Srpska

ћонографиЉа Ђ175 година ЅогословиЉе —ветог —аве у Ѕеоградуї

«агрузить увеличенное изображение. 500 x 669 px. –азмер файла 298818 b.
” научноЉ методологиЉи педагогиЉе и методике значаЉно место припада и историЉским истраживаЬима, коЉима Ље сврха изналажеЬе законитости развоЉа система наставе поЉединих научних дисциплина (у нашем случаЉу верске наставе) и Ьегових теориЉских основа, а тиме и боЪе разумеваЬе и унапреРиваЬе садашЬег стаЬа наставе у Ьеном препаративном, оперативном и евалуационом аспекту. —а историЉског становишта проучава се друштвена условЪеност наставе, меЬаЬе Ьених циЪева и задатака, метода, облика и садржаЉа кроз историЉу, историЉат значаЉних школа, еволуциЉа наставних програма и уЯбеничке литературе, прати се поЉава нових методичких праваца (концептуалних система) и трендова. ѕредмет лонгитудиналних испитиваЬа Ље и приказиваЬе делатности наЉеминентниЉих теоретичара лингводидактике и наставника практичара, реконструисаЬе приступа настави у поЉединим образовним институциЉама, и сл. ” том смислу веома инспиративно поЪе истраживаЬа представЪа историЉат наставе и у духовним школама —рпске православне цркве Ц тема коЉу свакако треба сагледати у ширем контексту националне, али и свеправославне духовности и културе.

«начаЉ обраде теме коЉе се подухватио монах »гнатиЉе ћарковиЮ, ставивши пред себе задатак да испита, прикаже и валоризуЉе историЉски развоЉ ЅогословиЉе —ветог —аве у Ѕеограду, Ље вишеструк: наЉпре, духовне школе у историЉи српског школства одувек су се одликовале истакнутим местом и улогом у образоваЬу свештенства, просветног кадра и националне интелигенциЉе уопште, тако да истраживаЬе Ьиховог деловаЬа неизоставно поприма шире културне димензиЉе и импликациЉе. ƒруго: проблематика коЉа Ље предмет ауторовог истраживаЬа спада у ред теориЉски недовоЪно истражених сегмената историЉе српског националног школства, премда су извесни Ьени аспекти фрагментарно сагледавани у поЉединим публикованим радовима[1]. “реЮе: осветЪаваЬем ове проблематике задире се у историЉат српског школства и педагошких идеЉа, затим у историЉат развоЉа теологиЉе у —рба и историЉат —рпске ÷ркве, и, не на последЬем месту, у историЉат српске националне културе и просвете. Ќаиме, од самог осниваЬа ЅогословиЉа Ље образовала не само свештенике, меРу коЉима Ље било и доста оних коЉи Юе касниЉе послужити своме народу и ÷ркви у архиЉереЉском чину, веЮ и учитеЪе за рад у основним школама. ќ томе сведочи податак из првог школског закона Ђ”строЉениЉа Љавног училиштног наставлениЉаї из 1844. где стоЉи: Ђ«а учитеЪе основни училишта само Юе се они за сада примати, коЉи су богословске науке с успехом свршилиї. £едан од наставних предмета био Ље и Ђметод учитеЪскиї, односно дидактика. «аконом о устроЉству богословиЉе из 1863. године усвоЉен Ље наставни план у ком Ље заступЪено више педагошких предмета. ќбразоваЬе учитеЪа остаЉе везано за богословиЉу више од 35 година: прва учитеЪска школа отворена Ље 1871. године, али она неЮе одмах прорадити пуним капацитетом, односно неЮе моЮи задовоЪити потребе државе за учитеЪским кадром. ѕоред тога, многи свршени богослови запошЪавани су и као чиновници у државноЉ администрациЉи.

ћонографиЉа Ље структурисана у 14 тематско-композиционих целина: 1. ѕредисториЉа ЅогословиЉе —ветог —аве: прва средЬа школа устаничке —рбиЉе Ц ƒоситеЉева и ¬икентиЉева богословиЉа 1810-1813 (стр. 5-23); 2. –ад на обнавЪаЬу београдске ЅогословиЉе (стр. 23-33); 3. ћитрополит ѕетар и отвараЬе београдске ЅогословиЉе 1836. године (стр. 34-58); 4. ћитрополит ћихаило и београдска ЅогословиЉа (стр. 58-62); 5. ѕрви ЅогословиЉски закон (стр. 62-67); 6. ѕочетак рада на богословскоЉ кЬижевности богословаца и професора ЅогословиЉе (стр. 67-71); 7. Ѕеоградска богословиЉа после закона од 1863. године (стр. 72-80); 8. ѕокушаЉ реорганизациЉе ЅогословиЉе 1886. године (стр. 80-84); 9. ѕут ка новоЉ реорганизациЉи школе (стр. 85-105); 10. ќтвараЬе ЅогословиЉе —ветог —аве (стр. 106-134); 11. ЅогословиЉа —ветог —аве после ѕрвог светског рата (стр. 135-138); 12. ЅогословиЉа —ветог —аве у —ремским  арловцима (стр. 139-154); 13. ЅогословиЉа —ветог —аве у –аковици (стр. 155-166); 14. ЅогословиЉа на  арабурми (167-180).  Ьига се завршава ѕоговором (стр. 181-184) и избором фотодокументационог материЉала (7 непагинираних страна уобличених као Appendix). Ѕиблиографске референце, као и опсежни чиЬенични материЉал коЉи додатно расветЪава поставке из основног текста, дати су у подножним напоменама Ц фуснотама (421 напомена).

јуторово излагаЬе историЉских чиЬеница, Ьихово интерпретираЬе и ревалоризоваЬе Ље живо, динамично и убедЪиво. —ам ћарковиЮев приступ истраживаЬу Љесте непосредни диЉалог са прошлошЮу. ќ овоме отац »гнатиЉе и експлицитно сведочи на неколико места у ѕоговору: „ раЉЬи циЪ историЉског истраживаЬа ниЉе толико у томе да се поброЉе одреРене обЉективне чиЬенице као што су имена, места, године, да се наведу неки подаци и томе слично (мада Ље све то неопходна уводна припрема) колико сусрет са живим биЮима...Ќема сумЬе да се наЉпре обЉективне чиЬенице мораЉу брижЪиво навести, проверити и потврдити, али све то ниЉе историчару краЉЬи циЪ. »сториЉа Ље управо, да Љош Љедном цитирамо Ќ. ». ћаруа, „сусрет са другим“[2] (стр. 181). [...] «наЉуЮи да Ље „хришЮанска вера свакодневни позив на проучаваЬе историЉе“ (H. M. Powicke), покушаЮемо да на основу писаних и усмених сведочанстава погледамо унатраг, да разоткриЉемо, реконструишемо прошлост београдске ЅогословиЉе. ѕоред прикупЪаЬа и систематизоваЬа фактографске граРе, настоЉаЮемо да чиЬеницама коЉе смо сазнали дамо смисао и значеЬе, да ступимо са Ъудима о коЉима говоримо у диЉалог Љер „историЉско сазнаЬе Љесте врста разговора, диЉалог са онима у прошлости чиЉи живот, мисли, осеЮаЬа и одлуке, историчари покушаваЉу да поново откриЉу кроз документа коЉа о Ьима сведоче или на Ьих указуЉу... ћи Ьима не приписуЉемо смисао: ми треба да откриЉемо смисао. ƒакле, има смисла у извесним стварима, у нашим документима и изворима, само утолико уколико иза Ьих можемо да видимо постоЉаЬе других умних биЮа“[3] (стр. 182). » даЪе:

„ќваЉ рад неЮе бити концептиран као обичан извештаЉ о раду ЅогословиЉе, мада ни у извештаЉу ниЉе могуЮе поброЉати све сакупЪене поЉединости (иако се често инсистира да се кроз мноштво чиЬеница добиЉа на истинитости извештаЉа), него се врши одабир чиЬеница у зависности од намере и циЪа извештаЉа. Ќаш сусрет са београдском ЅогословиЉом биЮе наше сведочанство, па Юемо ми зато и дати у складу са тим сусретом и искуства тога сусрета, тумачеЬе смисла и значеЬе нашега сусрета. „... »сториЉски документи су документи живота...“[4], па Юе тако и наш сусрет бити сусрет са Ъудима Ц утемеЪитеЪима, ученицима и наставницима београдске ЅогословиЉе Ц у целокупности Ьиховог живота „са Ьиховим мислима и тежЬама, са Ьиховим унутрашЬим светом и са Ьиховим Љавним делаЬем“.[5]

” приказиваЬу делаЬа истакнутих прегалаца ЅогословиЉе ћарковиЮ Ље настоЉао да понуди и социЉални, и психолошки, и културолошки оквир релевантан за Ьегово сагледаваЬе. “ако, веома Ље суптилна и на махове смела анализа покушаЉа реорганизациЉе ЅогословиЉе 1886. године напорима ученог и агилног архимандрита Ќикодима ћилаша, коЉи нису наишли на разумеваЬе средине у коЉоЉ се обрео (стр. 80-89). ∆иво су и пластично, пре свега захваЪуЉуЮи позиваЬу на вредну мемоарску литературу, диЉариЉско наслеРе и педагошку документациЉу, представЪене и прилике у коЉима су живели ученици и наставници, Ьихови меРусобни односи, па чак и нарави. ќд посебне Ље важности и брижЪиво реконструисаЬе свих наставних планова (тачни називи предмета, Ьихов размештаЉ по годинама школоваЬа, фонд часова), корпуса коришЮених уЯбеника, систематско побраЉаЬе имена наставника са расположивим подацима о Ьима, расветЪаваЬе наЉистакнутиЉих личности ученика, Ьиховог богослужбеног живота и разних ваннаставних активности (литерарно и музичко стваралаштво, светковине, прославе). Ќа таЉ начин казиваЬе на махове поприма и екциклопедиЉске димензиЉе.

«агрузить увеличенное изображение. 850 x 534 px. –азмер файла 353108 b.
ћонографиЉа 175 година ЅогословиЉе —ветог —аве у Ѕеограду представЪа несумЬив и значаЉан допринос историЉи српског школства, теолошких и педагошких идеЉа Љер садржи низ нових чиЬеница и тумачеЬа о настави и концепциЉи богословског образоваЬа у —рбиЉи у XIX и XX веку, без коЉих би укупна научна сазнаЬа о тоЉ проблематици била знатно скромниЉа, било да Ље реч о утврРиваЬу релевантних датума из културне историЉе (нпр. почеци институционализоване наставе богословских дисциплина у —рбиЉи), било да Ље реч о доприносу значаЉних личности (носилаца државне и просветне власти, представника црквене ЉерархиЉе, истакнутих предавача, аутора уЯбеника и др.). Ѕогата фактографиЉа, смисао истраживача да се уоче, издвоЉе и обЉасне наЉрелевантниЉе меРу проучаваним чиЬеницама, као и везе меРу Ьима, смисао да се испитиване поЉаве посматраЉу у склопу развоЉа српске богословске науке и културе у XIX и XX веку Ц главне су одлике ове вредне монографиЉе.

” монографиЉи 175 година ЅогословиЉе —ветог —аве у Ѕеограду »гнатиЉе ћарковиЮ приказао Ље широку, панорамску слику проблематике конципираЬа и реализоваЬа наставе у београдскоЉ ЅогословиЉи у XIX и XX веку, издвоЉивши велики броЉ личности, поЉава, догаРаЉа и уочивши више развоЉних линиЉа, као и веза меРу Ьима. »страживаЬе се одликуЉе чврстом емпириЉском заснованошЮу, наЉвеЮим делом на новоЉ, до сада непубликованоЉ архивскоЉ граРи, на броЉним хроничарским прилозима расутим по црквеноЉ и граРанскоЉ периодици, на мемоарскоЉ литератури, као и истанчаним смислом за каузално и системско повезиваЬе чиЬеница и Ьихову убедЪиву интерпретациЉу у светлу сагледаваЬа Ьиховог места у ширем контексту историЉе српске теолошке науке и културе у XIX и XX веку.

»страживаЬе Ље, поред разноврсне архивске и документационе граРе, богатог корпуса наставних планова, програма и уЯбеника, засновано и на озбиЪном, темеЪном увиду у научну баштину оличену у оригиналним и прегледним студиЉама и расправама те Ьиховом аналитичко-систематском презентираЬу.

Ќаучни значаЉ ове монографиЉе Ље вишеструк, а огледа се поред осталог и у чиЬеници да истраживаЬе »гнатиЉа ћарковиЮа омогуЮава да се реконструишу струЉаЬа и ориЉентациЉе у српскоЉ теологиЉи и методици наставе теолошких дисциплина посматраноЉ у Ьеном односу према другим хуманистичким подручЉима (укЪучуЉуЮи и методику наставе других друштвених друштвено-хуманистичких и филолошких наука), али и културноЉ, историЉскоЉ и политичкоЉ реалности у коЉима се та мисао развиЉала током XIX и XX столеЮа.

” закЪучку можемо констатовати да Ље монографиЉа монаха »гнатиЉа ћарковиЮа зналачки структуриран, заокружен и прегледан рад у коЉем су сва теориЉска уопштаваЬа резултат свестране и вишеслоЉне анализе расположивог истраживачког корпуса. Мена научна вредност се огледа у теориЉскоЉ разради и критичком сагледаваЬу и процеЬиваЬу српске теолошке баштине, што сведочи и о изузетноЉ способности аутора у владаЬу одговараЉуЮим методологиЉама у истраживачком поступку. ¬еома успешно Ље проведена вредносна процена о дометима српске теологиЉе, контактних и комплементарних дисциплина у ширем педагошком и уопште културном контексту и указано Ље на Ьена наЉбитниЉа достигнуЮа, а имплицитно су размотрене и Ьене развоЉне перспективе у огледалу тих достигнуЮа. —тога, имаЉуЮи у виду новину и актуелност обраРене теме, квалитет истраживачког поступка, фактографску и интерпретациону валидност и, не на последЬем месту, изузетну прегледност и ЉасноЮу излагаЬа, свесрдно препоручуЉемо кЬигу 175 година ЅогословиЉе —ветог —аве у Ѕеограду монаха »гнатиЉа ћарковиЮа свима коЉи се занимаЉу за историЉски развоЉ, савремено стаЬе и перспективе српске теологиЉе и црквене просвете. ”верени смо да Юе ова вредна кЬига свакако подстаЮи интересоваЬе за даЪе проучаваЬе историЉата српске теологиЉе и Ьене методике наставе, значаЉних личности и токова српског богословЪа, али и свеукупне друштвено-хуманистичке и педагошке мисли у —рбиЉи у европском и светском контексту.



[1] ќ историЉату београдске ЅогословиЉе детаЪниЉе в. у: ƒ. јлексиЮ, ЅогословиЉа и свештенство у —рбиЉи. Ѕеоград, 1880; Ќ. ЅожиЮ, —тогодишЬица београдске ЅогословиЉе. Ц ѕравославЪе, Ѕеоград, 1937, бр. 1, стр. 21-26; ј. »лиЮ, ћитрополит београдски ѕетар £овановиЮ (о осниваЬу београдске ЅогословиЉе). Ц ’ришЮански весник, Ѕеоград, 1909, бр. 10, стр. 711-716; 11, стр. 786-796; 12, стр. 876-885; 1910, бр. 2, стр. 113-121; ƒ.  ашиЮ, ќсврт на историЉу и значаЉ Ѕеоградске богословиЉе. Ц √ласник —ѕ÷, Ѕеоград, 1961, бр. 42, стр. 160-163; ƒ. ћариЮ, ќсниваЬе богословиЉе у —рбиЉи за време кнеза ћилоша. Ц ’ришЮанска мисао, Ѕеоград, 1936, бр. 9, стр. 126-128; Ќ. ћилаш, »сторички преглед Ѕеоградске богословиЉе за првих педесет година Ьена опстанка (1836-1886). Ѕеоград, 1888; ћ. А. ћилиЮевиЮ, Ўколе у —рбиЉи до 1867. Ѕеоград, 1868; ѕ. ѕузовиЮ, –ад кнеза ћилоша и митрополита ѕетра на отвараЬу ЅогословиЉе у Ѕеограду. Ц ѕрилози за историЉу —ѕ÷, ‘оча, 2006, стр. 191-209; ∆. —тефановиЮ, Ѕогословске школе и услови за ступаЬе у свештенички чин пре сто година. Ц ¬есник —вештеничког удружеЬа £угославиЉе, Ѕеоград, 1955, бр. 154, стр. 4; Ћ. “рифуновиЮ, —топедесетогодишЬица осниваЬа прве богословиЉе у Ѕеограду. Ц ѕравославни мисионар, 1961, стр. 167-171; ѕ. ЎвабиЮ, ќ постанку београдске ЅогословиЉе. Ц √ласник —рпске ÷ркве у  раЪевини —рбиЉи, 1903, бр. 4, стр. 37-53 и др.

[2] √. ‘лоровски, Ќедоумице историчара хришЮанства. [In:] √. ‘лоровски, ’ришЮанство и култура. Ћогос - ќртодос, Ѕеоград 1995, стр. 58.

[3] »сто, стр. 53-54.

[4] »сто, стр. 58.

[5] »сто, стр. 58.

25 / 08 / 2011

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0