Srpska

’ришЮански пост

∆ивот сваког православног хришЮанина треба да буде подвижнички. Ѕез нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог ЅожЉом благодаЮу, немогуЮе се ослободити силе греха и сЉединити са √осподом. «ато пост у православноЉ духовности заузима веома важно место и без Ьега нема напретка у ниЉедноЉ хришЮанскоЉ врлини. ” давноЉ прошлости, поЉам поста обухватао Ље потпуно уздржаваЬе од било какве хране, да би касниЉе попримио смисао уздржаваЬа од Љедне врсте хране коЉа се назива „мрсном", тЉ. оном коЉа у себи садржи масноЮе животиЬског порекла, али, у одреРеним периодима и од хране коЉа Ље спремана на биЪним масноЮама. “ако у чисто посну храну спадаЉу: хлеб, поврЮе, воЮе и разни други плодови. ѕосебну врсту поста представЪа „сухоЉедеЬе", коЉе подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране.

Ќа пост наилазимо у многим религиЉама, мада он Љедино у православном хришЮанском предаЬу добиЉа своЉ пуни духовни смисао и не односи се само на телесно уздржаЬе веЮ подразумева и труд душе у врлинама. ѕост Ље постоЉао и у старозаветноЉ ÷ркви и Ьиме се изражавало обраЮеЬе човека Ѕогу, Ьегова скрушеност и покаЉаЬе. ѕостом се човек смирава пред своЉим “ворцем. “елесни труд поста духовно припрема душу да молитвом затражи помоЮ од Ѕога. ЅожЉа заповест о посту дата Ље Љош праоцу јдаму у раЉу. “ек када Ље прекршио заповест поста, јдам Ље пао у сластоЪубЪе и гордост. —тога Ље заповест о посту саставни део «акона коЉи Ље √оспод преко пророка ћоЉсиЉа предао ЉевреЉском народу. ѕостило се у свакоЉ невоЪи и тузи, при ратноЉ опасности и страдаЬу, увек када Ље требало измолити ЅожЉу милост. £ош нас древни пророци уче да Ље Ѕогу угодан само онаЉ телесни пост коЉи Ље праЮен уздржаваЬем од сваког злог дела, речи и мисли. ћного Ље примера богоугодног поста и у Ќовом «авету. —ам √оспод »сус ’ристос пости 40 дана и ноЮи пре почетка своЉе проповеди о доласку ÷арства Ќебескога. √оспод нас учи да постимо таЉно, без лицемерЉа, за разлику од фарисеЉа коЉи су своЉим Љавним постом желели да стекну Ъудску славу.

—мисао поста

ќсновни циЪ поста Љесте очишЮеЬе душе и тела од телесних и душевних страсти, као и прославЪеЬе Ѕога и Ьегових светих. ѕрави пост, дакле, има две стране, телесну и духовну и састоЉи се како у уздржаЬу од мрсне хране тако и у уздржаваЬу од рРавих мисли, жеЪа и дела, умножаваЬу молитава, доброчинстава и вршеЬу свих еванРелских врлина. —тога свети ¬асилиЉе опомиЬе: „ орист од поста не ограничаваЉ само на уздржаваЬе од Љела, зато што Ље истински пост удаЪаваЬе од злих дела." ѕост обуздава сластоЪубЪе и стомакоугаРаЬе. ћеРутим, он истовремено ослобаРа човека од тираниЉе душевних страсти и рРавих помисли. Миме се чисти човеков ум и узводи ка небесима. ЌемогуЮа Ље чиста и сабрана молитва и стицаЬе било коЉе хришЮанске врлине без душевног и телесног поста. »пак, наЉважниЉи циЪ поста Љесте да уз Ьегову помоЮ стекнемо заЉедницу са живим Ѕогом. Ѕез душевне чистоте коЉа се измеРу осталог постиже и редовним постом не можено да се приближимо Ѕогу и задобиЉемо чисту молитву, те тако постанемо заЉедничари ЅожЉе благодати.
≈во како нас св. £ован «латоусти учи шта Ље истински пост: „ ажеш да постиш. ”вери ме у то своЉим делима. ј коЉа су то дела? јко видиш сиромаха, удели му милостиЬу. јко се наРеш са неприЉатеЪем своЉим, измири се са Ьим. ¬идиш ли на улици неко лепо лице, одврати своЉ поглед од Ьега. ƒакле, не само да постиш стомаком, веЮ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. –уке нека посте уздржаваЉуЮи се од сваке грамзивости и краРе. Ќоге нека посте тако што неЮи ходити путевима греха. ќчи нека посте тако што страсно неЮе посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других Ъуди.  ажеш да не Љедеш месо. јли, чуваЉ се да не гуташ похотЪиво очима оно што видиш око себе. ѕости и слухом своЉим не слушаЉуЮи оговараЬа и сплетке. ”стима и Љезиком своЉим пости и уздржаваЉ се од ружних речи и шала.  аква нам Ље корист ако не Љедемо месо и рибу, а уЉедамо и прождиремо своЉе ближЬе."

—вети ‘отиЉе патриЉарх цариградски каже: „ѕост благоприЉатан Ѕогу Ље онаЉ коЉи подразумева поред уздржаЬа од хране и удаЪеЬе од сваког греха, мржЬе, зависти, оговараЬа, неумесних шала, празнословЪа и других зала. ќноЉ коЉи пости само телесно не трудеЮи се у врлини личи на човека коЉи Ље саградио лепу куЮу, али у ЬоЉ живи са змиЉама и скорпиЉама."

ѕост Ље нераскидиво повезан са милостиЬом и зато нас стари хришЮански писци уче да вишак новца коЉи уштдимо на умереноЉ исхрани у преиоду поста можемо да уделимо као милостиЬу сиромашним и болесним те тако ускративш и сувишно телу даруЉемо потребно души.

” време поста потребно Ље да више хранимо своЉу душу молитвом и речЉу ЅожЉом него ли своЉе тело храном и телесним уживаЬима. √оспод нас учи у ≈ванРеЪу да се зли духови изгоне Љедино постом и молитвом. «ато и ÷рква у време постова подстиче своЉе вернике на усрдниЉу молитву како у храмовима, тако и у личним молитвама код куЮе. ЌиЉе довоЪно постити само делима и речЉу, веЮ и мислима.  аква нам Ље корист од нечистих дела када о Ьима страсно маштамо и наслаРуЉемо се. ћалитва уз телесни пост наЉЉаче Ље оружЉе за борбу против страсних помисли и маштариЉа. ” време поста верници би требали да избеговаЉу свако славЪе и забаву, а супружници и телесно општеЬе. ” посту се не обавЪаЉу венчаЬа, а добро Ље у том периоду максимално смаЬити и гледаЬе телевизара и радиЉа и то време искористити у читаЬу —ветош ѕисма и других верских кЬига.

ѕост средом и петком

—реда и петак су се од наЉраниЉих дана сматрали данима посвеЮиним посту и молитви. ќви се дани посте током целе године, осим у периодима тзв. “рапавих недеЪа о коЉима се говори у наставку текста. ѕост средом Ље одреРен у знак сеЮаЬа на £удину издаЉу √оспода ’риста, док петком постимо Љер Ље √оспод тога дана разапет на крсту. ЌепоштоваЬе ових посних дана се осуРуЉе 69 каноном св. јпостола. ќд старине ови посни дани се посте „на води", дакле и без употребе уЪа.  ада у ове дане падне празник са црвеним словом или светитеЪ чиЉе Ље име у календару одштампано масниЉом боЉом, дозвоЪена Ље употреба уЪа и вина. ќви дани се могу постити на уЪу и у случаЉу телесне слабости. Ўто се тиче духовног поста, средом и петком треба се више и усрдниЉе молити, посебно читаЉуЮи оне главе —в. ѕисма коЉе се односе на издаЉу ’риста, Ьегово суРеЬе и распеЮе.

„≈“»–» ¬≈Ћ» ј √ќƒ»ЎМј ѕќ—“ј

1. ¬елики пост:

¬елики пост Ље наЉважниЉи посни период у току године. Мегов основни задатак Љесте да нас телесно и душевно припреми за празник ¬аскрсеЬа ’ристовог. “о Ље уЉедно и наЉстрожиЉи пост ÷ркве и обавезан Ље за све хришЮане. ” време овога поста уздржавамо се од меса, ЉаЉа, сира, млека, дакле хране са животиЬским масноЮама. ¬ино у уЪе дозвоЪени су само суботом и недеЪем, али и на дан св. четрдесеторице мученика, док се риба може користити само на Ѕлаговести и ÷вети. —вим осталим данима пости се „на води", а поготово строго средом и петком. ѕо слабости се у недеЪне дане осим среде и петка може разрешити уЪе, али са посебним благословом духовника или парохиЉског свештеника. ѕрва три дана прве недеЪе ¬еликог поста од старине се посте посебно строго. “о исто вреди за последЬу недеЪу поста коЉу постимо „на води", осим ¬елики „етвртак на коЉи разрешавамо на уЪе и вино. Ќа ¬елики ѕетак се уздржавамо од Љела и пиЮа све до изношеЬа плаштанице, дакле до 3 сата поподне, после чега се узима лаган оброк „на води". “акоРе строго постимо и ¬елику —уботу као Љедину посну суботу у току године.

2. ЅожиЮни пост

—ледеЮи дужи период поста у години Ље ЅожиЮни пост коЉи такоРе траЉе четрдесет дана, али ниЉе тако строг као ¬елики ѕост. ѕочиЬе 15/28 новембра, а завршава 24. децембра/6. Љануара. ” току целог овога поста не Љедемо месо, бели мрс и ЉаЉа. ”Ъе и вино су дозвоЪени свим данима осим среде и петка коЉи се посте „на води". –иба се Љеде сваке суботе и недеЪе као и на ¬аведеЬе ѕресвете Ѕогорадице, чак и ако празник падне у среду или петак. ѕоследЬа недеЪа ЅожиЮног поста пости се строжиЉе, без употребе рибе, а по могуЮности „на води". Ќа ЅадЬи дан се не употребЪава ни уЪе ни вино, веЮ се обавезно пости „на води". ¬еома Ље важно да православни хришЮани коЉи живе у земЪама у коЉима се новогодишЬи празници славе по новом календару и падаЉу у време ЅожиЮног поста, не прекидаЉу пост, веЮ да Ќову √одину прославЪаЉу када она доРе по православном календару, поштуЉуЮи традициЉу своЉих предака и црквена правила.

3. ѕост св. јпостола

ѕост светих јпостола траЉе од ЌедеЪе свих светих до празника св. јпостола ѕетра и ѕавла 28. Љуна/12. Љула. Мегова дужина траЉаЬа зависи од пасхалног и пентикосталног циклуса на коЉи се надовезуЉе почетак поста. ќваЉ пост сличан Ље ЅожиЮном, мада нешто блажи. «а време Ьеговог траЉаЬа не Љеде се месо, бели мрс и ЉаЉа. –иба, вино и уЪе се Љеду сваки дан осим, наравно, среде и петка коЉи се посте „на води". ƒан уочи ѕетровдана се такоРе строго пости, осим ако падне у суботу или недеЪу, када Ље дозвоЪена употреба уЪа. Ќа дан –оРеЬа —в. £ована  рститеЪа Љедемо рибу, иако падне у среду или петак. ”колико ѕетровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо веЮ Љедемо рибу, вино и уЪе.

4. √оспоЉински пост

√оспоЉински пост Ље наЉкраЮи од четири велика годишЬа поста и траЉе само 15 дана, од 1/14 августа до 28/15 августа. ќн Ље посвеЮен духовноЉ припреми уочи празника ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице. ќваЉ пост Ље строжиЉи од божиЮног и апостолског, те православни хришЮани због великог поштоваЬа према ѕресветоЉ Ѕогородици оваЉ пост посте као и ¬елики пост, све дане „на води", осим суботе и недеЪе када Ље дозвоЪено уЪе и вино. £едино на ѕразник ѕреображеЬа √осподЬег Љедемо рибу без обзира у коЉи дан недеЪе он пао. јко сам празник ”спеЬа падне у среду и петак, не мрсимо веЮ и тада Љедемо рибу, вино и уЪе. ” нашем народу постоЉи обичаЉ да се младо грожРе не Љеде до ѕреображеЬа √осподЬег, Љер се тога дана у црквама благосиЪа грожРе и дели се народу.

£≈ƒЌќƒЌ≈¬Ќ» ѕќ—“ќ¬» ” “ќ ” √ќƒ»Ќ≈:

1.  рстовдан, 5/18. Љануар, уочи ЅогоЉавЪеЬа:


ќваЉ дан строго постимо по могуЮности на „сухоЉедеЬу", осим ако падне у суботу или недеЪу, када разрешавамо „на уЪе". ќвим постом се припремамо за празник ЅогоЉавЪеЬа и за пиЉеЬе богоЉавЪенске водице.


2. ¬оздвижениЉе „аснога  рста, 14/27. септембра:


ѕости се исто као и  рстовдан.


3. ”сековаЬе главе —в. ѕретече, 29. августа/11. септембра:


” част св. £ована ѕретече и Ьеговог мученичког страдаЬа; оваЉ пост се пости као и ова претходна два дана, осим ако празник падне у суботу или недеЪу, када Љедемо уЪе и вино. ” нашем народу постоЉи благочестиви обичаЉ да се на оваЉ дан нашта не Љеде из таЬира и да се избегава храна и плодови црвене боЉе, у знак сеЮаЬа на погубЪеЬе св. ѕретече коме Ље глава одрубЪена и донесена »родиЉади на таЬиру.

ѕост се може држати у току године и у неким другим посебним приликама:

1. ” случаЉевима рата, катаклизми и великог страдаЬа епископ може да наложи пост народу како би се тиме умилостивио Ѕог.
2. ƒуховник може да своЉоЉ духовноЉ деци наложи пост као епитимиЉу из разних разлога.
3. —вети оци саветуЉу пост од пар дана пред крштеЬе, ЉелеосвеЮеЬе, свету таЉну брака или рукоположеЬе свештеника.
4. ” ѕравославноЉ цркви Ље уобичаЉен пост пре свете таЉне евхаристиЉе, тЉ. светог причешЮа. ќбавезно Ље да се сваки хришЮанин коЉи се спрема за свето причешЮе уздржава од хране, пиЮа, употребе дувана и телесног општеЬа од поноЮи претходног дана. ¬ече уочи св. причешЮа треба провести молитвено и у читаЬу —в. ѕисма и других духовних кЬига, како бисмо се што потпуниЉе припремили за примаЬе светих таЉни. Ўто се тиче вишедневног поста пред свето причешЮе, Ьегова дужина и строгост зависе од благослова духовника или парохиЉског свештеника. ќнима коЉи редовно посте све црквене постове по типику и редовно се исповедаЉу, духовници често не одреРуЉу дужи период поста пред свето причешЮе као обавезу. ћеРутим, пошто наЉвеЮи броЉ верника наше ÷ркве не држи редовно и правилно по типику црквене постове и редовно се не исповеда, ÷рква одреРуЉе Љедан строжиЉи период поста „на води", дакле без употребе уЪа и алкохола, у траЉаЬу до 7 дана пред свето причешЮе као и обавезну исповест.

ѕ≈–»ќƒ» –ј«–≈Ў≈Мј ѕќ—“ј - “–јѕј¬≈ —≈ƒћ»÷≈

“рапаве седмице су периоди у коЉе ÷рква разрешава употребу свих врста хране, чак и средом и петком. Ќа таЉ начин се изражава празнични карактер ових перода коЉи обавезно следе ведиким празницима.

1. ƒванаестодневница Ље период измеРу два велика непокретна празника, ЅожиЮа и ЅогоЉавЪеЬа. ” све дане овог периода, осим, свакако,  рстовдана када се строго пости, дозвоЪена Ље употреба свих врста хране.
2. —ветла седмица Ље период коЉи траЉе од ¬аскрса до “омине недеЪе. ÷ела ова седмица Ље празничног карактера. ” ове дане Ље строго забраЬен пост. ѕоред тога у целом периоду ѕедесетнице, дакле од ¬аскрса па до ƒухова забраЬен Ље строги пост „на води". »пак среда и петак се не мрсе веЮ се у те дане може Љести вино и уЪе, а у —реду ѕреполовЪеЬа и —реду ќданиЉа ѕасхе и риба.
3. ƒуховска седмица коЉа траЉе од празника ƒухова до —вих —ветих и у те дане Ље дозвоЪена употреба свих врста Љестива, чак и средом и петком због празничног духовданског карактера ове седмице. ” периоде разрешеЬа поста можемо условно да уброЉимо и прве три седмице “риода, дакле, три недеЪе пре почетко ¬еликог ѕоста. ” току ових седмица се постепено припремамо за ¬елики пост.
* ѕрве седмице, блуднога сина, имамо разрешеЬе на сва Љестива, чак и средом и петком.
* ƒруге, месопусне седмице, мрсимо свим данима осим среде и петка када држимо пост „на води". Ќа краЉу ове друге недеЪе падаЉу тзв. ћесне покладе када престаЉемо да Љедемо месо и не употребЪавамо га више све до ¬аскрса.
* “реЮа, сиропусна недеЪа, Ље исто тако припремног карактера и у те дане забраЬено Ље ЉедеЬе меса. ” току целе ове недеЪе можемо да Љедемо рибу, бели мрс и ЉаЉа и на дан уочи почетка ¬еликог поста имамо Ѕеле покладе, после чега почиЬе период поста.

¬еома Ље важно да православни хришЮани редовно посте своЉе славе коЉе падаЉу у посне периоде, као што Ље нпр. —в. Ќикола и др. —премаЬе ових слава на мрсноЉ храни и уз недолично и разуздано весеЪе сматра се грехом и тиме уместо да светитеЪу укажемо част и поштоваЬе навлачимо на себе ЅожЉи гнев.

«ато, браЮо хришЮани редовно држимо свети пост. ќн Юе нам донети много добра и привуЮи Юе ЅожЉи благослов на наше домове и породице. Ѕог Юе тешко услишити наше молитве уколико их не потпомогнемо своЉим властитим трудом у посту, молитви и светим врлинама. Ќе заборавимо, √осподу ниЉе потребан наш пост и гладоваЬе, веЮ нама самима како би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Ѕогом и постала способна да приме ЅожЉу благодат и помоЮ. ѕостом изражавамо и своЉу Ъубав и веру у √оспода, Љер само оноЉ коЉи поштуЉе све √осподЬе заповести има истинску Ъубав према своме “ворцу. ј, заповест о посту Љедна Ље од наЉважниЉих √осподЬих заповести. Ќе обраЮаЉмо пажЬу на оне коЉи доконо говоре да „грех не улази на уста". √рех непоштоваЬа поста не лежи у самоЉ храни коЉу са благодарношЮу узимамо, веЮ и у дрском гажеЬу заповести √осподЬе о посту и црквених правила коЉа су по надахнуЮу —ветог ƒуха прописали богоносни оци, светитеЪи ÷ркве ’ристове, и оставили их нама као вечни аманет и незаблудиви пут духовног усавршаваЬа .

ЅратиЉа манастира ¬исоки ƒечани

29 / 11 / 2011

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0