Srpska

ќбличеЬе краЉности зилотизма

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† јтина, 23 новембар 1969. године

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† Меговом преподобиЉу,

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† монаху “еодориту (ћавросу)

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† —вета √ора јтонска

¬озЪубЪени оче “еодорите, радуЉ се свагда у √осподу[1].

ƒознао сам о твом писму на педесет страница од 22. 09. 1969., са коЉег су копиране многе ствари адресоване неком оцу Ќестору. ” том писму ти одговараш на моЉу посланицу светогорском монаху.  ао прво, веома ме Ље огорчила твоЉа намерна смисаона збрка, видна чак и не посебно оштрим оком, а као друго, изненадио ме Ље пристрастан однос према мени. –азуме се, у томе ти неЮу подражавати, но у исто време сматрам немогуЮим за мене, оставити твоЉе писмо без одговора. ≈во шта хоЮу написати, следуЉуЮи редоследу твоЉих одговора и стараЉуЮи се избегнути многоречитост и понавЪаЬа.

“и пишеш: „ќдакле Ље отац ≈пифаниЉе узео, да по догматским питаЬима постоЉи привремена граница очекиваЬа[2] и да не приличи одмах почиЬати противдеЉства, веЮ општеЬе треба прекидати само после одузимаЬа чина и удаЪеЬа Љеретика из ÷ркве?“ ƒаЪе ти пространо пишеш о томе, што у питаЬима догмата никада ниЉе било места за икономиЉу, и долазиш ка следеЮем закЪучку: „Ќаша ÷рква никада ниЉе допуштала икономиЉу у области догмата и благочестивости.“

ƒраги моЉ, ти без разликоваЬа мешаш све поЉмове. £едно Ље - признаЬе ÷рквом, по икономиЉи, било ког МоЉ страног учеЬа и укЪучиваЬе тог страног учеЬа у догматику као истинитог, а сасвим друго Ље Ц проЉавЪиваЬе трпЪеЬа ка Ъудима, коЉи, заблудуЉуЮи се по питаЬима вере, проповедаЉу Љеретичко учеЬе. ѕрво Ље незамисливо, никада ниЉе имало места у прошлости и немогуЮе Ље у будуЮности, Љер ÷рква Ље „—туб и “врРава »стине“, а не сабраЬе заблуда и Љереси. Ўто се тиче другог, тЉ. проЉавЪиваЬу трпЪеЬа ка Ъудима у заблуди, тако нешто се често догаРало. “и питаш: „»з каквих извора Ља црпим податке о томе?“ »з ÷рквене историЉе, ЪубезЬеЉши. »спитаЉ Ље подробно, и ти Юеш увидети, да ли ÷рква признаЉе или не признаЉе „привремене границе очекиваЬа“. » ЉавЪа ли се неистином, у мом „≈пистоларном трактату“ подвучени факт, да Ље ÷рква из икономиЉе столеЮима трпела ЉерествуЉуЮе ЋатиЬане? ѕостоЉе чак примери тога, да се то трпЪеЬе ниЉе ограничавало рамовима, веЮ се проЉавЪивало постоЉано и неограничено.[3]

÷рква, оче “еодорите, - то Ље ÷арство Ѕлагодати, а не суд прве инстанце и не преки воЉни суд. —тога ќна гледа далеко напред и пре него донесе решеЬе, учитава многе чиЬенице ... ƒа ли су ти нужни примери? “еби сигурно ниЉе непозната историЉа блаженог јвгустина. Мегово учеЬе о безусловном предопредеЪеЬу апсолутно Ље неправославно, а треба подвуЮи да то ниЉе Љедина заблуда коЉа се среЮе у Ьеговим делима. Ќо, негледаЉуЮи на све то, ÷рква, узевши у разматраЬе све факторе, ниЉедном ниЉе осудила јвгустина, а од тог времена прошло Ље веЮ 15. векова. ƒа си ти живео тада и видео трпЪеЬе ÷ркве у односу на неправославно учеЬе јвгустина, ти би засигурно Љавно осудио ÷ркву и изашао из Ме. ƒанас, ти Юеш наЮи и показати масу оправдаЬа за такву позициЉу ÷ркве, но видео бих, како би ти себе водио тада.

’оЮеш да ти приведем Љош Љедан дивни пример икономиЉе, о коЉем пише св. јтанасиЉе ¬елики у свом писму –уфиниЉану? √ледаЉ и дрхти: неизразиво дуготрпЪеЬе и снисхоРеЬе ÷ркве! ѕосле завршетка ариЉанског насиЪа, посвуда су почели —абори православних епископа, на коЉима су се као оптужени нашли епископи и други клирици, коЉи су раниЉе пришли Љереси јриЉа, а потом се раскаЉали. Ќеки су у своЉе оправдаЬе говорили следеЮе: „ћи нисмо били ЉединомишЪеници јриЉа. Ќе! јли, ми смо расудили да, ако иступимо са протестом, послаЮе нас у прогонство и на наше катедре сешЮе други, прави ариЉанци, коЉи Юе коначно погубити ÷ркву. «бог тога смо решили прихватити Љерес и прикривати се, као да се и ми придржавамо ариЉанских убеРеЬа“.

«аиста чудовишна икономиЉа, драги оче “еодорите. Ќо, послушаЉ, шта Ље било даЪе: —абори, проЉавЪуЉуЮи икономиЉу, нису осудили ту заиста чудовишну икономиЉу. ќне епископе, коЉи нису били руководитеЪи и заштитници Љереси, него су просто поставили своЉ печат испод Љеретичког вероисповедаЬа, не само да су поново примЪени у крило ÷ркве, него су их поставили на епископске катедре! ≈то како су, драги оче “еодорите, поступали —абори. √овореЮи о томе, св. јтанасиЉе ¬елики не само саопштава о своме сагласЉу са произашлим догаРаЉима на —аборима и поздравЪа их, него побуРуЉе и свог духовног сина и саслужитеЪа –уфиниЉана, како он сам сведочи, држати се донетих одлука —абора и не порицати —аборе за проЉавЪено ванредно снисхоРеЬе. —вети јтанасиЉе саветуЉе –уфиниЉана и довести те саборске одлуке до посведочеЬа клиру и народу, да би и они дознали истинито стаЬе ствари и не иступали критиком против Ьега (–уфиниЉана) за то, што Ље сувише мекан у односу на Љеретике. ( ао што видиш, оче “еодорите, твоЉе колеге Ц „суперревнитеЪи“ и „суперправославци“ Ц постоЉали су у сва времена). ≈во шта пише св. јтанасиЉе ¬елики:

„ ... ѕосле зауставЪаЬа насиЪа био Ље —абор, при учешЮу епископа унутрашЬих области. “акоРе био Ље —абор наших саслужитеЪа у √рчкоЉ и епископа у ЎпаниЉи и √алиЉи.  ао и код нас, тако и посвуда, подигли су пале и предводитеЪима нечестиЉа опростили, уколико су се покаЉали, но не давши им места у клиру; а онима, коЉи нису припадали главарима нечестиЉа, него су били увучени нуждом и силом, одлучено Ље дати им, како опроштаЉ, тако и место у клиру, тим пре што су они дали убедЪива оправдаЬа, и показало се, да су они деловали по икономиЉи.[4] £ер они су тврдили, да се нису обраЮали у нечестивост, но, како на Ьихова места не би били поставЪени непознати нечестивци, и не би растргли учеЬе ÷ркве, пре су се сагласили саучествовати насиЪу и узети на себе бреме, него погубити народ. ќд Ьих речено звучало Ље праведно, Љер су се они ослаЬали на пример јрона, брата ћоЉсиЉевог, коЉи Ље у пустиЬи саучествовао народу у нарушеЬу заповести, оправдаваЉуЮи себе тиме, што Ље то урадио да би народ задржао од повратка у ≈гипат: пребиваЉЮи у пустиЬи, народ би се могао и одреЮи од нечестиЉа, а ако би се вратио у ≈гипат, то би се поново погрузио у таму идолопоклонства. »з тог разлога, признано им Ље као дозвоЪено установЪеЬе у клиру, а обманутима и насилно пострадавшима дат Ље опроштаЉ. »мадох смелости сматрати да Юе и твоЉе богоЪубЪе одобрити донету одлуку и сагласивши се са Ьом, неЮе нас почети осуРивати за измиреЬе. —аблагоизволи прочитати то и теби подчиЬеном свештенству и народу, да и они знаЉуЮи све, не би тебе порицали за такво расположеЬе ка подобним Ъудима“.

“и пишеш, - „показуЉе се, да отац ≈пифаниЉе, бавеЮи се црквеним питаЬима, сматра да ÷рква Ц то су само епископи!“, и да, како кажеш, „све у ÷ркви износи се на суд савести народа, коЉи и Љесте стражар и чувар ѕравославЪа“. ЌеЮу се подробно занимати тумачеЬем твога мишЪеЬа, да не би почиЬао нову тему и не продужавати писмо. ќграничиЮу се само са две примедбе:

ѕрво, нигде и никада нисам говорио, да ÷рква Ц „то су само епископи“. √оворио сам само то да епископи Ц то су генерали. » тако, ако ми признаЉемо епископе √рчке ÷ркве православнима (у чиЉу православност сам лично тврдо убеРен), то неможемо да их забраЬуЉемо и дижемо устанке против Ьих. ј ако би их сматрали издаЉницима, тада би Љавно обЉавили о томе и потом би почели решавати, шта нам ваЪа чинити. “о и само то, било Ље мноме написано.

ƒруго: “и тврдиш, да се „све у ÷ркви износи на суд савести народа, коЉи Ље стражар и чувар православЪа“. » шта из тога произилази, драги оче “еодорите? “о, што твоЉ дрски поступак изласка из √рчке ÷ркве Ц добиЉа оправдаЬе? —ве то изгледало би другачиЉе, уколико би ти говорио, што си „ тако поступио, Љер ти Ље тако говорила савест“. «ашто ти тражиш себи подршку у „савести народа“? „—авест“ каквог „народа“ управила те Ље ка извршеЬу таквог поступка? —авест твоЉих ЉединомишЪеника? ќсим тога, зар код нас, оче “еодорите, нема народа? «ар около нас нема мноштва веруЉуЮих душа, коЉе са страхом и трепетом раде над своЉим спасеЬем? «ар само епископи чине √рчку ÷ркву? «ар у МоЉ нема народа?[5]

» тако, савест тог народа не сматра епископе √рчке ÷ркве издаЉницима!  ако би ти желео да ми поступимо? ƒа све то пренебрегнемо, обративши пажЬу на савест народа Ц твоЉих ЉедномишЪеника? Ќо, због чега? Мих Ље више? ЌиЉе! ќни су мудриЉи? Ќису! ƒуховниЉи? Ќе! —ветиЉи? Ќе! “ада, због чега?

“воЉа сабраЮа, светогорски оци Ц зилоти, похваЪуЉуЮи на сва уста раскол учиЬен од стране приврженика св. £ована «латоустог, после Ьеговог незаконог лишеЬа од катедре, прогонства светитеЪа и поставЪаЬа на патриЉаршиЉски трон јрсакиЉа, пишу: „—ледствено, ти свети (то Љест следбеници св. £ована «латоустог) нису ни сачекали саборног решеЬа, коЉе би низвргло из чина јрсакиЉа, ни епископе, коЉи су стоЉали на челу устанка(против. св. £ована, прим. прев.).

“и не пишеш ништа слично томе, очевидно због тога што Ље теби, више него што Ље то Ьима, познато, да:

а) Ќа челу раскола било Ље 40 епископа, такозваних £овановаца, коЉи су одбили ступити у општеЬе са наследницима св. £ована.

б) раскол, о коме иде реч, произашао Ље упркос строгоЉ наредби светитеЪа £ована «латоустог, да Ьегови приЉатеЪи - епископи, коЉи нису потписали пресуду против Ьега, а због избегаваЬа раскола, сачуваЉу општеЬе са Ьеговим наследником.[6] ≈во шта о томе пишу хронике: „Ѕило нас Ље 40 епископа, коЉи су седели заЉедно са £ованом у епископском дому ...  ада смо се нашли у великом замешатеЪству, £ован, надахнут ƒухом —ветим, рече свима:

ћолите се браЮо, и ако волите ’риста и ради мене, нека нико не оставЪа своЉу ÷ркву ...“ ƒржани неизразивом жалошЮу, Љедни су плакали, други напустили сабраЬе ... ќн Ље пак замолио све, коЉи су шетали тамо и овамо подобно зуЉеЮим пчелама, вратити се на —абор, говореЮи: „—едите браЮо, и не плачите много се жалостеЮи због мене, Љер Ље мени живот ’ристос, а смрт добитак“ (‘илп. 1, 21) Ц Љер он[7] (коЉи ово рече), би посечен мачем због необичне смелости ... ј Љедан од присутних, крикнувши при тим речима, произнесе: „ƒа! Ќо ми оплакуЉемо наше сиротство, удовство ÷ркве, нарушаваЬе заповести ...“ ”даривши кажипрстом по длану леве руке ... £ован рече своме сабеседнику: „ƒоста Ље брате, не говори много, но рекох, - ÷ркве ваше не оставЪаЉте[8], Љер ниЉе учеЬе почело са мном, и неЮе се на мени завршити ...“ ѕосле тих речи, почео Ље говорити ≈лвисиЉе, епископ јпамеЉе ¬итинске: „Ќеизбежно Ље, да Юемо ми, коЉи останемо у своЉим ÷рквама, бити принуРени на општеЬе и к томе, дати и своЉе потписе“. —вети пак £ован, одговорио Ље: „ќпштеЬе имаЉте, да не би произашао раскол у ÷ркви, а потписа своЉих не ставЪаЉте, Љер размисливши, Ља у самом себи не дознах ничега, достоЉно низвргнуЮа“. (Ракон ѕаладиЉе, епископ ≈ленопоЪски, са “еодоритом, римским Раконом, писавши о животу св. £ована «латоустог, епископа  онстантинопоЪског, глава 8/ ѕер. Ѕалаховскойю M.: »ћ-Ћ» –јЌ, —. 67-68 2002. — 67-68)

“и пишеш, да сам „противник помиритеЪског духа, и да Юе безусловно, зарад пажЬе силника овога света, моЉ следеЮи корак бити продаЉа оних вредности коЉе данас браним[9]. Ќисам знао, да си примивши монашки постриг, ти добио и дар пророштва (или у краЉЬоЉ мери прозорЪивости). »наче, како би ти прорицао са таквом тачношЮу моЉ следеЮи корак? ƒраги оче “еодорите!  ао стариЉи по узрасту и као свештеник (мада и недостоЉан, но свештеник) √осподЬи, желим ти дати Љедан савет: обрати пажЬу на себе! ƒа ли Юемо ми, Ља или било ко други, доЮи до „продаЉе вредности“ или Юемо постати мученици за веру - зна само √оспод —ведржитеЪ. Ќи у наЉмаЬоЉ мери мене не погаРаЉу твоЉе увреде, него ме брине, теби своЉствена самоувереност. „Ќе горди се, него се боЉ“. ЅоЉ се да твоЉа самоувереност не буде посрамЪена, као што се десило са апостолом ѕетром. ќстави своЉа пророштва о мом безусловном следеЮем кораку ка издаЉи, или неког другог човека, и стичи смиреномудриЉе. јко ме Ѕлагодат ЅожиЉа напусти због мноштва моЉих грехова, можда преРем не у римокатоличанство, него одем у идолопоклонство. —еЮаЉуЮи се Љедног од 40 мученика, дрхтим. Ќо, ко Ље осигуран? ќче “еодорите, остави пророштва на рачун других, и обрати пажЬу на самог себе.

ѕисао сам и о погледима великог савременог богослова и исповедника ( а не просто „благочестивог научника“, како Ьега оцеЬуЉе твоЉе великоумЪе) оца £устина (ѕоповиЮа), желеЮи просто да представим пример благоразумног односа. “и се пак изражаваш против тог примера, приводеЮи следеЮе: „—ваки коЉи говори било шта против установЪеног, макар он постио, живео у чистоти, био прозорЪивцем, творио знамеЬа и чудеса, ЉавЪа се вуком у овчиЉоЉ кожи коЉи растрже овце“! “е речи биле би, жали Ѕоже, потпуно умесне неком другом, но када реч иде о оцу £устину (ѕоповиЮу), тада веЮ сувише далеко одлазиш, драги оче “еодорите. » тако Ц £устин (ѕоповиЮ) Ље за тебе Ц вук коЉи растрже овце?[10] Ѕог нека те обузда, Љер Ље Љош неизвесно до чега ти можеш доЮи ...

ќбратимо се и ка знаменитоЉ треЮоЉ посланици светог  ирила јлександриЉског ЌесториЉу, коЉом ми од почетка твоЉе статиЉе претиш, као неким страшним оружиЉем своЉим противницима. —тога што ово писмо заиста носи необични карактер, привешЮу наЉважниЉе делове из Ьега:

„”колико би ти имаЉуЮи такве мисли и учеЬа, штетио само себи, онда би наша брига била маЬа. Ќо, стога што си ти саблазнио ÷ркву, и распространио у народу квасац необичне и стране Љереси, и кЬиге твоЉих тумачеЬа разнесена су не само тамо (у  онстантинопоЪу), веЮ посвуда, то какав Љош разлог може постоЉати нашем ЮутаЬу? »ли зашто, макар невоЪно не памтиш речи ’ристове: Ќисам дошао да донесем мир на земЪу, него мач. ƒоРох да одвоЉим човека од оца Ьеговог и кЮер од маЉке Ьене (ћт. 10, 34-35).

» тако, ево, заЉедно са светим —абором, сабравши се у великоме –иму, под председништвом свЉатЉеЉшег и великог брата и саслужитеЪа нашег, епископа ÷елестина, ми ти се веЮ треЮом посланицом обраЮамо[11] и Љеднодушно саветуЉемо одустати од лажног и превратног учеЬа, коЉе ти измишЪаш и шириш, а уместо Ьега изабрати праву веру, у почетку предану ÷рквама, светим апостолима и ЉеванРелистима, коЉи су били „самовидци“ и „служитеЪи“ —лова. (Ћк. 1,2).

”колико твоЉа побожност то не уради у року, назначеном у посланици поменутог свЉатЉеЉшег и благочестивог брата и саслужитеЪа нашега, епископа ÷ркве –имске - ÷елестина, то знаЉ, ти неЮеш имати никаквог општеЬа са нама, ни места или помена меРу свештеницима ЅожиЉим и епископима. £ер немогуЮе нам Ље остати небрижним када су ÷ркве тако узмуЮене, народ саблажЬен, права вера се гази, и ти растураш стадо Ц ти коЉи си дужан да га чуваш, уколико би, нама подобно, следио праву веру, строго следуЉуЮи светим оцима. ј са свима мирЉанима и клирицима, коЉе Ље твоЉа побожност[12] одлучила или низложила за веру, ми се налазимо у општеЬу, Љер су се неправедно подвргли твоЉим тешким пресудама, они коЉи умеЉу православно мудровати, стога што су ти се почели противити са добрим циЪем“ (св.  ирил јлександриЉски, ѕосланица ЌесториЉу, о одлучеЬу, »сточни оци и учитеЪи ÷ркве Vвека. јнтологиЉа. ћ. 2000. —. 40-41, (≈р. XVII. PG. 77, 105C-108C)).

» тако, послушаЉ сада моЉ коментар:

а) —вети  ирило био Ље патриЉархом, тЉ. стаЉао Ље на самом врху пирамиде црквене власти.  ако у своЉе име, тако и од имена —абора јлександриЉске ÷ркве, и од (у то време) првопрестолног –има и –имског —абора, он призива ка враЮаЬу у ѕравославЪе, ЉерествуЉуЮег епископа  онстантинопоЪа - ЌесториЉа. Ўта може бити природниЉе? Ќо, он не даЉе Ьему савет вратити се, и призива га ка враЮаЬу не у молбеном тону, веЮ нареРуЉуЮи и са претЬом, „као онаЉ ко има власт“. «ар то нама, обичним клирицима и монасима, даЉе за право водити себе управо као и патриЉарси и да говоримо: „»ли Юете се ви обратити, или Юу вас Ља одлучити од ÷ркве“?

б) —матрам да Ље потребно погледати у историЉу и дознати, шта Ље предходило горе поменутоЉ ѕосланици. Ќаиме, Љедан нечасни епископ по имену ƒоротеЉ Ље у  онстантинопоЪу, у време Ѕожанске ЋитургиЉе, произнео „анатему“ на оне коЉи ƒЉеву ћариЉу називаЉу Ѕогородицом, будуЮи на то побуРен од ЌесториЉа. —ам Љересоначалник (ЌесториЉе), налазеЮи се у храму и седеЮи на епископском трону, ни у чему ниЉе изразио противЪеЬе своме ЉедномишЪенику, веЮ Ље продужио да заЉедно са Ьим служи Ѕожанствену ЋитургиЉу. ” продужетку свети  ирил додаЉе: „ƒакле, ми смо анатемисани тада, када Ље он (ЌесториЉе) био предстоЉатеЪем, да не кажемо да смо анатемисани директно од Ьега. ¬идиш, таЉ (ƒоротеЉ) не би ни произнео у цркви ништа тротивно Ьеговом (ЌесториЉевом) расуРиваЬу. Ќа таЉ начин, не само на нас и на друге епископе ¬асеЪенске ÷ркве, коЉи смо Љош живи, него Ље и на наше оце коЉи су отишли к Ѕогу произнесена анатема. “ако, шта би нас задржало написати насупрот Ьеговим речима и реЮи: таЉ, коЉи говори, да ƒЉева ћариЉа ниЉе Ѕогородица, анатема. ћеРутим, то до данас нисам урадио, да неко не би рекао, да Ље на Ьега произнео анатему (само) епископ јлександриЉе или (само) ≈гипатски —абор“.[13] (—вети  ирило јлександриЉски, ѕосланицаонима коЉи га оптужуЉу, што Ље дознавши о распростраЬеЬу нечастивог учеЬа ЌесториЉа, ниЉе преЮутао о Ьему /// ƒела ¬асеЪенских сабора, “. 1.  азаЬ. —. 150-151 (≈р. VIII (VI). PG 77, 60C))

ƒакле, како поступа свети отац? ќн пише другим патриЉарсима и –имском папи ÷елестину, са циЪем добити од свих ЉединомишЪену одлуку. ≈во шта он пише: „ѕризнаЉем, да сам —аборном граматом желео довести до твоег осведочеЬа, да ми не можемо улазити у општеЬе са тим ко тако говори и мисли, но Ља то нисам урадио. –асудивши, да Ље ономе коЉи се оклизнуо потрбно пружити руку да их придржимо и да пале треба подиЮи, као своЉу браЮу, у своЉим писмима сам му саветовао одустати од таквог нечестивог учеЬа, но од тог ми нисмо добили никакве користи ... јли, ми не желимо отворено прекидати наше општеЬе са Ьим, не посаветовавши се прво са твоЉим благочешЮем.[14] —тога, благоволи писмено изложити своЉе мишЪеЬе о томе, да ли смо ми дужни и даЪе имати општеЬе са Ьим или директно обЉавити, да нико не би улазио у општеЬе са Ьим, када он остаЉе с таквим размишЪаЬима и тако учи. —уд твога благочешЮа о том делу, биЮе такоРе потребно писмено предати и благочестивим и богоЪубивим епископима ћакедониЉе и свима осталим пастирима источних ÷ркава. —агласно ЬиховоЉ жеЪи, ми Юемо им дати потпору и (духовно) оружиЉе, да би сви они стоЉали Љедномислено и Љеднодушно и да се подвизаваЉу за праву веру, против коЉе се отворила борба“ ( —вети  ирило јлександриЉски, ѕосланица ÷елестину, епископу –имскоме // »сточни оци и учитеЪи ÷ркве Vвека. јнтологиЉа. ћ., 2000. . 38, 39-40 (≈р. XI (IX). PG 77, 81A, 84C-85A)).

„уЉеш ли, драги оче “еодорите? ѕатриЉарси, —абори, скуп епископа ћакедониЉе Ц и чак сви они, не одлучуЉу се да деЉствуЉу сами! ќни питаЉу за мишЪеЬе других ѕомесних ÷ркава! ј ви? ... ¬и, обични ЉереЉи или монаси ... одлучуЉете ѕомесну (√рчку) ÷ркву због тога што Ље она спровела календарску реформу, или с тога, што она ниЉе осудила патриЉарха (јтинагору, прим. прев.) ... [15]

Ќо, вратимо се историЉи. –имски папа одговара: „ Ќека ЌесториЉу буде дато неко кратко време, и уколико он сам не осуди своЉе Љереси, тада следи да га осудимо.“ ѕосле свега тога свети  ирил шаЪе, но сада веЮ од стране свих горепоменутих, своЉу треЮу ѕосланицу ка Љересиначалнику (ЌесториЉу), претеЮи му пуном осудом ... ” целини дело ЌесториЉа свети  ирило водио Ље с таквим расуРиваЬем и са таквим трпЪеЬем, да Ље на краЉу био дужан да се правда (сигурно, и у та времена он Ље трпео укоре од свуда и свагда постоЉеЮих твоЉих приЉатеЪа Ц надревнитеЪа) за Ьим допуштено одлагаЬе са коначном осудом ЌесториЉа: „ ”осталом, нико да нас не оптужуЉе за спорост“. Ц говори он клиру и народу  онстантинопоЪа. „ £ер ми нисмо били безбрижни, ... него смо следеЮи опитне лекаре, коЉи нападе болести у телима, не истржу одмах уз помоЮ гвожРа и огЬа, веЮ у почетку лече благим лековима, чекаЉуЮи време, прилично за сечеЬе“.[16] (—вети  ирило јлександриЉски. ѕосланица клиру и народу  онстантинопоЪа // ƒела ¬асеЪенских сабора. “.1.  азаЬ, 1910. —. 200 (≈р. XVIII (XVI). PG 77. 124 C/125C))

» Ља поново питам: слушаш ли ти оче “еодорите?  о заиста одреРуЉе „прилично време за одваЉаЬе“? Ќаравно, ни ти ни Ља, но читава по свету постоЉеЮа ѕравославна ’ристова ÷рква, уколико ми уопште признаЉемо да она постоЉи ...[17]

в) ѕоражава хришЮанска благородност ѕосланице. ” ЬоЉ се приводе речи два патриЉарха и два —абора. » говори не неки презвитер по имену ≈пифаниЉе, не некакав монах по имену “еодорит. » шта сад?! ќн се стално обраЮа ка Љересиначалнику (ЌесториЉу): „твоЉе благочестиЉе“! » у своЉим другим посланицама свети  ирило неизмеЬено се обраЮа ка Љеретику ЌесториЉу овако: „твоЉа благочестивости“ и „твоЉе богоЪубЪе“. Ќаравно, те речи не одражаваЉу стварност и били су просто облик учтивости. Ќо, нека било ко упореди горе приведене цитате са било коЉим посланицама савремених „ревнитеЪа“ ѕравославЪа и да ли Юе он у Ьима наЮи макар и наЉмаЬу меру те учтивости.[18]

ћени ниЉе Љасно, драги оче “еодорите, зашто вас задовоЪава свети  ирило, коЉи се тако учтиво обраЮа ка ЌесториЉу? „удно, како се Љош ниЉе нашао неко из савремених „ревнитеЪа“ и ниЉе те осудео као издаЉника, Љер се он осмелио реЮи Љеретику ЌесториЉу „твоЉа благочестивости“ и „твоЉе богоЪубЪе“, уместо тога да користи изразе, сличне онима, коЉи се среЮу у неким статиЉама „ревнитеЪа“ ...

г) √оре размотрена ѕосланица теби заиста даЉе основа да са смиреЬем призовеш пастире ÷ркве следити примеру светога  ирила ... јли ти немаш никаквог права уздизати себе до нивоа —абора и осудити патриЉарха (јтинагору, прим. прев.)?[19]

Ќаписао сам и то да се „суперревнитеЪи“ не ЉавЪаЉу породом данашЬег времена. ќни су постоЉали свагда. ѕри животу светог василиЉа ¬еликог нашли су се неки, коЉи су гордеЪиво називали светога оца ... плашЪивцем или ... издаЉником (!) стога што Ље он, деЉствуЉуЮи по икономиЉи, привремено избегавао називати —ветога ƒуха Ѕогом.[20]

„ќн Ље плашЪивац! »ли чак он Ље гори од плашЪивца! ќн Ље нечастивац! ќн Ље издаЉник!“ - ≈во шта би тада теби рекли твоЉи приЉатеЪи, „суперзилоти“, драги оче “еодорите, ако би се ти одважио заштити икономиЉу светог ¬асилиЉа ¬еликог ... Ќаравно, сада ти Ьих осуРуЉеш, говореЮи, да Ље „лоше то што они осуРуЉу ¬асилиЉа ¬еликог. Ќо, зашто?  ад тачно тако мислиш и ти сам.

ƒраги оче “еодорите, у свештеноЉ галериЉи патрологиЉе постоЉи Љедан знаменити „портрет“, твоЉ и твоЉих приЉатеЪа Ц надзилота. —личност Ље, треба се реЮи, поражаваЉуЮа. –етко уметнику успева правдоподобно, тако задивЪуЉуЮе и тако опитно насликати црте портретисаног.  о Ље написао твоЉ портрет? —ветитеЪ “еофилакт Ѕугарски. » када Ље он био завршен? ќколо 800 година уназад. Ќо, очигледно Ље, уметник Ље имао дар прозорЪивости и смогао Ље изразити будуЮе као садашЬе ... » тако, Ља завршавам, а продужава свети “еофилакт, архиепископ Ѕугарски:

„ јли остаЉе нам уразумити и то мноштво наших, коЉи мада и ревнуЉу „но не по разуму“ (–им. 10,2), и коЉи, што Ље Љош страшниЉе, из самоЪубЪа раздиру “ело ’ристово ... ЅраЮо, не треба тражити од свих све, а такоРе ни уступати свима у свему ... —тога, уколико се код западних у нечему греши у догматском, потресаЉуЮи отачку веру, а таквим се ЉавЪа Ьихов додатак ка —имволу о —ветоме ƒуху, тада се управо у томе и састоЉи главна опасност; и уколико они не сматраЉу нужним то исправити, тада им Ље недопустиво у томе им попуштати ... Ќо, уколико су догмати код Ьих у поретку, и они избегаваЉу новине (у догматима, прим. прев), али се од Ьихових презвитера са ЪубавЪу чуваЉу Ьима драги опресноци (бесквасни хлебови Ц хостиЉе, прим. прев) и постови, и они отпадну од нас када ми тражимо ЉедномислиЉе и у тим питаЬима, тада ти буди ѕавлом, коЉи показуЉе себе „онима коЉи су под законом као под законом“[21] (1  ор., 9, 20), и очишЮава се заЉедно са онима, коЉи имаЉу завет, и стриже главу, и узима на себе трошкове за жртве за очишЮеЬе (ƒела ап. 21, 23-24), и обрезуЉе “имотеЉа (ƒела ап. 16,3), - онаЉ коЉи сматра законску правду суЉетном (‘лп. 3, 6-8) ... (PG 126, 240A-249B)

 ако Юеш ти сада поступити, оче “еодорите, не нашавши у себи сила превазиЮи ни календарску реформу и видевши у ЬоЉ ... „опасност за спасеЬе верних“. ’оЮеш ли поступати као св. “еофилакт, коЉи Ље по ванредноЉ икономиЉи трпео и бесквасне хлебове латиЬана итд. »ли Юеш га обЉавити неученим или издаЉником? Ќо, оваЉ блажени муж, предвидео Ље могуЮност и таквог односа, па Ље у почетку наведеног текста поставио следеЮе речи: „Ќо, нажалост, може устати било ко из самих верника, наЉвише гореЮих и веруЉуЮих за ѕравославЪе, и оптужити нас за незнаЬе и неспособност разабрати се у Ѕожанственим предметима, или пак за охладнелост и издаЉу нашег дела[22] (PG 126, 224C-D). ¬идиш, он се нимало не би изненадио уколико би га и ти уписао у издаЉнике.

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† — дубоком ЪубавЪу у ’ристу

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† архимандрит ≈пифаниЉе

††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† превод са руског и коментари:

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† игуман ћанастира —в. Ќиколе - ¬раЬина

†††††††††††††† ††††††††††††††††††††††††††††Љеромонах ѕетар (ƒрагоЉловиЮ)

Ќеке од извора у тексту навео Ље Љрм. Ќиканор (Ћепешев), уредник издаЬа на руском Љезику, старчеве кЬиге Ђƒве краЉности Ц екуменизам и зилотствої

подвлачеЬа Ц игуман ѕетар



[1] ќвде Юемо изнети само Љедан део, иначе веома дугог писма блаженопочившег старца ≈пифаниЉа (1930 Ц +1989) „зилотском“ монаху “еодориту, Љер други делови овог писма, коЉи се баве календарским и неким другим питаЬима, нису од толиког значаЉа у нашоЉ црквеноЉ данашЬици, те смо их само негде и узгред поменули. ѕисмо Ље Љедан део веома поучне кЬиге архимандрита ≈пифаниЉа коЉа носи назив „ƒве краЉности Ц екуменизам и зилотство“, »здавачка куЮа „—вета √ора“ , ћосква, 2009. (прим. прев.)

[2] ѕод овим поЉмом знаменити старац ≈пифаниЉе подразумева привремено снисхоРеЬе некоЉ ÷ркви или поЉединцу, због неког, од Ьих исказаног Љеретичког става или учеЬа. “о снисхоРеЬе се никако не односи на саму Љерес тЉ. према самом нечестивом учеЬу, што старац у даЪем делу писма прецизно образлаже.

[3] «а овакву икономиЉу коЉа Ље своЉствена ÷ркви од првих векова, не знаЉу или неЮе да знаЉу многи следбеници монаха јртемиЉа или пак ултразилота јкакиЉеваца, коЉи због своЉе неупуЮености или намерног незнаЬа, не схватаЉу ƒух ÷ркве и ƒух Меног снисхоРеЬа. —тога и осуРуЉу по своЉоЉ брзоплетости и тако, мислеЮи да Ѕогу службу чине, нажалост Раволу тамЉан приносе.

[4] Ўта би следбеници парасинагоге монаха јртемиЉа рекли тада светоме јтанасиЉу ¬еликоме, кад данас за многа маЬа снисхоРеЬа поЉединих епископа, по аутоматизму узвикуЉу: »здаЉник! £уда! £еретик! ¬ероватно би га данас ставЪали на стуб срама, само стога Љер због своЉе острашЮености не могу да разумеЉу „шта Ље ширина и дужина и дубина и висина“ Кубави ЅожиЉе (≈ф. 3, 18).

[5] » ово као да Ље написано и за данашЬе произвоЪне примедбе јртемиЉевих приврженика коЉи своЉе ЉедномишЪенике, уставше против ÷ркве називаЉу „савешЮу ÷ркве“, а истовремено, свесно или несвесно, превиРаЉу огромну веЮину верника коЉи су остали верни своЉоЉ —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви, свом —ветом јрхиЉереЉском —абору и своЉим канонским епископима.

[6] Ќа жалост, следбеници монаха јртемиЉа ни дан данас, ни себи а ни другима, неЮе или не могу да признаЉу, да светитеЪи ÷ркве ЅожиЉе никада нису желели правити неку своЉу „÷ркву“ и стварати расколе - иако су неправедно осуРени, као што Ље то био пример и са св. £ованом «латоустим. Ўтавише, дрско кривотвореЮи «латоустове речи, ови несретни Ъуди своЉе одваЉаЬе од ÷ркве и своЉ трагични пад, покушаваЉу оправдати самим «латоустом и тим кривотвореЬем само умножаваЉу своЉ грех. Ќо, «латоустов пример чуваЬа Љединства ÷ркве ЅожиЉе, следовали су у историЉи ÷ркве и многи други светитеЪи. “акви примери су и св. ‘отиЉе ¬елики и св. ЌектариЉе ≈гински и други. —вети ‘отиЉе Ље два пута на правди ЅожиЉоЉ свргаван, али раскол никада ниЉе правио, док Ље монах јртемиЉе и поред многоброЉних канонских кривица, основао своЉу парасинагогу. —вети ЌектариЉе ≈гински протеран Ље из ≈гипта без оправданог разлога, и мада никада и ниЉе имао своЉу епархиЉу, ниЉе Ље ни после протериваЬа самопроглашавао, веЮ се смирио пред таЉном страдаЬа за ’риста, поживевши као сведок Ц мартир - мученик ∆ивога Ѕога. —лични примери, су и велики оци наших времена, коЉи иако се нису слагали са неким поЉавама у своЉоЉ ÷ркви, ипак су остали у МоЉ и нису кренули у правЪеЬе неке своЉе цркве. (преподобни £устин ОелиЉски, старац ѕорфириЉе, старац ЌиколаЉ (√урЉанов), старац £аков (÷аликис), старац £ован ( рестЉанкин). Ќа пример, преподобни £устин ОелиЉски написао Ље читаву кЬигу против недозвоЪене врсте екуменизма (не против православног икуменизма), а остао Ље до краЉа верно чедо —ѕ÷, не стваравши никада неку своЉу цркву или правеЮи раскол у народу.

[7] св. јпостол ѕавле

[8] Ќасупрот «латоустовом савету и примеру многих светитеЪа ѕравославне ÷ркве, бивши епископ јртемиЉе Ље на жалост оставио читаву —ѕ÷, иако Ље, за разлику од светог £ована, због своЉих многоброЉних и упорно понавЪаних канонских преступа и свог дугогодишЬег пркошеЬа —ветом јрхиЉереЉском —абору и —ветом јрхиЉереЉском —иноду, праведно санкционисан. ѕодобно јртемиЉу, Љедан маЬи део Ьеговог монаштва, без благослова надлежног епископа, оставио Ље своЉе светиЬе Ц ћанастир ÷рну –еку, јрхангеле,  ончуЪ, ...

[9] —лично овоме и данашЬи следбеници монаха јртемиЉа, у своЉоЉ духовноЉ прелести, веома често „пророчки“, а у ствари жалосно подозритеЪски клевеЮу многе од архиЉереЉа или свештенослужитеЪа —ѕ÷ и то проглашаваЉу борбом за веру отаца.

[10]  ао што су онда грчки „зилоти“ клеветали преподобног £устина ОелиЉског, тако пак данас, поЉедини српски „зилоти“ клевеЮу наЉвеЮе ововремене српске духовне горостасе Ц блаженоупокоЉеног ѕатриЉарха ѕавла, умировЪеног владику √. јтанасиЉа (£ефтиЮа), ћитрополита ÷рногорско-приморског √. јмфилохиЉа ...

[11] —ветитеЪ  ирило преиспуЬен ЪубавЪу чак и према Љеретику ЌесториЉу, по треЮи пут га упозорава да одустане од Љереси. —ветитеЪ дакле не поступа брзоплето и не одбацуЉе ЌесториЉа истог часа, за разлику од поЉединих данашЬих српских „зилота“, коЉи чим начуЉу било какву неправилност, одмах сами себе проглашаваЉу за —абор и врховну црквену власт, те Љавно и острашЮено пЪуЉу по изабраноЉ мети.

[12] —вети  ирило јлександриЉски Ље нечестивог ЌесториЉа, коЉи проповедаше тако отворену Љерес, овде два пута ословио са „твоЉа побожност“. —ветитеЪи дакле нису журили са осудама других веЮ су користеЮи речник пун Ъубави и тактичности покушавали отоплити охладнела срца сабеседника. ћеРутим, ако данас неко од српских архиЉереЉа у диЉалогу са неправославнима употрби такав речник Ъубави, онда он од стране поЉединих „зилота“ сместа бива анатемисан и жигосан као издаЉник. Ўта би тек ова брзоплета браЮа рекла светоме  ирилу јлександриЉском за Ьегов говор Ъубави у диЉалогу са ЌесториЉем?

[13] Ќеки данашЬи „зилоти“, без икаквог пардона, себе врло брзо самопрогласе за врховну црквену власт, за —абор или пак патриЉарха, па часа не часеЮи, одмах осуРуЉу и одлучуЉу друге од ÷ркве, чак и архиЉереЉе, превиРаЉуЮи своЉе место у црквеноЉ хиЉерархиЉи, као и то да у ÷ркви све има своЉу меру и своЉ час. Ќо, свети  ирило јлександриЉски ниЉе био брзоплет ни несмирен, као многи данашЬи „зилоти“, нити Ље себи присваЉао васеЪенску власт, веЮ Ље чекао саборни суд читаве ¬асеЪенске ÷ркве.

[14] —вети  ирило ниЉе одмах прекидао општеЬе са ЉерествуЉуЮим ЌесториЉем, чак ни после вишекратног убеРиваЬа ЌесториЉа да одустане од своЉе Љереси, иако ЌесториЉе ниЉе узвраЮао покаЉаЬем на Ьегове молбе и укоре. ќдлучеЬе и престанак општеЬа су уследили тек касниЉе, после упорног ЌесториЉевог остаЉаЬа у свом нечестиЉу.

[15] —личност грчких „ревнитеЪа“ са данашЬим српским „зилотима“ више Ље него очигледна.

[16] ќвакву врсту хирургиЉе не разумеЉу нити хоЮе да разумеЉу „зилотски“ квазихирурзи, коЉи од све хируршке вештине признаЉу само гвожРе, скалпер и огаЬ.

[17] £ош Љедно дубоко закЪучиваЬе старца ≈пифаниЉа. ѕитаЬе Ље да ли „зилоти“ уопште признаЉу постоЉаЬе ¬асеЪенске ÷ркве, или пак сву своЉу „мудрост“ сажимаЉу у жалосним речима свих расколника у свим временима: „÷рква то смо ми“!

[18] ќ учтивом диЉалогу са Љеретицима има пуно примера у историЉи ѕравославне ÷ркве. ѕримера ради Љедан од наЉвеЮих бораца за одбрану чистоте православне вере, св. ћарко ≈фески у свом уводном говору папи Љеретику ≈вгениЉу IV, слично речима упуЮеним од св.  ирила нечасном ЌесториЉу, рекао Ље римском папи 1438. у ‘ерари: „ ... ’аЉде дакле, пресвети оче, прими чеда своЉа, коЉа ти доРоше издалека, са »стока; загрли оне што од давног времена беху одвоЉени од тебе, а сада прибегоше твоме наручЉу; исцели саблажЬене; заповеди да се одстрани свака сметЬа и препрека коЉа омета мир; кажи и ти анРелима своЉим, као подражавалац ЅожЉи: приправите пут народу моЉему; поравните пут, уклоните камеЬе (»с. 26, 10). ƒокле Юемо се ми, коЉи имамо истога ’риста и исте смо вере, борити Љедни против других и гложити се меРу собом? ƒокле Юемо се ми, поклоници исте “роЉице, меРу собом клати и Љести, док Љедни друге не истребимо (ср. √ал. 5, 15) и док нас споЪни неприЉатеЪи не претворе у ништа? —тога подиже (’ристос) тебе, првенствуЉуЮега меРу свештеницима Меговим да нас сазовеш овде“. Ўта би данас рекли многи „зилоти“ кад би чули оваЉ Љезик хришЮанске Ъубави и учтивости у обраЮаЬу Љедном римском папи? ќсудили би га као издаЉника и паписту, као што и данас осуРуЉу многе српске епископе када у разговорима са римским папом, употребЪаваЉу доста опрезниЉе речи. «ашто? £ер, у своЉоЉ неопитности и незнаЬу, не гледаЉу на циЪ и дух разговора коЉи се воде, а за општу хришЮанску учтивост неЮе ни да чуЉу.

[19] ќво не брине неке данашЬе „зилоте“ Љер они су себе уздигли на ниво —абора и публичне „савести ÷ркве“.

[20] ј шта би друго и говорили они коЉи Љош недовоЪно опитни брзоплето осуРуЉу свакога ко им падне под скалпер Ьихове „зилотске“ хирургиЉе у коЉоЉ нема места за Ъубав, неподозривост и стрпЪеЬе.

[21] ѕоЉедини данашЬи „зилоти“, да су живели у оно време, вероватно би, по своЉоЉ брзоплетости и неразумеваЬу, слично „зилотима“ у свим временима, одмах осудили и светитеЪа “еофилакта за Ц новотарство, гажеЬе предаЬа и кршеЬе канона, а они наЉнеразумниЉи чак и за Љерес и издаЉу Ѕога.  ао што и сада поЉединци, по своме нерасуРиваЬу, поричу постоЉаЬе Ѕлагодати тамо где се ЋитургиЉске молитве читаЉу на глас, где су ÷арске ƒвери широм отворене итд.

[22] —ветитеЪ “еофилакт кроз ове речи разобличава све оне коЉи се, слично оновременим ревнитеЪима не по разуму, буду ЉавЪали у сва времена - цедеЮи комарце и гутаЉуЮи камиле (ћт 23; 24).

17 / 02 / 2012

     оментари:

    2012-08-29
    12:31
    алекса:
    ’вала за писмо.  орисно Ље. «анима ме ко Ље аутор напомена?

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0