Srpska

–уски фронт милосрРа на Ѕалкану

24. септембра 2011. године у Ѕеограду Юе бити одржано свечано отвараЬе спомен-плоче, посвеЮене руским медицинским мисиЉама, чиЉа Ље самопрегорна делатност у периоду 1912-1917. године заслужила захвалност српског народа. ÷еремониЉу сеЮаЬа веЮ дуго времена у —рбиЉи сваке године одржаваЉу енглески, француски, канадски и други званичници, коЉи нису заборавили да су Ьихове санитарне мисиЉе у овом периоду пружале хуманитарну помоЮ на Ѕалкану. —ад Ље на ред дошла и –усиЉа. » од нас зависи да ли Юе ово постати традициЉа.

»нициЉатива за поставЪаЬе спомен-плоче припада члановима —рпског лекарског друштва Ц онима од Ьих, коЉи су учили од руских стручЬака Ц учесника у овим догаРаЉима Ц или су потомци емиграната из првог таласа. ќни су са страхопоштоваЬем сачували нама неопходне информациЉе. «аЉедничка скупштина организациЉа подржала Ље одлуку своЉих колега и дозволила Ље да се плоча постави на згради друштва. —ви су прикупЪали новац. ≈нтузиЉасти су се обратили за помоЮ српскоЉ Љавности и наишли су на одазив.

ƒатум ниЉе случаЉно изабран. ”право овог дана 1914. године на териториЉу земЪе стигле су прве иностране мисиЉе Ц руске: —анкт-ѕетербуршког словенског добротворног друштва и одред милосрдних сестара, коЉе Ље окупила удовица руског посланика ј.ѕ.’артвиг за I резервну болницу града Ќиша.

јлександра ѕавловна ’артвиг Ље врло значаЉна личност за —рбиЉу. ѕотекла Ље из угледне племиЮке породице, у коЉоЉ Ље веЮина мушкараца бирала воЉну кариЉеру. Мен отац Ље био ратни генерал, а деда Ц адмирал. ∆ене из ове породице су се трудиле да поштуЉу традициЉу рода. “етка јлександре ѕавловне по оцу била Ље позната £.ѕ. арцова Ц Љедна од првих руских милосрдних сестара, коЉа Ље асистирала руском хирургу Ќ.».ѕирогову у —имферопоЪскоЉ воЉноЉ болници, потоЬа настоЉатеЪица заЉедница милосрдних сестара у име светог √еоргиЉа. ћаЉка ј.ѕ.’артвиг Ље целог свог живота путовала по гарнизонима пратеЮи мужа. —вуда Ље оваЉ брачни пар оставЪао добротворне установе, коЉе Ље сам отварао. ѕо правилу су то били дечЉи домови или школе.

ј.ѕ.’артвиг Ље задобила искрену Ъубав —рба у време Ѕалканских ратова. ЌиЉе било хуманитарног проблема, коЉем она не би посветила своЉу пажЬу. «а своЉу главну обавезу сматрала Ље помоЮ наЉсиромашниЉим слоЉевима становништва и руским медицинским установама, коЉе Ље слало –уско друштво ÷рвеног крста (–ƒ÷ ), чим су стигле вести о почетку ратних сукоба с “урском

” —рбиЉу су послате воЉна болница »верске заЉеднице милосрдних сестара, маЬе воЉне болнице ћосковске јлександринске и  иЉевске ћариЉинске заЉеднице. ќснову одреда, коЉе су слале московска и петербуршка градска друштвена управа, свакако су чиниле милосрдне сестре московске —таро-£екатерининске болнице и “верске —ребрне заЉеднице. Ѕило Ље и поЉединачних одреда: од средстава удовице власника шеЮеране £.ћ.“ерешченко послата Ље маЬа воЉна болница  ауфманске заЉеднице, од средстава ћермерног дворца Ц воЉна болница кнегиЬе £елене ѕетровне (биле су упуЮене сестре из сестринства свете £елисавете); “аврички комитет за организациЉу помоЮи балканским —ловенима и √рцима опремио Ље мали “аврички одред.

«а време Ѕугарско-српског рата у помоЮ болесним и раЬеним српским воЉницима притекла Ље воЉна болница заЉеднице свете ≈вгениЉе –ƒ÷ , наставила Ље с радом и маЬа воЉна болница кнегиЬе £елене ѕетровне. ѕротив колере и дизентериЉе на поново присаЉедиЬеним териториЉама и у пограничноЉ зони успешно се борио маЬи епидемиолошки одред кнегиЬе —.ј.ƒолгоруке. ѕо сведочанству очевидаца на почетку II Ѕалканског рата —рбиЉа Ље личила на „некакву огромну воЉну болницу“.

” —рбиЉи Ље у време Ѕалканских ратова из –усиЉе (по непотпуним подацима) било послато 27 лекара, шест економа, два фармацеута, 73 милосрдне сестре, 109 болничара, две дадиЪе. » то ако се не рачунаЉу руски лекари, коЉи су радили по уговору са српском владом и коЉе су упутиле различите друштвене организациЉе! ќни су примили 4542 болесника и раЬена воЉника, извршили су 541 хируршку операциЉу.

”тисци о делатности руских мисиЉа у овом периоду сачували су се у извештаЉу о путоваЬу на Ѕалкан делегата ћеРународног ÷рвеног крста  ларе Ўтурценгер. √овореЮи о болници сестринства свете ≈вгениЉе она Ље признала да су Ље радници ове воЉне болнице одушевили: „” Ьима ниЉе било ничега од екстравагантних, бучних и често врло фриволних –уса коЉи се често могу срести у ЎваЉцарскоЉ. —ви они су били необично мирни, добродушни и драги. Ѕлаги у опхоРеЬу с пациЉентима, деликатни приликом лечеЬа Ц чинило ми се да су идеални, Љер им Ље и знаЬе било на високом нивоу.“ –аднике „мисиЉе за борбу против колере“ кнегиЬе ƒолгоруке она Ље назвала Љунацима.  .Ўтурценгер Ље саопштила да су „од 2000 болесника од колере за само месец дана успели да спасу 1200“.

–усиЉа Ље на Ѕалкан слала наЉбоЪе меРу наЉбоЪима.  ао милосрдне сестре у —рбиЉу су отпутовале дворска дама обе царице грофица ј.ƒ.“олстоЉ, кнегиЬа ј.—.ƒолгорука и неке друге. —естра “олстоЉ, како се она наводи у извештаЉу одреда, после обавЪаЬа свог посла често Ље остаЉала у ноЮним дежурствима помажуЮи другим сестрама.  негиЬа ƒолгорука Ље била свестрана особа. —текла Ље медицинско образоваЬе и неколико година Ље радила као хирург у низу петербуршких клиника. јли била Ље позната као страствени возач, па чак и као авиЉатичар!

ѕлеменити пориви срца нису били своЉствени само аристократкиЬама. ” Љуну 1913. године, кад се епидемиолошка ситуациЉа у —рбиЉи нагло погоршала ј.ѕ.’артвиг Ље написала писма неким милосрдним сестрама коЉе су се лепо показале у току I Ѕалканског рата и предложила им Ље да ступе на службу у српскоЉ влади. ќдрекавши се радног стажа у “верскоЉ —ребрноЉ заЉедници, дакле и од социЉалних гаранциЉа, милосрдне сестре ћариЉа ¬ладимирова, јлександра —оловЉова, ¬ера ƒрагомирова и ≈вгениЉа ћитЉурева су напустиле сестринство и отпутовале у —рбиЉу (у саставу одреда кнегиЬе ƒолгорукове).

», вероватно Ље оцеЬуЉуЮи рад руских санитарних мисиЉа у периоду Ѕалканских ратова тешко наЮи лепше речи од оних коЉе Ље нашла  лара Ўтурценгер, сеЮаЉуЮи се свакодневних сусрета „с многим великим Љунацима коЉи су опет и опет неустрашиво ризиковали своЉе животе. —ви они носе своЉе ловорике. јли палма првенства припада онима коЉи су своЉе животе излагали хиЪадама опасности, коЉи су несебично дошли како би у туРим земЪама из чистог човекоЪубЪа неустрашиво радили на наЉопасниЉим местима, коЉи су своЉим хероЉским примером подизали дух и умиривали огроман броЉ Ъуди, те их спасавали од очаЉа и сигурне смрти.“

Ѕалкански ратови су се завршили, али су многи лекари и медицинске сестре остали да раде у —рбиЉи по уговору.  ао што Ље познато, примирЉе ниЉе дуго траЉало. Ѕукнуо Ље ѕрви светски рат и у помоЮ болесним и раЬеним српским воЉницима и становништву, осим веЮ поменутих одреда —ловенског добротворног друштва и ј.ѕ.’артвиг, допутовале су болничке мисиЉе кнегиЬе “рубецкоЉ, ћосковске јлександринске заЉеднице милосрдних сестара, болнички одред руских светогорских манастира с јтона. ” удео ових одреда пао Ље тежак задатак да се, осим што су лечили ране коЉе су воЉници задобили у боЉу, боре и против епидемиЉа. ќд инфекциЉа нису морали да бране само воЉнике, веЮ и ратне заробЪенике и мирно становништво. «а Ьега су биле организоване бесплатне мензе с топлим оброцима и амбуланте. «аЉедничким напорима са српским лекарима епидемиЉе су биле побеРене. ѕочетак ратних операциЉа у октобру 1915. године прекинуо Ље многа започета добротворна дела на териториЉи —рбиЉе. “егобе ЉесеЬег повлачеЬа исте ове године руски болнички одреди су поделили са српском воЉском. Ќису све раЬенике успели да евакуишу са српске териториЉе. «аЉедно с Ьима у Ќишу су практично у пуном саставу остали одред ћосковске јлександринске заЉеднице милосрдних сестара и добровоЪци из одреда кнегиЬе “рубецкоЉ.

—рпска воЉска и део становништва су напустили земЪу поставши избеглице. –усиЉа их ниЉе оставила без помоЮи, коЉа Ље попримила друге облике. ћедицинску помоЮ —рбима, док им Ље била потребна, на —олунском фронту Ље пружао одред —ловенског добротворног друштва. Ќеке руске воЉне болнице у √рчкоЉ и у ‘ранцускоЉ такоРе су примале —рбе.

Ќадам се да Юемо Љедном моЮи поименце да наведемо све учеснике у овим догаРаЉима. —авременици треба да знаЉу да добра дела нису пала у заборав. «асад Юу навести само неке од Ьих: лекари Ќ.».—ичев, —. .—офотеров, Ќ. .’олин, Ќ.—.—паски, Ќ.‘. исеЪов, £.».„абров, ј.’.Ѕабасинов, ÷.Ћ.Ѕибикова, ј.£.ќзолинг, Ќ.».ѕаЉевски, ј.Ќ.“орочешников, Ќ.¬.ћарцинкович; милосрдне сестре: кнегиЬа ¬ера Ќаришкина, ѕараскева —аблина,  лавдиЉа ( алтум Ќасер) ¬асиЪева и многе друге.

Ќека Ље вечна слава хероЉима!

02 / 09 / 2011

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0