Група универзитетских професора реаговала је поводом тамничења владике Јоаникија и седморице никшићких свештеника. Њихово обраћање јавности преносимо интегрално:
Поштовани грађани Црне Горе, ви који вјерујете и ви који не вјерујте, обраћамо вам се молбом да чујете и наш глас. Живимо у времену великих изазова. Велики изазови изискују и велике људе. Такав је наш утамничени владика Јоаникије. Зато не чуди непримјерено и сигурно неосновано привођење и задржавање Владике и никшићког свештенства. Није, наиме, случајно што је мета онај који стоји на челу свештенства и вјерног му народа, досљедно служећи Богу.
Све нас забрињава гнусни и ових дана неочекивани излив мржње и насиља. Они који бране Владику и светиње доживљавају се као непријатељи. Други, уз хемијска средства и крилатицу „поступи по наређењу”, извршавају задатак, мислећи да сила Бога не моли. Против кога и до када ће диктатура у обланди демократије тако да се понаша према своме народу? Да се код нас ништа не промијени набоље, илустративно посвједочи синоћно приказивање филма генијалног Живка Николића „У име народа”. Неки очигледно и даље мисле да би држави, а заправо њима, најбоље било без народа.
Свима су, не само у Црној Гори, познате чудодејствујуће мошти Светог нам оца Василија, слава му и милост. Кад се то зна, не чуди што је он на свој дан призвао народ, као Господ своје апостоле. И наравно, десио се још једном – народ. Материјалистички и по природним законима несхватљиво, али по духовним законима природно. Шта су могли свештеници? Да као власт игноришу народ? Не, они су пригрлили вјерни народ, и са њим, ненајављено, али потпуно безбједно, литијом освештали град Светог Василија. Своје добре намјере и хришћанску љубав посвједочио је на најбољи начин владика Јоаникије, позвао на мир и уздржаност и одазвао се позиву полиције. И умјесто да се такав човјек поштује, требало га је утамничити. Демонстрирати силу и доказати да се иза решетка може наћи свако, осим онај који треба да буде ту.
Већ дуго смо свједоци да све треба обесмислити и претворити у ништа, али ваљда не на дан Светога Василија и против свештенства. Будући да је стручна јавност подијељена око новог коронавируса, који нас је закључао и ваљда припремио за ропство с тежњом да болест постане животни стил, а да страх не напушта медијски простор, као да је маска важнија и од одијела, онда нама остаје да без сумњичавости вјерујемо једино у Бога и нашу Свету Цркву, Светога Василију и Владику.
Владико, ми немамо моћ, али се молимо да изађеш чвршћи и да нас с крстом, који ти је суђено носити, и даље предводиш. На многаја љета.
Позивамо све који имају моћ да чују глас народа и пусте нашег владику и свештенство на слободу, и да не врше насиље над вјерним народом, да не би били актери Соломонове мудре изреке „Тамо гдје крочи дрскост, ту царује бешчашће“.