Srpska

ќдбраЬени наши манастири

«агрузить увеличенное изображение. 468 x 468 px. –азмер файла 83087 b.
£една важна дипломатска битка ових дана извоЉевана Ље за —рбиЉу и Ьену културу. ¬еЮ треЮи пут одбиЉен Ље покушаЉ да се четири велика културна добра Ц ѕеЮка патриЉаршиЉа, ¬исоки ƒечани, √рачаница и Ѕогородица Кевишка у ѕризрену Ц уместо „средЬовековни споменици на  осову (—рбиЉа)”, прогласе само „средЬовековним споменицима  осова”. ќчигледно да Ље политика дубоко умешала прсте на 35. редовном годишЬем заседаЬу  омитета за светску баштину ”неска у ѕаризу, а за овакво преименоваЬе посебно су се залагале ‘ранцуска, ЎваЉцарска и Ўведска. ћеРутим, ми смо имали подршку десет земаЪа: –усиЉе,  ине, Ѕразила, £ужноафричке –епублике, ≈гипта, ћалиЉа, ≈тиопиЉе, ЌигериЉе, ћексика, “аЉланда и  амбоЯе. ” поменутом комитету, коЉи чини двадесет Љедна држава, приликом гласаЬа изостала Ље двотреЮинска подршка овом по нас поразном предлогу.

Ќаша делегациЉа, на челу са —лаРаном ѕрицом, заменицом помоЮника министра за мултилатералу, спречила Ље доношеЬе те неприхватЪиве одлуке коЉа значи непоштоваЬе и кршеЬе правно важеЮих резолуциЉа —авета безбедности ”Ќ, као и ниподаштаваЬе чиЬенице да Ље држава —рбиЉа чланица ”неска.

Ц »стицали смо да Ље непримерено да се Љедном одлуком потпуно негира и не поштуЉе историЉско право —рбиЉе, не само као државе, веЮ и —рпске православне цркве. —ампредлог потпуно Ље избрисао и име —рбиЉе из имена културних добара, али и навоРеЬе —рбиЉе као државе коЉа Ље дужна да, према  онвенциЉи ”неска, у пуноЉ мери сараРуЉе с надлежним телима у циЪу заштите и обнове ових манастира, што она и чини. ” пратеЮем документу прихваЮено Ље и наведено да Ље —рбиЉа редовно подносила извештаЉе о стаЬу ових добара, да Ље сараРивала са ”неском, као и с другим државама. ѕодсеЮала сам да су ти манастири и цркве обнавЪани и новцем —рбиЉе и меРународне заЉеднице, те да, у складу с –езолуциЉом 1244 —Ѕ, присуство ”нмика и  фора мора да обезбеди Ьихову пуну заштиту Љер Юе се у супротном граРани ових земаЪа питати зашто би константно плаЮали Ьихово скрнавЪеЬе и рушеЬе Ц каже за „ѕолитику” —лаРана ѕрица.

 онвенциЉи за светску баштину ”неска приступило Ље 187 држава, а 21 Ље у веЮ поменутом комитету за светску баштину, за чиЉе чланство се —рбиЉа веЮ кандидовала, и нада се избору на √енералноЉ скупштини ”неска, у октобру. “о би за нас било изузетно важно, Љер само чланице  омитета учествуЉу у расправама по свим тачкама дневног реда и у доношеЬу свих одлука.

ѕрема речима наше саговорнице, борба за српску културну баштину траЉала Ље две недеЪе, и у Ьу су били укЪучени и министар ¬ук £еремиЮ, друге дипломате, представници —ѕ÷-а, те наши експерти за ову област. ƒелегациЉу су чинили и генерални секретар националне комисиЉе за ”неско £асна «рновиЮ, саветник у ћинистарству споЪних послова на одеЪеЬу за ”неско Ќада ƒрагиЮ, представнице «авода за заштиту споменика културе —рбиЉе, амбасадорка –епублике —рбиЉе при ”неску «орица “омиЮ и саветник ћариЉа јнтониЉевиЮ.

Ц ” неколико разговора с делегациЉом ‘ранцуске са жаЪеЬем сам, као Ьихов некадашЬи Рак и стипендиста, констатовала да ова држава треба више и боЪе да разуме суштину овако неприхватЪивог односа. ‘ранцуски стручЬаци су у прошлим вековима свету открили величанственост тих манастира и фресака ¬исоких ƒечана, √рачанице, али и других споменика с наших простора. —еЮам се да сам упорно понавЪала причу о француским стручЬацима коЉи су отомански малтер чистили рукама да не би оштетили фреске √рачанице. ƒа су их прецртавали и односили да их покажу читавом свету. –азумем политику и право било коЉе земЪе да донесе одлуку о признаЬу или непризнаЬу неке државе, али Ље неприхватЪиво да нам се одузима историЉа, да нам се секу корени, да нам се грубо, из политичких разлога, оспорава чак и идентитет Ц с нескривеним емоциЉама говори —лаРана ѕрица.

ѕодсетимо да Ље поред других добара, —рбиЉа Ље, као чланица ”неска и држава страна уговорница  онвенциЉе за светску баштину, увела 2004. године на листу светске културне баштине наша добра на  осмету. ћеРутим, након варварских рушеЬа и паЪеЬа наших цркава и манастира, на предлог —рбиЉе 2006. године,  омитет одлучуЉе да ова добра додатно уведе на листу светске баштине у опасности.  ако Ље Љош обЉаснила наша саговорница, оваЉ догаРаЉ у ѕаризу био Ље покушаЉ да нам се на наЉгрубЪи начин оспори не само историЉа, веЮ и наше присуство на териториЉи  осмета, и да се на наЉгрубЪи могуЮи начин прекрши свака веза —рбиЉе са овим поднебЪем и са сопственим културним наслеРем.

Ц ЌеприхватЪиво Ље да се споменици хришЮанства, коЉи се налазе на листи светске баштине у опасности, политичким одлукама  омитета, коЉи за то нема мандат, приписуЉу у наслеРе другима. »нсистирала сам на томе да  омитет не може и не сме да прекорачуЉе своЉ мандат, и не може да расправЪа, Љер ниЉе позван, о било чиЉем териториЉалном интегритету и суверенитету. ѕодсеЮала сам на то да Ље —рбиЉа увек настоЉала да буде конструктивна и да Юе то чинити и убудуЮе, али да никада неЮе прихватити да буде оспорена готово хиЪадугодишЬа припадност ових манастира средЬевековноЉ —рбиЉи, а пре свега —рпскоЉ православноЉ цркви, истиче ѕрица, додаЉуЮи да Юе нашоЉ држави бити потребно много више дипломатског и политичког ангажмана до наредне годишЬе седнице  омитета, у —анкт ѕетерсбургу, и да то што Юе –усиЉа председавати значи да Юе нам позициЉа бити далеко боЪа.

—рбиЉа Юе помно пратити коЉих Юе девет земаЪа бити нове чланице  омитета за светску баштину, за шта се и сама кандидовала. ј, како сазнаЉемо, меРу даЪим дипломатским акциЉама биЮе и озбиЪна реаговаЬа на све ово што се догодило у ѕаризу.

ѕолитика

04 / 07 / 2011

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0