Srpska

ќсам векова ћилешеве: —ава као мисионар

«агрузить увеличенное изображение. 700 x 505 px. –азмер файла 82295 b.
 ‘oто: www.spc.rs
‘oто: www.spc.rs
—вети —ава стиже као наЉпогодниЉа личност, коЉа има начина да савлада све препреке, било да су оне политичке, верске, па чак и воЉничке природе, што се показало више пута. —авина ∆итиЉа мало говоре и о Ьеговом раду у земЪи, уз ретке помене било чега конкретног. —тога се не може очекивати да саопште више детаЪа ни о —авином путу код угарског краЪа. ѕриликом ове посете ”гарскоЉ, о коЉоЉ биографи говоре на особит начин Ц и коЉа се обично своди само на —авино чудо са грâдом Ц вероватно Ље требало решавати положаЉ православних на простору северно од граница српске државе, простор коЉи Ље само неку децениЉу раниЉе био у саставу ¬изантиЉе и под управом ÷ариградске патриЉаршиЉе. —ад Ље бригу о Ьему могла преузети Љедино српска јрхиепископиЉа, пошто Ље географски гледано наЉближа овом подручЉу.

Ќекада Ље утицаЉ ¬изантиЉе у политичком животу ”гарске био врло значаЉан. “раЉан спомен тог угледа примеЮуЉе се на краЪевскоЉ „круни —ветог —тефана“, где Ље у емаЉлу приказан византиЉски цар ћихаило —едми ƒука са своЉим савладарем  онстантином и угарским краЪем √езом ѕрвим (1074-1077). Ћик цара ћихаила Ље веЮег формата и налази се изнад обруча круне. —авладар  онстантин и угарски краЪ су приказани ниже, на самом обручу. “име Ље прихваЮена идеЉа о ¬изантиЉи као „светскоЉ држави“ и изражено схватаЬе о зависности ”гарске од ¬изантиЉе.

ѕовлачеЬем ¬изантиЉе са простора лево од —аве и ƒунава ѕравославЪе ту стиче карактер „диЉаспоре“, а у верском погледу бар за извесно време то Ље „ничиЉа земЪа“.  асниЉе на таЉ простор продире и ту се устаЪуЉе организациЉа латинског обреда. —рем Ље требало да добиЉе латинског епископа тек краЉем треЮе децениЉе тринаестог века. Ќа подручЉу коЉе Ље некада држала ¬изантиЉа изгледа да Ље примеЬен модел као и на простору латинског царства после пада ÷ариграда у руке  рсташа (1204). “амо ниЉе могао стално боравити православни ≈пископ, али Ље могло да делуЉе православно свештенство. Ќа простору северно од —аве било Ље православних —рба кроз цео средЬи век, али се томе у досадашЬем писаЬу и размишЪаЬу не поклаЬа довоЪна пажЬа.

„ак и —авин двоструки боравак у —ветоЉ «емЪи може се довести у везу са поменутим, од ѕатриЉарха добиЉеним, овлашЮеЬима. —таЬе ѕравославЪа на том подручЉу Ље веЮ вековима тешко, пошто опасности долазе подЉеднако и од Ћатина и од »слама. ЅроЉни православни храмови, по губитку слободе, постаЉу мошеЉе, да би потом, по доласку Ћатина, били коришЮени за римски обред и тако редом. —ава стиже ту као наЉпогодниЉа личност, коЉа има начина да савлада све препреке, било да су оне политичке, верске, па чак и воЉничке природе, што се показало више пута. „»скидани“ делови ѕравославног света су препуштени своЉоЉ судбини. “ако су, на пример 1223. године (десетак година пре посете —аве) тешко страдали хришЮани у јлександриЉи.

—авиним залагаЬем, на неки начин се ови делови повезуЉу и добиЉаЉу извесну помоЮ. “у треба тражити мотиве —авиног пута бар у оноликоЉ мери колико и у ЬеговоЉ жеЪи за поклоништвом. ѕриликом првог пута дао Ље, на пример, прилог РурРиЉанском ћанастиру „асног  рста за подизаЬе зграда за становаЬе, о чиЉем постоЉаЬу ƒоментиЉан (1253) тврди: „£ош и данас стоЉе палате коЉе Ље он (—ава) саградио у спомен родитеЪа Ьегових и Ьега самог...“. ƒругом приликом Юе реЮи: „ѕриневши им части све обдари по чину Ьихове светиЬе и много злато давши у лавру —ветога —аве назва се Љедан брат од Ьих и написа у помен своЉе родитеЪе и свеЪубазног брата свога и тако у свима светим црквама по реду од √роба √осподЬег.“ ќвде се помиЬе скоро на сваком кораку —авин „благослов“ у виду даваЬа „злата многог“.

” поглавЪу где пореди старозаветног пророка ћоЉсеЉа и —ветога —аву, биограф говори и о —авином ктиторству ван српске земЪе, чега у —таром «авету ниЉе било: „ќнаЉ велики боговидац изведе »зраиЪ из ≈гипта са златом и сребром египатским; а оваЉ преподобни злато и сребро колико доби у земЪи отачаства свога све пренесе у туРу земЪу. ѕроРе истоке и западе сеЉуЮи богатство своЉе по заповести ќца небескога.“

¬ратимо се милешевском сликарству. ѕосебан избор стоЉеЮих фигура повезуЉе ћилешеву са —туденицом и ∆ичом. ” —туденици то су: —тефан ѕрвомученик, —вети Ќикола, £ован ѕретеча и —вети —ава ќсвеЮени: „ќсновна идеЉа за издваЉаЬе ове четворице светитеЪа почива на Ьиховом посебном поштоваЬу у куЮи ЌемаЬиЮа и код (тадашЬег студеничког) игумана —аве“.

” ∆ичи су опет посебно издвоЉена ова четири светитеЪа с тим што Ље предност дата —ветом —ави ќсвеЮеном и —в. —тефану Ц имеЬацима ЌемаЬиних синова, првом краЪу и првом јрхиепископу српске земЪе, ктиторима ∆иче. ” ћилешеви се истиче свети —тефан запажен и по томе што своЉим димензиЉама надмашуЉе остале фигуре у овом делу ’рама. ”Љедно, то Ље и Љедна од наЉбоЪе сачуваних фигура у ћилешеви: „ олосални лик —ветог —тефана испред Раконикона, коЉи Ље Ьему посвеЮен, упуЮуЉе на претпоставку да Ље ¬ладислав крунисан у ћилешеви.“

«анимЪив Ље однос према —ветом —ави ќсвеЮеном у ћилешеви. ќн ниЉе насликан у наосу веЮ у припрати где Ље на северном зиду исликан ред монаха и пустиЬака. ѕрикЪучен Ље композициЉи коЉу чини поворка ЌемаЬиЮа Ц ¬ладислав, –адослав, —тефан ѕрвовенчани, јрхиепископ —ава и —имеон ЌемаЬа, што може да се разуме и као Ьегово укЪучиваЬе у идеЉу посредништва пред ’ристом.

—матра се да управо сличности —туденице, ∆иче и ћилешеве упуЮуЉу на Љедну личност коЉа осмишЪава фрескописаЬе ова три храма. “о Ље могао бити само —ава. «а —туденицу и ∆ичу о томе постоЉе изричита сведочеЬа док за ћилешеву она се изводе накнадно и посредно. Ќосиоци сличности нису могли бити извоРачи сликарских радова пошто су ту у питаЬу различите групе маЉстора.

’рам у ∆ичи као седишту јрхиепископиЉе морао се разликовати од —туденице Ц ту Ље наглашена катедрална тематика (апостоли у певницама, “аЉна вечера, ЌевероваЬе “омино, ћисиЉа апостола, —илазак —ветог ƒуха...). ѕриродно Ље што и биографи наЉвише говоре о —авином стараЬу при градЬи и украшаваЬу ∆иче.

—поЪна припрата у ћилешеви на своЉим зидовима има наЉвеЮу представу —трашнога —уда у староЉ српскоЉ уметности. ѕовезуЉе се и са стаЬем бившег краЪа ¬ладислава, коЉи Ље након губитка власти, током дугог потоЬег живота Ц сматра се да Ље то траЉало око три децениЉе Ц у прилици да размишЪа о ономе шта Ље некада урадио и шта га сад сналази.

—адржина ове фреске се слаже са беседом —ветог £ефрема —ирина, коЉа се налази и по старим српским рукописима: „ќ доласку √осподЬем и о —уду.“ “у се наглашава оно што Юе током суРеЬа снаЮи свештене чинове. “ада Юе се „смутити сви чинови хришЮански“. ѕажЬа Ље усмерена на ток разлучиваЬа, коЉа Ъудима ионако тешко пада услед страха од одваЉаЬа и осеЮаЉа напуштености. ѕотом долази раздваЉаЬе монаха. “ек онда долази реч о разлучиваЬу меРу члановима породица Ц тада Юе бити одведени, анРели Юе их гонити и немилосрдно бити. „ћале фигуре тамних, набораних лица, жестоких погледа и оштрих гестова, савршено тумаче садржину £ефремове беседе... Ћепота облика и покрета жртвована Ље основноЉ особини овог недопадЪивог сликарства.“ —адржином и временски наЉближе сачувана позната паралела о овоЉ представи налази се у ЉедноЉ кападокиЉскоЉ цркви посвеЮеноЉ јрханРелима и потиче из 1212. године.

ѕомишЪа се да Ље ова представа послужила као образац и млаРем —авином биографу “еодосиЉу (почетак 14. века) при саставЪаЬу описа —трашнога суда у свом делу. “оком —авине беседе у ∆ичи (1220), изнеЮе се и мисао коЉа се тачно односи на ову сцену. ѕоглавар нове самосталне јрхиепископиЉе се обраЮа породичнима и опомиЬе их.

Ќа поменутом примеру се не исцрпЪуЉе списак подударности текстова и слике. —лично Ље и са представом —ветога јврамиЉа: „”гледах издалека човека... Ћиком веома страшна, сва обрасла густим власима, бела као снег, Љер беше сед од старости. ј власи главе и браде Ьегове беху дуге чак до земЪе и покриваху Ьегово тело као одело, а бедра му беху опасана лишЮем пустиЬског биЪа...“ “аква слика овог —ветитеЪа се среЮе и на западном зиду ћилешеве у староЉ припрати. „«а сваки лик, сваку поЉединост, могли би се навести одговараЉуЮи текстови, не као карактери веЮ као увод у ишчезла расположеЬа. «аЉеднички живот текстова и слика у нашоЉ уметности средЬега века скоро Ље нераздеЪив Ц свако насилно издваЉаЬе кЬижевности или сликарства било би само сакаЮеЬе целине.“

–аспоред фресака у ћилешеви као да Ље веЮ у фази „програмираЬа“ преживео мали „земЪотрес“ Ц неспретан распоред, сцене теку обрнутим редом, композициЉе нису ориЉентисане према току излагаЬа... –ечено Љезиком фотографског заната, милешевски распоред фресака делуЉе као „негатив“ у односу на уобичаЉени. “у се у тумачеЬу ове ретке поЉаве ниЉе отишло даЪе од констатоваЬа и набраЉаЬа примера. ћеРутим, у поЉединим приликама заступЪен Ље уобичаЉени распоред. ѕосебно место добили су монаси ѕалестине, затим ≈гипта, потом ÷ариграда и ћале јзиЉе; —вети јлексиЉ „овек ЅожЉи Ље из –има, а ¬арлаам и £оасаф су из »ндиЉе. ќчекивано Ље да —ветом —ави ќсвеЮеном буде дато почасно место и природно Ље да таЉ углед деле и други палестински подвижници.

—матра се да управо сличности —туденице, ∆иче и ћилешеве упуЮуЉу на Љедну личност коЉа осмишЪава фрескописаЬе ова три храма. “о Ље могао бити само —ава. «а —туденицу и ∆ичу о томе постоЉе изричита сведочеЬа док за ћилешеву она се изводе накнадно и посредно. Ќосиоци сличности нису могли бити извоРачи сликарских радова пошто су ту у питаЬу различите групе маЉстора.

ѕравославЪе

01 / 07 / 2011

    RSS 2.0