Srpska

—вета “аЉна ѕричешЮа (III)

ƒоследност и символика Ћитургиjе

«агрузить увеличенное изображение. 800 x 537 px. –азмер файла 402204 b.
ѕоредак служеЬа обичне литургиЉе (коЉа ниЉе преРеосвеЮена) Ље следеЮи. ЌаЉпре се припрема материЉа за савршаваЬе ≈вхаристиЉе, а затим се веруЉуЮи припремаЉу за —вете “аЉне. ЌаЉзад се савршава сама —вета “аЉна: освеЮеЬе „асних ƒарова и причешЮиваЬе верника. ѕрема томе, Ѕожанствена литургиЉа се састоЉи из три дела:

  1. проскомидиЉа
  2. литургиЉа оглашених
  3. литургиЉа верних

ѕроскомидиjа

ѕроскомидиЉа Ље реч грчког порекла коЉа у преводу значи приношеЬе. ” стара времена су чланови прве хришЮанске заЉеднице пре литургиЉе сами доносили као уздарЉе хлеб и вино за —вете “аЉне. ’леб коЉи се употребЪава приликом служеЬа литургиЉе носи назив просфора, што значи принос, опет као знак да су раниЉе хлебове на литургиЉу доносили хришЮани. ” ѕравославноЉ ÷ркви ≈вхаристиЉа се савршава од просфора, коЉе су направЪене од квасног теста.

” проскомидиЉи се употребЪава пет просфора у знак сеЮаЬа на чудесно насиЮиваЬе пет хиЪада Ъуди.

«а причешЮе се употребЪава Љедна просфора (агнец). £ер и √оспод Ље причестио апостоле, преломивши и раздавши Љедан хлеб. —вети апостол ѕавле пише: Љер Љедан Ље хЪеб, Љедно смо тиЉело многи, пошто се сви од Љеднога хЪеба причешЮуЉемо (1 ор. 11, 17). јгнец се ситни после предложеЬа „асних ƒарова и Ьиме се причешЮуЉу свештенослужитеЪи и они коЉи су се спремили за —вето ѕричешЮе. «а савршаваЬе литургиЉе користи се црвено вино од грожРа, Љер оно због боЉе подсеЮа на крв. ¬ино се меша са маЬом количином воде, коЉа симболише воду потеклу заЉедно са крвЪу из —паситеЪевог прободеног ребра.

ѕроскомидиЉа се савршава у олтару на самом почетку литургиЉе, док чтец чита часове. ¬озглас „Ѕлагословен Ѕог наш...“, коЉи претходи читаЬу треЮег часа, сматра се Љош и почетним возгласом проскомидиЉе.

ѕроскомидиЉа Ље веома важан део Ѕожанствене литургиЉе, а припремаЬе „асних ƒарова за освеЮеЬе има дубЪу симболику.

ѕроскомидиЉа се врши на четвртастом столу, коЉи се налази са леве стране од престола и назива се жртвеник.

—пециЉалним ножем коЉи се назива копЪе, свештеник из просфоре исеца средишЬи коцкасти део и таЉ део просфоре носи назив јгнец. —имболички приказуЉе »суса ’риста, коЉи као Ќепорочно ЉагЬе (агнец) узима грехе света на себе и страда ради спасеЬа истог. јгнец се исеца са доЬе стране крстолико уз речи: „∆ртвуЉе се £агЬе ЅожиЉе, коЉе узима грех света, за живот света и спасеЬе“. «атим свештеник пробада копЪем јгнец са десне стране, говореЮи: „£едан од воЉника прободе ћу ребра копЪем и одмах изиРе крв и вода, и онаЉ што виде посведочи, и истинито Ље сведочанство Ьегово“ (£н. 19, 34Ч35).

”з те речи улива у путир (свету чашу) вино помешано са водом. ѕрипремаЬе ƒарова на проскомидиЉи симболизуЉе неколико догаРаЉа. “у се спомиЬе роРеЬе —паситеЪа, Мегов долазак на свет и, наравно, голготска жртва на  рсту, као и погребеЬе.

ѕрипремЪени јгнец и честице (изваРене из четири просфоре), означаваЉу сву пуноЮу небеске и земаЪске ÷ркве. Ќакон припремаЬа, јгнец се ставЪа на специЉални таЬир (дискос).

—вештеник из друге просфоре, на коЉоЉ Ље изображена ћаЉка ЅожиЉа, вади у облику троугла честицу у част ѕресвете Ѕогородице и ставЪа Ље са десне стране светог хлеба (јгнеца). »з треЮе просфоре исеца честице у част и спомен £ована  рститеЪа, пророка, апостола, светитеЪа, мученика, преподобних, бесребреника, родитеЪа ѕресвете Ѕогородице Ч светих и праведних £оакима и јне, и светитеЪа, чиЉа се литургиЉа тог дана служи.

»з преостале две просфоре ваде се честице за живе и упокоЉене православне хришЮане. ¬ерници оставЪаЉу цедуЪице са именима за помен (живих и упокоЉених), коЉе се у олтару на проскомидиЉи читаЉу. «а Ъуде, чиЉа се имена налазе на цедуЪама, такоРе се ваде честице.

†††††††††† —ве честице имаЉу одреРено место на дискосу. ќкадивши звездицу свештеник Ље ставЪа на дискос изнад јгнеца и честица. “о су два метална лука, у облику крста. ƒискос симболизуЉе Љош и ¬итлеЉемску пеЮину и √олготу, зведица Ч звезду над пеЮином и крст. —вештеник кади специЉалне покриваче и покрива површину дискоса и путира, што симболизуЉе, како покров у коЉи Ље тело ’ристово било повиЉено и положено у гроб тако и витлеЉемске пелене.

«начаj помиЬаЬа на проскомидиjи

Ќа краЉу Ѕожанствене литургиЉе, после причешЮиваЬа верника, свештеник у свету чашу спушта честице изваРене из просфора на проскомидиЉи, говореЮи: „ќмиЉ, √осподе, светом  рвЪу “воЉом грехе свих овде поменутих, молитвама —ветих “воЉих“.

ѕомиЬаЬе на проскомидиЉи, ваРеЬе честица за здравЪе и упокоЉеЬе, а затим и Ьихово спуштаЬе у путир, сматра се Љедним од значаЉниЉих помиЬаЬа у ÷ркви. ќни коЉи се тад помиЬу су равноправни учесници литургиЉе, Љер се за Ьих савршава бескрвна ∆ртва. £едном приликом Ље чувени Љеромонах јлексиЉе, старац √олосеЉевског скита  иЉево Ц ѕечерске Ћавре, а данас и прославЪени локални светититеЪ, преоблачио мошти светог “еодосиЉа „ерниговског. —амо што Ље задремао, седеЮи краЉ Ьих, угледао Ље свеца коЉи му Ље рекао: „’вала ти за труд око мене, молим те да споменеш моЉе родитеЪе Ч Ќикиту и ћариЉу, кад будеш служио литургиЉу“.  ада га Љеромонах јлексиЉе упита, како може да тражи молитве од свештеника, а сам стоЉи пред ЅожиЉим престолом, свети “еодосиЉе рече: „ѕриношеЬе на литургиЉи Ље Љаче од моЉих молитви“.

ќ другом случаЉу приповеда свети √ригориЉе ƒвоЉеслов. Ќакон смрти неког немарног монаха, пострадалог због среброЪубЪа, он Ље наредио да се за покоЉника одслужи тридесет заупокоЉених литургиЉа, а братиЉи да се заЉеднички моле за Ьега. » након што Ље одслужена последЬа литургиЉа таЉ монах се Љавио свом роРеном брату, говореЮи: „ƒосад сам, брате моЉ, сурово и страшно страдао, а сада ми Ље добро и пребивам у светлости“.[1]

Ћитургиjа оглашених

ƒруги део литургиЉе носи назив литургиЉа оглашених. ” древно време су се Ъуди за примаЬе светог крштеЬа дуго припремали. ”познавали су се са основама вере, ишли у цркву, али учешЮе у молитви могли су узимати само до одреРеног тренутка службе. ƒо преношеЬа „асних ƒарова са жртвеника на престо, оглашени, као и они коЉи се каЉу за своЉа прегрешеЬа или су под епитимиЉом због тешких преступа, морали су излазити у припрату храма.

ѕосле свештениковог возгласа: „Ѕлагословено ÷арство ќца и —ина и —ветога ƒуха, сада и увек и у векове векова“ Ч хор поЉе: „јмин“ ( што значи „заиста, правилно говориш“). ѕочиЬе мирна или велика ЉектениЉа са следеЮим речима: „ ” миру √осподу се помолимо“. –еч „у миру“[2] не означава позив „свету“ на заЉедничку молитву (иако Ље молитва на литургиЉи увек заЉедничка, саборна), веЮ нам говори о нашоЉ обавези да се молимо у миру, измиривши се са ближЬима, Љер Юе Љедино тад √оспод примити наше молитве.

ћирна ЉектениЉа као да обухвата све сфере нашег постоЉаЬа. ћи се молимо: за мир читавог света, за свете цркве, храм у ком се обавЪа служба, епископе, презвитере, Раконе, за нашу земЪу, за оне коЉи су на власти и воЉнике, за благораствореЬе ваздуха (и времена мирна) и изобиЪе плодова земаЪских, неопходних за исхрану. “акоРе, молимо се и за путнике, болеснике и оне коЉи су у ропству.

ЋитургиЉа Ље заЉедничко дело и молитва се на ЬоЉ узноси саборно, тЉ. сви се верници скупа моле „Љедним устима и Љедним срцем“. √овори √оспод: £ер гдЉе су два или три сабрана у име ћоЉе, ондЉе сам и Ља меРу Ьима (ћт. 18, 20). ѕо правилу свештеник не може служити литургиЉу сам, с Ьим мора бити макар Љедан човек.

ѕосле велике ЉектениЉе певаЉу се псалми, коЉи се зову антифони, Љер их по правилу певаЉу две певнице наизменично, тЉ. антифоно. ѕсалми пророка ƒавида су улазили у састав старозаветног богослужеЬа, и чинили су важан део свечаних песама у ранохришЮанскоЉ служби. ѕосле другог антифона увек се пева: „£единородни —ине...“ Ч о доласку на свет ’риста —паситеЪа, Меговом оваплоЮеЬу и искупитеЪскоЉ жртви. «а време певаЬа ЉеванРелских заповести блаженстава из √осподЬе Ѕеседе на гори, отвараЉу се ÷арске двери ради обавЪаЬа входа са £еванРеЪем или такозваног „ћалог входа“. ѕодижуЮи високо свето £еванРеЪе и чинеЮи Ьиме знак крста, свештеник или Ракон изговара возглас: „ѕремудрост! ѕрости!“. “о Ље напомена веруЉуЮима, да су они дужни да стоЉе право. ” буквалном преводу са грчког прости значи: правилно, право. “акоРе, овде Ље реч о премудрости коЉу нам собом носи Ѕожанствено £еванРеЪе и √осподЬа проповед, Љер се оно и износи из олтара у знак ’ристовог изласка на проповед, носеЮи благу вест свету.

Ќакон поЉаЬа тропарâ посвеЮених празнику, том дану или светима дана и храма, поЉе се “рисвета песма: „—вети Ѕоже...“. Ќа –ождество ’ристово,  рштеЬе √осподЬе, ѕасху (читаве —ветле седмице), на дан —вете “роЉице, као и у суботе Ч Ћазареву и ¬елику, уместо “рисвете песме поЉе се: „£елици (коЉи) во ’риста крестистесЉа (крстили), во ’риста облекостесЉа (обукли), алилуЉа“. ” древно време су се оглашени традиционално крштавали на те празнике.

Ќа празник ¬оздвижеЬа  рста √осподЬег и  рстопоклоне недеЪе ¬еликог поста, уместо “рисвете песме се пева: „ рсту “воме клаЬамо се ¬ладико, и свето васкрсеЬе “воЉе певамо и славимо“.

ƒаЪе следи утврРено за таЉ дан читаЬе из кЬига ѕосланица светих апостола или ƒела апостолских и £еванРеЪа.

«а пажЪиво читаЬе јпостола и £еванРеЪа припремаЉу нас возгласи: „¬онмем (пазимо!) и „ѕремудрост, прости, чуЉмо —вето £еванРеЪе“. ѕосле £еванРеЪа следи сугуба (посебно усрдна) ЉектениЉа, у коЉоЉ се поред различитих молитви за свештенослужитеЪе, као и за оне коЉи су на власти, воЉнике и све верне, помиЬу и сви они коЉи су оставили своЉа имена за помен. «аЉедно са свештеником коЉи се моли за здравЪе и спасеЬе слугу ЅожиЉих „овде и сада поменутих“, молитву узносе и сви присутни.

«а време сугубе ЉектениЉе свештеник распростире на престолу свети антиминс. “о Ље правоугаоно платно на коЉем Ље представЪено —паситеЪево полагаЬе у гроб. ќн стално стоЉи на престолу и на Ьему се служи Ѕожанствена литургиЉа. ” антиминс су ушивене честице моштиЉу светих мученика. ” раноЉ ÷ркви први хришЮани су служили литургиЉу на гробовима мученика, као што Ље то био случаЉ, на пример, у –имским катакомбама, где су сахраЬивали мученички пострадале хришЮане.

ѕосле сугубе ЉектениЉе следи ЉектениЉа за умрле. ” ЬоЉ се молимо за све умрле оце, браЮу и сестре наше, да им √оспод опрости воЪне и невоЪне грехе; да их настани у насеЪима небеским, где се праведни упокоЉаваЉу.

«атим се произноси ЉектениЉа за оглашене. “аЉ део код неких ствара недоумицу. «аиста, пракса оглашаваЬа (припрема за крштеЬе), коЉа Ље постоЉала у раноЉ ÷ркви, сада не постоЉи. ћи данас, као по правилу, крштавамо Ъуде након Љедног или два разговора. ћеРутим, Љош увек има оглашених коЉи се припремаЉу да приме православЪе. ЅроЉни су и они коЉи се Љош нису крстили, али имаЉу жеЪу Ч иду у ÷ркву. » за Ьих се такоРе молимо, да √оспод оснажи Ьихову добру намеру, да им откриЉе —воЉе „£еванРеЪе правде“ и присаЉедини их „—ветоЉ —аборноЉ и апостолскоЉ ÷ркви“.

Ќедавно сам крстио Љедног свог роРака, коЉи се годинама спремао за крштеЬе, али Ље увек био некако неодлучан. ѕри том Ље веома темеЪно пришао упознаваЬу са ѕравославЪем: прочитао Ље —тари и Ќови «авет у целини, велики броЉ духовне литературе, научио „—имвол вере“ и „ќче наш“. » тек у осмоЉ децениЉи свога живота, наЉзад, примио свето крштеЬе.

” наше време Ље много оних коЉе су Љош у детинству крстили родитеЪи или баке, али су остали сасвим непросвеЮени. «а време ове ЉектениЉе треба се молити, да их √оспод „просветли речЉу истине —воЉе“ и да их присаЉедини своЉоЉ светоЉ ÷ркви.

ѕосле речи: „оглашени изаРите“, они коЉи се спремаЉу за крштеЬе и покаЉници, излазили су у припрату храма, Љер Ље у том тренутку почиЬао наЉбитниЉи део Ѕожанствене литургиЉе. «а време тих речи ми, треба да се пажЪиво загледамо у своЉу душу и из Ье избацимо све увреде и мржЬу према своЉим ближЬима, као и све свакодневне празне помисли, како би с особитом пажЬом и страхопоштоваЬем могли да се молимо на литургиЉи верних.

Ћитургиjа верних

“аЉ део службе почиЬе после позива оглашеним да напусте храм. ƒаЪе следе две кратке ЉектениЉе, а хор почиЬе да пева ’ерувимску песму. ” преводу на руски (српски, прим.прев.) ова песма чита се овако: „ћи коЉи ’ерувиме таЉанствено изображавамо, и ∆ивотворноЉ “роЉици “рисвету песму певамо, сваку сада животну бригу оставимо, да би прославили ÷ара свих,  ога ангелски чинови славно прославЪаЉу. јлилуЉа!“

” овоЉ песми се спомиЬу анРелски воЉници коЉима Ље √оспод окружен и коЉи √а непрестано прославЪаЉу. Ќа ЅожанственоЉ литургиЉи не узносе молитве само свештенослужитеЪи и парохиЉани, веЮ заЉедно са ÷рквом земаЪском литургиЉу савршава и ÷рква небеска.

£едном Ље преподобни —ерафим (—аровски, прим.аут.), док Ље Љош био ЉероРакон, служио Ѕожанствену литургиЉу на ¬елики „етвртак. ѕосле ћалог входа уследио Ље —ерафимов возглас са ÷арских врата: „√осподе, спаси благочестиве и услиши их!“ јли само што Ље, окренувши се народу, усмерио орар на предстоЉатеЪе, уз речи: „» у векове векова!“ Ц обасЉао га Ље зрак сЉаЉниЉи од сунца. ќсврнувши се на ту светлост, угледао Ље √оспода »суса ’риста у виду —ина „овечиЉега, у слави, и неизрецивом светлошЮу сиЉаЉуЮи, окруженог Ќебеским —илама: јнРелима, јрханРелима, ’ерувимима и —ерафимима, како као пчелиЬи роЉ од улазних двери лебде по вадуху“.[3]

«а време ’ерувимске песме савршава се преношеЬе „асних ƒарова, припремЪених за освеЮеЬе, са жртвеника на престо. “о се преношеЬе назива ¬елики вход. »зишавши из олтара кроз северне (леве) двери, свештеник са Раконом преноси ƒарове. «ауставЪаЉу се на амвону испред ÷арских двери где се, окренувши се лицем према веруЉуЮима, моле за светог патриЉарха, митрополите, архиепископе, епископе, свештенство, за све коЉи се труде и присутне у том храму.

¬ративши се након тога кроз царска врата у олтар, свештенослужитеЪи поставЪаЉу чашу и дискос на престо и покриваЉу ƒарове специЉалним покровом (воздухом). ѕоЉци у то време завршаваЉу ’ерувимску песму. ¬елики вход представЪа славни ход »суса ’риста на воЪна страдаЬа и крсну смрт.

ѕосле приношеЬа ƒарова следи прозбена ЉектениЉа коЉа представЪа припрему веруЉуЮих за наЉважниЉи део литургиЉе Ц Ьихово освеЮеЬе.

ѕре саборног певаЬа (или читаЬа, прим.прев.) —имвола вере Ракон произноси возглас: „ƒвери, ƒвери! ѕремудрошЮу пазимо!“ “е речи су у древно време подсеЮале црквеЬаке да почиЬе наЉглавниЉи и наЉсвечаниЉи део службе, како би они боЪе осмотрили врата храма, не пуштаЉуЮи у Ьега оглашене и неверуЉуЮе. —ада се тим речима напомиЬе веруЉуЮима да затворе двери своЉе душе за све друге мисли. ѕо правилу, сви коЉи се моле певаЉу —имвол вере, исповедаЉуЮи своЉу веру и наЉважниЉе догмате ѕравославне ÷ркве.

„есто се сусреЮемо са тим да крштени кумови при —ветоЉ “аЉни крштеЬа, не могу да прочитаЉу —имвол вере. “о се дешава због тога што Ъуди не читаЉу ЉутарЬе молитве (у чиЉи састав улази и —имвол вере) и ретко иду на литургиЉе. £ер на свакоЉ ЅожанственоЉ литургиЉи народ Љедним устима, саборно, исповеда своЉу веру и, наравно, зна ту песму напамет.

ѕосле возгласа: „—тоЉмо смерно, стоЉмо са страхом, пазимо да свети ѕринос у миру узнесемо“ (—вету “аЉну ≈вхаристиЉе и свето приношеЬе, треба произносити са страхом ЅожиЉим, страхопоштоваЬем и особитом пажЬом) почиЬе канон евхаристиЉе. ѕеваЬе „ћилост мира, жртву хвале“ представЪа одговор на таЉ позив.

¬озгласи свештеника се смеЬуЉу са поЉаЬем хора. —вештеник за време поЉаЬа чита таЉне евхаристиЉске молитве. «ауставимо се на основним, наЉглавниЉим молитвама канона евхаристиЉе. –ечима свештеника „«аблагодаримо √осподу!“ почиЬе припрема за освеЮеЬе, претвараЬе часних ƒарова. £ереЉ чита благодарствену (евхаристиЉску) молитву. ” ЬоЉ прославЪамо доброчинства ЅожиЉа, нарочито искупЪеЬе рода човечиЉега, захваЪуЉуЮи √осподу што нас удостоЉава примаЬа бескрвне ∆ртве, кроз —вету “аЉну евхаристиЉе, иако се Мему поклаЬаЉу и славе га чинови анРелски: „ѕобедничку песму певаЉуЮи, кличуЮи, узвикуЉуЮи и говореЮи“. “е речи молитве свештеник произноси гласно, као возглас.

ЌаставЪаЉуЮи евхаристиЉске молитве, свештеник гласно произноси речи —паситеЪа, изречене на “аЉноЉ вечери: „ѕримите, Љедите, ово Ље “ело моЉе, коЉе се ради вас ломи за отпуштеЬе грехова“. ѕри том он указуЉе на дискос с јгнецом. »: „ѕиЉте од Ье сви: ово Ље  рв моЉа Ќовога «авета, коЉа се ради вас и ради многих пролива за отпуштеЬе грехова“, указуЉуЮи на свету чашу.

—вештеник произноси возглас, пун дубоког богословског смисла: „“воЉе од твоЉих “еби приносеЮи ради свих и за све“. ћи се усуРуЉемо принети Ѕогу оне дарове коЉе Ље он створио (хлеб и вино), приносеЮи бескрвну ∆ртву за сва чеда ÷ркве и за сва доброчинства, коЉа нам ќн даЉе.

«а време песме „“ебЉе поЉем, “ебЉе благословим, “ебЉе благодарим, √осподи; и молимтисЉа, Ѕоже наш“ освеЮуЉу се (претвараЉу) претходно припремЪени хлеб и вино у “ело и  рв ’ристову. —вештеник се моли и припрема за таЉ узвишени тренутак, читаЬем тропара 3‑ег часа. «атим благосиЪа —вети јгнец, и говори: „» учини оваЉ ’леб часним “елом ’риста “вога“. ЅлагосиЪа исто тако вино, и говори: „ј то што Ље у „аши овоЉ часном  рвЪу ’риста “вога“. Ќа краЉу, благосиЪаЉуЮи хлеб и вино заЉедно, свештеник говори: „ѕретворивши их ƒухом “воЉим —ветим“. —вештенослужитеЪи чине земни поклон пред —ветим ƒаровима. „асни ƒарови се приносе као бескрвна ∆ртва за всЉе и всЉа без изузетка; за све свете и за ¬ладичицу Ѕогородицу, о чему се говори у возгласу свештеника, коЉи представЪа финале свештеникове молитве: „ќсобито за пресвету, пречисту, преблагословену, славну ¬ладичицу нашу Ѕогородицу и ѕриснодЉеву ћариЉу“.  ао одговор на таЉ возглас веруЉуЮи одговараЉу хвалебном песмом у част ЅожиЉе ћаЉке: „ƒостоЉно Љест“ (на свету ѕасху и на свих дванаест празника (до Ьиховог завршетка), уместо „ƒостоино Љест“, поЉе се у част ЅожиЉе ћаЉке задостоЉник[4]).

ƒаЪе следи ЉектениЉа коЉа припрема веруЉуЮе за причешЮе, и коЉа такоРе садржи обичне прозбе прозбене ЉектениЉе. Ќакон ЉектениЉе и возгласа свештеника поЉе се (наЉчешЮе саборно) √осподЬа молитва: „ќче наш“.  ада су апостоли замолили ’риста да их научи да се моле, ќн им Ље дао ту молитву. ” ЬоЉ ми молимо за све што Ље неопходно у животу: да на свету буде воЪа ЅожиЉа, за насушни хлеб (као, наравно, и за то да нас √оспод удостоЉи примаЬа небеског хлеба, “ела Меговог), за опроштеЬе грехова наших; и да нам √оспод ниспошЪе своЉу помоЮ да издржимо сва искушеЬа и да нас избави од смуЮеЬа нечастивога.

¬озглас „—ветиЬе светима“ говори нам о томе да —ветим “аЉнама треба да прилазимо чисти, претходно осветивши себе молитвом, постом и очистивши се покаЉаЬем.

ќ припремаЬу за —вету “аЉну причешЮа подробно се говори у поглавЪу „ ако се припремати за причешЮе“.

—вештенослужитеЪи у олтару дробе —вети јгнец, причешЮуЉу се и припремаЉу ƒарове за причешЮе веруЉуЮих.

Ќакон тога се отвараЉу царска врата и Ракон, износеЮи —вету „ашу у рукама, произноси: „—а страхом ЅожиЉим, вером и ЪубавЪу приступите“. ќтвараЬе царских врата у том моменту представЪа отвараЬе гроба —паситеЪевог, а изношеЬе —ветих ƒарова Ч ЉавЪаЬе »суса ’риста после васкрсеЬа.

—вештеник чита молитву светог £ована «латоустог пре светог причешЮа: „¬еруЉем √осподе и исповедам да си “и заиста ’ристос, —ин Ѕога живога, коЉи си дошао на свет да грешнике спасеш, од коЉих сам први Ља...“ » Ъуди се моле, пажЪиво слушаЉуЮи смирену молитву светог £ована, свесни своЉе недостоЉности и величине —ветиЬе. ћолитва се завршава речима: „Ќити Юу “и дати целив као £уда, веЮ као разбоЉник исповедам “е: сети ме се √осподе у ÷арству —воме. ƒа ми не буде на суд или осуду причешЮе —ветим “аЉнама “воЉим, веЮ на исцеЪеЬе душе и тела. јмин“.

“реба се причешЮивати достоЉно, с вером и скрушеношЮу срца, претходно измиривши се са своЉим ближЬима, да не би били слични £уди-издаЉнику, коЉи Ље био Љедан од дванаесторице ученика, и коЉи Ље присуствовао “аЉноЉ ¬ечери, а затим отишао и издао ”читеЪа.

—ви коЉи су се припремали за —вето причешЮе и коЉи су добили благослов од свештеника, причешЮуЉу се —ветим ’ристовим “аЉнама. Ќакон тога свештеник враЮа у олтар свету чашу.

£ереЉ светом чашом благосиЪа вернике, говореЮи: „—вагда, сада и увек и у векове векова“ и односи Ље на жртвеник. ќво Ље последЬе ЉавЪаЬе —ветих ƒарова веруЉуЮима и оно симболизуЉе последЬе ЉавЪаЬе —паситеЪа ученицима, као и Мегово вазнесеЬе на небо.

Аакон произноси кратку благодарствену ЉектениЉу.

Ќа краЉу литургиЉе свештеник изговара отпуст. ” отпусту се обично спомиЬу молитве ЅожиЉоЉ ћаЉци, светитеЪ чиЉа Ље литургиЉа служена тог дана, храмовни светитеЪи, као и светитеЪ чиЉу успомену празнуЉемо на таЉ дан.

¬ерници целиваЉу свети крст, коЉи им даЉе свештеник.

ѕосле литургиЉе се обично читаЉу благодарствене молитве после светог причешЮа. ”колико се оне не читаЉу у храму, причасници су дужни да их прочитаЉу по доласку куЮи.



[1] ѕротоиерей ¬.√урьев. ѕролог в поучени€х. ћ., 1912. —.431.

[2] –еч „мир“ у преводу са руског значи „свет“. (ѕрим.прев)

[3] ѕротоиерей ¬.√урьев. ѕролог в поучени€х. ћ., 1912. —. 688.

[4] задостоЉник − 9-ти ирмос празничног канона са одговараЉуЮим припевом (ѕрим.прев.)

ѕревела са руског: Ќаташа ¬улетиЮ

14 / 08 / 2011

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0