Srpska

—вета “аЉна ѕричешЮа (IV)

 ако се припремити за ѕричешЮе

—вете “аЉне Ч “ело и  рв ’ристова Ч су наЉвеЮа светиЬа, дар од Ѕога нама грешнима и недостоЉнима. —амим тим се не зову без разлога Ч „асни ƒарови.

Ќико на земЪи не може себе да сматра у потпуности достоЉним за причешЮиваЬе —ветим “аЉнама. —премаЉуЮи се за причешЮе, ми очишЮуЉемо своЉу духовну и телесну природу. ƒушу припремамо молитвом, покаЉаЬем и помиреЬем са ближЬим, а тело постом и уздржаЬем. “а припрема носи назив „говение“.[1]

«агрузить увеличенное изображение. 800 x 536 px. –азмер файла 172156 b.

ќ молитвеном правилу

ќни коЉи се припремаЉу за причешЮе читаЉу три канона Ч ѕокаЉни √осподу »сусу ’ристу, ћолебни ѕресветоЉ Ѕогородици и јнРелу „увару, као и молитвено правило пред свето причешЮе, коЉе обухвата  анон и молитве.

ѕрепоручуЉе се да се ишчитаЉу сви канони дан уочи причешЮа, а молитвено правило уЉутру Ч на сам дан причешЮиваЬа, пре литургиЉе.

—ви ти канони и молитве налазе се у канонику и обичном православном молитвенику.

”очи причешЮа Ље неопходно да се буде на вечерЬоЉ служби, будуЮи да нови црквени дан почиЬе од тог тренутка.

ќ посту

ѕре причешЮа треба постити и телесно се уздржавати. ѕост подразумева искЪучеЬе хране животиЬског порекла: месних и млечних производа, као и ЉаЉа. ѕриликом строгог поста из исхране се искЪучуЉе и риба.  онзумираЬе посне хране, такоРе, треба да буде умерено.

—упружници за време припремног периода за свето причешЮе треба да се уздржаваЉу од телесне блискости (пето правило светог “имотеЉа јлександриЉског). ∆ене, у време чишЮеЬа (месечног циклуса), не могу да приступаЉу причешЮу (седмо правило светог “имотеЉа јлександриЉског).

ѕостити треба, како телом тако и умом, видом и слухом, чуваЉуЮи своЉу душу од световних забава.

ƒужина траЉаЬа евхаристиЉског поста се обично одреРуЉе у договору са духовником или парохиЉским свештеником. “о зависи од телесног здравЪа, духовног стаЬа оног коЉи се причешЮуЉе, као и од тога, колико често приступа —ветим “аЉнама.

ќпште правило прописуЉе тродневни пост пред причешЮе.

ќнима, пак, коЉи се често причешЮуЉу (на пример, Љеданпут у недеЪи), дужина поста може да буде скраЮена на дан или два, по благослову духовника.

ƒуховник може да ублажи пост болесницима, трудницама и доЉиЪама, као и у неким другим животним околностима.

ќни коЉи се припремаЉу за причешЮе од поноЮи ништа не Љеду и не пиЉу. ѕричешЮе се прима наште срце. Ќипошто се не сме пушити. Ќеки погрешно мисле да тог Љутра не треба прати зубе, да се не би прогутала вода. “о Ље сасвим неисправно. „ак се у „ƒидактичким вестима“ сваком свештенику налаже праЬе зуба пре литургиЉе.

ќ покаjаЬу

ЌаЉважниЉи тренутак у припреми за —вету “аЉну причешЮа представЪа очишЮеЬе наше душе од грехова, коЉе се савршава у —ветоЉ “аЉни исповести. ” душу коЉа ниЉе очишЮена од греха, па самим тим ни помирена са Ѕогом, ’ристос не улази.

ƒанас се може чути мишЪеЬе о томе да треба раздваЉати —вете “аЉне исповести и причешЮа. » уколико се човек редовно исповеда, он може да приступи причешЮу без исповести. ” том случаЉу се обично позиваЉу на праксу неких помесних ÷ркви (на пример, √рчке). Ќаш народ се више од седамдесет година налазио у атеистичком ропству. » –уска црква Ље тек помало почела да долази себи од те духовне деградациЉе, коЉа Ље задесила нашу земЪу. »мамо тако мало православних храмова и свештенослужитеЪа. ” ћоскви Ље на 10 милиона становника само око хиЪаду свештеника. Куди су одеЪени од традициЉе и нису црквени. √радско-парохиЉски живот фактички не постоЉи. ≈во простог примера: у току „асног поста на недеЪноЉ литургиЉи велике московске парохиЉе причести се понекад преко 800 Ъуди (каткад и много више). ћеРу Ьима има сталних парохиЉана, коЉи редовно приступаЉу —ветим “аЉнама; такоРе, има оних коЉи се причешЮуЉу сасвим ретко, као што има и оних коЉи су дошли на причешЮе по први пут у животу.  ако да се човек ту постави? Ќаравно, све оне коЉи желе да се причесте обавезно треба исповедити.

ЌиЉе згорег приметити, да Ље живот и духовни узраст савремених православних верника неупоредив са животом хришЮана првих векова. «бог тога се ми придржавамо праксе исповедаЬа пре сваког причешЮа.

”згред, што се тиче првих векова хришЮанства, треба истаЮи да наЉважниЉи историЉски споменик ранохришЮанске писмености „ƒела дванаесторице апостола“, или на грчком „ƒидахи“, говори: „” недеЪу √осподЬу (дан васкрсеЬа, прим.аут.), сабравши се заЉедно, ломите хлеб и вршите ≈вхаристиЉу (=ЋитургиЉу), исповедаЉуЮи претходно грехе своЉе, да би жртва ваша била чиста. 2. —ваки пак онаЉ коЉи има спор са другом своЉим нека не долази на сабраЬе са вама, докле се не измире, да се (тиме) не упрЪа жртва ваша. 3. £ер Ље то она (жртва) за коЉу Ље √оспод рекао: „” сваком месту и времену приносиЮете ми жртву чисту, Љер сам Ља ÷ар велики, говори √оспод, и »ме Ље моЉе чудесно меРу народима“ (глава 14). » Љош: „ ” цркви исповедаЉ грехе своЉе, и не приступаЉ молитви своЉоЉ са савешЮу нечистом. “о Ље пут живота“ (глава 4).

„ƒела дванаесторице апостола“ представЪа ауторитативни извор с краЉа 1. и почетка 2. века и даЉе нам Љасну представу о животу ранохришЮанских заЉедница; стога Ље поука о неопходности литургиЉске исповести за нас веома значаЉна.

ѕошто Ље важност покаЉаЬа − очишЮеЬа од грехова пред причешЮе неоспорна, на тоЉ теми Юемо се мало подробниЉе задржати.

ѕрва исповест и прво причешЮе су многима биле разлог почетка Ьиховог оцрковЪеЬа, постаЉаЬа православним хришЮанима.

ѕрипремаЉуЮи се за дочек драгог госта, трудимо се да што боЪе поспремимо своЉу куЮу и успоставимо ред. “им пре, ми треба да се с трепетом, страхопоштоваЬем и брижЪивошЮу припремимо да примимо у дом своЉе душе „÷ара царева и √оспода господара“. Ўто пажЪивиЉе хришЮанин пази на своЉ духовни живот, то се чешЮе и усрдниЉе каЉе, а нарочито види своЉе грехе и недостоЉност пред Ѕогом. Ќису узалуд свети Ъуди сматрали своЉе грехе неброЉеним − као песак морски.

 ада Ље код преподобног оца ƒоротеЉа дошао Љедан угледни граРанин градиЮа √азе, он га Ље упитао: „ѕоштовани господине, реци ми, за кога ти сматраш себе у свом граду?“ ќн рече: „—матрам себе за великог и првог“. “ада га преподобни опет упита: „јко би отишао у  есариЉу, за кога би тамо себе сматрао?“, таЉ човек одговори: „«а последЬег меРу тамошЬим велможама“. Ц „јко би се пак упутио у јнтиохиЉу, за кога би себе тамо сматрао? „“амо бих Ц рече он Ц сматрао себе за обичног човека из народа“. „јко би отишао у ÷ариград и приближио се цару, сматрао би себе...?“ » он одговори: „ƒословно убогим“. “ада му отац ƒоротеЉ рече: „≈то тако и светитеЪи, што се више приближаваЉу Ѕогу, утолико пре увиРаЉу своЉу грешност“.[2]

Ќажалост, морамо приметити да неки прихватаЉу —вету “аЉну исповести као неку формалност, после коЉе Юе добити разрешеЬе да приступе причешЮу. —премаЉуЮи се за причешЮе, ми треба са пуном одговорношЮу да приступимо очишЮеЬу своЉе душе, како би Ље учинили храмом за примаЬе ’риста.

—вети оци покаЉаЬе називаЉу другим крштеЬем, крштеЬем у сузама.  ао што воде на крштеЬу умиваЉу нашу душу од грехова, тако сузе покаЉаЬа, плач и туга због прегрешеЬа очишЮуЉу нашу духовну природу.

«бог чега се ми каЉемо ако √оспод ионако зна све наше грехе? Ѕог чека наше каЉаЬе, тЉ. Ьихово признаЬе. ” “аЉни исповести ми молимо Мега да нам опрости. “о се може схватити на основу следеЮег примера. ƒете се без питаЬа завукло у ормар и поЉело све бомбоме. ќтац одлично зна ко Ље то учинио, али чека да син сам приРе и затражи опроштаЉ.

—ама реч „исповест“ значи да Ље хришЮанин дошао да исприча (=поведать), исповеди и сам каже своЉе грехе. —вештеник у молитви пред исповест чита: „“и сам као Ѕлаг и незлопамтЪив √оспод благоизволи да ове слуге “воЉе речЉу разрешиш“. —ам човек се посредством речи разрешава од своЉих греха и добиЉа од Ѕога опроштаЉ. «бог тога исповест мора да буде индивидуална, а не заЉедничка. »мам на уму праксу, по коЉоЉ свештеник чита списак могуЮих грехова, а затим ставЪа епитрахиЪ на главу онога коЉи се исповеда. «аЉедничка исповест Ље била готово општа поЉава у совЉетско време када Ље било врло мало активних храмова, коЉи су недеЪним и празничним данима, као и у време постова, били препуни верника. —ве Ьих исповедити, било Ље просто нереално. ќдржаваЬе исповести после вечерЬе службе, такоРе се готово нигде ниЉе одобравало. ƒанас Ље, слава Ѕогу, остало веома мало храмова у коЉима се обавЪа слична „исповест“.

ƒа би се добро припремили за очишЮеЬе душе, потребно Ље да пре “аЉне покаЉаЬа поразмислимо о своЉим гресима, да их се присетимо. ” томе нам помажу кЬиге „¬ помощь кающимс€“ светог »гнатиЉа (ЅрЉанчанинова), „ќпыт построени€ исповеди“ архимандрита £ована ( рестЉанкина) и друге.

»сповест не треба прихватати само као духовну, прочишЮуЉуЮу, душевну. ћожемо да се ваЪамо по земЪи и блату без страха, у души Юе свеЉедно после све да се спере. » можемо опет да наставимо да грешимо. ”колико човек прилази исповести са таквим мислима, он се исповеда на суд и на осуду, а не на спасеЬе. » формално „исповеРени“, он неЮе добити од Ѕога разрешеЬе грехова. ЌиЉе све тако Љедноставно. √рех и страст наносе души велику штету, па чак и онаЉ коЉи се покаЉао сноси последице свога греха.  ао код болесника коЉи Ље прележао богиЬе Ц остаЉу ожиЪци. ЌиЉе довоЪно само исповедати грех, треба уложити све напоре да се победи склоност ка греху у своЉоЉ души, и да се више не враЮа Ьему.  ада лекар уклаЬа канцерозни тумор, прописуЉе хемотерапиЉу како би победио болест и спречио рецидив[3].

Ќаравно, ниЉе Љедноставно одмах напустити грех, али покаЉник не сме да буде лицемеран: „ѕокаЉаЮу се и опет Юу наставити да грешим“. ќн мора да уложи све напоре, како би стао на пут исправке и да се више не враЮа греху; да моли од Ѕога помоЮ за борбу са гресима и страстима. ќни коЉи се ретко исповедаЉу и причешЮуЉу, престаЉу да примеЮуЉу своЉе грехе; удаЪуЉу се од Ѕога. » обрнуто, приближуЉуЮи се Мему, као »сточнику светлости, Ъуди почиЬу да примеЮуЉу све мрачне и нечисте углове своЉе душе. —лично сЉаЉном сунцу коЉе осветЪава све непоспремЪене кутке просториЉе.

√оспод од нас не очекуЉе земаЪске дарове и поклоне, али зато: „жртва Ље Ѕогу дух скрушен, срце скрушено и смирено Ѕог неЮе презрети“ (ѕс 50, 19). » припремаЉуЮи се за сЉедиЬеЬе са ’ристом у “аЉни причешЮа, ми ту жртву приносимо Мему.

ќ измереЬу

јко, дакле, принесеш дар своЉ жртвенику, и ондЉе се сЉетиш да брат твоЉ има нешто против тебе, остави ондЉе дар своЉ пред жртвеником, и иди те се наЉприЉе помири са братом своЉим, па онда доРи и принеси дар своЉ (ћт. 5, 23−24) Ц говори нам реч ЅожиЉа.

ќ томе у какво ужасно греховно стаЬе могу да западну Ъуди коЉи приступаЉу причешЮу гневни и неизмирени, говори нам  иЉево-ѕечерски патерик: „Ѕила Љедном два брата по духу: Ракон ≈вагриЉе и свештеник “ит. £едан према другом су осеЮали тако велику и нелицемерну Ъубав, да су се сви дивили ЬиховоЉ слози и безмерноЉ Ъубави. Ќечастиви коЉи пак мрзи доброчинство, и коЉи као лав ричуЮи ходи и тражи кога да прождере (1 ѕт. 5, 8), изазвао Ље меРу Ьима кавгу. » такву Ље мржЬу он усадио у Ьих, да су Љедан другог избегавали, не желеЮи да се погледаЉу у очи. ¬ише пута братиЉа их Ље молила да се измире, али они нису хтели ни да чуЉу.  ада би “ит пролазио са кадионицом, ≈вагриЉе би се склаЬао од тамЉана; а када се ≈вагриЉе не би склонио, “ит би пролазио поред Ьега не окадивши га. » тако су они у том греховном мраку провели много времена, приступаЉуЮи —ветим “аЉнама: “ит не тражеЮи опроштаЉа, а ≈вагриЉе гневеЮи се Ц до те мере их Ље нечастиви изазвао. £едном се “ит био страшно разболео и, пошто Ље био веЮ на самрти, стаде туговати због свог прегрешеЬа и посла Ракону молбу: „ќпрости ми брате моЉ, Ѕога ради, што сам се узалудно гневио на тебе“. ≈вагриЉе Ље одговорао сурово, проклиЬуЮи. —тарци, видевши да “ит умире, силом доведоше ≈вагриЉа, како би га помирили са братом. ”гледавши га, болесник се придиже, паде ничице пред Ьегове ноге и рече: „ќпрости и благослови ме, оче моЉ!“ ќн пак, немилостив и Ъут, одби да опрости у присуству свих, говореЮи: „Ќикада се неЮу помирити са Ьим, ни у овом веку, ни у будуЮем“. » одЉедном се ≈вагриЉе истрже из руку стараца и паде. ’тели су да га подигну, али видеше да Ље он веЮ мртав. » не могоше му ни руке исправити, ни уста затворити, као код давно упокоЉеног. Ѕолесник тог тренутка устаде, као да никад ниЉе ни боловао. «апрепастише се сви због изненадне смрти Љедног и брзог оздравЪеЬа другог. —а пуно суза су погребли ≈вагриЉа. ”ста и очи су му остале отворене, а руке раширене. “ад старци упиташе “ита: „Ўта то све значи?“ » он исприча: „¬идех Ља јнРеле, како узмичу и плачу над моЉом душом, и нечисте силе коЉе се радуЉу гневу моме. » тада почех молити брата да ми опрости.  ада га пак доведосте код мене, видех јнРела немилостивог, коЉи у руци држи пламено копЪе, и кад ми ≈вагриЉе не даде опроштаЉ, он га удари те оваЉ мртав паде; ј мени јнРео пружи руку и подиже ме“. „увши то, братиЉа се побоЉа Ѕога коЉи Ље рекао: ќпраштаЉте и опростиЮе вам се (Ћк. 6, 37). [4]

ѕрипремаЉуЮи се за причешЮе —ветим “аЉнама, треба (уколико постоЉи таква могуЮност) да затражимо опроштаЉ од свих, коЉе смо хотимично или нехотично увредили, и да сами свима опростимо. ”колико Ље немогуЮе учинити то лично, треба се измирити са ближЬима макар у свом срцу. Ќаравно, то ниЉе Љедноставно, Љер смо сви ми Ъуди гордеЪиви и осетЪиви (узгред, осетЪивост увек произилази из самоЪубЪа). јли како ми можемо да тражимо од Ѕога опроштаЉ своЉих грехова, рачунаЉуЮи на Ьихово отпуштаЬе, ако сами не праштамо онима коЉи су нас увредили? ћало пре причешЮа верника на ЅожанстваеноЉ литургиЉи поЉе се молитва √осподЬа „ќче наш“ Ц као напомена, да Юе Ѕог „опростити нама дугове (тЉ. грехе) наше“, онда када ми „опростимо дужницима своЉим“.

 олико се често причешЮивати —ветим “аjнама?

” првим вековима хришЮанства верници су се причешЮивали често. ћноги чак сваки дан. “радициЉа честог причешЮиваЬа чувала се на свакоЉ ЅожанственоЉ литургиЉи и у наредном периоду. ћноги свети оци позиваЉу да се причешЮуЉемо по могуЮности што чешЮе.

” –усиЉи се од 18. века, нажалост, усталила пракса ретког причешЮиваЬа. Ѕило Ље доста Ъуди коЉи су се причешЮивали само Љеданпут у години. —матрало се да Ље довоЪно приступати причешЮу у току сваког од четири вишедневна поста (¬еликог, ѕетровског, √оспоЉинског и ЅожиЮЬег) и на имендан. Ќеки су се причешЮивали исто тако и на велике празнике. ѕоЉавила су се чак бесмислена мишЪеЬа о штетности честог причешЮиваЬа, а оне Ъуде коЉи су се често причешЮивали могли су сумЬичити за Љерес и секташтво.

—вети праведни £ован  ронштатски пише: „Ќеке личности говоре, као да Ље грех ако се мирЉани причешЮуЉу често, и да млади као треба само Љеданпут у години да приступаЉу причешЮу, а стари само за време свих постова, и да они коЉи се често причешЮуЉу постаЉу луди.  акав апсурд!  акво богохуЪеЬе и скрнавЪеЬе вере!  акво неразумеваЬе! ј због чега онда свакодневно на литургиЉи одЉекуЉе —паситеЪев глас, коЉи позива на причешЮе?... «ар да читаве године огрежЬавамо у гресима, а само Љеданпут да се очишЮуЉемо покаЉаЬем и причешЮем? «ар се не грешимо, не изопачуЉемо морално и не скрнавимо гресима сваки дан? «ар нам не треба свакодневно очишЮеЬе, освеЮеЬе, обновЪеЬе? ћогу ли се грехови коЉи се свакодневно нагомилаваЉу чистити само Љедном у години? »ма ли то смисла?

«ар се ви не умивате и не купате редовно? «ар не треба душу, непрекидно изложену скрнавЪеЬу гресима, свакодневно умивати? Ќеумесни и бесмислени Ъуди, они коЉи мисле и они коЉи говоре безумно, незналице су коЉе не разумеЉу потребе душе човекове. Ќемилосрдни су! ќни нису спознали дух ’ристов“.[5]

ЌиЉе довоЪно чистити душу своЉу Љеданпут, па чак ни четири пута у години. –ецимо, ако бисмо пробали да куЮу не чистимо целе године, да ствари не враЮамо на своЉе место, да не чистимо прашину, да не бришемо под и не износимо Рубре, у шта би се претворило наше место становаЬа? »сто тако апсурдно Ље не одржавати ред и чистоЮу у куЮи своЉе душе. Ќо, ипак отац £ован  ронштатски упозорава оне коЉи се причешЮуЉу често, да им то не преРе у навику, формалност, и да не доРе до хлаРеЬа и немарности за Ьихов духовни живот: „¬и коЉи себе називате духовном децом моЉом, коЉи се досада веЮ неколико година причешЮуЉете свакодневно —ветим “аЉнама ’ристовим, нисте се научили послушаЬу, незлобивости и дуготрпеЪивоЉ Ъубави и предаЉете се озлоЉеРености и непокорности“.[6]

†††††††††† „есто причешЮиваЬе мора бити усаглашено са духовником, и ако он примети да учесталошЮу човек губи страхопоштоваЬе према светиЬи, онда може посаветовати да оно постане реРе. „£а причешЮуЉем сваке недеЪе и чешЮе, али то само у Ьима (духовноЉ деци Ц прим.аут.) изазива Ъубомору Љедних према другим, и због тога им понекад не дозвоЪавам.[7] £една духовна кЮи оца £ована рекла му Ље како се причешЮуЉе Љеданпут у две недеЪе, на шта ЉоЉ Ље он одговорио: „ќдлично чиниш, чешЮе и не треба“. “ако да сваком човеку од стране Ьеговог духовника или парохиЉског свештеника, треба да буде одреРена своЉа мера учесталости причешЮиваЬа. Ќеко може да се причешЮуЉе сваке недеЪе, док неко други не треба тако често; али сваки православни хришЮанин мора да се труди да се не причешЮуЉе реРе од Љеданпут месечно, како се не би отуРио од евхаристиЉског живота ÷ркве.

 ако прилазити —ветоj „аши

ѕред почетак причешЮа причасници прилазе ближе царским дверима − то треба учинити раниЉе да се не би после журили и гурали.  ада се отворе царске двери и Ракон изаРе са чашом уз позив: „—а страхом ЅожиЉим и вером приступите“, треба направити, уколико Ље то могуЮе, поклон и крстообразно сложити руке на груди (да десна рука буде одозго).

—вештеник наглас чита молитву: „¬еруЉем √осподе и исповедам...“ Ц и причасници Ље понавЪаЉу у себи.

„аши прилазе редом, обично прво пропуштаЉу бебе, децу и болесне Ъуде.  ада приРемо чаши, треба разговетно да кажемо своЉе крштено име и широко да отворимо уста. Ќакон узимаЬа причешЮа, целива се доЬи краЉ свете чаше (руска пракса Ц прим.прев), коЉи симболизуЉе —паситеЪево ребро из ког су истекле крв и вода. —вештеникову руку при томе не Ъубити.

ќдлазеЮи од чаше, не раставЪаЉуЮи руке, треба приЮи столиЮу где се деле комадиЮи просфоре и запивка[8] (по правилу, вино-кагор разбавЪен топлом водом). Ќакон што причасник отпиЉе, он наставЪа да се моли до краЉа Ѕожанствене литургиЉе и заЉедно са свима прилази крсту. ѕостоЉи погрешно мишЪеЬе, да не треба целивати свештеникову руку, веЮ крст. “о Ље нетачно. ѕричасник пошто отпиЉе вино може да целива како крст, тако и да узме благослов од свештеника, Љер греха у томе нема.

ѕо правилу, у храму се после литургиЉе читаЉу молитве после светог причешЮа. ”колико Ьих из неких разлога не прочитаЉу, причасник их чита код куЮе, чим се врати из храма. ќне се налазе у православном молитвенику.

Ќа дан причешЮа не праве се метаниЉе (земни поклони), осим пред —паситеЪевом ѕлаштаницом на ¬елику —уботу и за време коленопоклоних молитви на ƒухове.

Ќакон причешЮа треба пажЪиво поступати са своЉом душом, чувати себе од празних занимациЉа и разговора, пребивати у молитви, читаЬу духовних кЬига, чинити добра дела.



[1] »зраз за „говение“ не постоЉи у српском Љезику зато што таЉ обичаЉ не постоЉи у —рпскоЉ помесноЉ ÷ркви. “о Ље локална пракса (обичаЉ) –уске помесне ÷ркве. ” нашоЉ помесноЉ ÷ркви постоЉи локална пракса седмодневног поста пред причешЮе.  олико Ље руско „говение“ канонски утемеЪено, толико Ље утемеЪено и српско седмодневно пошЮеЬе пред причешЮе (ѕрим.прев.)

[2] јвва ƒорофей. ѕоучени€, послани€, вопросы, ответы. ћ., 1991. —. 48, 49.

[3] –ецидив (лат. recidivius коЉи се поново поЉавЪуЉе) мед. повратак, враЮаЬе болести за коЉу се веЮ мислило да Ље прошла (ѕрим.прев)

[4]  иЉево-ѕечерски патерик. ћ., 1911. —. 55.

[5] —в€той праведный »оанн  ронштадский. ƒуша-христианка: —озерцани€ и чувства христианской души. ћ., 1997. —. 233.

[6] ÷итат из: ≈пископ јрсений (∆адановский). ¬оспоминани€. ћ., 1995. —. 172.

[7] ƒухонина ≈.  ак наставил мен€ на путь спасени€ отец »оанн  ронштадский: ƒневник духовной дечери. ћ., 1998. —. 256.

8] ” –усиЉи после ѕричешЮа, само за оне коЉи су се причестили, дели се вино „запивка”.

03 / 09 / 2011

     оментари:

    2011-10-25
    17:48
    ÷ар:
    »зраз за ДговениеУ не постоЉи у српском Љезику зато што таЉ обичаЉ не постоЉи у —рпскоЉ помесноЉ ÷ркви. “о Ље локална пракса (обичаЉ) –уске помесне ÷ркве. ” нашоЉ помесноЉ ÷ркви постоЉи локална пракса седмодневног поста пред причешЮе.  олико Ље руско ДговениеУ канонски утемеЪено, толико Ље утемеЪено и српско седмодневно пошЮеЬе пред причешЮе (ѕрим.прев.)

    ј ко ли Ље преводилац да ми Ље знати кад овако пише и преводи???

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0