Srpska

 осово Ље наш £ерусалим

–азговор са Меговим ѕреосвештенством ≈пископом рашко-призренским √. “еодосиЉем

Ќаше наЉважниЉе светиЬе су под посебним ризиком, зато што представЪаЉу Љаке симболе вековног присуства наше ÷ркве и народа на овом простору. ќтуда Ље након рата и дошло до систематске кампаЬе уништаваЬа наших цркава.

ћонашки пут ≈пископа “еодосиЉа кретао се од ћанастира ÷рна –ека, краЉ Ќовог ѕазара, где Ље постао искушеник, до ћанастира ¬исоки ƒечани, где се налазио на пословима настоЉатеЪа ћанастира и игумана. «а ≈пископа липЪанског викара ≈пархиЉе рашко-призренске изабран Ље 2004. г. са седиштем у ћанастиру ¬исоки ƒечани, коЉи Ље израстао у наЉвеЮи мушки ћанастир —ѕ÷. «а ≈пископа рашко-призренског устоличен Ље 2010. г у ѕризрену. ”жива огромно поштоваЬе преосталог српског народа коЉи ових дана мирним протестима брани границу у нашоЉ ЉужноЉ ѕокраЉини.

¬аше ѕреосвештенство, ових дана смо сведоци озбиЪне кризе на северу  осова и ћетохиЉе као и новим претЬама коЉе се надвиЉаЉу над нашим народом. Ўта ≈пархиЉа чини у овоЉ ситуациЉи и како гледате на тренутну ситуациЉу у нашоЉ ЉужноЉ ѕокраЉини?

Ц Ќакон недавног покушаЉа специЉалних снага  осовске полициЉе да преузму контролу над пограничним прелазима £ариЬе и ЅрЬак, дошло Ље до озбиЪног нарушаваЬа безбедносне ситуациЉе на северу  осова. Ќаш народ у тим краЉевима Ље сасвим природно и легитимно реаговао мирним протестима, Љер —рби на северу  осова Љош од 1999. г. не дозвоЪаваЉу да им се догоди оно што се нажалост догодило Љужно од »бра, одакле Ље протеран наЉвеЮи део српског становништва. ќд првог дана кризе на северу, ≈пархиЉа Ље показала пуну солидарност са своЉим народом, али смо такоРе указивали и то, да на провокациЉе не треба узвраЮати било каквим насиЪем. ћоЉим свештеницима сам саветовао да буду стално са Ъудима на терену и да своЉим моралним ауторитетом не дозволе поЉединим самозваним патриотама да компромитуЉу наш народ и Ьегова настроЉеЬа, Љер би то дугорочно угрозило будуЮност —рба на целом  осову и ћетохиЉи. «ато са поносом могу да кажем да су мирни протести наЉвеЮим делом прошли достоЉанствено и да Ље наш народ прихватио и подржао споразум коЉи Ље постигнут измеРу наше ¬ладе и  ‘ќ–-а, око привременог режима на пограничним прелазима. ћислим да Ље сада свима Љасно да се тзв. питаЬе северног  осова не може решавати Љедностраним актима силе, веЮ Љедино диЉалогом. “реба само имати стрпЪеЬа, али и одлучности да се за своЉе интересе изборимо достоЉанствено и мирно. «ато Ље од посебне важности да се наставе започети преговори Ѕеограда и ѕриштине, Љер будуЮност овог целог региона ниЉе у конфликтима, веЮ у налажеЬу начина да живимо заЉедно. ƒок се не стекну услови за решаваЬе наЉкрупниЉих питаЬа, веома Ље важно да се решаваЉу она практична питаЬа, коЉа су важна за свакодневни живот граРана.

ƒа ли Ље безбедност српског становништва, као и свештенства и монаштва —ѕ÷ на  осову и ћетохиЉи додатно угрожена после ових драматичних догаРаЉа?  олико су озбиЪне претЬе због хуманитарне катастрофе?

Ц «биваЬа на северу  осова неизбежно се одражаваЉу на живот —рба Љужно од »бра. ƒогодило се неколико инцидената, коЉи су изазвали повеЮану забринутост. ѕитаЬа прелаза и царина се мораЉу што хитниЉе решити, Љер Юе у противном бити изазвана хуманитарна криза, посебно у здравству, што Ље недопустиво у 21. веку. £ужно од »бра, тренутно имамо проблем у ѕрилужЉу (општина ¬учитрн) где се локални —рби противе градЬи моста, што би за последицу имало ствараЬе транзитног пута за потребе околних албанских насеЪа, а то би за —рбе тога села неминовно повеЮало безбедносне ризике. Ќаши Ъуди нису против градЬе мостова коЉи повезуЉу Ъуде и предлажу да се спорни мост гради мало подаЪе од села. »скрено веруЉемо да Юе и у овом случаЉу разум превладати и да Юе се за ово наЮи компромисно решеЬе. » ѕриштина и меРународна заЉедница треба да разумеЉу, да Юе према Ьима —рби бити неповерЪиви, све док се са Ьихове стране не покаже искрена и недвосмислена спремност, да се изаРе у сусрет српским основним интересима. —а две треЮине предратног становништва Љош у избеглиштву, српски народ на  осову и ћетохиЉи Ље и те како угрожен и с правом тражи веЮи степен заштите и права него што му се то тренутно нуди. —рби овде живе вековима и ми не можемо бити национална маЬина. «ато се мораЉу створити неопходни услови за нормалан живот нашег народа и повратак свих расеЪених, коЉи желе да се врате на своЉа огЬишта.

ћожемо ли и смемо ли пристати на поделу  ић, коЉу поново заговараЉу извесни политичари?

Ц ѕодела  осова и ћетохиЉе, коЉу нажалост краЉЬе неодговорно заговараЉу поЉедини политичари под видом „разграничеЬа —рба и јлбанаца“, представЪа у суштини наше краЉЬе неприхватЪиво одрицаЬе од наЉважниЉих историЉских простора коЉа нам припадаЉу. “реба имати у виду да Љужно од реке »бра, коЉа се помиЬе као могуЮа линиЉа поделе, живи веЮина косовско-метохиЉских —рба и на том простору су и наше наЉважниЉе светиЬе. “у првенствено мислим на ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу, као духовно седиште —ѕ÷. ”колико би у наше време дошло до реализациЉе овог плана, а из историЉе знамо да нема териториЉалних разграничеЬа овакве врсте без насиЪа и егзодуса, —рби у Љужним енклавама, коЉи су у наЉтежим годинама остали и опстали на своЉим огЬиштима, поново Юе се наЮи изложени страдаЬу и прогону. јлбански екстремисти веЮ Љасно даЉу до знаЬа да у случаЉу поделе, на Ьиховом делу  осмета неЮе бити места за —рбе и српске светиЬе. —рбиЉа би поделом можда сачувала Љедно парче териториЉе, али би изгубила за векове векова своЉ образ и пред Ѕогом и пред историЉом. «ато Ље неопходно наставити диЉалог са косовским јлбанцима и меРународном заЉедницом. ” тражеЬу наЉбоЪих решеЬа, приоритет треба да има очуваЬе присуства што веЮег броЉа —рба на  осову и ћетохиЉи, као и обезбеРеЬе наших светиЬа. “о су наЉважниЉи и наЉлегитимниЉи интереси и —рпске ÷ркве и —рпске државе.

ѕреосвеЮени ¬ладико, на маЉском заседаЬу —в. јрх. —абора се говорило и о могуЮоЉ подели рашко-призренске ≈пархиЉе.  ако гледате на ово питаЬе из перспективе надлежног јрхиЉереЉа?

Ц »ако веЮ неко време постоЉи идеЉа о подели рашко-призренске ≈пархиЉе тЉ. обнове древне ≈пархиЉе рашке, —вети јрхиЉереЉски —абор на овогодишЬем маЉском заседаЬу ниЉе прихватио ову инициЉативу. —адашЬа ≈пархиЉа има териториЉално пространство, али и неупоредиво маЬе верника од веЮине осталих епархиЉа, док Ље дугорочна демографска ситуациЉа у ЬоЉ краЉЬе неизвесна. –ашка и север  осова, главни су морални и економски ослонац —рбима Љужно од »бра и подела ≈пархиЉе би се вишеструко негативно одразила на Љужне делове  ић где су народ и наше светиЬе посебно угрожени. ” ситуациЉи када поЉедини политичари помиЬу поделу  осова и ћетохиЉе, што веЮина —рба на овим просторима одбацуЉе као опасну и штетну идеЉу, а уз то и неуставну, било би краЉЬе нелогично да се у ово време, поделом ≈пархиЉе преЉудицираЉу политичка решеЬа, коЉа могу тренутно и у будуЮности имати несагледиво штетне последице за српски народ. «ато одговорно тврдим да ово решеЬе ниЉе добро, док год се ситуациЉа на овим просторима не смири и док не видимо у ком Юе се правцу она развиЉати.

 акав се развоЉ догаРаЉа може очекивати у вези статуса рашчиЬеног владике јртемиЉа, с обзиром да Ље помиЬано и Ьегово одлучеЬе од црквене заЉеднице?

Ц јрхиЉереЉи су на прошлом —абору показали озбиЪну забринутост због антицрквених активности бившег епископа рашко-призренског, односно сада монаха јртемиЉа и Ьегових следбеника. —ведоци смо да бивши владика не само да ниЉе спреман да се смирено врати у црквени поредак, веЮ све активниЉе ради на ствараЬу подела у —рпскоЉ ÷ркви, како у отаЯбини, тако и у диЉаспори. «ато ово питаЬе ниЉе више питаЬе Љедне ≈пархиЉе веЮ целе наше помесне ÷ркве, коЉа мора да предузме одговорне мере, како би се Љасно послала порука верном народу, да Ље овде реч о групи поЉединаца, коЉи су изашли из црквене заЉеднице и чиЉе су активности духовно погубне. ¬еома Ље важно да Ље оваЉ покрет ипак остао локалног карактера и да за сада нема подршку у нашем народу, коЉи добро зна шта Ље ÷рква, а шта секта.

 акав Ље данас став нашег верног народа, после немилих догаРаЉа коЉи Ље подривао канонски црквени поредак —ѕ÷?

Ц ЅудуЮи да у почетку многима нису били сасвим Љасни разлози траЉног разрешеЬа, а потом и рашчиЬеЬа бившег владике, Љедно време у народу Ље владала збуЬеност. Ќеки су мислили да Ље реч о политичком прогону, или чак меРународноЉ завери. ћеРутим, свима онима коЉи редовно учествуЉу у црквеном животу, сада Ље Љасно, коЉи Ље посреди разлог за све оно што се десило. ѕосле свих ових догаРаЉа, живот у ≈пархиЉи се нормализовао и интензивирао. –ецимо, обнавЪаЉу се угашене парохиЉе, народ у много веЮем броЉу учествуЉе у богослужеЬима, поЉачана Ље хуманитарна помоЮ угроженим —рбима, нарочито кад су у питаЬу народне кухиЬе. ≈пархиЉа, коЉа Ље само пре годину дана била на рубу да крене путем отвореног раскола, у коЉи би биле увучене хиЪаде верника и отуРене броЉне цркве и манастири, сада Ље чврсто укЪучена у живот и саборни поредак —рпске ѕравославне ÷ркве. „ак Ље и самовоЪни одлазак Љедног броЉа духовно незрелих и нестабилних монаха, оЉачао и поправио ситуациЉу у нашим манастирима. —ви монаси и монахиЬе у рашко-призренскоЉ ≈пархиЉи, сада су потпуно посвеЮени ЉачаЬу црквеног Љединства, што раниЉе често ниЉе био случаЉ, па су сада у нашим манастирима поново добродошли клирици и верници из осталих ≈пархиЉа —ѕ÷.

ƒокле се стигло са обновом порушених храмова —ѕ÷ коЉи су уништени, каква Ље ситуациЉа са ÷рквом Ѕогородице Кевишке у ѕризрену, коЉа Ље под заштитом ”Ќ≈— -а, после недавног вандализма када Ље украден део оловног кровног покривача?

Ц ѕроцес обнове наших светиЬа се и даЪе наставЪа, иако спориЉим темпом због недостатка новца и опште кризе. Ќеколико обновЪених цркава веЮ су ставЪене у функциЉу. ќбновЪене су парохиЉе у ѕриштини, ѕризрену, »стоку, а ускоро Юемо, ако Ѕог да, имати и парохиЉу у граду ѕеЮи. ” Ааковици Ље при краЉу обнова ’рама ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице, а радови се приводе краЉу и у ¬учитрну. ” ћанастиру ƒевич Ље веЮ почела санациЉа тешко оштеЮених фресака, а ускоро са фондовима ”Ќ≈— ј треба да се ради и у Ѕогородици КевишкоЉ. » поред свега наведеног, Љош нам преостаЉе много тога да се уради и на другим местима.  раРа олова са крова Ѕогородице Кевишке, поткопаваЬе темеЪа ÷ркве —в. ЌедеЪе у ѕризрену, као и спречаваЬе обнове ÷ркве у —амодрежи, показатеЪи су да наше светиЬе и даЪе остаЉу угрожене од екстремиста и провалника. ” наредном периоду намеравамо да посебно радимо на обнови оних храмова, око коЉих постоЉи реална могуЮност да се наши верни врате и оформе литургиЉску заЉедницу. “о Ље мукотрпан и тежак пут, Љер Ље веЮ прошло дванаест година од рата и откако Ље веЮи броЉ нашег становништва морао да напусти своЉе домове и ове свете просторе. »пак смо охрабрени жеЪом и упорношЮу наших Ъуди, коЉи често и у немогуЮим условима улажу хероЉске напоре, како би били своЉи на своме. ѕосебно бих поменуо повратнике у селу ∆ач, коЉи су прошле године доживели неколико напада, свакодневне претЬе, а и поред свега тога, опет су успели да остану, а у селу сада има и неколико деце.

ћоже ли  осовска полициЉа да заштити српске културно-историЉске споменике, првенствено манастире ¬исоки ƒечани, √рачаницу и ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу?

Ц ” нашим светиЬама коЉе обезбеРуЉе  осовска полициЉа, до сада, осим на КевишкоЉ, нису забележени озбиЪниЉи инциденти. »пак, постоЉи Љош доста меРусобног неповереЬа и зато имамо чврст став, да наше наЉважниЉе и наЉстариЉе светиЬе и даЪе треба да обезбеРуЉе  ‘ќ–. ќко неких манастира, као што Ље нпр. √ориоч, имамо намеру да подигнемо посебну ограду, а веЮ Ље изграРена и нова улазна капиЉа. ѕо могуЮности, све Юемо то додатно осигурати и видео-камерама. ¬идео надзор сада Ље поставЪен и у ћанaстиру √рачаници и надамо се да Юемо на таЉ начин, колико толико наше светиЬе и живот монаха и монахиЬа у Ьима учинити сигурниЉим.

 оЉи су наЉважниЉи разлози угрожености наших светиЬа на  осову и ћетохиЉи? ƒа ли Ље реч о верскоЉ или само етничкоЉ нетрпеЪивости?

Ц Ќаше наЉважниЉе светиЬе посебно су под ризиком, зато што представЪаЉу Љаке симболе вековног присуства наше ÷ркве и народа на овом простору. ќтуда Ље након рата и дошло до систематске кампаЬе уништаваЬа наших цркава, Љер су албански екстремисти веровали да Юе брисаЬем трагова српског постоЉаЬа, избрисати и историЉу. »пак, успели смо да се одржимо и дубоко веруЉем да Юе и веЮина јлбанаца на  осову и ћетохиЉи, ипак схватити да Ље будуЮност у меРусобном поштоваЬу и уважаваЬу. Ћично сматрам да овде ниЉе по среди сукоб хришЮанства и ислама, Љер наша ÷рква вековима живи на овим просторима са другим религиЉама на  осову и ћетохиЉи и наше наЉважниЉе светиЬе преживеле су наЉвеЮе опасности и наЉтежа искушеЬа османлиЉске окупациЉе.

¬ратили сте седиште ≈пархиЉе у ѕризрен, мада у Ьему данас живи свега осамнаест —рба.  акав симболички значаЉ има оваЉ чин? —рби су се таЉно поздравЪали са „ƒогодине у ѕризрену“, имаЉу ли сада више наде да се та жеЪа и реализуЉе? »мате ли проблема са боравком у ѕризрену?

Ц «ваничним повратком седишта ≈пархиЉе у ѕризрен, желели смо да покажемо да се наша ÷рква не повлачи са своЉих историЉских простора. ѕо угледу на распетог ’риста, ÷рква сведочи да Ље управо тамо, где Ље наЉвеЮе страдаЬе, наЉвеЮа и благодат.  ад год можемо, служимо у —аборноЉ цркви —в. АорРа у ѕризрену. Ќа тим ЋитургиЉама окупЪа се и по више стотина верника из разних краЉева  осова и ћетохиЉа, као и поклоника из централне —рбиЉе и ÷рне √оре. ЋитургиЉским окупЪаЬима у ѕризрену, као ÷рква, показуЉемо да после  рсног страдаЬа неизоставно долази ¬аскрсеЬе. Ќедавно Ље обновЪен Љедан броЉ српских куЮа у ѕризрену, а очекуЉемо да се обнова куЮа настави, што Юе довести убудуЮе до повратка веЮег броЉа Ъуди. ќбновом црквеног живота у овом граду, желели смо своме народу да дамо пример и да подстакнемо повратак. Ќадамо се да Юемо у томе, уз ЅожиЉу помоЮ, и успети.

ћоже ли наш живот да буде усмерен истинском повратку нашем  осову, кроз  осовски завет?

Ц  осовским заветом, наш народ Ље себе уврстио у ред изабраних и богоносних народа. —воЉом спремношЮу на страдаЬе ’риста ради, потврРуЉемо нашу веру у ¬аскрслог √оспода. —амо Ѕог зна, у годинама коЉе су пред нама, каква све беспуЮа чекаЉу наш народ, без обзира где он живео. ƒуховним и литугиЉским повратком нашим светиЬама на  осову и ћетохиЉи, у коЉе смо уградили своЉ завет са Ѕогом, наш народ се непрестано духовно обнавЪа и препораРа. ќве светиЬе нам говоре шта смо били, шта смо сада и шта треба да будемо. «ато наш народ  осово гледа као своЉ £ерусалим, —вету «емЪу, у чиЉоЉ Ље мученичкоЉ историЉи оваплоЮена таЉна ’ристовог страдаЬа, али и ¬аскрсеЬа.

ƒокле се стигло са идеЉом о обнови ЅогословиЉе у ѕризрену?

Ц јко Ѕог да, од септембра ове године очекуЉемо да почне поново са радом ЅогословиЉа у ѕризрену, где Юе наставу за сада похаРати петнаестак ученика првог разреда. «адужбина —име »гуманова, великог добротвора ѕризренске богословиЉе, веЮ Ље обновЪена, а тренутно стварамо услове за живот и рад професора и предавача. ѕостепеном обновом рада ЅогословиЉе, наставиЮемо да радимо на повратку црквеног живота, а самим тим и повратком верног народа у ову древну српску престоницу.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

–ашка област

—итуациЉа у рашкоЉ области Ље такоРе веома компликована, Љер Ље последЬих децениЉа све маЬе —рба у тоЉ региЉи, што Ље тренд и у другим рубним деловима —рбиЉе. ћеРутим, овоЉ ситуациЉи великим делом доприносе и наЉновиЉи покушаЉи злоупотребе исламске вероисповести у политичке сврхе, што додатно уноси немир не само меРу наш верни народ, веЮ и меРу муслимане, коЉи желе да наставе да мирно живе са комшиЉама —рбима. ѕроблеме у рашкоЉ области треба решавати на миран начин, а не претЬама териториЉалног распарчаваЬа —рбиЉе, што нас може вратити у време деведесетих година. Ќаше свештенство у новопазарском намесништву, активно се клони сваке дневне политике.  ао ÷рква, трудимо се да будемо фактор мира, стабилности и добрих добросуседских односа. ¬еома Ље важно да се политичке амбициЉе поЉединаца не везуЉу за веру, Љер вера коЉа се сведе на ниво политичке идеологиЉе, постаЉе веома опасно оруРе у рукама неодговорних Ъуди. «ато све ÷ркве и верске заЉеднице у —рбиЉи, треба активно да раде да се не дозволи злоупотреба вере у политичке сврхе, на било коЉи начин и у било чиЉе име.

ѕравославЪе

29 / 09 / 2011

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0