Srpska

ƒеца у ЅожЉим рукама

ƒеветорица богослова, професори и свештеник са породицом повеЮали су броЉ српских становника ѕризрена за 100 одсто.

ѕризрен Ц ” првом сумраку са поткровЪа старе, свеже окречене и обновЪене зграде чуЉу се звуци гитаре. »знад овог дома, према тврРави, пеЬе се готово потпуно пуст део града. ѕада ноЮ, а уместо светиЪки висе црни отвори Ц некадашЬа врата и прозори Ц спаЪених куЮа призренског насеЪа ѕоткаЪаЉа. „итава, уништена ориЉентална градска целина, из коЉе штрче само димЬаци, изгледа као наслоЬена на ове прозоре са светлом; на беле зидове изнад реке Ѕистрице, где Љедан млади човек радостан и тек крочио у живот свира и пева. ƒруги глас га прекида вичуЮи да одмах доРе Љер Ље време за „занимаЬе”.

ќво су гласови прве генерациЉе ученика у ЅогословиЉи —ветог  ирила и ћетодиЉа у ѕризрену коЉа Ље почела да „живи” ове Љесени. „«анимаЬе” Ље обавезно време за учеЬе богослова ту на граници измеРу светова Ц Љедног пустог и несталог, другог живог и натрпаног. ∆ивот на тоЉ оштрици сукобЪених принципа започело Ље девет дечака са четири професора, обнавЪаЉуЮи тако рад Љедне од наЉзначаЉниЉих црквенопросветних институциЉа српског народа.

„√итара Ље део мене и мог учеЬа”, прича ученик —трахиЬа ЎабиЮ, роРен у ѕриштини, па онда расеЪаван и сеЪен, толико пута да би му позавидео и неки старац. £” рок Ље Ьегов репертоар, мада зна и за „старе призренске”. «а гитару се, дакле, зна маЉстор, он почиЬе и друге да подучава, а у стоном тенису, у овом полугодишту, наЉбоЪи Ље ƒушко —палевиЮ.

—а потпуном чистотом, лишени историЉског терета дошли су да постану свештеници, испраЮени родитеЪском бригом и осеЮаЉем да су, што због опште несигурности, што због разараЬа и сукоба, децу послали у ЅожЉе руке.  ако Юе све то утицати на ове младе Ъуде, Ље ли ѕризрен данас право место да се започне живот, да ли се одавде здраво може кренути у свет и у сусрет Ьеговим захтевима? ’оЮе ли сагорети у накнадноЉ и често невидЪивоЉ борби етничких, верских, културолошких супротности?

„Ўто се тиче страха, код деце га наравно има, али ме Ље искуство научило да Ље безазленост наЉбоЪи лек против Ьега. ќсновно Ље да деца никог не мрзе, да немаЉу предрасуде према било коме и тада се неЮе никога ни боЉати”, сматра професор Љеромонах јндреЉ.

—личног мишЪеЬа Ље и Ьегов колега ƒеЉан –истиЮ, он Ље завршио теологиЉу и постдипломске студиЉе на “еолошком факултету ”ниверзитета „јристотелио” у —олуну. ƒок говори, осмех му не силази са лица: „¬еЮ првог дана се осетило надахнуЮе, ентузиЉазам, радост, разиграност... —трепЬа због окружеЬа отисла се потпуно у други план.” «а Ьега Ље вера и одлучност владике “еодосиЉа пресудила да се ЅогословиЉа врати своме граду.

ќд тренутка када Ље велики добротвор и задужбинар —има јндреЉевиЮ »гуманов 1871. основао школу за свештенике и учитеЪе, она вештином Ьених управитеЪа, утицаЉем бивших Рака и „светошЮу добрих дела”, како рече Љедан од ѕризренаца, „чува веру да зло неЮе реЮи своЉу последЬу реч”.  амене коцке калдрмисаног дворишта, са дебелом липом у средини, памте наЉславниЉе личности нововековне црквене историЉе.

—а сличним и општим Рачким страховима, као и овим данашЬим, прва знаЬа из теологиЉе почели су да стичу Љош у доба турског ропства патриЉарси √аврило ƒожиЮ и ¬арнава –осиЮ; децениЉе Ље овде као професор провео патриЉарх ѕавле, а зидови ових учионица памте као Рака и садашЬег српског патриЉарха »ринеЉа. ѕрва „теолошка слова” срицале су овде десетине владика, неки су се, попут оних у ћакедониЉи, одвоЉили од —ѕ÷, док Ље неколико Ьихових млаРих „колега” грчких Рака пришло —рпскоЉ цркви; стизале су непосредно пред ƒруги светски рат инспекциЉе —ветог синода из Ѕеограда да испитаЉу има ли комуниста меРу Рацима.

ѕод „новом народном” влашЮу живело се децениЉама сиротиЬски и скромно. ” хаосу етничког чишЮеЬа Љуна 1999. Раци, професори и огромна веЮина —рба напуштаЉу ѕризрен. ЅогословиЉа се сели у Ќиш. ќд тада Ље прошло дванаест година, десила се паЪевина и потпуно уништеЬе у мартовском погрому јлбанаца над —рбима 2004. када Ље страдао ƒушан ЌедеЪковиЮ. ћеРутим, упорна и стрпЪива обнова учинила Ље да се пре четири месеца овде први пут чуло школско звоно, а тек свршени основци уписали су Љедну од наЉнеобичниЉих школа у граду са осамнаест своЉих сународника. Мих деветорица, професори и свештеник —лободан са породицом коЉи стануЉе, недалеко одавде, у саборноЉ ÷ркви —ветог АорРа повеЮали су броЉ српских становника ѕризрена за 100 одсто.

—авремени, дугачки низ пораза, рушеЬа, сеоба и фатализама разних врста, делом Ље учинио да обнова рада и повратак призренске богословиЉе буде наЉзначаЉниЉи догаРаЉ данашЬе црквене историЉе и обнове живота на  осову и ћетохиЉи. “аЉ догаРаЉ наЉшироЉ Љавности и поЉединцима баца у лице питаЬе: како можете помоЮи своЉоЉ ЅогословиЉи?

----------------------------------------------

 руна ѕетра ѕрвог и кревет краЪа јлександра

ƒобежао Ље, према сведочеЬу ѕризренаца, меРу ове зидове и сам српски краЪ ѕетар ѕрви када Ље одлучио да се, у ѕрвом светском рату, са воЉском и повуче преко јлбаниЉе. «атим Ље при поласку у темеЪе ЅогословиЉе закопао своЉу круну и знаке краЪевског достоЉанства. Ѕио Ље то залог повратку и вери у победу. ќдморио се под овим кровом и Ьегов уморни син престолонаследник јлександар, а прости гвоздени краЪевски кревет сачуван Ље заЉедно са успоменом на Ьеговог наЉславниЉег спавача. ѕетар Ље круну ископао и ставио на главу, а јлександар Ље кревет оставио ЅогословиЉи. Мегово црно ковано гвожРе истопило се и нестало у ватри погрома 17. марта 2004. године.

ѕолитика

13 / 01 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0