Srpska

Ѕорба за српско село

—коро као поклич, коЉег овако искрено до сада нисам чуо, потпуно ме заокупи, па размишЪаЉуЮи шта бих Ља у овом могао припомоЮи, кретох у акциЉу. ѕажЪиво сам, више пута, прочитао обЉавЪен чланак у „ѕолитици“ 21. новемра па сам прво хтео дознати коЉи су то, сем јкадемика проф.др ƒрагана ЎкориЮа. као председника ќдбора за село —јЌ”, а наведено Ље да су се окупили академици, професори универзитета, чланови ѕривредне коморе —рбиЉе, аграрни економисти, правници, социЉолози, Љедан глумац (–адош ЅаЉиЮ) и Љедан владика (епископ шабачи ЋаврентиЉе). Мих 21 свако из свог домена. —ем глумца и црквеног преставника друга се имена не знаЉу.

 ако се, веЮ доста дуго, бавим, управо, ревитализациЉом села и поЪопривреде и веома ми Ље добро познато садашЬе стаЬе на сеоском подручЉу, тако и стаЬе и однос општинских власти тих подручЉа према поЪопривреди и селу, био сам разочаран па не могу остати равнодушан на оваЉ позив. ћоЉа Ље препорука поменутом одбору, да се не троши снага и време на утврРиваЬу садашЬег стаЬа нашег села, то да чине у ходу, али да се одмах предузму прави кораци у „борби за српско село“, ослушкуЉуЮи шта се о томе предлаже и шта Ље други о томе обЉавио. ќд 1985. године обилазио сам све саЉмове кЬига да бих утврдио шта се пише у вези са развоЉем српског села, и шта се предлаже. ” исто време вратио сам се на дедовину, да би од остарелог оца преузео обраду те дедовине и у пракси проверио стаЬе и дознао шта нас чека.

ћоЉ први контакт на почетку 1999. године са покоЉним  остом ћихаиловоЮем, везан за оваЉ проблем, када сам му поклонио своЉу малу кЬижицу „—ело у 21. веку Ц нов прилаз развоЉу села —рбиЉе“, убрзо сам био позват код Ьега и дуго смо о томе разговарали. —аслушао сам га и Ьегове сугестиЉе почео уграРивати у нешто обимниЉу кЬигу „” се и у своЉе кЪусе Ц поЪопривреда и село на почетку 21. века“, коЉу сам издао нешто касниЉе 2008. године. ” неколико личних ѕредговора покушао сам да проблем властитог размишЪаЬа проширим и обликуЉем да би ме читаоци разумели. “е године сам се поЉавио у √радскоЉ библиотеци и на понуРени  онкурс за откуп кЪига за београдске библиотеке Љедноставно сам био одбиЉен - значи да моЉа кЬига ниЉе вредна, али када сам видео лице човека коЉи Ље упознат са кЬигом у √радскоЉ библиотеци и коЉи ме обавештава да откуп ниЉе прихваЮен, схватио сам да у структурама коЉе одлучуЉу и не мораЉу бити стручни Ъуди, само да Ље по некоЉ линиЉи нашао ухлебЪеЬе и да Ље одрадио домаЮи задатак.

»ако сам упозорен од секретара за аграр ѕривредне коморе града да се тиме не бавим, са четворицом из свог краЉа, у циЪу личног опитоваЬа регистровали смо ƒруштво са ограниченом одговорношЮу „ Ъучеви“, коЉе ниЉе подржала ни општинска власт нити се много бринула око тога, али се веома ангажовала да обезбеди своЉа права око наплате свих пратеЮих дажбина. ”тврдио сам и то да Ље државна управа искЪучиво заинтересована само за наплату пореза, други Ље проблеми не интересуЉу. „овек из ѕривредне коморе града Ѕеограда био Ље потпуно у праву, Ља сам скоро био потпуно усамЪен у овоЉ акциЉи. ѕокушао сам да разговарам са Ъудима са села, могао сам то урадити само поЉединачно, на позив да се састанемо нико ниЉе дошао. “о значи, да би се и овом приликом наишло на сличан дочек, Љер су преостали становници села потпуно неповерЪиви. «бог тога Ље потребно изналазити решеЬа и држави што пре наметнути да доноси та решеЬа коЉа би мотивисала становништво села да остане тамо и да има интереса да обраРуЉе земЪу, производи првенствено за себе и своЉе окружеЬе, како се село не би снабдевало из градских, посебно великих трговачких ланаца, коЉи држе монопол и коЉи су потпуно обезвреднили наш производ, а окренули се увозу.

«а сада, ќдбор, о коме Ље реч, не би требао да се ангажуЉе око измишЪаЬа шта село да производи и како то да производи, Љер би се губила снага на томе. ” овоЉ беспарици и сиромаштву, посебно активног сеоског газдинства, они раде и примеЬуЉу оно што им тренутно стоЉи на расположеЬу, стално смаЬуЉуЮи улагаЬа, тако да се и квалитет производа погоршава.

јко би ќдбор ишао на то да сеЪаку указуЉе на проблеме, не меЬаЉуЮи стаЬе, унапред Ље битка изгубЪена, или Юе се догодити да буде одгоРена, док се не поЉаве нове, одлучниЉе и маЬе зависне снаге Ц коЉе Юе брже меЬати стаЬе. ќсновно Ље да се становништво са села доведе у ситуациЉу да му се вреднуЉе Ьихов труд, да им стандар буде што ближи градском, да има институциЉе коЉе му служе што ближе месту становаЬа, да може додатно да се он, а и чланови Ьеговог домаЮинства, запосле у време када нису ангажовани на свом имаЬу, да имаЉу заЉедничког посредника измеРу произвоРача и тржишта, са коЉим они колективно управЪаЉу, да му таЉ посредник обезбеди сигурног купца пре засниваЬа проиводЬе, да га правно заштити од превараната, коЉих у садашЬем времену ниЉе мало.

–азвоЉ и реформе у поЪопривреди су искЪучиво наша ствар. «ар не можемо схватити, да капиталистички запад би хтео да се ми не развиЉамо или да се развиЉамо као полуколониЉа. “о су нам показале Ьихове блокаде, санкциЉе, бомбардоваЬе. Ћако Юе смислити афере, да би нас казнили. ¬ишегодишЬа рецесиЉа, посебно у сектору поЪопривреде, довела нас Ље у веома тежак положаЉ, у односу на претходни период.  раЉЬе Ље време да сви чиниоци, у овоЉ грани привреде, схвате да сами нешто морамо учинити, ради нас и нашег потомства, не чекаЉуЮи да нас други на то гура.

ѕрограми, коЉи се реализуЉу, Љесу прави, све друго су идеЉе. «бог тога нам Ље потребан договор, потребна нам Ље акциЉа, осмишЪена, коЉа даЉе резултате.

ѕосредник треба, да буде оспособЪен, да стимулативно делуЉе на произвоРача и производЬу. ќн треба да учествуЉе у производЬи у оном делу, коЉе мали произвоРач не може сам да обезбеди. “о су многе меРусобне услуге, коЉе поЉединац не може обезбедити, Љер му се неби исплатило (ветеринарско збриЬаваЬе, контрола квалитета, агроЦтехнички савети, савремени производни агрегати, коЉи се не би исплатили на малом поседу, кЬиговоство и рачуноводство, и многи други).

”Ћќ√ј —“–”„Ќ»’ » Ќј”„Ќ»’ »Ќ—“»“”÷»£ј

ќве институциЉе могу бити, али понекада и нису, велики ослонац аграрноЉ привреди. “аЉ проблем мораЉу да разреше саме институциЉе и то што пре. ”колико се са овим буде одгаРало, трпе сви, а наЉвише институциЉе.  ако то да одЉедном, многе изгубе своЉ примат, у процесу развоЉа и производЬе.  оме то паде напамет, и зашто то раде. Ќове правне форме организоваЬа предузеЮа и ƒруштава у аграру намеЮу другачиЉи прилаз научних и стручних институциЉа у овоЉ привредноЉ грани.

 ако Юе се организациЉски и структурно организовати стручне и научне институциЉе опредеЪуЉе се и место поЪопривреде, као привредне гране, у привреди државе. Ќа овим установама Ље да се докажу у пракси. ЌиЉе довоЪно говорити о поЪопривреди, ако иза тих речи нема акциЉе у пракси. “е акциЉе су потребне због будуЮности оних коЉи долазе. —еЪак каже да деда сади орах због унука, а не због себе, а то се може применити и на развоЉ поЪопривреде.

ƒржава, коЉа не посвети довоЪно стручном и научном развоЉу поЪопривреде, на краЉу Юе наЉвише изгубити и постаЮе зависна. ” неком претходном периоду на северу државе била Ље развиЉена производЬа хмеЪа за нашу прераду, а извоз Ље, претежно у ‘ранцуску, био развиЉен. ƒанас се код нас не производи довоЪно хмеЪа за нашу прераду, па се увози из ‘ранцуске. ѕоред хмеЪа, има много других производа коЉи су доживели судбину хмеЪа.

ћогло би се и више говорити о овом проблему, али оставимо институциЉама да саме оне о себи говоре и да се потврРуЉу. —амо тако се могу изградити здрави односи у овоЉ грани привреде.

„”ћ ÷ј–”£≈ —Ќј√ј  Ћјƒ≈ ¬јКј“
(ѕќ«Ќј“ј Ќј–ќƒЌј »«–≈ ј)

«ашто нас Љедном не научи ова народна изрека? ћи све радимо на снагу. ѕравимо кобне грешке и тапкамо у месту. —уЉетни смо, пуни себе и када нисмо у праву. ƒругоме не признаЉемо да Ље паметниЉи од нас. Ќапред Ље изречена мисао, коЉа говори о руководиоцу, па каже: ''Ќе слушаЉ га шта говори, веЮ будно прати шта он ради и какви су му резултати''. ƒобра Ље само она идеЉа, коЉа се доказуЉе у пракси. ЌаЉбрже се доказуЉу идеЉе створене у средини, добро ориЉентисаних и добронамерних Ъуди. —ам човек може бити паметан, али су паметниЉи скупови паметних Ъуди.

” пракси имамо Ъудске заЉеднице, коЉе су од других брже напредовале само зато што су удруживали памет и уложили га у паметне ствари. Ѕез ових начелних поука ни поЪопривреда не могу напред. ƒруги су нас претицали у развоЉу. јко Ље тако, ми не смемо иЮи Ьиховим стазама да би их стигли. ћорамо изналазити преке путеве, да се наРемо барабар са Ьима, како би наставили трку и спречили заостаЉаЬе.

—ќ÷»£јЋЌј ѕќЋ»“» ј Ќј —≈Ћ”


ќзбиЪно питаЬе за даЪи развоЉ аграрног подручЉа, а посебно села, био би прилаз социЉалноЉ политици. Ќе може се ово питаЬе решавати као што се решава социЉално питаЬе становништва градова. ѕрилаз мора бити другачиЉи и свеобухватниЉи ќд Ьеговог решаваЬа зависи Юе и озбиЪно смаЬеЬе разлика измеРу стандарда и услова живота становника на селу и становника у градовима. ” задЬе време пратимо политику развоЉа  ине. ƒобиЉа се утисак да су  инези заузели став да своЉу транзициЉу отпочну од села. ƒа створе што маЬи Љаз измеРу стандарда граРана, коЉи живе на селу, и стандарда градског становништва.

Ќа ЉедноЉ пиЉаци жена са села, средЬих година, скоро вапиЉуЮи изЉавЪуЉе: ''ЌеЮу дозволити, никако, да моЉа деца остану да раде у селу, као што сам Ља и моЉ муж остали, па се вечито мучимо, а изложени смо бесомучноЉ експлоатациЉи, коЉу над нама врши држава и други. ’оЮе да нам кожу скину. Ўта Ља имам од онога што сам запослена, од раног Љутра до поноЮи, када ми и оно мало што зарадим други узме. ≈, па неЮу дозволити да се и моЉа деца тако муче. ƒок други уживаЉу у комфору и луксузу, мени то ниЉе омогуЮено. Ќе видим, да Юе то питаЬе, за моЉу децу бити решено. Ќе смем чекати да им други кроЉи будуЮност. ћорам дати све од себе, да она не остану тамо где сам Ља остала''. “ако говори огорчена жена са села.

«ашто Ље то тако? “реба сви да се запитамо. √де Ље излаз из овога? »злаз постоЉи, али су дуги и трновити путеви, да се из овог пакла изаРе. ƒржава мора имати слуха, за све оно што се на овим подручЉима догаРа, и да подржи позитивне инициЉативе у развоЉу села, а посебно у решаваЬу проблема коЉи се намеЮу.

Ќаше Ље мишЪеЬе да ревитализациа села треба да се разреши, заЉедно са институциЉама државе као важан проблем.

“ако у Љедном свом казиваЬу –еЉмон √евелу, експерт француске фирме ''¬италик'' из ЅретаЬе, саветуЉе српске одгаЉиваче свиЬа (може се пренети на било коЉе одгаЉиваче), он износи своЉ став:

''‘ранцуска поЪопривреда Ље наЉбоЪа у ≈вропи, али Ьена снага почива на високоЉ удружености фармера, доброЉ организованости и потпуноЉ окренутости захтевима тржишта,. ќдгаЉивачи свиЬа, на пример, производе за унапред познатог купца с коЉим имаЉу склопЪене уговоре и знаЉу да Юе им за робу бити плаЮено веЮ другог дана након испоруке. “о Ље пракса коЉу треба следити Љер даЉе изврсне резултате. ‘ирма Ље у ‘ранцускоЉ позната по иновативним решеЬима у одгоЉу стоке, посебно свиЬа и живине. ''¬италак'' нуди сточну храну фармерима или примесе и адитиве за индустриЉу сточне хране.

ЌаЉбоЪи пример Ље удружеЬе Kooperl iz Lambalea, оно има 2.300 чланова од коЉих 1.206 одгаЉивача свиЬа. ѕроизводи више од три милиЉона свиЬа годишЬе. ЅретаЬа из коЉе потиче ¬италак Ље, иначе, Ље наЉразвиЉениЉи поЪопривредни регион ‘ранцуске. ” ЬоЉ се узгоЉи 66% целокупног одгоЉа свиЬа у ‘ранцускоЉ. „ек Ље 97% узгаЉивача удружено, односно само 3% узгаЉивача Ље ван регионалног удружеЬа. што обЉашЬава високу успешност у производЬи.

ѕроблеми са коЉима се среЮу фармери у —рбиЉи не разликуЉу се много од оних с коЉима се сусреЮу, или су се сусретали други у вашем региону. » ѕотугал и ЎпаниЉа су прошли сличан пут. ћоЉе искуство из протеклих година Ље да се фармерство у —рбиЉи развиЉа, али да наЉвише овдашЬих проблема настаЉе у области финансираЬа. Ќа пример, веЮина фарми код вас Ље у оронулом стаЬу. ѕотребна Ље реконструкциЉа, при чему се мораЉу поштовати стандарди у погледу начина градЬе, екологиЉе и другог. √енетски састав Ље углавном добар, али шта вреди када Ље у лошим условима. «ато треба обновити фарме, потом унапредити генетски састав и променити начин исхране''

Ќа питаЬе новинара:: да су наши одгаЉивачи под притиском тржишних неизвесности, посебно несигуности цена.  ако превазиЮи последице цикличког удара?.

''»мали смо и ми у ‘ранцускоЉ до пре 10 Ц 15 година, сада их више немамо, Љер Ље производЬа под уговорима и тржишни вишкови су сведени негде на 5% националне потрошЬе. ƒодуше нису све земЪе у ≈” у истоЉ ситуациЉи. ≈вропа Љош увек има велике вишкове свиЬског меса...''
 ако изнутра изгледа Љедно удружеЬе одгаЉивача свиЬа, попут веЮ поменутог:

''Ќису сва удружеЬа исте величине: Kooperl има 2.300 чланова, али постоЉе и маЬа од свега 300 чланова. Ѕитно Ље да удружеЬе има своЉ стручни савет, председника и директора са пратеЮом стручном службом коЉи обаве наЉвеЮи део послова за чланство. ¬еЮа удружеЬа имаЉу своЉе кланице, неке имаЉу фабрике сточне хране, погоне за прераду меса и производЬу прераРевина....''

 аква Ље улога државе у свему томе?

- Ќикаква. ѕре само децениЉу и по могло се реЮи да Ље она имала значаЉну улогу у подстицаЬу удруживаЬа у поЪопривреди. ƒанас то више ниЉе случаЉ. —ве Ље препуштено на удруживаЬе узгаЉивача, коЉи се организуЉу по регионима. ”беРен сам да искуства француски одгаЉивача свиЬа могу да користе фармерима у —рбиЉи и лично сам оптимиста што се тиче промена у том погледу - завршио Ље своЉе излагаЬе –еЉмон √евелу.

јнализираЉуЮи предЬе излагаЬе, повезано и са другим искуствима долазимо до закЪучка: ƒа особа, коЉа може да руководи великим пословима, Љесте особа коЉа Юе донети профит купцу. ќтуда се треба држати испробаних и проверених поука као што Ље: ''ѕовеЮаЬе прихода смаЬеЬем трошкова'' као основни концепт сваког успешног посла. ѕрофит се не Љури. —тално и перманентно повеЮаваЬе прихода, а смаЬеЬе расхода, до зараде се стиже природно следеЮи своЉе напоре. ƒругим речима, профит Ље резултат сопственог непрекидног залагаЬа.

ѕредЬи савет може звучати Љедноставно, али, он никако ниЉе Љедноставан Ѕизнис преставЪа особу коЉа Ље води. ѕосао се развиЉа онако како руководилац то намеЮе и жели. –адници на Ьиви нису криви што имаЉу мали учинак у току дана, веЮ онаЉ ко са Ьима руководи и контролише.

ƒа би се приходи повеЮали, а расходи смаЬили, потребна Ље огромна снага и воЪа и изузетна креативност. “о се не односи само на онога ко руководи веЮ на цео тим у процесу рада, па због тога Ље потребна и маЬа контрола у току рада, ако свако има таЉ циЪ и Љака, чиста тежЬа за тим.

” процесу удруживаЬа и пословаЬа важан елеменат преставЪа »— –≈Ќќ—“. ћораЉу постоЉати бар две стране да се обави пословна трансакциЉа: купац Ц продавац. ”спешан Ље посао онаЉ у коЉоЉ су обе стране задовоЪне. “реба учинити свог партнера задовоЪним, Љер не постоЉи дугорочан пословни успех где Љедна страна добиЉа, а друга губи. ”спешан Ље само онаЉ ко савлада сопствену себичност и развиЉа искреност с дубоким осеЮаЬем правичности. ” сваком послу, као и у спорту mора се развиЉати такмичарски дух и умеЮе.развиЉати код себе Ъубазност, саосеЮаЬе и искреност.

Ќаша жеЪа Ље стаЬе у коме размишЪамо 24 сата на дан, чак и када спавамо. ” реалности Ље то немогуЮе, али Ље важно да ту намеру одржимо и да се приближимо жеЪи нашег подсвесног нивоа, а кЪуч успеха Ље наша страст да успемо.

ЌаЉмаЬе што би требало да урадимо Ље да обЉективно раздвоЉимо оно што радимо само за себе, од онога што желимо да урадимо за удружеЬе. ”смераваЬе наших жеЪа и циЪева да радимо за удружеЬе, чистота се наших жеЪа повеЮава, па Юе тако превладати наЉснажниЉа жеЪа чистог разума, за све оно што будемо радили.

ƒа би покренули цео проЉекат потребни су нам Ъуди коЉи Юе са нама поделити страст за напредоваЬем и успехом, не за нас, него за оне коЉи долазе иза нас. ћи веруЉемо своЉим сновима, па смо одлучни да истраЉемо. ЌиЉе грех полетети високо у своЉим сновима, ако Ље то добробит за цео систем коЉи се гради у удружеЬу.

 ада Љедном почнемо да радимо своЉ посао, постаЉемо одреРениЉи и издржЪивиЉи, да би могли да истраЉемо у том послу. Ќе смемо попуштати све дотле док не успемо у своЉоЉ замисли, а то свакако ниЉе кукавичлук.

''Ќикада не одустаЉте Ц ако имате жарку жеЪу и истински веруЉете да Юе она Љедног дана бити реализована, моЮи Юете да превазиРете немогуЮе ситуациЉе и достиЮи Юете своЉ циЪ'' Kazuo Inamori.

Ќа краЉу овог дела да се послужимо Љедном причом др £уничиро »тани, професора у пензиЉи и ауторитета на поЪу изучаваЬа примата, био Ље чест посетилац  онга у јфрици. £едном Ље посматрао природну обуку у лову у Љедном малом селу, оно чега Ље тамо био сведок врло Ље значаЉно.

Куди из овог села су ловили антилопе и зебре као група. “о Ље био метод коЉи свакоме омогуЮава више од дневног преживЪаваЬа и довоЪне потребе хране. —ваки пут, пошто би усмртили само Љедну животиЬу, прекинули би даЪи лов и следили успешног ловца при повратку у село. »гра се настваЪа по следеЮем правили: након што би узео наЉбоЪе и наЉвеЮе парче, наЉбоЪи ловац Ље остатак делио са наЉближим роРацима и приЉатеЪима, —вако би добио понешто и свака порциЉа Ље ефективно била димензионирана у зависности од тога колико Ље прималац био близак ловцу.

»тани Ље упитао Љедног младиЮа зашто, Љедноставно, не настави да лови док не улови своЉу антилопу. „овек Ље одговорио:''«ашто бих? ћоЉа порциЉа Ље била мала, а добио сам довоЪно да се нахраним.'' Ѕио Ље задовоЪан да живи према законима шуме.

''ƒа би коегзистирали у хармониЉи, нико не би требао бити алав.''

« ј   К ” „ ј  

ќвим се отвараЉу путеви развоЉа сеоских подручЉа, развоЉем инфраструктуре, стандарда, културе, спорта и живот на селу приближити условима живота у градовима.

£едном започет процес у реализациЉи оваквих проЉеката, а коЉи би давали сигурне резултате, неЮе зауставити ни природне непогоде, Ъудски немар, ни неразумни потези државе. —творили би се нови односи у продукциЉи, добро запослило становништво, а резултат иза тога неЮе изостати. £едина и наЉвеЮа опасност Ље да ништа не предузимамо у овом смеру и чекамо да нам други за нашу децу осмисли како Юе (или неЮе) себи обезбедити боЪи живот. ƒруги нас желе неорганизоване, сиромашне (материЉално и духом), са погнутом главом и кичмом, Љер нас само такве могу израбЪивати, а себи обезбедити незаслужен профит.

—еЪак ниЉе у стаЬу да сам промени своЉ живот. ќн то може само уз помоЮ целог друштва. ЌаЉважниЉе Ље да му друштво одреди достоЉно место, вреднуЉе Ьегов труд и рад, а не да им име служи као погрда (сеЪачина, геЯа, и др.) да би приказао човека ниже друштвене вредности. ƒобро се замислите ви академици, стручЬаци, политичари, на власти и коЉи нисте, ви граРани градова, коЉи Љедете хлеб, кромпир, пасуЪ, поврЮе, воЮе, месо свих врста, пиЉете разна пиЮа (алкохолна и безалкохолна), да ли знате чиЉе су жуЪевите руке и знаЬе произвеле све то, а сами живе на нижоЉ лествици Ъудског живота, често вашом кривицом. Ќисте ли себи узели превише права коЉа вам не припадаЉу, ѕа онога коЉи Ље лишен тих права, спречавате да их оствари.  о Ље таЉ ко Юе ову неправду да отклони и да свако буде вреднован онолико колико вреди. Ќеорганизован, разЉедиЬен, меРусобно супроставЪен сеЪак Ље предодреРен да буде експлоатисан, присиЪен да ради код газда, и никада неЮе моЮи своЉоЉ деци обезбедити оно што Юе ''√азда'' омогуЮити своЉоЉ.  упиЮе ти снагу и душу. «ато ти не дозвоЪаваЉу да се организуЉеш, Љер се веома мало ради на том плану.

¬идовдан.орг

13 / 01 / 2012

     оментари:

    2012-12-16
    16:08
    ljubisa popadic:
    Odlican tekst.Tacan,iskren,jasan..sa pozivom i predlogom kako sa boriti za Srpsko selo.Postovanje od veterinara LJ. M . Popadica.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0