Srpska

—вети и праведни —тефан —лепи, деспот —рпски (ЅранковиЮ)

—вети праведни —тефан ЅранковиЮ беше потомак светог и славног кнеза —рпског Ћазара, великомученика  осовског,[1] —вети супрузи Ћазар и ћилица имаРаху наЉстариЉу кЮер своЉу ћару, коЉу удадоше за српског великаша ¬ука ЅранковиЮа. ¬ук и ћара породише три сина: √ргура, АурРа и Ћазара. ѕо смрти Ћазаревог и ћиличиног сина —тефана ¬исоког, деспота —рпског (од 1389. до 1427. године),[2] Ьега на престолу —рпске деспоговине наследи ћарин и ¬уков син АураР ЅранковиЮ, као сестриЮ и сродник Ьегов, Љер —тефан не имаРаше роРене деце. ќженивши се грчком принцезом »рином (£ерином) ѕалеологовом из —олуна, АураР са Ьом изроди више деце, меРу коЉом роди и овог блаженог —тефана (негде око године 1417).[3]

” детиЬству своме блажени —тефан беше васпитан у сваком добру: стекао Ље велики разум и побожност, послушност родитеЪима у свакоЉ ЬиховоЉ заповести, тако да Ље вером, мудрошЮу и храброшЮу многе превазилазио, као и своЉом природном телесном лепотом. «ато су за Ьега касниЉе говорили очевидци, коЉи су га веЮ ослепЪеног видели, да Ље поЉавом био ,,без приговора, да се не може замислити човек достоЉанствениЉи од Ьега, и да Ље висока раста и ванредно озбиЪног и паметног лица". Ќо наЉважниЉе особине блаженог —тефана састоЉаху се у ЬеговоЉ преданости воЪи ЅожЉоЉ, чистом животу и верности ÷ркви и вери ѕравославноЉ.[4] »ако Ьегов живот беше мученички и многострадални, као праведног и многострадалног £ова, он никада не одступи од верности свесветоЉ воЪи ЅожЉоЉ, а свагда благодараше Ѕога за све што га у животу сналажаше. ј Ьегова животна страдаЬа не беху мала, као што Юе се даЪе видети. «бог тадашЬих тешких прилика за хришЮане на Ѕалкану и силине турског султана ћурата II, —тефанов отац деспот АураЮ даде своЉу Юерку ћару султану за жену, да она, као некада праведна £удита, буде жртва за спас свога народа и отаЯбине. ѕри одласку из престолног града —медерева за £едрене сестру ћару су пратила браЮа √ргур и —тефан, да буду са ћаром неко времо заЉедно и да Ље тиме донекле теше. ЅраЮа су своЉим присуством укрепила веру своЉе сестре, тако да се сестра Ьихова ћара никада ниЉе одрекла ни напустила хришЮанску веру, нити примила безбожни ислам. —тефан Ље потом и надаЪе остао у £едрену, уствари више као неки талац турском султану, док се √ргур вратио натраг. Ќо при нападу “урака на престолницу —медерево и √ргур буде заробЪен и одведен у £едрене, где их, по нареРеЬу самог султана ћурата, а без знаЬа сестре им султаниЉе ћаре, свирепи “урци обоЉицу ослепе, на сам ”скрс 1441. године.[5]  ао разлог за тако свирепо дело султан Ље наводио преписку браЮе са оцем им АурРем (коЉи Ље тада био остао без деспотовине и налазио се у ƒубровнику), у коЉоЉ су они тобоже откривали деспоту —рпском таЉне “урске царевине. ”ствари, главни разлог ослепЪеЬа ових српских племиЮа била Ље турска завист, због Ьихове лепоте и витештва, и због страха да они не постану наследници и владари —рпске земЪе и државе.

Ќеколико година после овог невиног страдаЬа, блажени и многонапаЮени —тефан слепи и слепи му брат √ргур бише од султана ћурата враЮени у —рбиЉу и живи предати оцу Ьиховом деспоту АурРу. £ер у рату измеРу хришЮана и безбожних јгарЉана победише тада (године 1443Ч4) хришЮани,[6] те “урци бише принуРени да склопе мир и да деспоту АурРу поврате и живе синове и град —медерево и целу деспотовину. ќслепЪеног —тефана и √ргура предао Ље АурРу у —медереву турски комесар Ѕалта ќглу. “ужан Ље био и преболан призор кад су се срели отац и слепи му синови: деца су посрЮуЮи пошла оцу у загрЪаЉ, али Ље стари деспот рикнуо као раЬени лав и стропоштао се онесвешЮен на земЪу. ј наша народна душа оставила Ље у народноЉ песми записане ове речи за Ьих: „ћила децо, два ƒеспотовиЮа, колико сте Љадни и слиЉепи, толико сте сувише лиЉепи". ѕре своЉе смрти стари деспот АураР узео Ље себи за савладара свог наЉмлаРег сина Ћазара.[7] —тари отац умро Ље на ЅадЬидан, 24. децембра 1456. године, у деведесетоЉ години живота.[8] ”скоро за Ьим умрла Ље и Ьегова супруга £ерина, —тефанова маЉка (3. маЉа 1457 г.), а ускоро за Ьом и млади деспот Ћазар (20. Љануара 1458. г.). “ада Ље, по жеЪи —рпског народа и великаша, и по благослову —рпског ѕатриЉарха, блажени —тефан —лепи миропомазан и устоличен у —медереву за новог —рпског ƒеспота.  ао владар он се одликовао мудрошЮу и храброшЮу, Љер Ље у врло тешким временима и приликама успевао да сачува —рпску земЪу и народ и не преда град —медерево ни “урцима нити ”грима (ћаРарима). ћеРутим, после тога неваЪалствима разних неприЉатеЪа и домаЮим издаЉствима, у —медерево 6уде доведен за владара босански кнез —тЉепан “омашевиЮ, римокатолик по вери, за кога буде венчана девоЉчица £елена, Юерка —тефановог брата деспота Ћазара и деспотице £елене ѕалеологове, снахе —тефанове (1. априла 1459. године). Ќедужни праведник —тефан —лепи, последЬи законити —рпски владар, би тада протеран из отаЯбине, и он се наРе у великоЉ невоЪи.[9] Ќо, по Ьеговом неправедном прогонству из отаЯбине и првстонице, град —медерево одмах падне под “урке (20. Љуна 1459. године) и тако казна ЅожЉа снаРе —рпску земЪу.

Ѕлажени прогнаник и страдалник —тефан отиде тада код своЉе сестре  атарине, удове погинулог грофа ”рлиха ÷еЪског, коЉа живЪаше у то време на свом имаЬу у ’рватскоЉ. ќдатле Ље кренуо опет даЪе и преко ƒубровника стигао у јлбаниЉу, где Ље имао неке своЉе родбине. “амо овог праведника и страдалника √оспод милостиво утеши и награди, Љер му даде за супругу честиту и побожну девоЉку јнгелину, Юерку албанског великаша јриЉанита  омнена, а свастику славног воЉводе АурРа  астриотиЮа-—кендербега. јнгелина беше врло богоЪубива и човекоЪубива, и видеЮи праведног и красног страдалника —тефана, она га свом душом и срцем заволе, те измоли од своЉих родитеЪа благослов да га узме себи за мужа. Ѕлагослов Ьиховог по Ѕогу брака и венчаЬе у цркви обави се у —кадру 1461. године и Ьих двоЉе од тада заЉеднички деЪаху судбину изгнаника и страдалника, али и благослове праведника и светитеЪа. £ер Ѕог благослови Ьихов брак и даде им троЉе деце: ћару, АорРа и £ована, ол коЉе се последЬих двоЉица благодаЮу ЅожЉом показаше предивни и прославише као светитеЪи.[10] «бог сиромаштва и немаштине, а и због блиске опасности од “урака, блажени —тефан и јнгелина преРу из јлбаниЉе у »талиЉу, наЉпре на Љуг у јпулиЉу, а онда на север у ‘урланиЉу (код “рста), у тамошЬи град звани Ѕеоград. ќвде се они настане код —тефанове сестре  атарине, коЉа ту беше купила Љедан замак са имаЬем. ” околини овог града Ѕеограда живЪаше словенски народ, и у цркви се обавЪаше литургиЉа на словенском Љезику. ѕраведни —тефан и јнгелина остадоше са своЉом децом доживотно верни ѕравославноЉ вери и ÷ркви, што ни мало ниЉе било лако у она времвна и у оноЉ средини латинскоЉ и папскоЉ.

—а своЉом породицом —тефан живЪаше у Ѕеограду у скромности и оскудици, примаЉуЮи понекад и милостиЬе са разних страна. —а благочестивом супругом своЉом јнгелином он се нарочито стараше да децу своЉу обучи животу у свакоЉ побожности и чистоти, и у томе му милостиви √оспод помагаше иако беше од многих страдаЬа и странствоваЬа оболео, блажени —тефан не клону духом, него благодараше Ѕогу на свему. ќсеЮаЉуЮи да Юе ускоро отиЮи из овога света, он писаше ƒубровчанима за своЉу супуругу и децу ово: „»ако бих вам, господо, имао да пишем о много и много ствари, ипак не могох писати вашем господству, Љер сам много болестан и слаб од болести своЉе. ћного се молим вашему господству, и много и милостиво и смерно, и препоручуЉем вам моЉу јнгелину и дечицу моЉу: Ауру, ћару и £ована, пред Ѕогом и пред ѕречистом и пред свима —ветима, што ви са Ьима, то Ѕог са вама. ќ властело, немоЉте оставитк јнгелину и моЉу дечицу да пропадну иза мене. Ќека вас Ѕог научи да имате Ъубави према Ьима, као што сте имали према нама и нашим старима, и да их не оставите у за Ьих непогодно време". ѕосле овога доРе и блажена кончина светог праведника многострадалног —тефана, и он мирно предаде душу своЉу у руке √оспода свога дана 9. октобра 1476. године. Мегово свето тело би погребено у Ѕеограду, у ‘урландиЉи.

Ќе дуго времена после тога тело му би обЉавЪено као нетрулежно, и то на таЉ начин што се на гробу поче ЉавЪати нека чудесна небеска светлост. —ветлост ту наЉпре угледаше неки лопови коЉи беЉаху дошли да му опЪачкаЉу гроб.  ада пак затим би отворен гроб Ьегов, тело Ьегово би наРено цело и нетрулежно, заЉедпо са нераспаднутим Ьеговим оделом. ќд светих моштиЉу Ьегових многи тада добиваху исцеЪеЬа, и многи слепи прогледаху. Ѕлажена пак супруга Ьегова јнгелина и синови му АорРе и £ован, добивши дозволу од маРарског краЪа ћатиЉе да се настане у сремском селу  упинову на —ави, пренеше тамо са собом и чесне мошти —ветог —тефана и положише их у цркву —ветог Ћуке у граду  упинику (15. фебруара 1486. године). АорРе тада постаде деспот —ремски, но ускоро се и он и маЉка му —вета јнгелина замонашише и подигоше мушки и женски манастир  рушедол у —рему (о чему се опширниЉе говори у Ьиховим ∆итиЉама), а деспотом постане наЉмлаРи син —тефанов £ован (до своЉе кончине у √осподу 1502. године).

 ада се 1505-6. године —вета јнгелина и син ЉоЉ —вети ћаксим преселише у ¬лашку, где ћаксим постаде архиепископ, они са собом понеше и чесне мошти —ветог —тефана у ¬лашку, одакле их опет повратише при свом повратку (1509. године) и положише их у новоподигнути манастир  рушедол. ќвде се од моштиЉу светог ѕраведника догодише не мала чудесна исцеЪеЬа и оздравЪеЬа. √одине пак 1688. мошти —в. —тефана (са моштима осталих ЅранковиЮа) склоЬене бише за неко време у —ент-јндреЉу, али су ускоро враЮене опет у  рушедол, где су мирно почивале све док их безбожни “урци у бесу своме не исекоше на комаде и заЉедно са црквом крушедолском спалише (13. августа 1716. године). ќд тог пожара остали су само поЉедини маЬи делови, меРу коЉима и десно стопало светог и праведног —тефана —лепог, новомученика и многострадалника —рпског. Меговим светим молитвама нека √оспод помилуЉе и спасе нас и сав —рпски православни народ и све православне хришЮане и све Ъуде ЅожЉе. јмин.[11]

“ропар глас 4.


ѕроцвета нам пролеЮе благодати, —тефана Ќовог спомен, да празнуЉемо ѕрославитеЪа Ьеговог, Љер призва све празникоЪупце да узносе благодареЬе Ѕогу коЉи сачува тело Ьегово у гробу цело и нераспадЪиво што чудесима дивЪеЬе буди, моли се за Ъуде своЉе као отачаственоЪубац, и за оне коЉи чине спомен твоЉ.

 ондак глас 3.


ѕриРите, —тефана усхвалимо сви и божанственим песмама прославимо, Љер ниЉе далеко од апостола и мученицима приближи се и преподобних и праведних блаженство наследи и мирисом моштиЉу своЉих облагоухава нас и моли се √осподу за душе наше.


[1] Мегов свети спомен 15. Љуна, где видети опширниЉе о Ьему.

[2] Мегов свети спомен, заЉедно са маЉком му —в. ћилицом, славп се 19. Љула.

[3] ”ствари, АураР ЅранковиЮ, деспот —рпски (1427Ч1456 г.), имао Ље из првог брака троЉе деце: ћару, “одора (коЉи Ље млад умро) и √ргура; из другог пак брака са £ерином (»рином) имао Ље такоРе троЉе деце: Юерку  атакузину (или  атарину) и синове —тефана и Ћазара. ћара Юе бити удата за султана ћурата II (1421Ч1451. г.), а  атакузина за немачког грофа ”рлиха ÷еЪског (у —ловениЉи). √ргур и —тефан биЮе ослепЪени од султана ћурата II 1441. године.

[4] ќд —в. —тефана —лепог остала Ље сачувана у српском преводу кЬига —в. £ована —инаЉског звана Ћествица, наслеРена му од оца, коЉу Ље сачувала касниЉе —тефанова супруга —в. јнгелина. »з тога се види на чему се учио и васпитавао —вети —тефан.

[5] —в. —тефан и √ргур ослепЪени су у тврРави “окат на мору, близу ÷ариграда, у старом дворцу званом „Ѕедеви „ардак". ќслепЪени су на таЉ начин што им Ље усиЉано гвожРе превучено преко очиЉу и зенице им спржене.

[6] ” овом рату нарочито се, уз деспота АурРа, истакао православни воЉвода из –умуниЉе —ибиЬанин £анко (£ован-£анко ’уЬади), познат из наших народних песама. √лавна битка Ље била код брда  уновице (или ѕлоча), надомак Ќиша, краЉем 1443. године, када Ље у хришЮанске руке пао и град —офиЉа.

[7] Ѕило Ље то 1446. године, када Ље Ћазара оженио £еленом ѕалеологовом-ƒрагаш, синовицом последЬих ¬изантнЉских царева (из града ћистре са ѕелопонеза).

[8] ƒеспот АураР Ље био врло побожан човек. ќн Ље дао “урцима 30.000 дуката да би откупио део моштиЉу —в. јпостола Ћуке и пренео их из ≈пира у —медерево, где су оне биле положене у деспотову цркву ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице (на смедеревском гробЪу). ќн се дописивао и са васеЪенским патриЉархом √енадиЉем —холариЉем. ѕривржен ѕравославЪу, деспот АураР Ље одбио да пошаЪе изасланика —рпске ÷ркве на лажни унионистички сабор у ‘лоренциЉи 1438. године, Љер Ље добро знао неискреност Ћатина. ќн Ље том приликом рекао: „£а сам сусед Ћатинима, и често сам с Ьима долазио у додир, и разговарао сам с Ьима, и знам тачно и речи Ьихове и намере и начине; знаЉуЮи дакле добро и Ьих и све Ьихово, неЮу послати изасланике на сабор". (—илвестар —иропул, »сториЉа о ‘лоректинском собору).

[9] —тефанов брат √ргур —лепи, коЉи Ље Љош пре ових догаРаЉа био ожеЬен, налазио се тада код “урака. ѕо паду —медерева у турске руке (20. Љуна 1459 г.) он се повукао у манастир ’иландар, где се ускоро и упокоЉио као монах √ерман (краЉем 1459 г.). Мегов син ¬ук √ргуровиЮ-ЅранковиЮ, прешавши у ”гарску, буде поставЪен од угарског краЪа ћатиЉе за ќремског деспота над тамошЬим —рбима. ќн се прославио у борби против “урака и остао познат у нашим народним песмама као „«маЉ ќгЬени ¬ук". Мега Ље по смрти (1485 г.) наследио, као деспот —ремски, син —в. —тефана и јнгелине ЅорРе ЅранковиЮ, тЉ. потоЬи у монаштву —в. ћаксим јрхиепископ (спомен му 18. Љануара).

[10] —вети ћаксим ЅранковиЮ (тЉ. деспот АорРе) слави се 18. Љануара; —вети деспот £ован - 10. децембра, а света им мати —в. ћаЉка јнгелина - 30. Љула.

[11] »коне и фреске са ликом —в. —тефана —лепог налазе се у Ќовом ’опову,  рушедолу, ¬ршцу, ѕанчеву и у ѕатриЉаршиЉском музеЉу у Ѕеограду.

22 / 10 / 2014

     оментари:

    2012-05-04
    18:36
    ¬идосава £овановиЮ:
    ƒивно! ∆ивела —вета –усиЉа,ѕравославна!

    —рбски ЅожиЉи угодници,па и ови славни ЅранковиЮи прави су примери православног живота,страдаЬа, поготову отпору према неприЉателима(турцима,латинима).ќни су у ЌебескоЉ —рбиЉи. ”гледаЉмо се и ми данашни ѕотомци тих славних мученика и
    —ветитеЪа,на Ьихов православни став , на Ьихово ревноваЬе као истнски ѕотомци —рбског ÷арства!
    «ахвална сам √осподу да Љош има и данас таквих , а то Ље моЉ владика јртемиЉе ,Ьегови монаси и благочестиви народ —рбски.
    ƒивим се –уском народу, Ьеговом препороРеЬу,велика ми Ље жеЪа да ходочастим ,ако Ѕог да, по вашим манастирима.

    2011-11-11
    00:43
    Ljubica Degenek Brankov:
    ’вала —ветоЉ ћаЉци –усиЉи и ЬеноЉ ѕравославноЉ ÷ркви на свему што за нас,ѕравославне —рбе, чини, па и на овом предивном тексту о нашем светитеЪу £овану —лепом. —узе умиЪеЬа и наде и утехе сваке врсте теку ми кад ово читам и кад Њнам да се и у ћаЉци –усиЉи зна за нашег дивног светитеЪа.∆ивим на обронцима наше —вете ‘рушке √оре где су —вети ЅранковиЮи,ћаЉка јнгелина и Ьени саинови подигли дивне манастире. «ахвална сам √осподу што ми Ље подарио да учествуЉем у св. литургиЉи и да упознам духовнике нашег времена у фрушкогорским манастирима и прижеЪкуЉем да ми √оспод подари да ходочастим и до ваших руских светиЬа у ћоскви, ƒивЉеЉеву ..

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0