Srpska

ЂЅол за отачаствомї

¬ери у народну изабраност у —рбе као “народ ЅожиЉи” се природно прикЪучуЉе и специфично за српски средЬи век изражено родоЪубЪе и верски доживЪен патриотизам. »деЉа "отачаства" Ље честа и значаЉна код св. —аве и осталих ЌемаЬиЮа. Ќационална држава и национална црква су два стуба светосавске идеологиЉе коЉа има за циЪ спасеЬе свог народа. –одоЪубЪе Ље Љедна од врлина коЉе красе св. —аву и коЉе он наводи као темеЪ Ьегове политичке филозофиЉе. ќн —имеона доживЪава као истинског оца народа, као пастира коЉи даЉе живот за своЉе стадо. –одоЪубЪе св. —ава назива "бол за отачаство". “а особину св. —ави приписуЉу Ьегови биографи ƒоментиЉан и “еодосиЉе . ќн Ље по Ьима изразио своЉу искрену и Љаку Ъубав према свом народу ћоЉсиЉевим речима коЉима духовни поглавар пред Ѕогом изЉедначава своЉу судбину са судбином народном, и када каже смело Ѕогу да ако спасава, нека спасава народ Ьегов, а ако не спасава ни он не жели спасеЬа. ” немаЬиЮким повеЪама су се споЉили ликови св. —аве и ЌемаЬе, духовног воРе и световног господара у светитеЪски пар коЉи своЉим моЮним молитвама чува отачаство. —ава Ље "богоносни вожд" коЉи "болуЉе" за своЉим народом, и за време живота и после смрти.


ƒоментиЉан Ље написао ∆итиЉе светог —аве и ∆итиЉе светог —имеона, оснивача српске културе, државе и светосавске идеологиЉе. ÷иЪ Ље да се на тоЉ двоЉици гради идентитет средЬевековне —рбиЉе и српског народа, Ьегово Љединство и унутрашЬи склад световне и духовне сфере живота. "ћада несумЬиво монашка и светогорска по тону и погледу на свет, ƒоментиЉанова житиЉа су намеЬена двору и носе сасвим одреРен поруку, изражаваЉу програм преображеЬа српског 'отачаства' у идеалну средЬевековну државу". —в. —ава и ЌемаЬа су очеви српског рода, Ьегови духовни воРе и небески заштитници.


—рпска кЬижевна дела а нарочито житиЉа су натопЪена Љедним осеЮаЬем родоЪубЪа као ретко коЉа друга у средЬем веку. "—а становишта поетике, све су ове вариЉанте или редакциЉе граРене строго по византиЉским кЬижевним канонима, али кроз Ьих провеЉава и веома живо осеЮаЬе не само непосредног односа према светом као 'своме', као 'изданку благочастивог корена', него и свест о своме 'отачаству' у сувереноЉ заштити коЉу сав српски народ стиче —авиним посвеЮеЬем и чудотворним моштима. ¬еЮ се у овим химнографским текстовима може наслутити и помоЮу Ьих обЉаснити оно свенародно поштоваЬе св. —аве и Ьегових моштиЉу због коЉег Ље краЉем XVI века, дошло и до сурове османлиЉске репресалиЉе спаЪиваЬем моштиЉу светог —аве (1594)". "√лавни ток литературе, обележен 'отачаственом' тематиком, потекао Ље први пут сопственим путем на српском тлу. —пецифичност српске кЬижевности овог доба нису у неком Ьеном профаном карактеру; макар и настаЉала као висока литература Љедне династиЉе, ова кЬижевност Ље, зато не маЬе црквена, духовна и монашка, цела у литургиЉскоЉ функциЉи". “о Ље оно што таЉ светосавски национализам толико издваЉа од модерног заснованог на тлу Љезику и култури, у принципу профаног и склоног предрасудама.


—таро народно патриЉархално схватаЬе друштва и државе Ље код св. —аве и ЌемаЬе доживело преображеЬе и продуховЪеЬе хришЮанском вером. ƒржава се схвата као породица у коЉоЉ Ље владар отац, а црква маЉка целом народу. ЌемаЬа сву српску земЪу назива своЉом "дЉедином" или "отачаством". ј и црква и владар су ништа друго до деца небеског ќца. ¬ладар посматра државу као на породично имаЬе, а хришЮанство му даЉе морални програм и праксу како да постане савршен отац или "добри пастир" коЉи Ље спреман да за своЉу децу или "стадо" пострада. "ѕрема тадашЬим схватаЬима, владар ('владика') био Ље своЉ српскоЉ властели господар - 'господин', а ова Ље свом 'господину' била 'покорна' и 'послушЪива', тЉ. потчиЬена и извршавала Ьегова нареРеЬа". ¬ладар властелу назива "драгим друговима" ("Ъубими друзи"), "воЪеном браЮом" ("вазЪубЪена братиЉа") и "роРеном децом" ("чеда"), док Ље "мала властела" и "воЉници" називана само "децом". „есто се називаЉу и "деца отачаства". Ќарод Ље у положаЉу деце коЉима владаЉу владар - отац и Ьегова "браЮа" - властела. —вештеник Ље био отац своЉоЉ пастви, игуман и духовник монасима, а архиепископ у цркви. ѕатриЉархални принцип Ље одуховЪен и трансформисан у хришЮанству.


»деални односи меРу Ъудима коЉима теже —ава и ЌемаЬа су формирали идеал савршене породице. —ави Ље као узор могла послужити Ьегова породица, а као модел и канон манастирска породица ("света обитеЪ") коЉа Ље своЉим устроЉством савршени хришЮански пут спасеЬа и преображеЬа човекове личности. √лавно у односима измеРу Ъуди и у држави Ље врлина. ќдноси у држави су били учвршЮени верношЮу ("вером") оног коЉи Ље нижи у хиЉерархиЉи према оном коЉи Ље на вишем положаЉу. ¬ерност Ље главна врлина жене према мужу, народа према цркви и властели и властеле према владару. ј владар и сви заЉедно су верни цркви, "божанским законима" и према самом Ѕогу. ¬ерност се цени и награРуЉе, Ѕог Ље награРуЉе, владар Ље награРуЉе и црквена и световна власт Ље награРуЉе. ¬ладари, и они на положаЉу, подржаваЉуЮи ’риста, чине "милост" онима коЉи верни и послушни. Ќепослушност и "невера" се осуРуЉу и кажЬаваЉу одбациваЬем од породице, одузимаЬем положаЉа, избациваЬем из манастира, или рашчиЬаваЬем, па и тежим казнама.

ќтац нациЉе, онаЉ коЉи Ље води правим и спасоносним путем, коЉи Ље “добри пастир поверног му стада” Ље исто што и вожд. “итула вожда Ље први носио —вети —ава, и Ьегови наследници архиепископи. ” четрнаестом веку се вождом називаЉу и краЪеви ƒечански и ƒушан . “ако Ље ƒечански, по ƒанилу, одгаЉио ƒушана да уместо Ьега буде "вожд и чувар отачаству своме". “–ечита Ље при том околност што термином 'вожд' Љош ƒоментиЉан назива, поред српског архиепископа, и анРеле, посебно архистратига ћихаЉла. «анимЪиво Ље меРутим, да исти термин ('други вожд скупа »зраиЪева') ƒоментиЉан користи и када говори о »сусу Ќавину”. »нтересантно Ље да су —рби у новом веку само  араРорРа звали “вождом”. ќво нам говори да вожд ниЉе само воЉни воРа, веЮ и отац нациЉе и духовни воРа целог народа.

ƒоментиЉан, биограф св. —аве и —имеона, каже како их Ље неки богобоЉажЪиви —ветогорац упозорио да они нису ту само ради сопственог спасеЬа, веЮ и да би били предводници у спасеЬу свога отачаства. —тога их саветуЉе да "створе манастир на —ветоЉ √ори да буде прибежиште вашег отачаства". “о су централни циЪеви идеологиЉе св. —аве. ќн Ље прво жудео за своЉим спасеЬем, па онда за спасеЬем своЉих ближЬих, па читавог народа, па на краЉу и човечанства. —ве што Ље у свом животу чинио било Ље подреРено овим циЪевима или да кажемо овом циЪу.

¬идовдан.орг

27 / 01 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0