дана Ље вреРао Ѕога. «ахваЪуЉуЮи молитви схватио Ље шта му се десило. £едном Ље рекао себи: пре овог несреЮног случаЉа сам знао да ме Ѕог воли, шта се сад променило? » постепено Ље свега постао свестан. ѕостало му Ље потпуно Љасно да √а се Ѕог лично дотакао и да жели нешто да му каже кроз ову болест. » молио се да уРе у мисао ЅожЉу, у Мегову ѕромисао о Ьему и да види да не пати случаЉно. » почели су да му се откриваЉу грехови у коЉима Ље живео. “ребало Ље да их спозна, Љер Ље то било оно што га Ље удаЪавало од Ѕога. ћожда Юе неко реЮи: какве нарочите грехове може да има дечак? јли знамо да свеци приближаваЉуЮи се ’ристовоЉ светлости све више биваЉу способни да виде своЉу греховност. ѕонекад Ље говорио √осподу: „јко исцеливши се поново почнем да се удаЪавам од “ебе, више волим да се не исцелим,“ Ц и зато се ниЉе плашио чак ни смрти. Ќа краЉу краЉева, она ниЉе право зло, она нам омогуЮава да идемо код Ѕога.

 ад би човек знао, каже преподобни —ерафим —аровски, шта значи видети Ѕога, пристао би да иде до Мега кроз било какву таму. —традаЬа су различита, али Ље страх наЉужасниЉи, Љер се човек заувек лишава божанске светлости, Љер више не осеЮа везу с Ѕогом. ћноги мисле да Ље сав пут ка Ѕогу Ц сЉаЉ, мир и радост, али Ѕог давши човеку да Љедном угледа светлост, куша душу. £една Ље ствар примити Ѕога у Меговом личном откровеЬу, с радошЮу и ликоваЬем, а друга Ље Ц иЮи онако како те Ѕог води док душа не научи да смирено одговара на воЪу ЅожЉу. —ветлост коЉа сиЉа, коЉа Ље открила чудесни свет, бледи, без обзира на све наше напоре да останемо верни √осподу, и све што нам остаЉе Љесте вера. ќво искушеЬе може дуго траЉати, понекад се може смеЬивати с кратким периодима утехе, после коЉих душа ураЬа у Љош веЮи мрак.

” неким случаЉевима ова тама може бити повезана с неповоЪним споЪашЬим околностима; неслога у породици, болести, потпуни неуспех у пословима, несреЮан случаЉ. » овде се поЉавЪуЉе саблазан Ц да своЉу таму обЉашЬавамо споЪашЬим тешкоЮама. “реба да проникнемо много дубЪе од тешкоЮа земаЪског живота ако желимо да савладамо душевну таму. —амо тако се може открити тама богооставЪености распетог ’риста без коЉе нема светлости ¬аскрсеЬа. —амо на овом путу Ље душа истински може да прогледа у своЉоЉ способности да остане с √осподом, без обзира на то колико да су неподношЪиве споЪашЬе околности, у своЉоЉ способности да састрадава са свима онима коЉи седе у тами и сенци смрти.

ћатрона Ље у седамнаестоЉ години престала да хода: изненада су ЉоЉ су одузеле ноге. ƒо краЉа свог живота Ље била „седеЮа“. » Ьено седеЬе Ц у различитим куЮама, становима и подрумима где Ље проналазила уточиште Ц траЉало Ље Љош педесет година. Ќикад ниЉе роптала због своЉе болести, веЮ Ље смирено носила оваЉ тешки крст коЉи ЉоЉ Ље Ѕог дао.  ад се преселила у ћоскву почела Ље борави код родбине и познаника. ѕонекад Ље морала да живи код Ъуди коЉи су били неприЉатеЪски расположени према ЬоЉ. ” ћоскви се тешко могло наЮи место за живот, ниЉе могла да бира. ћатрона Ље скоро свуда живела без приЉаве боравка и неколико пута Ље чудом избегла хапшеЬе.

ћи живимо у посебно време и Ъудима Ље дато да спознаЉу посебне невоЪе: вечита тама, односно наЉодвратниЉе зло коЉе скривено прети души, док се до краЉа не ослободи греха, данас Ље сасвим отворено присутно у споЪашЬем свету. Ќаступа ноЮ, „веЮ Ље касниЉе него што изгледа“, што се каже. ћилиони Ъуди се раРаЉу слепи, и да ли су они или Ьихови родитеЪи криви зато што се раРаЉу и целог живота живе у тами безбожништва? » данас се чини све како би ово страшно слепило било наизглед природно за човека.

¬идеЮи ЉеванРеЪског младиЮа слепог од роРеЬа ’ристос не истиче везу измеРу греха и патЬе, измеРу греха и слепила, као што то обично чини.  аже да се то десило да би се на Ьему показала слава ЅожЉа. Ўта да чинимо, како да молимо Ѕога да бисмо били ’ристово присуство у свету, како би се Ъудима открила слава ЅожЉа?  ад нам живот задаЉе страшне ударце треба да покажемо свету како хришЮани могу да живе и како умиру Ц ако треба.

” житиЉу блажене ћатроне се наводи следеЮа прича. £едном Ље дошао милиционар да ухапси ћатрону, а она му каже: „»ди што пре, несреЮа ти Ље у куЮи! ј слепица ти никуд неЮе побеЮи, седим у постеЪи, никуд не идем.“ ќн Љу Ље послушао. ќтишао Ље куЮи, а жена му се запалила од керозина. ћеРутим, стигао Ље да Ље одвезе у болницу. ƒолази сутрадан на посао и питаЉу га: „£еси ли ухапсио слепицу?“ ј он одговара: „—лепицу никад неЮу ухапсити. ƒа ми она ниЉе рекла, изгубио бих жену, а овако сам ипак успео да Ље одвезем у болницу.“

ћатронушка Ље примала до четрдесет Ъуди дневно. Куди су долазили са своЉом несреЮом, душевним и телесним боловима. —вима Ље пружала помоЮ осим онима коЉи су долазили с лукавим намерама. Ќеки су у маЉчици видели „народну исцелитеЪку“ коЉа може да скине уроке или чини, али су после разговора с Ьом схватали да Ље пред Ьима ЅожЉи човек, и окретали су се ÷ркви и преибегавали спасоносним таЉнама. Кудима Ље несебично пружала помоЮ, ни од кога ништа ниЉе узимала. —ваки дан живота коЉи Ље проживела био Ље буЉица туге и жалости Ъуди коЉи су код Ье долазили.

Ќико не може да прогледа, нико не може да види без светлости Ц исцеЪуЉе само светлост, само Ъубав. ƒок сам у свету, £а сам светлост света Ц каже ’ристос, (£н. 9, 5) и ми треба да будемо светлост света по МеговоЉ речи, по Меговом дару, као би други прогледали. ћеРутим, нико од нас не може постати светлост док не проРе кроз сопствену таму, до таме ’ристовог  рста, а то значи Ц до светлости Меговог  рста и ¬аскрсеЬа.

£едан ’ристов поглед исцеЪуЉе Ц кад би могао да √а погледаш у очи! » кад би само могао да видиш како Ље диван твоЉ брат, твоЉ ближЬи!  ад би само могао да прогледаш и да у сваком Ъудском лицу препознаш ’ристово свето Ћице!

—а руског ћарина “одиЮ

03 / 05 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0