Srpska

¬иртуелна реалност: интеракциЉа компЉутера и Ъудске психе

–азговор са доктором педагогиЉе, професором ћ√ѕ” ћихаилом ¬ладимировичем ¬оропаЉевим

 омпЉутер Ље у потпуности постао део нашег савременог живота и наше свакодневнице.  омпЉутерски уреРаЉи у свим своЉим облицима, стално и свуда, окружуЉу нас и нашу децу: на послу, у школи, на улици, у куЮи.  омпЉутер и компЉутерске средине веома много утичу на личност, мада аспекти тог утицаЉа нису довоЪно изучени. «ависност XXI од игрица, и компЉутера уопште, буквално Ље захватила млади нараштаЉ у –усиЉи, постала Ље "куга века", а ипак друштво ниЉе довоЪно свесно ове болести. “отално и победоносно опремаЬе средЬих, а сада веЮ и основних школа, компЉутерском технологиЉом, обавЪа се уз потпуно одсуство обЉективних информациЉа, од стране медиЉа, о утицаЉу компЉутерских уреРаЉа и виртуелних средина на дечиЉу психу.

ќбратили смо се доктору педагошких наука, аутору кЬиге "ѕсихологиЉа и педагогиЉа виртуелних средина", професору московског градског педагошког универзитета, ћихаилу ¬ладимировичу ¬оропаЉеву, са молбом да нам каже нешто о психолошким проблемима, до коЉих долази услед утицаЉа виртуелних средина и о томе, како се од Ьих заштитити.

***

ћ.¬.¬оропаев
ћ.¬.¬оропаев
Ц ћихаил ¬ладимирович, реците нам, молим ¬ас, где завршава реална стварност и почиЬе виртуелна? ƒа ли компЉутер допуЬава "основну" реалност или Ље нарушава?

Ц ¬иртуелна реалност, као поЉам, давно Ље ушла у свакодневну употребу. Му наЉбоЪе можемо сагледати кроз омладину коЉа се "искЪучила" од свега, коЉа Ље у потпуности усредсреРена на компЉутерски монитор и сложене програмске средине, створене за решаваЬе производних и бизнис задатака.

¬еЮина младих Ъуди поЉам виртуелне стварности повезуЉе са "биоскопским" приказом у фантастичним филмовима и кЬигама.  омплетан одговор на питаЬе могао би да попуни стотине страница и питаЬе Ље да ли би био довоЪно исцрпан. “ако да Юу се потрудити само да га оквирно обЉасним.

 ао прво, суштински, виртуелна реалност Ље роРена сестра других реалности: реалности фантазиЉе, реалности театралне сценске радЬе, реалности игре. „овеку Ље своЉствено да се стално труди да побегне од основне физичке, базне реалности и да стреми ствараЬу неких своЉих, посебних, личних реалности. „итаЉуЮи кЬигу, гледаЉуЮи филм, човек се одваЉа од базне реалности и одлази (неко потпуно, а неко само делимично) у неки своЉ свет. “ако да виртуелна реалност не даЉе ништа кардинално ново, што би принципиЉелно променило закономерности Ъудске психе. Ѕез сумЬе, она Ље специфична, повезана Ље са компЉутерским интрерфеЉсима, програмске средине утичу на Ьене карактеристике, али она Ље била, Љесте и увек Юе бити неодвоЉиви део човека. » уопште, сви садашЬи проблеми виртуелне реалности су стари колико и човечанство.

 ао друго, разматраЬе тих проблема изузима реалност, коЉа не може да се окарактерише као чисто виртуелна, зато што Ље она само делимично виртуелна. “а, такозвана "помешана реалност" представЪа огромну сферу свакодневног живота, повезану са интеракциЉом човека и компЉутерских уреРаЉа. ¬озач коЉи користи GPS-навигациЉу, корисник, коЉи на карти google поставЪа фотографиЉе стварних обЉеката, тинеЉЯер, коЉи иде улицом и истовремено куцка SMS-поруку, су управо субЉекти такве реалности.

»згледа, као да се слична разматраЬа односе на области схоластичких псеудо-научних разматраЬа. јли, водеЮе светске корпорациЉе (нпр. чувена Nokia), годинама троше колосалне буЯете на истраживаЬе и разраду специЉалних сервиса, предвиРених управо за помешане реалности.

Ц Ўта су то виртуелне средине?  акав Ље Ьихов утицаЉ на човека?

Ц јко говоримо Љезиком филозофиЉе, можемо реЮи да Ље у ЪудскоЉ природи дубоко укореЬена супротност измеРу Ьегове унутрашЬе бесконачности и споЪне физичке ограничености, коначности. ” нашем обичном животу ми смо на то навикли и живимо заклаЬаЉуЮи се иза свакодневне рутине, коЉа нас мири са тим фундаменталним супротностима. «а Ъуде коЉи нису религиозни, смрт представЪа апсолутни престанак постоЉаЬа. ј виртуелна реалност (на жалост, имагинарно) омогуЮуЉе да се превазиРе та ограниченост Ъудске природе.

¬иртуелна реалност се поЉавЪуЉе услед интеракциЉе компЉутерског уреРаЉа и Ъудске психе. —вака виртуелна средина ограничена Ље могуЮностима компЉутерског уреРаЉа и психичким способностима човека. Ќаравно, компЉутерске могуЮности се сваким даном рапидно повеЮаваЉу. Ќе тако давно, издато Ље саопштеЬе о ствараЬу електронског импланта, коЉи делимично замеЬуЉе Ъудско око.

” научноЉ литератури постоЉе описи многих истраживаЬа коЉа на различите начине даЉу одговор на питаЬе "како компЉутер утиче на човека?". ќдговори су наЉразличитиЉи и често противурече Љедан другоме. ѕостоЉе истраживаЬа, коЉа потврРуЉу да претерано коришЮеЬе компЉутерских игрица нарушава психу, а постоЉе и таква коЉа описуЉу позитивне ефекте коришЮеЬа "компЉутерског играчког искуства".

јко се максимално удаЪимо од конкретних теориЉских прилаза и ауторских позициЉа, можемо издвоЉити следеЮе опште карактеристике виртуелности:

1. ¬иртуелност "ослобаРа" од многих блокада, коЉе човека ограничаваЉу у свакодневном животу, тако што ствара илузиЉу анонимности.

2. ¬иртуелност замагЪуЉе идентитет човека, поЉачаваЉуЮи дисоциЉативне силе, коЉе угрожаваЉу целовитост Ъудске личности. ‘изичко тело и Ьегових пет чула немаЉу одлучуЉуЮу улогу у виртуелноЉ реалности. ќсеЮаЉ линеарне прошлости, садашЬости и будуЮности постаЉе неЉасан.

3. „овек у виртуелности може да ствара мноштво своЉих персонализованих проЉекциЉа - аватара, и то, са тачке гледишта психологиЉе, ниЉе случаЉно. »нтеракциЉа човека и Ьегових аватара Ље посебан облик психичке динамике. јватари су различити прикази Љедне те исте личности, коЉи одражаваЉу Ьене подсвесне жеЪе и страхове.

4. »скуство човека у виртуелноЉ реалности подсеЮа на искуство коЉе доживЪавамо у свету своЉе маште, оно Ље надреално.

5. ћноги сегменти виртуелне реалности усмерени су на сталну стимулациЉу несвоЉевоЪне пажЬе: упадЪиви банери, везе, анимациЉе и сл. “о ствара Љак ефекат "привлачеЬа" и кочи механизме слободне, своЉевоЪне регулациЉе.

£едноставниЉе речено - много тога Ље у виртуелноЉ реалности усмерено на то, да се безвоЪни, апатични, некултурни човек ту осеЮа комфорно и да ни у Љедном моменту не буде свестан своЉих недостатака.

” психиЉатриЉским болницама за болеснике са поремеЮаЉем личности користе реч "биЪка". «начи, велики броЉ "сфера" саЉберпространства створен Ље за узгаЉаЬе психички нормалних "биЪака". „ак бих додао - за Ьихово масовно узгаЉаЬе.

ƒа поновим, компЉутерске технологиЉе саме по себи нису исконско зло.  ао што Ље у ЪудскоЉ историЉи увек било, претворити нешто у зло или у добро, може само човек. »нформационо друштво пружа човеку огромне могуЮности, али га и ставЪа пред многа искушеЬа и опасности.

Ц ѕо чему се разликуЉе виртуелни свет од света Ъудских фантазиЉа?

Ц ћогло би се реЮи, да Ље у фантазиЉама човек слободан, а у виртуелном свету - ниЉе. јли, то ниЉе потпуно тачно. ” фантазиЉама Ље човек ограничен степеном своЉе креативности и културним развоЉем. ј у виртуелном свету човек има слободу да, као прво, из мноштва изабере Љедан свет, као друго, има потпуну слободу у границама те слободе, коЉу му омогуЮава изабрани свет.

— развиЉеним виртуелним световима данас се сусреЮу, пре свега, ЪубитеЪи мултикорисничких компЉутерских игрица. «а учеснике друштвених мрежа виртуелни свет Ље сегмент комуникациЉе са приЉатеЪима и познаницима, коЉи, по правилу, допуЬуЉе "живу" комуникациЉу. «а девоЉке и младиЮе, коЉи се на послу досаРуЉу испред монитора - то Ље могуЮност да се забаве "веб-сурфингом" и прекрате време до краЉа радног дана. «а сараднике, коЉи врше дистанциону обуку персонала у оквиру аутоматизованих система (као нпр. "ѕрометеЉ") - то Ље свакодневни посао са електронском поштом, тестираЬима, итд.

—ве горе наведено су веома различите ситуациЉе, с психолошке тачке гледишта. ќбЉедиЬуЉе их само специфичност комуникационог канала.

Ц  оЉи су главни механизми деловаЬа виртуелне реалности на Ъудску психу?

Ц Ѕило би правилниЉе да се запитамо:  ќ делуЉе на Ъуде у виртуелноЉ реалности?

«аправо, у самоЉ виртуелноЉ реалности постоЉи низ фундаменталних ефеката, коЉи делуЉу на човека - о Ьима смо веЮ говорили.

ЌаЉважниЉе Ље да човек, коЉи Ље ушао на »нтернет, схвати, да Ље у моменту прикЪучеЬа Ьеговог компЉутера на мрежу, постао мета многих агената и облика утицаЉа.

—аЉберпространство Ље, као и остала социЉална пространства, арена за деловаЬе разних политичких, економских, религиозних снага.

ѕолитичари желе да се за Ьих гласа; бизнис - да се купуЉе Ьихова роба; конфесиЉе да привуку нове вернике; интернет-проваЉдери желе да Ъуди нон-стоп "седе" у мрежи. «а ту борбу користе се све могуЮе врсте манипулациЉа. –изици манипулациЉе у виртуелном свету су индивидуални. ќни у многоме зависе од карактерних особина човека. ќно што Ље за Љедну врсту карактера без значаЉа, за друге може постати полазна тачка поремеЮаЉа личности.

Ц Ўта нам можете реЮи о проблему компЉутера и деце?

Ц „ак и у потпуно компЉутеризованоЉ јмерици, у педагошком раду разматра се ограничаваЬе коришЮеЬа компЉутера у школству. Ќе само из медицинских разлога. Ќе може свако дете да се обучава уз помоЮ компЉутера.

Ўто се тиче ситуациЉе у нашоЉ земЪи, практично сви сегменти реформе образоваЬа, коЉа Ље у току, разраРивани су, не само у таЉности, него и уз потпуно игнорисаЬе мишЪеЬа педагошког друштва, како академског, тако и школских педагога.

” наЉскориЉе време, коришЮеЬе компЉутера постаЮе масовно, не само на факултетима и у средЬим школама, него и у основним школама. јли, компЉутерске технологиЉе су, по свом деловаЬу на дете, исувише глобалне, да би се Ьихово коришЮеЬе могло ограничити само на обуку. ѕоследице тих иновациЉа на млаРе Раке су потпуно непредвидиве, и вероватно Юе бити праЮене многим негативним ефектима.

Ц «начи, боЪе Ље да децу што дуже држимо даЪе од компЉутера?

Ц ” принципу - да. ” сваком случаЉу, време коЉе дете користи за рад са компЉутером, треба ограничити. ѕостоЉе многи инструменти за такву врсту ограничеЬа - од програма родитеЪске контроле, до директне, "обичне" забране.

”колико не постоЉи ограничеЬе од стране родитеЪа - постоЉи вероватноЮа да Юе се веЮ у тинеЉЯерском узрасту поЉавити Љедна од врста компЉутерске зависности.

Ц «ашто компЉутерске игре имаЉу такву привлачност, и то не само за децу, него и за одрасле?

Ц ќбична дечиЉа игра Ље изолована реалност.  омпЉутерска игра Ље двоструко изолована реалност.

»гра може бити, како начин "симболичног осваЉаЬа реалности" за дете, тако и начин одваЉаЬа од те реалности за одрасле.

—авремене компЉутерске игре су углавном замке за оне коЉи желе да побегну од животних тешкоЮа. —твараоци компЉутерских игара, фактички у Ьих уграРуЉу механизме формираЬа зависности, и тешко Ље томе се одупрети.

»грице су постале фактор глобалне социЉализациЉе. Михов утицаЉ Ље више негативан, него позитиван. ƒржава, бар наша, таЉ проблем не види. Ќа западу се о том проблему говори и он се решава, али не баш детаЪно. Ќа пример: постоЉи списак игара коЉе се не препоручуЉу за децу и омладину; постоЉе закони, коЉи обавезуЉу дечиЉе установе и библиотеке да штите децу и омладину од негативног садржаЉа.

Ц  ако се човек може припремити за проблеме у виртуелним срединама? ƒа ли Ље могуЮе направити виртуелну средину са социЉално-позитивним циЪевима?

Ц ¬ероватно Юу се поновити, али да кажем Љош Љедном. ƒеци треба ограничавати коришЮеЬе компЉутера, а понекад и забранити. Ќаравно, то не треба радити грубо, веЮ правилно, педагошки.

 ида се тамо где Ље наЉтаЬе. “о Ље стара истина. “ако да Ље наЉбоЪи "лек" за децу и омладину, коЉи може да их сачува од негативног утицаЉа виртуелних средина и сервиса - нормално, среЮно детиЬство, нормална (потпуна) породица, нормална комуникациЉа са друговима, нормална школа.

а ћихаилом ¬оропаЉевим
разговарала “атЉана ѕештич

06 / 07 / 2011

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0