Srpska

ќ почаЉевском Љуродивом ѕетру

Ѕеседа с архимандритом јвакумом (ƒавиденком)

— оцем јвакумом сам се упознао преко интернета: он се одазвао на моЉ есеЉ о последЬем почаЉевском старцу Ц 90-годишЬем Љеромонах —ергиЉу (—оломку), коЉи Ље у лавру дошао као 23-годишЬак с фронта и провео Ље туЕ 67 година. ƒанас отац —ергиЉе коЉи Ље примио схиму с именом —ерафим, живи у почаЉевском скиту. ј отац јвакум Ље искушеник постао почетком 1980-их, памтио Ље оца —ергиЉа Љош из тог времена и послао ми Ље своЉе кратке успомене о Ьему. —ликовит Љезик оца јвакума, занимЪиве чиЬенице коЉе Ље испричао и Ьегова природна духовитост подстакли су ме да се упознам с Ьим и да се распитам о почаЉевскоЉ братиЉи из друге половине ’’ века: многе од Ьих Ље затекао у животу. Ќаш први разговор био Ље о младиЮким утисцима оца јвакума, коЉи су на Ьега уставили ѕочаЉевска лавра и почаЉевски Љуродиви ѕетар.

јрхимандрит јввакум (ƒавиденко)
јрхимандрит јввакум (ƒавиденко)
- ќче јвакуме, сусрет с ѕочаЉевом увек оставЪа неизбрисив траг у свакоме ко тамо допутуЉе.  оЉи утисци су се сачували у вашем сеЮаЬу?

- “о Ље било 10. августа 1977. године. –оменске монахиЬе јвгуста, ћагдалина и црквеЬак “атЉана, коЉа Ље служила у цркви на гробЪу код оца јлексиЉа за тили час су се договориле, спремиле и отпутовале на поклоничко путоваЬе у ѕочаЉевску лавруЕ » мене су повеле са собом, тада Љош школарца, коЉи Ље за Ьу чуо само по причама.

”лаз на главну капиЉу лавре Ље исто што и улаз у ÷арство ЅожиЉе. ќставЪао Ље тако снажан утисак. „ак и да нисам посеЮивао друге главне храмове и цркве лавре, сам пролазак кроз свету капиЉу би био довоЪан.

»знад свода на улазу Ље приказана ћаЉка ЅожиЉа у огЬеном стубу с преподобним £овом и ћетодиЉем са стране у молитви. Ќе може се одредити да ли Ље одсЉаЉ светлости сунца на изласку или на заласку на икони: види се само светлост сунчевог руменила Ц то изузетно снажно наводи човека на сазрцаваЬе таЉни биЮа. ћир коЉи влада у порти, без обзира на гомиле богомолника коЉи се врзмаЉу тамо-овамо. –азговори су тихи. ј изнад целог овог света влада огромна купола ”спенског храма. Мегово потамнело злато, пошто Љош ниЉе био рестауриран, свеЉедно Ље оставЪало утисак, иако Ље било тамно до те мере да су се видели чак и квадратиЮи коЉима Ље некад било лепЪено.

„есто желимо нешто чудесно и необично, и ево га у ѕочаЉеву као пролеЮни, животворни ваздух, разливено Ље свуда унаоколо! ќвде се душа одмара и може да се вине ка небу као птица. —унце Љарко светли. ¬етар доноси мирис траве са ливаде. Ќа алеЉама лавре има много голубова. “у се муваЉу разнолики богомолници с мрежицама-завежЪаЉима преко раменима Ц плетеним торбама за пиЉац из коЉих извируЉе читав садржаЉ; понегде се могу видети и ранчеви (тада су се тек поЉавили).

- ј како сте запамтили Љуродивог ѕетра? –еците нам о Ьему нешто детаЪниЉе.

-  ао сад да га видим. £уродиви ѕетро у тиркизно-зеленом, али ипак веЮ прилично прЪавом и похабаном оделу и чизмама од импрегниране чоЉе, пословно лута-претречава-поскакуЉе на отвореноЉ тераси-галериЉи код велике слике —паситеЪа на зиду с подигнутим рукама и натписом: „ѕриидите ко ћЬе вси труждаЉушчиесЉа и обременениЉи, и јз упокоЉу ви“. ќсеЮа се да Ље он, ѕетро, овде своЉ, да Ље стално ту. —трашно прави гримасе и притом нешто мрмЪа, гестикулира. ћати јвгуста ми каже: „¬иди, види: то Ље Љуродиви ѕетро. ќн зна нешто што не зна нико други. Мему Ље откривено.“

«аинтересовао ме Ље споЪашЬи изглед овог човека, Ьегов израз лица, гримасе коЉе се нису могле имитирати, а наЉвише тврдЬа мати јвгусте о Ьеговом знаЬу. » поставио сам себи за циЪ да темеЪниЉе проучим ѕетра, макар визуелно. »стина, са временом сам покушао и да заподенем разговор с Ьим.

“ек након што сам постао искушеник у лаври, а затим примио постриг и духовни чин, тек после ѕетрове смрти сазнао сам понешто из Ьегове биографиЉе. ѕрезивао се √ерасимчук, звао се ѕетар «ахарович. –оРен Ље у селу ћаркивци у Ўепетовском реЉону. ѕодвизавао се око ѕочаЉевске лавре и у самоЉ лаври, редовно Ље присуствовао богослужеЬима у врло дугом периоду: негде од 1950-их година па све до своЉе смрти средином 1980-их. Ќикад и нигде ниЉе поменут у канцелариЉским записима ѕочаЉевске лавре, али Ље своЉ живот скоро у потпуности провео у Ьеним храмовима.

- ј како се братиЉа односила према Ьему?

- ѕочаЉевски монаси веЮином нису гаЉили илузиЉе у погледу ѕетра. ќтац ЌиколаЉ ( оваЪчук), помоЮник економа 1980-их година Ље говорио: „ѕа, види се да Ље ѕетро болестан од природе. Ѕолестан Ље и то Љако.“ ќн Ље испуЬавао послушаЬе главног звонара и врло добро Ље познавао ѕетра, пошто Ље Љуродиви много волео звоник и хтео Ље да се попне тамо с ходочасницима сваки пут кад би се он отворио. £едном Ље, причао Ље отац ЌиколаЉ, ѕетар на ¬аскрс од радости почео да удара чекиЮем у мало звоно тако да Ље оно од Љаког удараца напукло и престало да издаЉе звук. Ќе знам да ли Ље замеЬено или Ље Љош увек тамо.

£едно време Ље код нас у лаври живео јлександар с ”рала. £едан тако важан, здепаст мушкарац коЉи се представЪао као градитеЪ пеЮи. — тим јлександром, гордим преко сваке мере, десило се следеЮе. ќн ниЉе подносио блаженог. ѕостоЉе психолошки типови, карактери, коЉи не могу заЉедно, они не могу да издрже чак ни да виде обЉекат своЉе неЪубави или Ьегово присуство. £едном Ље јлександар видеЮи како се ѕетро врзма од Ьега извадио из новчаника две „брежЬевске“ рубЪе и рекао Ље с висине: „Ќа, узми! ј сад иди да те моЉе очи више не виде, немоЉ да се врзмаш овдеЕ ƒа те више нисам видео!“

ѕетар Ље Юутке узео рубЪе, али се у души, судеЮи по гримаси, увредио. Ќамрштивши се, тихо Ље пришао јлександру отпозади, два пута га Ље прекрстио и исправивши новчанице, ставио му их Ље на рамена као еполете и отишао ЉеЕ  ад су то приметили монаси и искушеници су почели да се смеЉу и то у наЉнезгодниЉем тренутку на служби. » што Ље било занимЪиво: јлександар се крсти, клаЬа се до поЉаса, а рубЪе, као пришивене воЉничке еполете, не падаЉу с рамена, држе се. Ќамесник Ље да би се прекинуо оваЉ безобразлук, скинуо ове злосреЮне рубЪе.

≈то, десио се такав случаЉЕ

- ” чему се састоЉао подвиг Љуродства овог слуге ЅожиЉег ѕетра осим Ьеговог смиреЬа, трпЪеЬа, оскудице, одрицаЬа од света? ћожда у прозорЪивости, као што се то често дешавало с Љуродивима?

- ѕред поЉачане прогоне од стране власти ѕетар Ље почиЬао да бива немиран. ” краЉЬем узбуРеЬу, као „оглашени“ трчао Ље по лаври и стално Ље ударао поткошуЪом по угловима као да Ље гасио пожар коЉи се распламсао. „Ўта Ље то?“ Ц питали су се у недоумици братиЉа и богомолници. ј он Ље предсказивао будуЮе прогоне.

Ќикад ниЉе имао своЉу келиЉу у лаври. Ќикад ниЉе био приброЉан братиЉи, али Ље био своЉ. » нико, почевши од намесника па све до новодошавшег искушеника, ниЉе му оспоравао ово право. ѕонекад Ље коначио у празноЉ келиЉи или гостионици. Ќакон што су га милиционари тешко претукли, плашеЮи се поновног обрачуна, спавао Ље на сену, поред штале. “амо Ље било релативно топло и ниЉе могла да га пронаРе контрола личних карти.

ѕитао сам заменика намесника оца јлипиЉа: „ ако да се односим према ѕетру, коЉег тако Љако поштуЉу богомолници коЉи долазе? ƒа ли се он може сматрати правим Љуродивим, онаквим, о коЉима се пише у житиЉима светаца?“ » он Ље размисливши одговорио: „Ќема ни правих, не неправих Љуродивих. —вако гради своЉе сопствене односе с Ѕогом! » у овом страшном животу постоЉи просто жив човек коЉи се мучи пред Ѕогом.“ ќдговор Ље за мене био више него поучан.

£ош Љедан пример. ћати »рина Ље причала следеЮе: „Ќеко ми Ље поклонио шарену сукЬу на цветове. ћислила сам, обуЮи Юу Ље испод да ми буде топлиЉе. ќбукла сам испод црне сукЬе и отишла на вечерЬу. £уродиви ѕетар иде у ”спенском храму и понавЪа: „ћонаштво Љесте, али и световно остаЉе. ќстаЉе у нама!“ „ас заРе с Љедне стране, час друге и прави приЉатне гримасе. £аоЉ, гледам, а моЉа шарена сукЬа на цветове Ље испала-пала испод црне монашке и лежи-распрострла се по поду, раширивши се као велики црвени цвет.  ао црвени макови.“

- ƒа ли Ље блажени општио с богомолницима? ƒа ли Ље примао милостиЬу од Ьих?

- ≈во Љедне од мирних сцена из оних благословених и блажених дана. —унце. ѕоред звоника седе на клупицама богомолници одмараЉуЮи се измеРу служби; неки даЉу ѕетру новац и имена за помен. ќн гужва папириЮ у рукама, окреЮе, врти, мирише. «атим подиже листиЮ, гледа на сунчеву светлост и каже: „ƒобар Ље папир. ѕа, помени √осподе оне што су отишли, а они што су остали, нека се замонаше!“

»ли овакав случаЉ. ”Љутру богомолници иду у манастир и виде да Ље нанет велик смет, а испод Ьега вири нешто црно, као да Ље скут од капута. –азгрнули су га: па то Ље ѕетро! ЌоЮио Ље у снегу, у смету. —амо што се ниЉе смрзао. ѕротресли су га, одвели у кухиЬу где Ље било топло, напоЉили топлом водом, загреЉали га на силу. »споставило се: ухватила га Ље милициЉа; дуго су га испитивали, тукли, а онда су га избацили просто напоЪе на снег. ƒопузао Ље до лавреЕ

»мао сам послушаЬе у кухиЬи. –ано уЉутру палим ватру у пеЮи, греЉем котловеЕ „уЉем: неки чудни звуци су у суседноЉ соби. »споставЪа се да се то ѕетар пЪуска, пере косу хладном водом, испод млаза са чесме. Ѕио Ље потпуно црвен, као рак.

Ѕогомолници му даЉу различита Љела, а он неЮе да узме, клима главом, вели, ставите ми у Яепове, у капут. «оЉа, наша парохиЉанка, ставЪа поморанЯу, а Яепови Ьеговог капута су пуни рупа. ѕоморанЯа, коЉа Ље у транзиту путовала кроз скут капута за трен ока се нашла на радосноЉ слободи, откотрЪала се даЪе од ѕетра некуда у страну. „£оЉ, ѕетре, шта ти Ље то?!“ Ц „ѕа видиш, Ѕог не прима! Ќисам крив, нисам кривЕ“

£ако Ље волео да слуша звона, а волео Ље и да звони. “о Ље била Ьегова стихиЉа, Ьегов начин битиЉа и делаЬе повезано с Ьим. —аЬао Ље о великом звону, пречника десет метара: „ ад би се Љедном излило и зазвонило у такво Ц свету „на покаЉаЬе“.“

- ѕа ипак Ље примио монаштво?

- ƒа, накратко пред смрт примио Ље постриг у расофор и добио име ѕавле. ѕосле Ьегове смрти неки коЉи су се правили Љуродиви покушавали су да га копираЉу, али су са временом схватили да Ље немогуЮе имитирати га. “о Ље била Љединствена личност и дар да буде такав дат му Ље од Ѕога. Ѕезумници су Ьегов живот називали безумЪем, али Ље он у збору праведника и Ьегов удео Ље са светима. ¬еЮи део братиЉе се односио према ѕетру с поштоваЬем и састрадаваЬем. Ќеки су, понавЪам, чак покушавали да га имитираЉу. “ако Ље отац »гЬатиЉе, коЉи Ље имао послушаЬе у трпезариЉи, отишао код оца Ѕогдана да узме благослов за ЉуродствоЕ ќтац Ѕогдан Ље после извесног размишЪаЬа рекао: „ћи смо и тако рРави, а ако се Љош будемо и правили да смо рРави, ствар Юе потпуно пропасти! Ќе дам благослов и тачка!“ ћеРутим, познати су случаЉеви кад Ље Љуродивост спасавала монахе у кризним ситуациЉама. ” лаври Ље био млади економ отац ƒимитриЉе. Ќе знаЉуЮи правне ниЉансе Љедном Ље купио даске без докумената.  ад се то открило почели су да га позиваЉу у милициЉу, у Љавно тужилаштво, хтели су да га затворе.

ќн Ље отишао код духовника и оваЉ му Ље, да би га спасио, строго наредио да на извесно време постане Љуродив Ц да се прави да Ље безуман. » у милициЉи су га малтретирали, малтретирали и на краЉу краЉева, видеЮи Ьегово „безумЪе“ смеЉуЮи се истерали су га. “ако се отац ƒимитриЉе, потоЬи диригент, схиархимандрит, познати старац лавре, по благослову духовника поставши на неко време спасио стаЪинских тамница и логора. јпостол ѕавле Ље овим поводом строго говорио: „ѕошто, дакле, у премудрости ЅожиЉоЉ свет мудрошЮу не позна Ѕога, изволи се Ѕогу да лудошЮу проповеди спасе оне коЉи веруЉу“ (1  ор. 1, 21).

- ќче, а зашто, по вашем мишЪеЬу, постоЉе Љуродиви?

- £уродивост као пут светости остваруЉе оно супротставЪаЬе мудрости овог света и вере у ’риста, коЉе утврРуЉе апостол ѕавле: „Ќико нека се не вара: ако неко меРу вама мисли да Ље мудар у овоме веку, нека буде луд да би био мудар. £ер Ље мудрост овога света лудост пред Ѕогом; Љер Ље написано: ќн хвата мудре у Ьиховом лукавству“ (1  ор. 3, 18-19) и Љош: „ћи луди ’риста ради“ (1  ор. 4, 10).

£уродиви се ради ’риста нису одрицали само свих добара и удобности земаЪског живота, веЮ понекад и општеприхваЮених норми понашаЬа у друштву. «ими и лети су ишли боси, а многи и сасвим без одеЮе. £уродиви су често кршили и захтеве морала, ако се на Ьега гледа као на испуЬаваЬе одреРених етичких норми.

ћноги од Љуродивих су поседуЉуЮи дар прозорЪивости примали подвиг Љуродивости због осеЮаЬа дубоко развиЉеног смиреЬа, како Ъуди Ьихову прозорЪивост не би приписивали Ьима, веЮ Ѕогу. «ато су често говорили у алузиЉама, алегориЉама или су користили наизглед неповезану форму. ƒруги су били Љуродиви како би претрпели понижеЬа и срамоту ради ÷арства Ќебеског.

Ѕило Ље и таквих Љуродивих, коЉи су у народу називани блаженима, коЉи нису на себе узимали подвиг Љуродивости, веЮ су заиста оставЪали утисак слабоумних захваЪуЉуЮи детиЬастости коЉа Ље у Ьима остала за цео живот.

јко се обЉедине мотиви, коЉи су подстицали подвижнике да примаЉу на себе подвиг Љуродивости, могу се издвоЉити три основна момента: гажеЬе таштине, коЉа Ље врло лако могуЮа приликом оствариваЬа монашког аскетског подвига; наглашаваЬе противречности измеРу истине у ’ристу и такозваног здравог разума и норми понашаЬа; служеЬе ’ристу путем своЉеврсне проповеди, не речЉу или делом, веЮ силом духа, заодевеном у наизглед убого обличЉе.

Ќико и никад неЮе реЮи колико давно и због чега постоЉи Љуродивост у ÷ркви и где се завршава клиничко безумЪе и почиЬе подвиг Љуродивости ’риста ради. »знеЮу Юу само претпоставку, само хипотезу, верзиЉу: Љуродивост Ље бунт против тоталитаризма, насиЪа силних овога света у свим Ьеговим облицима и поЉавама. » границе измеРу Љуродивости и безумЪа, измеРу разума и неразумности су Љако разливене. јтеисти-комунисти су прогаЬали блаженог Љуродивог ѕетра, милиционари су га тукли, ¬ише пута су га затварали у психиЉатриЉску клинику, али би се он сваки пут по ѕромислу ЅожиЉем нашао на слободи.

архимандритом јвакумом (ƒавиденком)
разговарао Ље
—ергеЉ √ерук

25 / 09 / 2011

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0