Srpska

ќсам векова ћилешеве: ” знаку –уса

ћного шта су ƒоментиЉан и “еодосиЉе преЮутали о —ави, па би према Ьима испало да Ље он по преласку у велики грчки ћанастир ¬атопед „заборавио“ руски ћанастир коЉи га Ље први примио, а то би било неповоЪно по —аву, познатог по своЉоЉ добродетеЪи за скоро све манастире —вете √оре. ѕреко ћилешеве, добиЉен Ље Љош Љедан детаЪ —авиног рада, коЉи сведочи да преласком у ¬атопед везе са –усима нису прекидане.

¬редноваЬе светитеЪа, ако се о томе уопште може говорити Ље различито у поЉединим приликама. “ако, из Љеданаестог века потиче „ранг“ листа учитеЪа и отаца цркве Ц £ован ƒамаскин, ћаксим »споведник, £ован «латоуст,  ирил јлександриЉски, √ригориЉе ЌазиЉанзин, ¬асилиЉе ¬елики, јтанасиЉе јлександриЉски, ƒионисиЉе јреопагитски...

«натан део живота —ава проводи у —ветоЉ √ори, али код израде милешевских фресака далеко Ље више везан за —вету «емЪу, што Ље нека врста Ьеговог завештаЬа коЉе сведочи о дубокоЉ везаности за светилишта и подвижнике ѕалестине.

«а разлику од јтоса, при посетама светиЬама »стока током своЉа два боравка у ѕалестини, поред поклоЬеЬа библиЉским местима, —ава се среЮе и са светим моштима. Мих —вета √ора као да нема. ѕоред тога, —ави се током посете и ѕалестини и ÷ариграду указуЉе прилика да куповином набавЪа свете мошти коЉе и доноси у земЪу. ќ моштима се говори и када —ава на самрти шаЪе у своЉе отачаство драгоцености набавЪене током последЬег путоваЬа. ѕриметно Ље да се мошти светих више истичу код “еодосиЉа него код ƒоментиЉана.  ао да Ље “еодосиЉе маЬе у духу —вете √оре? “еодосиЉе се у том погледу показао као практичниЉи и „конкретниЉи“ од ƒоментиЉана.

ѕримеЮуЉе се „агресивност“ —аве при набавци моштиЉу: „ћноге свете мошти по манастирима и у £ерусалиму и од патриЉарха затраживши и купивши... доРе у град звани јкр и ту остаде док што часно и свето не наРе и не купи... и непрестано тражеЮи свете мошти, куповаше и од цара моЪаше... доРе у £ерменску да тражи мошти светих... даваше да му се набаве свакакве употребне ствари и часни црквени сасуди и увек тражеЮи свете мошти куповаше...“ ƒок “еодосиЉе истиче ревност —аве у набавЪаЬу моштиЉу, ƒоментиЉан се више занима за —авине сусрете са искусним старцима и познатим духовницима.

ƒелом свог биЮа —ава стално остаЉе веран аскетском идеалу своЉе младости: „¬аспитаЬе пустиЬско из младости научивши се тегобном путу √осподЬем, не трпеЮи обичне службе опет зажеле на пустиЬско прохоРеЬе.“ —а тим у вези, вероватно Ље и избор Ьеговог наследника на трону Љерараха —рпске ÷ркве, јрхиепископа јрсениЉа, коЉи насупрот неуморном светском путнику —ави никад ниЉе одлазио из ∆иче, где Ље у своЉе време замонашен.

ƒо 1938. године руски светитеЪи Ѕорис и √леб су и за учене посетиоце ћанастира ћилешеве били само непознати млади мученици, приказани на северозападном пиластру. “е године Ље, из –усиЉе избегли научник ЌиколаЉ ќкуЬев, на основу запажаЬа да су им тунике веома сличне онима коЉе носе –адослав и ¬ладислав, синови краЪа —тефана ѕрвовенчаног, што Ље значило да су и ови непознати свеци владарског рода. —тога Ље руски научник изнео тезу да Ље ту реч о руским првомученицима Ѕорису и √лебу.  ао што често у нашоЉ науци бива, теза Ље преЮутно прихваЮена. ќни су веЮ раниЉе били поштовани у ÷ариграду, где Ље постоЉала и црква Ьима посвеЮена. ѕомиЬу се и у оновременим месецословима под тим даном, а према рукопису ћанастира ƒечана насталом краЉем тринаестог века, зна се и за Ьихове службе код —рба.  ао двоЉица од дванаест синова руског кнеза ¬ладимира (¬асилиЉа), страдали су у сукобима до коЉих долази после очеве смрти (1015).

—лика из ћилешеве била Ље повод за мисао: „ олико су милешевски маЉстори повлачили паралелу измеРу небеске и земаЪске хиЉерархиЉе, види се наЉбоЪе по Љедном упореРеЬу: два млада света кнеза, —вети Ѕорис и —вети √леб имаЉу исту ношЬу као донатор краЪ ¬ладислав“. ќба су Љеднаких ставова, држе крст у левоЉ а мач у десноЉ руци, имаЉу исту одеЮу, обуЮу, капе... «начаЉ се истиче смештаЉем представе и скоро истоветном одеЮом са синовима краЪа —тефана ѕрвовенчаног.

 ао и много чега другог, и уношеЬе ове представе у сликани садржаЉ ћанастира ћилешеве везуЉе се за рад —ветога —аве: „ЌесумЬиво да Ље —авин захтев пресудно утицао да се у ћилешеви Љедини пут у српскоЉ уметности поЉаве ликови руских мученика кнежева Ѕориса и √леба.“ —мело Ље, за стаЬе очуваности фрескосликарства код —рба, реЮи да Ље то „Љедини пут“. ќвде Ље слика Ѕориса и √леба пандан великоЉ представи —ветог јрхиРакона —тефана, патрона српске државе. —лично Ље са Ьиховим ликовима у рускоЉ уметности. ќд значаЉа Ље трагаЬе за начином како су ови руски свети доспели у ћилешеву.

ќд важности за општу историЉу су забележена данас тешко читЪива Ьихова календарска имена Ц –оман (Ѕорис) и ƒавид (√леб).  од –уса се примаЬем хришЮанства устаЪуЉе и пракса коришЮеЬа календарских личних имена. —рби су, и поред примаЬа хришЮанства, задржали и своЉа раниЉа словенска имена, о чему довоЪно Љасно говори и пример ЌемаЬине породице. ЌиЉе то текло Љедноставно. ѕримери постоЉаЬа двоЉних имена код —рба у средЬем веку сведоче да Ље постоЉала и упоредна тежЬа да се преРе само на коришЮеЬе календарских. »наче тиха борба Ц уз повремена оживЪаваЬа Ц измеРу ова два принципа код —рба траЉе кроз целу историЉу —рпске ÷ркве.

” новиЉе време настанак Љединственог феномена  рсне —лаве као годишЬе светковине, коЉа постоЉи само код —рба, доводи се у везу са овом праксом. ”воРеЬе искЪучиве примене календарских имена донело би прославу само имендана као личног празника Ц како се то веЮ десило код других православних народа.  од —рба то ниЉе било могуЮе и зато Ље код Ьих —лава, као заЉедничка породична светковина, заменила поЉединачно обележаваЬе имендана.

Ќе може се ту избеЮи ни помен боравка младога —аве у руском —ветогорском манастиру Ц обитеЪи коЉа Ље у оно време имала своЉе специфичности, данас занемарене. Мегов углед тада ниЉе био велики. ќн ниЉе поменут у протатском акту, поводом молбе —ветогораца да се запустели ћанастир ’иландар уврсти меРу „разноЉезичним“ манастирима, где су тада наведени само амалфитски и грузиЉски манастир. „ћи, знаЉуЮи да Юе ови манастири од стране ћанастира ¬атопеда бити оставЪени да потпуно пропадну и са лица земЪе нестану, и да Юе у Ьима сасвим престати и помиЬаЬе блаженопочивших царева и стараца коЉи су их раниЉе уз напоре били подигли, приРосмо ЪубЪеном приЉатеЪу силнога и светога царства ти и Ьеговом сину монаху господину —ави молеЮи их да Ьих двоЉица приме ове манастире као Ьихово власништво и по своЉоЉ воЪи их обЉедине у Љедан ћанастир као што постоЉе и други разноЉезични манастири царства ти на овоЉ гори царства твога, као што су ивирски и амалфитански.“

” одлуци цара се тим поводом говори слично: „—ви се у ЉедноЉ жеЪи сложише, да Ьих двоЉица бивши велики жупан монах господин —имеон и Ьегов син господин —ава ова светилишта о свом трошку обнове, или боЪе реЮи из темеЪа поново саграде и обЉедине у Љедан манастир коЉи би служио за примаЬе оних из српског рода коЉи монашки живот буду одабрали, баш као што на тоЉ гори постоЉе манастири ивирски и амалфитански, ослобоРени од сваког старатеЪства па чак и власти прота те горе.“

ѕоред тога, руски манастир Ље посвеЮен светитеЪу што значи да Ље по рангу „нижи“ од оних коЉи су посвеЮени ѕресветоЉ Ѕогородици, што Ље случаЉ са веЮином светогорских манстира. “ако ’иландар веЮ на самом почетку „одскаче“ као обитеЪ и посветом и убраЉаЬем у „разноЉезичне“ манастире. ƒесило се то и пре Ьеговог проглашеЬа царским ћанастиром са посебним овлашЮеЬима у односу на друге обитеЪи тог ранга.

ћного шта су ƒоментиЉан и “еодосиЉе преЮутали о —ави, па би према Ьима испало да Ље он по преласку у велики грчки ћанастир ¬атопед „заборавио“ руски ћанастир коЉи га Ље први примио, а то би било неповоЪно по —аву, познатог по своЉоЉ добродетеЪи за скоро све манастире —вете √оре. ѕреко ћилешеве, добиЉен Ље Љош Љедан детаЪ —авиног рада, коЉи сведочи да преласком у ¬атопед везе са –усима нису прекидане. ѕотом, русизми по српским рукописима, насталим у то време, сведоче да су српско-руске везе биле далеко живЪе него што се обично мисли. «атим, ту Ље и питаЬе сличности милешевске слике са представом ових руских светитеЪа на руским иконама. ƒа ли Ље та сличност дошла само преко —авиног сеЮаЬа и памЮеЬа, или Ље ту пред маЉсторима постоЉао веЮ готов извесни иконографски „предложак“?

ќ —авином доласку, боравку и монашеЬу у руском ћанастиру говоре оба Ьегова биографа. ѕрича Ље на први поглед Љедноставна, а децениЉским понавЪаЬем кроз литературу постала Ље веЮ „уходана“. “ако ƒоментиЉан долазак —авин везуЉе са ЅожЉим деловаЬем: „”веде га у —вету √ору своЉу и усели га у дом светог ѕантелеЉмона у рушски манастир...“

“у Ље по доласку воЉне потере, послате по очевом налогу да га пронаРе и врати куЮи, млади –астко по Љеднима замонашен, полутаЉно и на брзину, по другима ту Ље само пострижен да би монашеЬе било обавЪено касниЉе. «бог разлика у сведочеЬу ƒоментиЉана и “еодосиЉа оваЉ део текста оцеЬен Ље као важан и од интереса чак и при изучаваЬу односа ƒоментиЉана и “еодосиЉа. ќсновни проблем Ље у томе што се казиваЬе ƒоментиЉана у Ьегова два списа разликуЉе. ” ∆итиЉу —ветога —аве (1253), монашеЬе Ље извршено у ¬атопеду, док према ∆итиЉу —имеона (1264) од истог писца то Ље обавЪено у –усику. —тиче се утисак као да би ƒоментиЉан при неком новом писаЬу друкчиЉе поступио. ” овоЉ заЉедници —ава не остаЉе дуго. ѕоводом празника ЅлаговештеЬа ѕресвете Ѕогородице, позван Ље на славу ћанастира ¬атопеда, да би ту и остао.

—размерно кратак боравак —аве у руском ћанастиру, вероватно Ље разлог да га брат —тефан у очевом ∆итиЉу и не помиЬе. ѕо Ьему, потера Ље од куЮе одбеглог –астка пронашла у ¬атопеду. ѕошто он пише очево ∆итиЉе, за Ьега Ље таЉ детаЪ „споредан“ и можда га Љедностано ниЉе ни знао.

ѕравославЪе

06 / 07 / 2011

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0