Srpska

√орки плодови немарности

Ѕога ниЉе могуЮе обманути.

ќваЉ свет са Ьеговим духовним и материЉалним законима нисмо створили ми. ћеРутим, док материЉалне законе узимамо у обзир макар ради сопствене безбедности, духовне законе, из неког разлога, дрско пренебрегавамо. –езултат тога Ље обогаЪиваЬе сопствених душа и душа наше деце.

—ваке године се изврши све више страшних, безумних злочина, коЉи нас воде у такве дубине Ъудске душе да и наЉпроницЪивиЉа психиЉатриЉа само слеже раменима.

∆ивимо у стаЬу наЉсуровиЉег рата, у коме воЪно или не, учествуЉе свако. ќваЉ рад воде духови таме против Ъуди и наЉсуровиЉи злочини, наЉмрскиЉи пороци о коЉима све чешЮе слушамо, Љесу проЉава таЉног, разорног деловаЬа демона. Ќемарна безбрижност у овом рату значи само брзу погибиЉу.

”право о том рату говори апостол ѕавле: Ђ£ер не ратуЉемо против крви и тиЉела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свиЉета, против духова злобе у поднебесЉуї (≈ф. 6:12).

¬еровали ми у то или не, Раво заиста као Ђлав ричуЮи ходиї (1 ѕетр. 5:8) тражеЮи кога да прогута. Ђ„овекоубица од почеткаї (£н. 8:45) мрзи човека Љер Ље човек створен по образу и подобиЉу ЅожиЉем и што, без обзира на наЉчудовишниЉе падове, може задобити изгубЪену благодат. “а могуЮност покаЉаЬа, помиреЬа са Ѕогом, посебно мучи демоне, Љер представЪа разобличаваЬе Ьихове гордости - главне препреке за спасеЬе.

ƒуша Ље призвана на светост, на свестан живот у сагласности са Ѕогом. ћеРутим, пошто поседуЉе слободну воЪу, човек Ље може усмерити како на добро тако и на штету себи. “у слободну воЪу духови таме се и труде да приклоне на своЉу страну, како би човека гурнули у пропаст. ÷иЪ демона Ље да оскврне и убиЉу Ъудске душе. Михови "наЉбоЪи" помоЮници у том страшном делу су наше маловерЉе и немарност.

—вети ќци су детаЪно описали процес увлачеЬа човека у грех и помоЮу Ьега у вечну муку. ƒемони не знаЉу наше помисли срца, али пажЪиво прате оно на шта човек обраЮа посебну пажЬу, ка чему он има природну склоност. £едан Ље од детиЬства упоран, други сластоЪубив, треЮи гневЪив... ќве особине саме по себи Љош не означаваЉу греховну наклоност, Љер упорност, одлучност у савладаваЬу тешкоЮе представЪа неопходну особину и у духовном животу... —ластоЪубЪе, у наЉвишем смислу те речи Љесте похвално, Љер ништа у свету не може да се пореди са духовном сладошЮу. Ќе кличемо узалуд у акатисту: Ђ»сусе ЌаЉслаРи, спаси ме!ї. ќвде се не говори о сладуЬавоЉ душевности, веЮ о стремЪеЬу ка наЉвишоЉ духовноЉ сладости, живом општеЬу са Ѕогом... „ак Ље и гнев у нас положен од стране “ворца као ефикасно средство одбациваЬа свега нечистог и греховног.

ѕримеЮуЉуЮи у човеку Љедне или друге склоности, демони постепено, таЉно, преко греховних помисли и осеЮаЬа те склоности изопачуЉу и преко Ьих увлаче човека у пропаст.

≈то зашто Ље важно веЮ од школске клупе учити децу трезвености, пажЪивом и свесном односу ка унутрашЬем животу, чврстом схватаЬу шта Ље добро, а шта зло. —ваки човек Ље, независно од пола, друштвеног порекла, способности и карактера призван да стоЉи на стражи сопственог срца. » оно што се догаРа у души треба да буде оцеЬено и осмишЪено на одговараЉуЮи начин.

ƒакле, нама непрестано приступаЉу греховне помисли и осеЮаЬа, понекада потпуно бесмислена, дивЪа и застрашуЉуЮа. “ако на душу делуЉу демони - духови таме. Михов утицаЉ не може избеЮи ни Љедан човек. ќваЉ утицаЉ се у светоотачкоЉ литератури назива прилог. ћеРутим, колико год мрске, гадне и страшне биле мисли и осеЮаЬа коЉа се ЉавЪаЉу у души, не треба их се боЉати. ” самом прилогу Љош увек нема греха и за Ьегово поЉавЪиваЬе у души човек не носи одговорност пред Ѕогом. ќвде Ље време да се одбаци грех и сва пажЬа обрати Ѕогу, Љер без молитве, без помоЮи ЅожиЉе ни Љедан човек ниЉе у стаЬу да се носи са деловаЬем зла. —амо помислите: демони живе хиЪаде година, ништа не заборавЪаЉу и непрестано се усавршаваЉу у погубЪиваЬу Ъуди. ќни веома лако могу обманути, завести сваког човека, чак и наЉпаметниЉег, и на краЉу краЉева убити га, Љер то и само то и чини Ьихов циЪ. ≈то зашто —вети ќци говоре да Ље опасно чак и задржати пажЬу на греховним осеЮаЬима и мислима. Ќеопходно Ље одмах одлучно одбацити их и свом душом се обраЮати Ѕогу. » другога пута нема!

—ледеЮа етапа увлачеЬа човека грех назива се спаЉаЬе. ќвде веЮ делуЉе сам човек и ово дело Ље повезано са греховном воЪом. Ќа овом стадиЉуму пада човек показуЉе интересоваЬе за греховне слике, осеЮаЬа и мисли коЉе се ЉавЪаЉу у ЬеговоЉ души, обраЮа на Ьих пажЬу, плаши се, смуЮуЉе се од деловаЬа демонских сила, почиЬе са Ьима да разговара, спори, заплиЮе се и помрачуЉе више него раниЉе... »ли обрнуто, почиЬе да саосеЮа са тим помислима, наслаРуЉе се Ьима... —ве то Ље почетни степен греха, неприметан за Ъуде коЉи га окружуЉу и што Ље наЉгоре - често непрепознат и од стране самог човека. Ќишта не знаЉуЮи о деловаЬу демона, човек просто не може да схвати оно што се са Ьим догаРа, и сам не знаЉуЮи, наставЪа да се увлачи у грех. ѕрви знак припаЉаЬа греху Љесте прекор савести. Ќеопходно Ље обавезно се покаЉати и исповедити, ако се догодило да саосетиш са греховним помислим или напротив, упаднеш у униниЉе, тескобу због Ьиховог деловаЬа.

јко Ље човек показао велику безбрижност и лакомисленост, ако он веЮ директно ступа у контакт са греховним мислима и осеЮаЬима, слаже се са Ьима, таЉ степен греховног пада назива се слагаЬе. ƒемони као да срастаЉу са човеком, а сам човек веЮ стреми, макар и несвесно, да испуни демонску воЪу.

—ледеЮи степен Ље - поробЪеност. “о Ље стаЬе као човек очигледно, у речима и поступцима греши, и иако почиЬе да схвата да се Ьегов живот разара због тога, веЮ ниЉе у стаЬу да ништа измени самостално. Ќа том стадиЉуму човек тако сраста са грехом да без Ьега не може замислити своЉ живот. јко прекине да греши, цео свет му Юе се учинити мрачан, бесмислен и празан. » чак када човек покушава да се противи, бори са грехом, пада опет и опет, долазеЮи понекад до моралне изнемоглости.

ѕоследЬи, наЉопасниЉи степен развоЉа греха Ље страст. „овек Ље потпуно роб греха и таЉ грех га вуче у смрт. Ўтавише, преко човека поседнутог страшЮу демон се труди да убиЉе што Ље више могуЮе Ъуди. “ако експлодираЉу бомбе у метроу, ученици у одеЪеЬу убиЉаЉу учитеЪе и другове, мужеви убиЉаЉу жену и децу, а затим себи испаЪуЉу метак у слепоочницу... ѕримера, аваЉ, има више него довоЪно.

Ѕорба са грехом Ље невероватно тешка, а последице страсти увек мучне. » што се грех дубЪе укоренио у човеку, тим Ље теже избавити се од Ьега. ћеРутим, по учеЬу ÷ркве, стражеЬе над собом и одсецаЬе греховних помисли не тражи краЉЬе напоре. “о Ље заиста Ђлаки Љарамї и среЮан Ље човек коЉи Ље што раниЉе познао и заволео Ѕога и уз Мегову помоЮ проводи живот пажЪив и трезвен.

ƒуховни рат Ље у Љеку, невидЪива борба се води са незапамЮеном суровошЮу и стотине хиЪада Ъуди гину у том раду. Ќаша деца су лишена основних знаЬа из "граРанске обране". » у томе Ље, наравно, кривица нас одраслих.

„ини се да Ље време више него озбиЪно говорити о увоРеЬу новог предмета у школе: основе духовне безбедности.

“о не значи да Ље дечицу неопходно плашити причама о суровостима тог духовног рата коЉи се непрестано води против човека. Ќе значи да Ље неопходно откривати ужасаваЉуЮе детаЪе те борбе... јли само постоЉаЬе тог рата треба да им Ље познато веЮ од раног детиЬства, и по мери одрастаЬа треба да постепено откриваЉу и реалне слике тог суровог рата, коЉи односи много живота, често просто због незнаЬа и немарности.

” том рату су сви без изузетка. ѕитаЬе Ље само у ком облику - у улози беспомоЮне жртве или наоружаног воЉника, Ђопасаних бедара истином ... обученог у оклоп правде... са кацигом спасеЬа... са штитом вере и мачем речи ЅожиЉеї (види ≈ф. 6:13-17). Ќеопходност такве "милитаризациЉе" ниЉе безумни хир свештенства, веЮ питаЬе живота и смрти, питаЬе опстанка у наше болесно, безумно време. ”згред, веЮ за време  рштеЬа човеку се обЉавЪуЉе да Ље он постао ’ристов воЉник и да само од нас зависи колико Юемо остати верни том високом зваЬу.

ћоже се учинити да Ље наш циЪ васпитаваЬе у деци суровости, безосеЮаЉности и равнодушности у вези са свим што Ље Ъудско, душевно. јли ниЉе тако. ÷иЪ ÷ркве Ље - усадити схватаЬе о истинскоЉ доброти, заштити децу, па и одрасле такоРе, коЉи су лишени елементарних знаЬа о духовном рату, од пропасти "због неопрезности". ÷иЪ духовног образоваЬа се и састоЉи управо у томе да детету пренесе Љедноставну истину: потпуни, здрав и радостан живот могуЮ Ље само у сагласности, Љединству са Ѕогом. ќн Ље благ и исувише Ље висока цена питаЬа да се допусти нашоЉ деци да достигну ту истину методом супротног деловаЬа . ЅоЪе да нам онда обесе Ђкамен воденички о врат Ьегов, и да потонемо у дубину морскуї (ћт. 18:6)...

Ќаша дужност Ље да научимо децу да чуваЉу чистоту душе. «а то Ље неопходно да ми одрасли кроз сопствено искуство усвоЉимо поЉам чистоте и предамо деци не само посредством речи, веЮ личним живим примером. ¬ремена за размишЪаЬе и безбожне педагошке експерименте више нема. ¬идеЮи духовно распадаЬе друштва, време Ље да престанемо да "проналазимо топлу воду" и обратимо се благодатном, животворном искуству ÷ркве.

» хаЉде да запамтимо: док ми размишЪамо да ли треба или не треба учити децу основама духовне безбедности, са Ьима се тихо и неприметно за Ъуде око Ьих, у уму и осеЮаЬима води разорни рад, са Ьима говоре они коЉе чак и не видимо, али коЉи свесно трагаЉу и, нажалост, налазе средства за пропаст. ƒемони посматраЉу, стрпЪиво бираЉу Ђиндивидуални прилазї за нашу децу, ступаЉу са Ьима у тесно дружеЬе, а затим... ј затим наша деца скачу кроз прозор, умиру због предозираЬа, налазе се на клупи за оптужене... » сви у недоумици узвикуЉу: Ђ ако се ово могло догодити?!ї

≈то тако... «бог наше немарности и невероваЬа у ќнога,  о се не зове случаЉно —паситеЪ.

ѕревод са руског: —таноЉе —танковиЮ

02 / 07 / 2011

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0