Srpska

ћисиЉа Ђ—вете –усиЉеї

” данима, када православни свет обележава сеЮаЬе на просветитеЪе —ловена, у ƒржавноЉ “ретЉаковскоЉ галериЉи отворена Ље изложба ремек дела древноруске уметности, коЉа Ље по свом уметничком, просветитеЪском и мисионарском значаЉу од непроцеЬиве вредности. ќ изузетноЉ изложби, за портал ѕравославие.Ru говори √енерални директор ƒржавне “ретЉаковске галериЉе »рина Ћебедева.

Мене организаторе водила Ље иста идеЉа, као и изасланике  иЉевске –усиЉе при избору православЪа за државну религиЉу: могуЮност да се кроз наЉвише облике уметничког израза, инспирисаног лепотом божанског, пронаРе пут до духовног савршенства и у сопственом биЮу.

***

Ц »рина ¬ладимировна, изложба Ђ—вета –усиЉаї прошле године Ље била приказана у ‘ранцускоЉ.  акав Ље тада био одзив посетилаца и због чега Ље одлучено да она буде приказана у –усиЉи?

Ц —ама идеЉа о организоваЬу, тако велике изложбе, по броЉу експоната, коЉа би окупила толико ремек дела, роРена Ље давно Ц од стране наших француских колега из Ћувра. «а припрему таквог проЉекта су потрошене године: француски специЉалисти су, заЉедно са руским музеЉима, током неколико година бирали и проучавали споменике коЉи наЉадекватниЉе могу илустровати разне стране традиционалне руске духовности. —акупЪен Ље апсолутно Љединствени материЉал из наЉразличитиЉих фондова: –уског музеЉа, “ретЉаковске галериЉе, ¬ладимиро-—уздаЪског,  ирило-Ѕелозерског музеЉа-заповедника, укупно око 450 експоната из 25 наЉвеЮих музеЉа, архива и библиотека.

“о Ље резултирало приказиваЬем изложбе у оквиру √одине –усиЉа-‘ранцуска 2010. ќна Ље отворила ту годину, и без преувеличаваЬа, постала нЉазначаЉниЉи и наЉкрупниЉи проЉекат тог меРународног форума. ” Ћувру Ље изложбу посетило преко 200 хиЪада Ъуди. „ак смо и ми, специЉалисти, били импресионирани непроцеЬивом вредношЮу представЪене музеЉске збирке. Ќа Ьеном отвараЬу су били и председници две државе Ц ƒмитриЉ ћедведев и Ќикола —аркози, после чега Ље на инициЉативу ѕредседника –усиЉе, донета одлука о поставЪаЬу исте изложбе у ћоскви и ѕетербургу. ѕо први пут, наши посетиоци могу да виде сва та ремек дела заЉедно, у Љедном музеЉском простору Ц и ако буде могуЮе, у ближоЉ будуЮности Юемо то поновити.

Ц  оЉа Ље разлика измеРу Ђ—вете –усиЉеї, коЉа Ље приказана у ‘ранцускоЉ и Ђ—вете –усиЉеї, коЉа се може видети у –усиЉи?

Ц ÷иЪ експонираЬа наших ремек дела у ‘ранцускоЉ Ље био, пре свега, то, да се европска публика упозна са руском културом, коЉа им ниЉе толико позната. ” салама Ћувра, коЉе представЪаЉу своЉеврсну анфиладу, експонати су били пореРани хронолошким редоследом.

«агрузить увеличенное изображение. 640 x 426 px. –азмер файла 61888 b.
–уског посетиоца, коЉи углавном познаЉе нашу културу и историЉу, овде чека посебан вид просвеЮеЬа: радост новог упознаваЬа познатих или бар подсвесно, духом блиских поЉава. ∆елели смо да покажемо, да данас Ђ—вета –усиЉаї Ц ниЉе само фраза или идеализована представа о нашоЉ славноЉ прошлости. “о Ље национална идеЉа, коЉа се, како показуЉе наша изложба, другачиЉе разоткривала у разним периодима историЉе и у различитим аспектима наше свакодневнице: и у приватном животу човека, и у дому, храму, у односима ÷ркве и државе.

ќсим тога, на изложби у –усиЉи смо могли да представимо уникатне експонате: на пример, фреску ЂЅитка Ќовгородаца са —уздаЪцимаї из збирке ƒржаве “ретЉаковске √алериЉе.

Ц  ако сте успели да логично организуЉете експозициЉу, коЉу чини толико различитих уметничких дела, коЉа Љош и припадаЉу различитим периодима историЉе?

Ц ѕосебан задатак, пред коЉим су се нашли кустоси музеЉа, била Ље потреба да се простор доста велике Ц 2500 квадратних метара, сале “ретЉаковске галериЉе на  римском ¬алу, тако организуЉе, да то буде логично и интересантно.  ао резултат тога, наши стручЬаци су створили посебно сложену схему поставке. ” ЬеноЉ основи Ље седам тематских одеЪака.

«агрузить увеличенное изображение. 640 x 426 px. –азмер файла 67668 b.
ѕрви - Ђƒуховно роРеЬе.  рштеЬе –усиЉе и утврРиваЬе хришЮанске вереї прати изворе хиршЮанства, почев од времена светог равноапостолног кнеза ¬ладимира. ќсновни идеЉни акценат Ље овде на грандиозним «латним вратима из сабора –ождества Ѕогородице у —уздаЪу, са почетка XIII века. “у Ље представЪен и редак експонат из Ћувра - плашт са сликом ¬оскресеЬе Ц —илазак у ад. ѕо претпоставкама истраживача, оваЉ плашт Ље био део свечане одежде кнеза јндреЉа ЅогоЪупског.

÷ентрални део експозициЉе, Ђѕод покровом Ѕогородицеї, открива слику Ѕогородице као заштитнице и покровитеЪке руског народа. ” одеЪку Ђ«аступници и духовнициї су представЪене слике светих, коЉе наЉбоЪе воде схватаЬу руске духовности: —ветитеЪ ЌиколаЉ, први руски свети - кнежеви Ѕорис и √леб, чудо √еоргиЉа и змаЉа, ¬асилиЉе Ѕлажени. ѕосебан одеЪак, Ђ—вет у пустиЬиї, Ље посвеЮен култури руских манастира, коЉи су увек били центри просветитеЪства. £ош Љедан одеЪак - Ђ«емаЪско царство и ÷арство Ќебескої говори о идеалном устроЉству државе - симфониЉи ÷ркве и власти. “у Ље изложен и драгоцени оков иконе Ђ“роЉицаї преподобног јндреЉа –убЪова, коЉи Ље краЉем XVI века дат “роЉице-—ергиЉевскоЉ лаври као прилог Ѕориса √одунова.

«а средЬевоковног човека, Ље ништа маЬе важно, било и устроЉство приватног живота, коЉе се морало заснивати на истим фундаменталним вредностима. ќ томе се говори у одеЪку Ђ—вето у свакодневномї. “у се могу видети преносни иконостаси, куЮне иконе, напрсни крстови и многи други предмети. ѕоследЬи одеЪак - ЂЌебо на «емЪи –уски православни храмї открива принципе организациЉе симболичког простора у храму. “у су изложене вредне црквене утваре, велелепни иконостас ”спенског сабора  ирило-Ѕелозерског манастира из 1497. године.

–укописи средЬевековних кЬига се чак могу и прелиставати Ц свака страница Ље скенирана и доступна посетиоцима, коЉи могу да их изучаваЉу коришЮеЬем квалитетних мултимедиЉалних технологиЉа.

Ѕило нам Ље веома важно, да изазовемо емоционални утисак Ц да сваки човек, коЉи уРе у салу, одмах реагуЉе на то што види. ƒа свом своЉом душом осети, да богословЪе, било да Ље изражено ЂбоЉамаї, декоративно-занатском, или калиграфском уметношЮу Ц ниЉе спекулативни симбол, него обЉективна реалност. Ѕаш тако су стварност доживЪавали наши преци, и честица тог схватаЬа света, живи у нашем историЉском сеЮаЬу. ћислим да Юе због тога, изложба бити занимЪива како за оцрковЪене Ъуде, тако и за оне коЉи слабо познаЉу веру или црквену уметност. »скусни зналци уметности Юе оцеЬивати сложено, понекад, необично комбиноваЬе различитих уметничких дела. ≈кспозициЉа Ље поставЪена тако, да се застане, замисли, разбуди, не само ум, него и душа. ” томе Ље Ьен просветитеЪски значаЉ.

Ц  ако су представници –уске ÷ркве оценили изложбу?

Ц ”очи отвараЬа, изложбу Ље посетио ѕатриЉарх ћосковски и целе –усиЉе  ирил са супругом председника –усиЉе —ветланом ћедведевом. ”важени гости су високо оценили ниво експозициЉе и Ьену организациЉу. јли, и ми запоселни у музеЉу смо током те посете, дошли до откриЮа: ѕатриЉарх Ље потврдио да ѕовеЪа  онстантинопоЪског —абора о осниваЬу ћосковског патриЉархата, коЉа потиче из 1590. године, и налази се на изложби, ниЉе само музеЉски раритет, него и до данас деЉствуЉуЮи правни документ. “ако да планирамо да направимо копиЉу тог рукописа како бисмо га предали ÷ркви.

Ц  ако и када се може посетити изложба?

Ц »зложба траЉе од 26. маЉа до 14. августа у ћоскви, а затим се сели у —анкт ѕетербург, где Юе бити поставЪена у ћихаЉловском замку од 1. октобра до средине Љануара 2012. године. ƒа би што више Ъуди могло да посети изложбу, обновили смо такозване Ђ„етвртке до касної Ц то Љест, четвртком Юе изложба бити отворена до 22.00 (билетарница Ц до 21.00).

ѕревод ураРен cajтом –усиja.рс

29 / 06 / 2011

     оментари:

    2011-07-02
    15:37
    јнгелина ѕоповиЮ:
    »ма ли наде да Юе Љедна оваква изложба бити и у —рбиЉи??
    ƒа ли Ље приказан и –убЪов-апостол ѕавле??

    “акоРе ме интересуЉе филм ѕјƒ ¬»«јЌ“»£≈(код нас Ље приказан на ј–“-у).ћоже ли се и како доЮи до Ьега??


    — поштоваЬем јнгелина ѕоповиЮ

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0