Srpska

 осовска етика

Ќигде се парадокси неба и земЪе нису тако срдачно загрлили као у историЉи рода српскога. «агрлили видовданским загЪаЉем. Ќа данашЬи дан пре 550 година, наша се народна душа кроз косовски подвиг венчала са небеском правдом. ” име целог народа честити  нез се приволео ÷арству небеском. » ми смо, Љедном за свагда, изабрали небеску правду за народни идеал и постали Ьена драговоЪна жртва. ќд тада, душом —рпства постало Ље: страдати за небеску правду, и жртвовати се за Ьу.  осовски мученици, на челу са честитим  незом, своЉим светим мучеништвом повели су наш народ путем страдаЬа за небеску правду. » водили га столеЮима кроз све буре и олуЉе наше потресне историЉе. —ваки прави син рода нашег давао Ље оно што Ље наЉдрагоцениЉе на земЪи - живот, ради онога што Ље наЉдрагоцениЉе на небу - ради правде. ј по суду и по вери нашег народа и Ьегових светих, видовитих воРа, драгоцениЉе и од наЉдрагоцениЉег на земЪи Љесте небеска правда, Љер на ЬоЉ и ради Ье земЪа стоЉи и постоЉи; приволевши се небеском ÷арству, косовски су мученици жртвовали себе за небеску правду, и тиме везали земЪу са небом, осветили земЪу небом. √де су пали, ту се земЪа претворила у небо; а где почиваЉу, ту Ље свето место, Љер су мученици за божанску правду.

Ќикада наша душа народна ниЉе била тако видовита као на ¬идовдан, пре 550 година. “ог судбоносног дана, она Ље кроз светога  неза и Ьегове витезове сагледала сву истину неба и земЪе, и правом ценом оценила земаЪско и небеско царство. ќ томе народна песма потресно казуЉе и прича:

ѕолетео соко тица сива,

ќд светиЬе од £ерусалима

» он носи тицу ластавицу.

“о не био соко тица сива,

¬еЮе био светитеЪ »лиЉа:

ќн не носи тице ластавице,

¬еЮе кЬигу од Ѕогородице,

ќднесе Ље  незу на  осово,

—пусти кЬигу ÷ару на колено,

—ама кЬига ÷ару беседила:

„÷ареЋазо, честито колено!

 оме Юеш се приволети царству?

»ли волиш царству небескоме,

»ли волиш царству земаЪскоме,

—едлаЉ коЬе, притежи колане,

¬итезови, сабЪе припасуЉте,

ѕа у “урке Љуриш учините,

—ва Юе турска изгинути воЉска;

јко л волиш царству небескоме,

ј ти сакроЉ на  осову цркву,

Ќе води ЉоЉ темеЪ од мермера,

¬еЮ од чисте свиле и скерлета,

ѕа причести и нареди воЉску;

—ва Юе твоЉа изгинути воЉска,

“и Юеш,  неже, шЬоме погинути".

ј кад царе саслушао речи,

ћисли царе мисли свакоЉаке:

„ћили Ѕоже, што Юу и како Юу?

ƒа или Юу царству небескоме?

ƒа или Юу царству земаЪскоме?

јко Юу се приволети царству,

ѕриволети царству земаЪскоме,

«емаЪско Ље за малена царство,

ј небеско увек и довека ".

÷ар воледе царству небескоме,

ј неголи царству земаЪскоме.

≈то нашег народног еванРеЪа, ето еванРеЪа програма наше историЉе: жртвовали привремено ради вечнога, земаЪско ради небескога. ќво ниЉе ништа друго до наше, народно издаЬе ’ристовог ≈ванРеЪа, Љер Ље основни закон Ѕогочовековог ≈ванРеЪа ово: „јко ли зрно пшенично не падне у земЪу и не умре, Љедно остане; ако ли умре, много рода роди". Ўто важи за поЉединца, важи и за народ: ако не умре за небеску правду, не може створити велика, вечна дела, нити Юе уЮи у ÷арство небеско, где вечни живот царуЉе и влада.  роз смрт за небеску правду, улази се у праву бесмртност и божанску вечност. ¬аскрсеЬа не бива без смрти, али смрти за небеску правду, небеску истину. “акво Ље наше лазаревско, наше видовданско, наше косовско еванРеЪе!

«ашто Ље свети  нез претпоставио небеско ÷арство земаЪскоме? «ато што небеско ÷арство представЪа и Љесте ÷арство вечних божанских вредности. “у Ље све бесмртно, божанско и вечно: и правда, и истина, и Ъубав, и доброта, и радост, и живот. “у нема ничег ни злог, ни греховног, ни смртног. —ве сама бескраЉност до бескраЉности, и савршенство до савршенства. ∆ивети ради вечних вредности небеског ÷арства и умирати за Ьих Љесте суштина наше лазаревске, наше косовске, наше народне вере. “а вера синтетизуЉе све што Ље наЉузвишениЉе, наЉбоЪе, наЉсветиЉе у свима световима. «а Ьу радосно гину сви косовски витезови, сви: од честитога  неза до последЬега себра.  ада тужна царица ћилица преклиЬе свога дичног брата Ѕошка £уговиЮа да не иде у боЉ на  осово веЮ да остане са Ьом у  рушевцу, да би имала брата од заклетве, он ЉоЉ овако одговара:

„»ди, сестро, на биЉелу кулу,

ј Ља ти се не бих повратио,

Ќи из руке крсташ барЉак дао,

ƒа ми царе поклони  рушевац.

ƒа ми рече дружина остала,

√ле, страшЪивца, Ѕошка £уговиЮа,

ќн не смеде поЮи у  осово,

«а крст часни крвцу проЪевати,

» за своЉу вЉеру умриЉети ".

ј када сетна сестра свиЉе руке око врата свог наЉмлаРег брата, ¬оЉина £у-говиЮа, преклиЬуЮи га да остане са Ьом у  рушевцу, он ЉоЉ овако одвраЮа:

„»ди, сестро, на биЉелу кулу,

Ќе бих ти се Љунак повратио,

Ќи цареве Љедеке пустио,

ƒа бих знао да бих погинуо,

»дем, сеЉо, у  осово равно,

«а крст часни крвцу проЪевати,

» за вЉеру с браЮом погинути".

 ад бесмртни орао наше историЉе, ћилош ќбилиЮ, брани себе од клевете на  осовскоЉ вечери, он овако кликЮе:

„¬ала теби, славни кнез Ћазаре!

¬ала тебе на твоЉоЉ здравици,

Ќа здравици и на дару твоме;

јл не вала на таквоЉ беседи,

£ер, тако ме вЉера не убила,

£а невЉера никад нисам био,

Ќит сам био, нит Юу кад бити,

Ќего сутра мислим на  осово

«а ришЮанску веру погинути...

—утра Љесте лепи ¬идов данак,

¬идЉеЮемо у поЪу  осову

 о Ље вЉера, ко ли Ље невЉера!"

Ќо, интимни разлог због кога се честити  нез приволео небеском ÷арству, надахнуто нам казуЉу староставне кЬиге православне. ћолитве у видовданскоЉ —лужби светоме  незу наЉпотпуниЉе нам даЉу лик свете душе Ьегове. ѕо Ьима, свети  нез Ље „сачувао заповести ЅожиЉе на земЪи"; био Ље „благ, кротак, украшен незлобивошЮу, истином и правдом", био Ље „око слепима, нога хромима, потпора старима". £едном речЉу, био Ље оличеЬе свих еванРелских врлина. «ато се и определио за небеско ÷арство, Љер свака еванРелска врлина повуче мало душе у небески свет, док Ље све скупа сасвим не превуку. ∆ивеЮи еванРелским животом, свети  нез ниЉе могао не изабрати еванРелску смрт, не приволети се царству небеском. Мегово мучеништво за ’риста природна Ље последица Ьеговог живота у ’ристу. Ўто важи за Ьега, важи у веЮоЉ или маЬоЉ мери и за све косовске витезове.

јли, откуда Ьима оваква видовданска етика, овакво видовданско еванРеЪе? ќткуда? ќд родоначелника свега великог, свега узвишеног, свега наЉбоЪег, свега бесмртног у нашем народу: од —ветога —аве! ќн Ље отац видовданске етике, он Ље писац видовданског еванРеЪа.  нез Ћазар Ље на  осову изабрао и за себе и за народ исто што Ље, давно пре Ьега, —вети —ава био изабрао у ’иландару за себе и за народ. Ўта Ље изабрао? ’риста Ѕога и Мегово ≈ванРеЪе. » народ Ље радосно ишао за своЉим светим воРама: кроз земаЪско хитао небесном, кроз пролазно непролазном, кроз смртно бесмртном. » тако остваривао основну еванРелску истину: земаЪско осветити небеским, времено вечним, Ъудско ЅожиЉим. £ер Ље —вети —ава сав у томе: ’ристом Ѕогом осветити и просветити све народно: и државу, и просвету, и поЪопривреду, и занатство, и уметност, и философиЉу. ѕо Ьему, народ постоЉи да би се осветио и просветио вечном истином ’ристовом и вечним животом. Ѕез тога - народ без вечне вредности; без тога - народ Ље поворка ходаЉуЮих лешева. √инуЮи за крст часни и веру хришЮанску, косовски витезови су наЉочигледниЉе показали да Ље наш народ неустрашив носилац и бранилац светосавског еванРеЪа.

ƒа ниЉе —ветог —аве не би било ни —ветога  неза. ƒа ниЉе —ветог —аве, не би било величанствене косовске драме. Ќе треба се заваравати: своЉим првосвештеничким и државничким гениЉем, —вети —ава Ље судбински предодредио драму наше историЉе. Ќи косовска етика ни народна етика не могу се схватити ни обЉаснити без —ветога —аве. —вети —ава се не само одрекао земаЪског и приволео небесном ÷арству, него Ље и целом нашем народу удахнуо еванРелске силе да тако поступа у свим судбоносним ча-совима своЉе историЉе. ƒоказ тог:  осово! Ќема сумЬе, све што Ље велико и судбоносно у нашоЉ историЉи долази од —в. —аве, посредно или непосредно. “ако и  осово, као свеколико страдаЬе народа нашег за ’ристову веру и небеско ÷арство на трновитим путевима Ьегове паЮеничке историЉе. јко останемо верни логици чиЬеница у нашоЉ историЉи, морамо реЮи: —вети —ава Ље више него судбина наше историЉе; он Ље Ьена главна суРеница. ќдмах за Ьим - —вети  осовски  нез. ƒва лика наЉвише владаЉу нашом историЉом: —вети —ава и —вети Ћазар. ќни су у свему и на свему што Ље битно наше.

Ќаша немаЬиЮка држава почела Ље светитеЪима, а завршила се - мученицима. “акав Ље закон еванРелског живота; небеска се правда мора све-титеЪски и мученички одстрадавати. Ќа том парадоксу стоЉи вечна правда ЅожиЉа у овом нашем маленом Ъудском свету. “реба пострадати за небеску правду да би се вечно живело у небеском ÷арству. “о Ље еванРелска антиномиЉа наше светосавске, наше видовданске етике. “о Ље регулативна идеЉа наше историЉе. „им она ослаби, ми тонемо у себичност, у саможивост, у бездушност. —амо верност светосавском, видовданском еванРеЪу чува нашу народну душу од трулежи и распадаЬа у ситницама и пролазностима. Ѕез видовданске етике, наш би се народ удавио у живом песку европског релативизма, и Ьеговог роРеног брата - нихилизма, и заЉедничког им оца - атеизма, и праоца - материЉализма. —амо благи ’ристос прошируЉе мисли Ъудске и продубЪуЉе осеЮаЬа Ъудска до човечанске Ъубави и свеопштег братства. Ќа овоЉ планети има места за све народе само када се човечанство посматра са небеских, са светосавских, са лазаревских висина. ƒеси ли се да коЉи народ себичност прогласи за своЉе врховно божанство, он се претвара у Ъудождерску машину, коЉа наЉзад саму себе уништава. £ер, Ѕог на чудесан начин води народе. ќн учини да народ велики по броЉу, но себичан по души, прогута слона а задави се од комарца. «емЪа живи небом - то Ље основни физички закон. „ак и за живот Љедне травчице потребни су сунце, месец, звезде и сва небеса. ј за живот човека, потребно Ље све то, и Љош нешто несравЬено више: Ѕог! £ер, човек живи Ѕогом. „овек и Љесте човек - Ѕогом! “о Ље основни закон Ъудског живота. Куди и Љесу виша биЮа, а не бедне инфузориЉе (трепЪари), само када живе Ѕогом и небеском правдом. “о Ље врховни закон наше светосавске и видовданске етике.

ј данас?

ƒанас Ље пет стотина педесети ¬идовдан. —а високе косовске осматрачнице врши се смотра над целокупном историЉом нашом од  осова до данас. ¬рше Ље —вети —ава и —вети  осовски  нез. —ве што Ље ушло у нашу историЉу као саставни део Ьен, они мере непогрешном мером - мером видовданског еванРеЪа и видовданске етике.

јко Ље просвета, ниЉе ли испуЬена духом видовданског еванРеЪа, и видовданске етике, они Ље одбацуЉу, Љер ниЉе небеска, ниЉе истинска просвета.

јко Ље философиЉа, ниЉе ли задоЉена видовданском, небеском мудрошЮу, они Ље не примаЉу, Љер Ље као слана вода, а сланом се водом жеР не гаси.

јко Ље наука, ниЉе ли прожета смиреном истином видовданског еванРеЪа, они Ље се одричу, Љер душу народну труЉе гордошЮу и безверЉем.

јко Ље етика, ниЉе ли до Љедне душе са видовданском небеском етиком, они Ље се гнушаЉу, Љер човека претвара у скота.

јко Ље вера, ниЉе ли заснована на видовданском еванРеЪу, они Ље не признаЉу, Љер не води у небесно ÷арство.

јко Ље уметност, ниЉе ли понета видовданским заносом, они Ље одбацуЉу, Љер ниЉе косовски стваралачка и еванРелски корисна.

јко Ље култура, ниЉе ли граРена видовданском етиком, они Ље не примаЉу, Љер Ље отров за народну душу, отров коЉи труЉе све што Ље бесмртно и вечно, све што душу мами у горЬе светове, у ÷арство небесно.

ѕостоЉи само Љедна провера за све што Ље истински наше: то Ље видовданско еванРеЪе и видовданска етика. £еси ли учитеЪ, ти си заиста народни учитеЪ ако си веран видовданском еванРеЪу и одан видовданскоЉ етици. £еси ли свештеник, ти си заиста народни свештеник ако си оличеЬе видовданског еванРеЪа и видовданске етике. £еси ли воЉсковоРа, ти си заиста народни воЉсковоРа ако се непрекидно жртвуЉеш за видовданско еванРеЪе и видовданску етику. £еси ли чиновник, ти си заиста народни чиновник ако се у свом раду руководиш начелима видовданског еванРеЪа и видовданске етике. £еси ли занатлиЉа, ти си заиста народни занатлиЉа ако занат своЉ обавЪаш по правди видовданског еванРеЪа и видовданске етике. £еси ли владика, ти си заиста народни владика ако собом представЪаш живо видовданско еванРеЪе и живу видовданску етику. £еси ли државник, ти си заиста народни државник ако те у свим пословима твоЉим руководе вечна начела видовданског еванРеЪа и видовданске етике. Ѕез овог еванРеЪа и ове етике, нити Ље свештеник прави свештеник, нити учитеЪ прави учитеЪ, нити државник прави државник, нити воЉсковоРа прави воЉсковоРа. Ќити владика прави владика. Ўто Ље тело без душе, то Ље наш човек без видовданског еванРеЪа и видовданске етике. ќно што нашег човека и наш народ чини великим и пред Ѕогом и пред осталим народима Љесте ово Љедно, само ово Љедно: видовданско еванРеЪе и видовданска етика.

28 / 06 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0