Srpska

ЅлаЉбург у —араЉеву 2020. и реакциЉа —рпске православне цркве

Ќамера надбискупа врхбосанског ¬инка ѕуЪиЮа да 16. маЉа, текуЮе 2020. године, одслужи мису у сараЉевскоЉ катедрали „ѕресветог —рца »сусовог“ у спомен на припаднике воЉних формациЉа Ќезависне ƒржаве ’рватске изазвала Ље реакциЉу —рпске православне цркве, преко отвореног писма и одговора архиЉереЉа ћитрополиЉе дабробосанске и сараЉевске, Меговог ѕреосвештенства митрополита ’ризостома £евиЮа.

††††

 рах неоусташке идеЉе на ЅлаЉбуршком поЪу

¬елики броЉ званичника и хиЉерархиЉски високо позиционираних представника –имокатоличке цркве у ’рвата нису до данас направили прекид са усташком прошлошЮу, нити су одбацили хипотеку зле прошлости. ѕроцесиЉе коЉе су се протеклих година вршиле у ЅлаЉбургу, као морално оправдаЬе политичког учинка Ќезависне ƒржаве ’рватске или, можда, неки би рекли, нововековног хрватског родоЪубЪа, доживеле су крах захваЪуЉуЮи реакциЉи римокатоличких европских структура. ѕерцепциЉа ƒругог светског рата, оштра линиЉа измеРу фашизма и антифашизма, историЉска припадност —илама ќсовине или антифашистичкоЉ коалициЉи, као лакмус папир потпоЪен у постЉугословенска друштва, показуЉе отворено стаЬе ствари и праве демократске капацитете поЉединаца, друштвених чинилаца и верских заЉедница.

јнтифашистичка удружеЬа у јустриЉи су означила окупЪаЬе ’рвата на ЅлаЉбуршком поЪу као недвосмислени историЉски ревизионизам, где се побиЉене усташе и домобрани, Яелати из £асеновца и других стратишта, приказуЉу као невине жртве, уз приказиваЬе нацистичких, неонацистичких и усташких симбола, коЉи нигде у свету нису пожеЪни. √радоначелник ЅлаЉбурга —тефан ¬исочниг Ље, Љош 2017. године изЉавио: „док Ље год црквени догаРаЉ немамо ништа против, али то Ље манифестациЉа радикалних десничара“, тражеЮи истовремено забрану усташких симбола. ” тадашЬоЉ ЉавноЉ расправи аустриЉски канцелар —ебастиЉан  урц Ље 2019. године рекао да Ље „закон донет због сузбиЉаЬа радикалних и екстремистичких покрета у коЉе спадаЉу и усташе“. «акон против величаЬа неонацистичких и неофашистичких покрета коЉи Ље ступио на снагу марта 2019. године утицао Ље на ствараЬе нове атмосфере: повеЮан Ље броЉ полицаЉаца и поЉачан Ље надзор на ЅлаЉбуршком поЪу. ѕрошле 2019. године ниЉе било наЉвиших представника хрватске државе и владе, веЮ су били присутни само изасланици. –имокатоличка црква у јустриЉи се дистанцирала од блаЉбуршке мисе и престала Ље да буде покровитеЪка ове манифестациЉе. «аправо она Ље на Љедан елегантан начин забранила хрватским бискупима да предводе „мисно славЪе“, тако да су хрватски блаЉбуршки комеморанти морали да се задовоЪе са свештеницима и редовницима нижег ранга.

††††

Ќаиме,  орушка бискупиЉа из  лагенфурта Ље 2019. упутила писмо ’рватскоЉ бискупскоЉ конференциЉи, коЉа Ље носеЮи организатор скупа, рекавши да „организатори нису испунили услове коЉе им Ље тражио корушки бискуп“. јустриЉским римокатолицима Ље постало Љасно да радиклана, екстремистичка и ревизионистичка политика надЉачава духовне поруке класичне хришЮанске евхаристиЉе, тЉ. да „миса на блаЉбуршком поЪу Љесте део догаРаЉа коЉи се политички инструментализуЉе и део Ље политичко-националног ритуала коЉи служи селективноЉ перцепциЉи и тумачЬу историЉе“.

ЅлаЉбург у —араЉеву Ц мало историЉе

—араЉевски надбискуп ¬инко ѕуЪиЮ и подручна му ЌадбискупиЉа врхбосанска Ље ове године изашла у сусрет „почасном блаЉбуршком воду“ да се одржи „света миса за жртве блаЉбуршке трагедиЉе“. –имокатоличке апологете сматраЉу да Ље у питаЬу искЪучиво Љедан религиозни чин, тЉ. молитва за душе „страдалих ’рвата на крижном путу“, дакле сусреЮемо се са Љедним очаЉним типом аргументациЉе коЉи заиста продубЪуЉе релативизациЉу историЉског контекста доносеЮи историЉски ревизионизам. ѕремештаЉ, тЉ. „спуштаЬе ЅлаЉбурга у —араЉево“, обавЪа се из прагматичних разлога, иако Ље миса на ЅлаЉбуршком поЪу, посматрано из позициЉе проусташких комемораната, прошле године ограничена, дакле без помпезног церемониЉала, политичких обележЉа, без бискупа, са свештеницима нижег ранга. √овори се да Юе ове године она у јустриЉи бити обавЪена на приватном поседу. —а друге стране, изгледа да су проусташки тонови код римокатоличке ЉерархиЉе у Ѕосни и ’ерцеговини очекивани, нарочито сада када Ље председник –епублике ’рватске «оран ћилановиЮ Љавним ограРиваЬем од усташке симболике и поздрава „«а дом спремни!“ послао неке друге поруке, односно када ни у јустриЉи, ни у ’рватскоЉ, ниЉе пожеЪно парадирати са пораженом идеологиЉом крваве прошлости. јли ту Ље, ето, —араЉево, и Ѕосна и ’ерцеговина коЉа Юе дочекати сентиментално криптоусташке и проусташке симболе кроз катедрално „мисно славЪе“.

Ќема сумЬе да Ље Ќƒ’ била расистичка и геноцидна творевина, држава коЉа Ље донела расне законе „ќ заштити части и крви хрватског народа“, држава сателит —ила ќсовине коЉа Ље имала концентрационе логоре и коЉа Ље организовала систематска убиЉаЬа —рба, £евреЉа и –ома. ” самом главном граду Ѕосне и ’ерцеговине усташки воРи су заиста од априла 1941. године радили по „упутима жупних уреда“, онако како Ље планирано Љош у усташкоЉ емиграциЉи, показавши практичну спрегу и повезаност са –имокатоличком црквом. —рпска православна црква Ље у лето 1941. године трпела сву жестину усташких прогона, у маЉу, Љуну и Љулу отпочела су убиЉаЬа свештеника и верног народа, као и уништаваЬе српских светиЬа и пЪачка српске имовине.

–имокатолички жупник у —араЉеву Ѕожидар Ѕрале био Ље активан у вршеЬу притисака на ћитрополиЉу дабробосанску. ѕо сачуваним сведочанствима он Ље позвао почетком маЉа 1941. митрополита дабробосанског ѕетра «имоЬиЮа и тражио да се избаци Юирилица из службене употребе, односно да се сви црквени печати и администрациЉа воде на латиници. ћитрополит ѕетар Ље тада дао своЉ познати одговор: „Оирилово писмо се не може укинути за 24 сата, а осим тога рат Љош ниЉе завршен“. »сто тако, наредних дана вршени су притисци на митрополита ѕетра да служи благодареЬе за „поглавника јнту ѕавелиЮа“. ћитрополит Ље и то одбио, оставши достоЉанствен, да не увлачи силе зла у духовну сферу, да се не додворава српским Яелатима и не понижава невине жртве. Ѕио Ље ухапшен 12. маЉа 1941. године, на празник —в. ¬асилиЉа ќстрошког. —рпски православни митрополит сараЉевски и дабробосански Ље одведен у «агреб, затим у затвор  ерестинац код —амобора, изложен тортури и понижеЬима, обриЉана му Ље дуга седа старачка брада и био Ље тучен. —ваки му се траг губи у √оспиЮу, где Ље последЬи пут виРен. ѕо ЉедноЉ верзиЉи страдао Ље у ЎарановоЉ £ами на ¬елебиту.

«а све то време римокатолички надбискуп врхбосански у —араЉеву »ван ≈вангелиста ЎариЮ писао Ље песмице поглавнику др јнти ѕавелиЮу. Ќадбискупу ЎариЮу Ље сама помисао на поглавника раРала следеЮе емоциЉе и песничке слике, коЉе су обЉавЪене у време хапшеЬа митрополита ѕетра «имоЬиЮа (Vrhbosna katoličkoj akciji, travanj-svibanj 1941, br. 4-5, 1):

„«емЪа тад не мирише Љадом,
¬еЮ сва мирише ми сва,
КубавЪу, вЉером и надом,
 ад сунце сЉа“.††

Ќадбискуп ЎариЮ Ље имао контакте са ѕавелиЮем Љош док Ље оваЉ био у емиграциЉи тридесетих година XX века у »талиЉи. —воЉу „ќду поглавнику“ написану под девизом „«а дом! —премни!“ надбискуп »ван ≈. ЎариЮ Ље обЉавио у главним сараЉевским римокатоличким новинама (Katolički tjеdnik, (1941), br. 51, 13), а она се поентира следеЮим стиховима:

„ƒоктор јнте ѕавелиЮ име драго,
»ма у Ьем ’рватска с неба благо.
Ќек “е ќн,  раЪ Ќебески, вазда прати,
¬оРо наш златни“!

«анимЪиво Ље да Ље надбискуп »ван ЎариЮ 1935. године пролазеЮи кроз православна села Ѕосанске ѕосавине изЉавио „да Ље роРен у “равнику краЉ православне свештеничке куЮе“ и „да му Ље помаЉка била —рпкиЬа“ (Novosti, br. 235, 24. VIII 1935, 3). ”мро Ље у ћадриду 1960. године, у истом граду где Ље годину дана раниЉе своЉу злочиначку душу испустио др јнте ѕавелиЮ. Ќи ЎариЮев “равник ни ѕавелиЮева Ѕрадина у Ѕосни нису далеко. «емЪаци су се добро разумели и имали Љаке сентименте Љедан за другога. »згледа да Ље под утицаЉем песмица свога претходника и садашЬи надбискуп сараЉевски ¬инко ѕуЪиЮ, родом из ѕриЉечана, месташца код ЅаЬа Ћуке, уз реку ¬рбас, коЉе гледа на другу обалу одмах где су села Ўарговац, ƒракулиЮ и ћотике, тешко пострадала од усташа непуне четири године пре кардиналовог роРеЬа.

††††

 ада се сагледа сав историЉски контекст, сасвим Ље логична и природна реакциЉа наследника свештеномученика митрополита ѕетра «имоЬиЮа, садашЬег митрополита дабробосанског, Меговог ¬исокопреосвештенства ’ризостома £евиЮа, роРеног у устаничкоЉ ¬оРеници код Ѕосанског ѕетровца, коЉи отвореним писмом упуЮеним надбискупу ¬инку ѕуЪиЮу изражава огорчеЬе хипокритичним усваЉаЬем усташког историЉског дела и присталица у хришЮанску сценографиЉу и атмосферу светог предаЬа. —уморни светски трендови историЉског ревиозионизма ƒругог светског рата и рехабилитациЉа фашизма ниЉе мимоишла ни духовну институциЉу чиЉи Ље део —араЉевска врхбосанска надбискупиЉа.

14 / 05 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0